Marketing
Konfužjun
Dan je produžija. Do šest uvečer lipo se vidi. Odma san živnila.
Meni su baterije na solar.
Šta više svitla i sunca, to san više onaj bolji dil mene.
To san veselija, brbljavija, žveltija, brža i kreativnija.
To san maštovitija, izdržljivija i optimističnija.
I škoj, i vala, i robinzonski život mi lakše padaju.
Onaj mračniji dio mene počinjen spremat u škafet.
Neka čeka novu jesen mog života i olovne boje s kojima se nisan nikad sprijatejila
To je onaj sjetni ja, koji zna zaglibit ispod i iznad površine ove podastrte mi modrine neba i mora.
I kopat po bespućima sebe tražeći odgovore na nepostojeća pitanja.
I ponirati u najdublje dubine.
I prelijeteti u druge galaktike i sazviježđa.
Sve više san vani.
Sve manje u kući.
U vrtlu se zeleni bob i raštika.
Ima još uvik rikole.
Sad će i sadnja kumpira.
Kod nas je toga sve po malo.
Za par puta skuvat.
I najviše da Stari ima zanimaciju.
U neposrednoj blizini čisti se teren za novu kuću.
Susid dolazi. I čudo od mehanizacije s njin.
Čuje se bužanje po cili dan.
Stari to ionako ne čuje.
ON ronza da su bučni od ujutro do navečer. Bez pauze.
A meni drago da je bar nešto u vali u pokretu.
Išli smo u standardnu popodnevnu điradu.
I naletili na druge suside. Koji su došli uzet vino iz konobe.
Još im ni stajun za ostat ovdi.
Utirali mi u ruke deset jaja. Digli ih usput iz svog kokošinjca sa OPG-a.
I sa sobon u naručju nosili malu ovčicu. Staru tek četiri dana.
Okoćene dvi. Ovo siroće ovca odbacila i sad je vode doma hranit na bočicu.
Držala san je u naručju, a Roki je poludija od lajanja.
A ja bi je bila najrađe odvela doma. Da nan bude još jedan kućni ljubimac.
Al ko bi moga uz ovu zvir od ljubomornog psa.
Danas je društveni život u vali odskočija od normale.
Bilo nas je, bar na kratko, više od troje.
Počinje mirisat na ono šta će doć za koji misec.
Šušur.
Post je objavljen 18.02.2019. u 09:01 sati.