(šapat, oprezan)
- Je li prošlo?
- Ne znam. Tiho je, ali nikad ne znaš.
- Da povirimo?
- Bolje da još malo pričekamo.
(malo tišine, a onda treći glas)
- Hej, je li to konačno završilo?
- Čini se da je, ali bolje da ne žurimo van.
- Istina, uvijek može naletjeti neki zaostatak.
- Neki zaostali.
(kikot, tišina, a onda četvrti glas)
- Mislim da je sad sigurno.
- I mi mislimo, ali počekajmo za svaki slučaj.
- Ajde još malo. Tko zna, možda su samo uzeli pauzu.
- Ili čekaju da vide hoće li se tko pokazati.
- Mi smo strpljiviji.
(malo m-hmkanja, malo tišine pa peti glas)
- Izgleda da je zrak čist. Hajmo polako van.
- Možda je kakva zasjeda. Neka oni samo čekaju.
- Sjećaš se kako su nas zadnji put?
(kolektivni drhtaj uz malo cvila, zatim još malo tišine i onda glas šesti)
- Nema više nikoga. Možemo van.
(za njim glas sedmi, glasnije)
- Konačno! Ajmo na zrak!
Šarko se izvukao iz prevrnute kante za smeće, Medo se iskobeljao iz grmlja, Bjelka je iskočila iz hrpe lišća, a za njom Žućko, Vučko se provukao kroz nekakav poluotvoreni šaht, Nera je iskočila iz druge kante za smeće, a Čiu je spuznula s drveta. Nitko nije postavio pitanje kako je došla gore.
A onda je na teren uletjela petarda i odmah prasnula, a društvo se razbježalo. Ovaj put će čekati puno, puno dulje.
Post je objavljen 22.01.2019. u 21:23 sati.