Svima njima u jednom je trenutku hitno zatrebao novac: kućni budžet medicinske sestre iz Bjelovara potrošen je, vlasnik prodavaonice morao je izvući jamce iz dugova u koje ih je uvalio. Umirovljenica iz Zagreba bila je prisiljena otkupiti sinovljeve kockarske dugove, a pred vlasnikom kafića našla se ponuda da kupi još jedan lokal i proširi biznis. Te su novac posudili.
Kako im je bankovna kreditna sposobnost bila upitna, novčanu pomoć dobili su kod alternativnih zajmodavaca: krajem 90-ih godina u štedno-kreditnim zadrugama, a nakon njihova kraha, kao svojevrstan nastavak takvog financijskog inženjeringa, preko oglasa ili na preporuku "ovog ili onog poduzetnika koji posuđuje novac". Dug je zbog lihvarskih kamata toliko porastao da ga nisu mogli vratiti pa se kratkotrajna pomoć pretvorila u drugotrajan pakao.
Medicinska sestra godinama se povlači po sudovima, a plaća joj je mjesecima završavala na računu štedionice. Kuća vlasnika prodavaonice stavljena je pod hipoteku, a on je pred dugovima, besparicom i deložacijom s obitelji pobjegao iz rodnog mjesta. Umirovljenica je rasprodala namještaj i tehniku, a vlasnik kafića nakon prijetnji kamatara da će mu ozlijediti djecu slučaj je prijavio policiji. Svi se slažu: nikad više u kredit.
Medicinska sestra i majka malodobne djece Nada Mičuda digla je 1998. godine kratkoročnu pozajmicu od 2000 kuna u štedionici Lipa. Po ugovoru je u mjesec dana trebala vratiti 3000 kuna, a kao jamstvo priložila je tri ispisana čeka. Nakon godine dana primila je obavijest kako je dug narastao na više od 4000 kuna te je pod prijetnjom ovrhe pozivaju da ga podmiri s kamatom od 10,5 posto i zateznom kamatom od 18 posto. N. Mičuda odbijala je platiti, tvrdeći da je štedionica pogriješila jer dug nije naplatila čekovima.
Natezanja po sudu traju godinama, gospođa Mičuda govori o korumpiranim sucima. Cijelo vrijeme dug je rastao i dosegnuo 30.000 kuna. Štedionica joj sjeda na račun, uzima plaću i dječji doplatak. Inače, za taj novac može se kupiti vikendica u okolici Bjelovara.
- Slučajno ili namjerno, čekali su da čekovi postanu nevrijedeći tako da mi mogu izmusti novac. Nije moja pogreška - ponavlja Nada i pokazuje sudsku dokumentaciju od nekoliko kilograma.
Sličnu sudbinu doživio je i Ž. Č. On je 1997. godine uzeo kredit od banke kako bi otvorio prodavaonicu mješovite robe.
- Posao nije išao, banka je pritiskala jamce. Pomislio sam, bolje ja nego drugi ljudi i digao 25.000 maraka kod štedionice. Kao osiguranje dao sam kuću - kaže.
Dug je narastao na 180.000 kuna, štedionica je "sjela" na kuću. Bilo je to u doba kad su takve kuće, oduzete vlasnicima zbog lihvarskih kamata, prodavane na dražbama za jednu kunu, a najčešće bi ih kupila upravo štedionica. Ipak, pronašao je čovjeka koji je bio spreman otkupiti njegov dug, no štedionica je tu opciju odbila.
- Taj je čovjek u štedionicu htio uložiti 25.000 maraka, no bilo je to premalo da bi im bio interesantan. Da je cifra bila 80.000 maraka, pristali bi. Ovako su me uništili - kaže.
Obitelj je pobjegla u jedan jadranski grad i započela novi život. Ne znaju što će biti s kućom jer sudski postupak traje.
Kamatari broje novac i žrtrve, a suci s njima likuju ogorčeno kaže Branko Stojković, predsjednik Udruge za ostvarivanje i praćenje građanskih prava Štit iz Bjelovara. Branko Stojković zdušno već više od pet godina zastupa žrtve lihvarenja te poput svojevrsnog Robina Hooda ne samo da oštećenima pruža savjet nego ih i besplatno zastupa na sudu. Iako nije pravnik, nego nezaposleni alatničar, pravima građana počeo se baviti natjeran nuždom - i njegova je supruga nasjela na naizgled povoljnu pozajmicu jedne štedionice.
- Ljudi su neinformirani, ne čitaju dobro ugovore i ne znaju u što se upuštaju, i kod štedionica i kod kamatara. Oni ih dobrano iskoriste, a korumpirano sudstvo dokrajči - kaže Stojković.
Većina dužnika ne prijavljuje zelenaše. Strahuju od osvete. Jedan od rijetkih koji je odlučio stvar predati u ruke policije bio je 39-godišnji poduzetnik koji je od jednog vlasnika autopraonice posudio 20.000 maraka. Dug je narastao na 60.000 maraka.
- Govorili su mi da će mi polomiti noge, kako znaju u koju mi školu idu djeca - kaže. Iznuđivači su uhićeni. Predviđena je kazna za lihvarenje novčana ili do jedne, a za iznudu do deset godina zatvora.
18. LIPNJA 2005.
Večernji list
-----------------------------------------------------
BRANKO STOJKOVIĆ
B j e l o v a r, 43000
0958148290 (Tel/mob.)
E-mail: brankostojkovic152@yahoo.com
Udruga "ŠTIT"
URED. Masarykova 8
H R V A T S K A
-----------------------------------------------------
Objavljeno: 19.01.2018. godine
-----------------------------------------------------
http://crostojkovic1958.blog.hr
http://stitonosa1958.blogger.ba
-----------------------------------------------------
Broj članaka: 4644.
Blog.hrPrijavi seDNEVNIK.hr10Nakon prijave pratite svoje najdraĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„ľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ä‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‚¦ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ĂĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ä‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‹ĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ĂĂË€šĂ‚¦ÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„ľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€žĂ„ľÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‹ĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ä‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‚¦ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„ľÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ä‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‹ĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚¦ÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„ľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ä‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‚¦ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ĂĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ä‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‹ĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ĂĂË€šĂ‚¦ÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„ľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€žĂ„ľÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‹ĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă„ĂË€¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ä‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬Ă‚¦ĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„ľÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€ąĂËÂÄ‚Ë‚¬Ë‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬Ä…Ä‚ĂË€šĂ‚ÂÂÂÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€šĂ‚€ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬Â¦Ă„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„ľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąËĂË€ˇÄ‚ĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ĂË€ąĂ‚ÂÂÂĂ„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ä‚ĂË€šĂ‚¬ĂĂË€žĂ„ĂË€¦Ä‚ĂË€žĂ„ľÄĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąË‡Ă„ĂË€šĂ‹ÂÂÂÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇĂ‚¬ÄąÄľĂĂË€žĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹˇÄ‚ËÂÂÄ‚ËÂÄ‚Ë€šÂ¬ÄąÄľĂ„ĂË€šĂËÂÄ‚Ë‚¬ĹľÄ‚ĂË€žĂ„Äľe blogere i kreirajte vlastite liste blogera!Naslovnica