Nekih davnih godina, 2006, saznala sam za pojam bloga tako što
me je moja Makaranka pedeset plus pozvala posjetiti njen blog.
Nisam imala pojma šta je to i jedva sam se nekako uključila kao
komentator. Neko vrijeme tako, pa su me milord55 i blogamimoga
nagovorili otvoriti svoj blog. Tada je blog servisa bilo mnogo.
Otvorila sam svoj prvi blog na blog.rs, koji je okupljao mnogo aktivnih
blogera. Diskusija živa, sa komentarima se stizalo i do brojke 100.
Čim sam stekla malo iskustva, otvorila sam paralelni blog na blog.hr.,
Valcer. Podugo je to fino funkcioniralo. Kad sam nagovorila danas
ovdje vrlo poznatu blogericu da otvori blog, pozvala sam doajene
bloga da je posjete, jer je naslovnica bila nepregledna i nije se
lako moglo vidjeti kad netko objavi novi post. Danas ona tu fazu
ne pamti, a ni oni... Naslovnica je sada preglednija i čim se netko
pojavi, post se lako vidi i prati.
Sa blog.rs grupa od 100 blogera izdvojila se na privatni blog servis
Blogograd i na njemu je uživala pet godina, a kao rezultat objavili
smo tri velike blogerske knjige. Blogograd se ugasio jer su ljudi
prestali pisati, a knjige su ostale. S tim iskustvom pomogla sam
i na blog.hr kad se radila prva blogerska knjiga, jer to ovdje nitko nije
prije nas radio. Prvi se mačići u vodu bacaju, kažu, ali knjiga je ostala
i pored svih problema, kao trajno sjećanje na druženje na blog.hr
i trajat će i kad ovog bloga ne bude više. Uprava bloga je značajno
pomogla da se knjiga objavi i to treba cijeniti.
A zašto blogovi ne bi trajali? Jer ih jedu facebook, twitter, instagram.
Tamo je daleko lakše objaviti kratku objavu. U ovom brzom vremenu
ljudi jedva postizavaju nešto objaviti, a kamoli čitati druge
I blog servisi polako umiru. Neke javne blog servise kupile su
privatne osobe, ali ih nisu popravili nego izvršili istraživanja koja su
im bila cilj i ostavili blogove da se polako gase.
I koliko ćemo se još družiti ovdje? Što vi mislite? Zašto blogirate?