ZASLUŽILA SAM DA BUDEM SREĆNA (Maja Volk)
Sa njim mogu da pričam o filozofiji, a da me ne gleda kao idiota, srednjem veku ili renesansi. Maja ima plan da živi 130 godina i nedavno je shvatila da ne treba da ostane sama. S osmehom se priseća i da ga je pobedila u šahu i njegovog telefonskog poziva prijatelju kojem je rekao da se konačno pojavila žena koja može da ga pobedi u šahu.
Lepo rece Konfucije nije sramota ne umeti, sramota je ZNATI , a ne umeti..... Po uzoru na Konfucija. Kad sam bila mlada imala sam strah od samoće, ali to je u stvari strah od sebe.
ZASLUŽILA SAM DA BUDEM SREĆNA (Maja Volk) - To je po meni recept za uspešno muvanje preko interneta. Iako važi za sveznalicu i osobu sa kojom možete razgovarati baš o svemu, Maja s ove vremenske distance kaže da jasno vidi koliko je nekad dugo živela mnoge svoje zablude.
Maja Volk je univerzitetski profesor, svetski putnik, poliglota, kreativac, veliki poznavalac ishrane sirovim biljnim namirnicama i žena koja je provela mnogo dana, noći, meseci i godina radeći na sebi u potrazi za odgovorima na brojna pitanja. Iako važi za sveznalicu i osobu sa kojom možete razgovarati baš o svemu, Maja s ove vremenske distance kaže da jasno vidi koliko je nekad dugo živela mnoge svoje zablude. Nedugo zatim je stigla i nagrada- čovek njenog života. Kad sam bila mlada imala sam strah od samoće, ali to je u stvari strah od sebe. Plašila sam se i ostavljanja, a oduvek sam tragala za ljubavlju- priča Maja. Svesna činjenice da onaj ko ne voli sebe, ne može ni druge da voli, bila je dugo posvećena ovom velikom zadatku. Konačno sam i odrasla, pa sam od one kenjkave Maje stasala u srećnu, slobodnu i kreativnu ženu- priča Maja. Online avantura Mnoga ozbiljna istraživanja kažu da među dugovečnim ljudima nema usamljenih i da svi koji žive 100 godina imaju partnera. Maja ima plan da živi 130 godina i nedavno je shvatila da ne treba da ostane sama. Odlučna da mnogo toga promeni u svom životu, krenula je redom. Putovanje u Peru u jesen prošle godine je za nju bilo više od još jedne životne avanture. Tamo je doživela spiritualno putovanje na 5200 m nadmorske visine. Uz pomoć duhova prirode, poslednjeg dana u Peruu sam donela odluku da više ne budem sama- priseća se Maja. Kao profesor dramaturgije Maja se potrudila da napravi originalni lični profil na ovom sajtu, kakav niko drugi nije imao. Prve virtuelne ruže stigle su joj ubrzo iz Grčke, od nekoliko godina mlađeg univerzitetskog profesora Nikosa. Ispostavilo se da imamo mnogo toga zajedničkog, od toga da smo oboje obišli svet, govorimo nekoliko jezika, univerzitetski smo profesori. Tokom tih prvih mesec dana bilo je tu malo udvaranja, ali vrlo diskretnog, sa komplimentima koji su pre svega usmereni na moju pamet. Delovao mi je odlučno i strogo, ali mi je posle rekao da je pisao kratke poruke jer su i moje bile isto takve. Maja je oduvek otvorena i druži se s mladima, pa samim tim nije ni imala predrasude kada je reč o ovakvom vidu upoznavanja. Nakon mesec dana dopisivanja predložila je Nikosu da idu na grčko ostrvo Ikariju gde žive najdugovečniji ljudi. Pozvao me je da dođem za Božić u kod njega u Atinu i pristala sam bez razmišljanja. Drama u kući Iako je pred njom bio put u nepoznato, pre svega kod za nju još uvek nepoznatog stranca, Maja se nijednog trenutka nije uplašila. Priznaje da je imala rezervni plan, da ako joj se