Eto šta se desi kad si u mogućnosti lapit iz sefa dve kile zlata i neke siće, nekih cca četristo somova eura, i to na poslu. Skuže te, pa odeš na sud, pa se ne pojaviš na čitanju presude gdje dobiješ šest godina bajbokane i trebaš uplatit kikiriki od tri miliona i nešta sitno kuna. Pa usput ne želiš uopće razgovarat s advokatima, nego prek medija poručiš da ćeš se već nekad prijavit najbližoj policijskoj postaji, ko da ideš na plac po pušlek grincajga za juhu.
Slično se desi i kad boluješ od sinkope, tajanstvene i mistične boljke koja je bila uzrokom da tvoja jahta satare dvoje stranih turista, pa te njihova djeca vuku po sudu, a ti bolestan da bolesniji bit ne možeš. Jer kad te sinkopa sastavi to je gore od šest kuga i kolera zajedno. Vjerojatno je pod sinkopom ubio i one ostale. Zato ga je i oslobodilo optužbi, on ima lajsens tu kil. On je, gospođe i gospodo, hrvatski 007.
Slično se desi i kad si prvi čovjek cijelog niza jakih tvrtki, koje onda malo upropastiš jer je dug toliki da niko ne može vjerovat koliki je. A ti živiš u onoj potleušici okruženoj sa pedesetpetiljada četvornih metara svačega i moraš krenut s kata u prizemlje na večeru dva sata ranije, jer se putem pogubiš kolko ima vrata pa nikako pogodit u blagovaonu da ga jebeš. Pa kad je jedva nađeš i najedeš se, opet potraga za šlafcimerom koju pronalaziš sa prvim pijetlima, lud od traženja.
Slično se desi i kad te nazivaju najšarmantnijim i najprivlačnijim precjedničkim kandidatom ikad, a onda ispadne skandal kad se skuži da u podrumu imaš bijelog medu i slikarija kojih se ne bi posramio ni Luvr. Pa te privode, pa te puštaju, pa te muvaju vamotamo i onda daješ izjave - da mi nema prijatelja bio bi kruva gladan, života mi moga.
Ne tako davno postojala je sjajna družba, sastavljena od probranih članova, koja bi u roku odma riješila sve probleme gorespomenutih bistričkih bogaca. Rusi su je nazivali NKVD. Njihove metode ispitivanja i rješavanja svakojakih problema nisu bile baš omiljene, al su bile iznimno efikasne. Jer kad njih četvorica - petorica osvanu u Volgi il Ladi na vratima, pa te potrpaju u kola i putem do mjesta saslušanja ti rđavom vilicom i nožem izvade gornje umnjake il očnjake - zavisi šta preferiraju, pa kad već imaju vilice počupaju i one nokte za koje je pedikerka rekla da ni fleksericom ne idu van...e takvima si u stanju ispričat i ono šta u životu vidio nisi. Pa te dovedu pa krenu ispitivat, a ne razumiju te pola jer fufljaš od počupanih zuba, onda pričaš sve od dolaska Hrvata na more naovamo, i sve se čudiš kak se svega sjećaš. Onda te možda još malo izubijanog i takvog bagljavog dovezu nazad doma i samo kažu - nemoj da moramo opet dolazit, sutra da je sva lova uplaćena. Jel to u redu? Naravno da je u redu, mašeš za Volgom il Ladom krvavim rupčićem i krećeš u akciju prebacivanja para jer ak se vrate možda im padne na pamet da ti recimo izvade žuč naživo, jer su čuli da imaš gastrointestinalnih tegoba. Pa bolje odma pristupit trajnom rješenju problema zvanog vraćaj sve šta si ikad ikome uzeo.
Kodni naziv družbe šarmera u kožnim kaputima koji tak vješto barataju beštekom mogo bi bit recimo Nema Krađe Više, Dečki. Čisto da budu ista početna slova.
Post je objavljen 06.02.2019. u 20:04 sati.