"Pa zašto uvik moraš biti tako direktna i tako iskrena? Nekad je dobro nešto prišutit i nešto sakrit..."
I koliko god pokušavala, izgleda da ostatku svijeta ne mogu objasniti zašto NEMOGU, NEZNAM I NE ŽELIM drugačije.
Razlog je jednostavan da jednostavniji nemože biti.
Ne želim remetit svoj mir koji će neizbježno biti narušen ako ja bilo što prihvatim što ne želim, kažem što ne mislim i učinim nešto protiv svoje volje.
Kad to kažem, mislim na to da bi ako bilo što od nametnutog, što se očekuje da prihvatim/učinim se kosi s mojim uvjerenjima, stajalištima, sa samim mojim bićem.
Vidila sam ljude koji pristaju na takvo nešto učiniti, jer eto, bilo bi dobro za posao, koristiti će im posli, da se ne naljute drugi...
E pa ja Neću. Kome bilo pravo kome krivo.
Uvik ponavljam ka' papiga, NIŠTA mi ne može zamijeniti užitak držanja uspravne glave, ne okrićanja iste od ikoga.
Ljubomorno čuvam taj užitak i nedam ga ni za kakve površne i prolazne užitke.
Obraz čuvam i ne prodajem!
"Ne očekuj da ćeš onda uspit igdi išta!"
Ne očekujem i NE TREBA mi. Pod tu cijen Ne!
Eto, pa me opet pitajte zašto!
Post je objavljen 13.02.2019. u 15:29 sati.