Nikos ne dopadne, odsedne u nekom hotelu. Dogovor je bio da moram da se javim deci čim stignem i tako je i bilo. Ljubav na prvi pogled Prvi susret sa šarmantnim Grkom Maja nikad neće zaboraviti, baš kao i prelepe trenutke koji su usledili. Nikos živi kao ja u Babama, sa 6 pasa u ogromnoj kući. Dok ja gajim jabuke, on uzgaja pomorandže. Ima dve ćerke, razvden je deset godina. Sa njim mogu da pričam o filozofiji, a da me ne gleda kao idiota, srednjem veku ili renesansi. Sačekao me je s jelkom koju smo kitili zajedno, palili smo kamin, pekli kestenje u vatri, čitali poeziju… Za Božić me je odveo u svoju porodicu da me upozna s najbližima. Platon je govorio da čovek treba da ima 4 vrline da bi bio pravi muškarac, a Nikos ih sve ima. Ima estetiku, liči na Kejt Stivensa u kojeg sam nekad bila zaljubljena, ima etiku, moral, briljantan um i snagu, a tu je i mera svih tih stvari kojom se to sve dovodi u balans. Sa njim sam kao devojčica koja opet sve uči iz početka. Velikom brzinom je prošlo tih 4 -5 čarobnih dana koliko je Maja provela u Atini, a koliko su ona i Nikos uživali govori i to da je propustila avion za Beograd. Opisao me je kao niko nikad, napisao mi da želi ceo život da provede sa mnom, da je lopta u mom dvorištu, a on na aerodromu i da čeka moj avion. Videli smo s ponovo nakon par nedelja. Tad nam je bilo još bolje, a naša ljubav i bliskost su sve više rasli. Oboje imamo po 5000 cd-a i 5000 knjiga i nema šanse da nam bude dosadno narednih 10 godina. Pisali smo pesme jedno drugom. Rekao mi je da mu niko nikad nije pisao poeziju, a isti slučaj je sa mnom. Maja njihov odnos opisuje kao kombinaciju zaljubljenosti, strasti i ljubavi. S osmehom se priseća i da ga je pobedila u šahu i njegovog telefonskog poziva prijatelju kojem je rekao da se konačno pojavila žena koja može da ga pobedi u šahu. Oboje potičemo iz dobrostojće srednje klase, oboje smo studirali u Parizu u isto vreme, odlazili tamo u isto pozorište i bioskop, gledali iste filmove, ali smo se i mimoilazili. Zaključili smo da ne bismo završili fakultete da smo se sreli tada, tako da je sve dobro ispalo. Sa tri godine smo oboje naučili da čitamo i pišemo, bili vunderkindi u očima drugih, obišli smo ceo svet, govorimo iste jezike, u ljubavnim iskustvima smo slični. On je imao devojku Irkinju, a ja sam bila u vezi sa Ircem, on sa Brazilkom, a moja velika ljubav je bio Brazilac. Jedan moj dečko je govorio da nije bitno ko ti je prvi već ko je poslednji i zaista je tako. Ona kaže da je Nikos od dana kad ju je upoznao prestao sa da jede ribu, a meso je i pre toga retko jeo. Pola Atine je primetilo njegovu promenu. Tek treba osvojiti tu zemlju na temu sirove hrane. Ono što je izvesno je da će Maja i njen izabranik živeti zajedno od jeseni u Atini, a do tad će se posveti pripremama za drugačiju organizaciju sopstvenog života. On nema facebook i kaže da mu ne treba mojih 20 000 pratilaca. Dopisujemo se putem maila, pišemo pisma i razglednice i jedva čekamo da budemo stalno zajedno. Ja sam Vodolija, on Riba, a horoskop kaže da je to među nama karmička veza, nagrada za sve što sam prošla. Moja deca kažu da sam zaslužila da budem srećna. Zahvaljujući njima se ljudi prolepšavaju, kao u trudnoći. Sad imam lošiju koncentraciju na druge stvri, samo sam u mislima kod Nikosa, ne mogu da čitam o mračnim stvarima, niti da gledam kuknjavu na facebook-u. Kad