Otkad ovaj blog postoji, često sam pisao neke postove da bih u nešto uvjeravao samoga sebe.
Takav je bio i prošli. Već tada nešto nije bilo u redu.
Uglavnom, idila je nestala u trenu, kao da je netko prdnuo, pardn maj frenč.
Jedina konstanta jest misao da je tu netko olako prodao ono drugo. Sav trud, sva nastojanja, razmišljanja, sva spremnost na nedaće, svaki lijep osjećaj - sve prodano za siću.
U trenu.
Okidač svega bila je, čini se, moja izjava da sam miran i sretan. Okinulo mi u glavu.
Trenutno sam malo umoran, ali nadoći ću brže no ikada, čini mi se.
Prije nje bio sam 2-3 godine sam. Sad ne bih. Ajmo dalje.
Jbš tuge, ogorčenosti i osamljivanja.
Post je objavljen 20.02.2019. u 00:45 sati.