Prijatelju moj dođi. Dođi večeras mi dođi. Slušati ćemo na ognjištu kako vatrica plamti iskreći k nebu žarke raketice zvjezdicama sestrice po grubom prostoru našega postojanja.
Biti ćemo sami uz duženju bezbroja želja kucajući bliskih srdaca nakanama bogatih, rukama zagrljaju pruženih a nevidljivi, tek u mirisu ognjišta, u zagrljaju ljubavi a plamen sago-rijeva zloću, zavist i nehaj, a zrake topline, kao poljupci ljubavi miline, na licu ozarenim pret-varaju dragost združenja koja ljubav združuje u jedinstvo opstanka svrhovitog življenja.
Prijatelju moj, dođi. Neka vatrica nam zajednička u srcima plamti, pucketa i zove.
Kada se iz plavetnila oglasi nečujni nebeski zvon, tada zatrepere srca punih zanosa prijateljske bliskosti radosno na pozdrav prijateljstvu.
Pa prijatelju moj dođi da prijateljujemo. Otvorenu nam spoznaju drugarstva da zajed-no bogatimo i zadovoljstvo u punini života ostvarujemo i Stvoritelju za sretni život u cvjetanju prijateljstva zahvalimo.
Prijatelju moj, dođi !
Domoljubac - Zvonimir Tomac, iz zbirke 'Šaptaji života'
Post je objavljen 12.02.2019. u 17:57 sati.