Imam kadu u ovom stanu. Tip osobe sam koji nit ima vremena nit volje za nekakve kupke i namakanja i ostale stvari koje su relativnom popularne...pogotovo kod onih koji nemaju tu sreću da im je kada u stanu. I tako nedavno frendica i ja komentirale kaj bi ona dala za kadu, kak je to gušt namakat se itd itd.
Jučer sam bila doma i predveće što ću, bila sam vrijedna, raduckala po danu, pa zaslužujem ja malo opuštanja u kadi. Kad je to već tako super. I zavaljam se, zasmetalo mi crijevo od vešmašine pa sam ga makla van. Izdržala ko i inače, 5 i pol minuta možda sveukupno.
A kako sam zaboravna ko ne znam što, zaboravila ja na crijevo. Jutros punim vešmašinu...odem u kuhinju, ribam pećnicu, razmišljam kak ima prednosti ne imati ni pećnicu, ne moraš to zlo čistit. Iako imam tako duge ruke da ne mogu naći adekvatnih rukava najčešće, za to očistiti nisu dovoljno duge. Zadovoljna što se cijeli štednjak sjaji (a ne može se reći i ostatak kuhinje) odlučim pauzu od rada proslaviti kavom. Odem usput do kupaone i u hodniku ugazim u lokvu. Od dva centimetra.
Drže nedaj, ugrabim neku dekicu, par krpa, pa čak i posteljinu za pranje i sve to bacim u tu vodu.
Srećom voda nije došla do parketa u dnevnom. Izvučem iz ormara kantu, skupljam vodu i smijem se sama sebi jer ovakve stvari obično čitam kod rossovke, a ne da ih ja živim. Napravila skoro i špagu jer je naravno sve sklisko i u nekom trenutku sjednem i na dupe u tu vodu. Mokroguza šaljem frendici sliku neviđenog nereda i psujem sve u šesnaest kadu i svoju memoriju.
Trebalo mi je skoro sat vremenena da to saniram, deke i posteljine se peru uz budni nadzor da je šlauf tam di treba bit. Da mi ne bi bilo dosadno nedjeljom.
Post je objavljen 24.02.2019. u 12:51 sati.