Danas mi je dan za bit u zamračenoj prostoriji, sa hladnim oblogom na glavi i limunadom nadohvat krhkih ručica.
Ajde šta sam se na poslu al onako svojski naradila, to ćemo zanemarit. Zato ideš radit. Al kad kreneš kući, pa natovariš najlonkesu sa omekšivačem, kruhom, pilećim rasjekom i još nekim gluparijama a ručka pukne na pol puta...a nemaš rezervnu, ko bi nosio one platnene torbe, bezveze. Pa zavežeš tri - četri čvora i dođeš doma začvorugane vrećice, bitno da je sve na broju. Jedino najlonkesu moraš svu razdrapat jer drukčije nemreš izvadit al ništa pod milim bogom iz nje.
Onda tražiš ključ pred ulaznim vratima pa ti možda malo ispadne, ničim izazvan; ostavljaj stvari i traži ključ po travi, nema ga ko da ga je progutalo. Jedva lociraš ključnu lokaciju i ulaziš u stambeni objekt. Ajmo ložit vatru, al treba prvo očistit pepel. Nađeš prikladnu najlonkesu i očistiš peć, i dok je nosiš prema vratima zapneš za čizme koje stoje u hodniku, kesa malo poleti i eto u trenu šestodvadesetosam nijansi sive. Hodnik ko Pompeji, ima se pepela na prozorskoj dasci, u jebenim čizmama, po pločicama i svukudnekud. Ajmo po sauger i udri po pepelu, nemreš hodat ko da je taj čas eruptirala Etna. Pa u šupu po sitno za potpalit peć. Opet zapneš za jebene čizme, eto klipa rasutih na sve mile strane. Kupi klipe, naloži peć, uzmi sauger i posaugaj ono šta je ostalo iza klipa.
Kreneš stavit pileći rasjek da se peče. Upališ rol da se grije, pa ideš nasolit meseko. Otvaraš viseću kuhinju, kad odozgora ispada lovor, crvena paprika i vegeta tvist kojom si htjela namrljat meso. Ko da je neko tražio krunske dragulje u visećoj ( a nema ih tamo, ja bi prva znala ) dok te nije bilo. Naravno sve se prosulo; ajde opet po sauger i posaugaj sve šta je popadalo po podu, a samo si htjela izvadit vegeta jebeni tvist.
Odem u špajzu po mlince; bil otvorila ormar il ne, šta ak su mlinci isto podivljali pa popadaju? Jer ak budem morala saugat i špajzu, e brate mili objesiću se na žnoru od saugera. Otvaram vrata ko da unutra ima jato krokodila. Fala nebesima, mlince izvadila bez kolateralnih žrtava u vidu prosipanja istih po podu.
Sve me strah šta će sad bit kad otvorim rol da podlijem meso mašćobom; ne znam bil mi bilo pametno nać najdeblje rukavice koje imam, čisto da izbjegnem opekotine sedamnajstog stupnja. Kad bolje razmislim, možda pileći rasjek već i gori dok ja prepričavam šta me sve snašlo na putu do kuće, a bogami i kod kuće.
O tome da trebam ić na probu neću ni mislit. Biće red ić s kacigom na glavi, ko da čuvam Helmsku klisuru u Gospodaru prstenova.
Post je objavljen 20.02.2019. u 18:02 sati.