U novom rasporedu opet me snašla rupa srijedom, znači imaš sat, pa nemaš sat pa opet imaš dva sata i tako to. Uobičajeno se kolega tješe, pa imaš vremena na miru obaviti administraciju, ili možeš primati roditelje, uglavnom svašta korisno možeš uraditi. Za administraciju teško mi se i doma koncentrirati, a posebno ovdje, gdje svaki moment netko otvara vrata, ulazi i izlazi, il se zaboravio cedeplejer, ili udžbenik, ili, što se uglavnom meni događa, ponio pogrešan udžbenik...Što se tiče roditelja, stavio sam i ja u tu rupu primanja, ali otkako smo na e dnevnicima skoro nitko ne dolazi, priznajem, ne žalim se na to.
Ja rupe iskorištavam za, kako bih ih sam nazvao, za brzinske šetnje. Naravno do Korza, usput opalim par snimaka i to je to. Najlakše je kod Kožarićevog šetača, fotkam kao skulpturu, a ako još netko slučajno u kadar, što se može. Česta je primjedba da snimam žene i suknje, zato me obradovalo kad sam vidio da mi u susret dolazi muškarac u suknji, legendarni profesor Vejvoda, al eto, s muškarcima nema šanse da mi fotka uspije.
Brzo je prošlo sve to, malo sporije daljni sati i onda konačno kasni ručak.