pogleda iza sebe, Maja vidi sebe kao nezrelu ženu koja je nekad malo znala o sebi, ali i o ljubavi. Iz prethodnih veza kaže da nije ništa naučila i da je pre svega sama morala da se promeni da bi joj bilo bolje. Tad me je privlačio visok, zgodan, mentalni sadista. Nikad nisam volela one koji mene osvajaju. Nisam sebe doživljavala kao lepu i zgodnu koja može da privuče tim adutima, već pameću, gitarom, jezicima, biserima. Moja sposobnost adaptacije i socijalna inteligencija su bili veoma razvijeni, ali od silnih uloga koje sam igrala, vremenom sam zaboravila ko sam. Nisam tad shvatala da oni mogu biti nesigurni. Verovatno su mislili da ću im kad raskinemo baciti bombu. Pisala sam im ljubavne pesme, a rekord mi je bio 80 pesama za 2 meseca. Pisala sam po 6 sati dnevno. Nisam nikad umela da se pravim tajantvena, misteriozna, hladna i da čekam. Susret sudbine i akcije Ugađanje svima i potreba da bude najbolja u svim svojim ulogama ju je dovela do bolesti, kaže Maja. U 50-oj je stigla opomena zvana rak i shvatla sam da je ceo taj moj život izmišljotina, da tu nigde nema mene, već samo ono što drugi žele da vide. Htela sam da deci budem idealna mama, a sva ta borba me je iznurila i dovela do smrti. Kad sam se suočila s tim da mi je rok tajanja istekao i da ću da umrem, shvatila sam da moram da restauriram sebe i uvidim ko sam ja u stvari. Zahvaljujući duhovnim iskustvima u Peruu imala sam trenutak prosvetljenja, a da sam sedela kod kuće ništa od toga se ne bi deslilo. Kad se sretnu sudbina i akcija sve bude super. Iako deluje neustrašivo, Maja Volk kaže da sebe ne smatra hrabrom već samo jako radoznalom ženom koja je uvek gladna znanja i učenja. Još uvek ne znam kako sam se bacila s litice i letela u Peruu. Kad nestanu strahovi, mnogo toga se promeni. Tatini strahovi Nikos je muškarac kome bi dopustila da je vodi kroz život i kaže da je pametna žena na jednom nivou, dok je mudra žena mnogo više od toga. Nikos je čovek kojem mogu da se prepustim, pored kojeg sam zbrinuta u svakom smislu. Osim gitare, harfe i par knjiga ništa mi ne treba kad krenem kod njega. Ceo život skupljamo gluposti u zamenu za ljubav. To ranije nisam videla. Bila sam kao i svi opterećena budućnošću, zaradom, stanom, decom, onim šta njima treba…. Sad mi se otvara mogućnost da osvojim slobodu nakon što sam osvojila zdravlje. On i ja imamo zajedno petoro odrasle dece kojima nismo neophodni. Ta pupčana vrpca sa decom se lagano prekida. Imamo svi pravo na svoje živote, a on i ja planove. Tačno znamo šta ćemo raditi tokom narednih deset godina. Maja ne krije da je njen otac skeptičan prema ovoj njenoj avanturi i da ga obuzimaju razni strahovi pri pomisli na to kakve planov ima njegova jedinica. Smejem se na sve to i uviđam koliko je neverovatno kako roditelj uvek ostaje roditelj i nema poverenje u pamet svog deteta. Valjda sam za 58 godina dokazala da ne pravim gluposti tek tako. Predavaću blok nastavu na fakultetu, snimaću emisije, u Grčkoj ću biti 2 nedelje mesečno, pa ću na nedelju dana dolaziti ovde- objašnjava Maja. U sve odluke koje imaju veze sa Nikosom je apsolutno sigurna i kaže da joj veoma znači što među njima nema igara, kalkulacije, zadrške, što su sve detalje svojih života jedno drugom odmah ispričali. Njihova ljubav živi na nekoliko nezika i na razdaljini većoj od 1000 km. I sportisti se uče na porazima, a ne na pobedama. Ljudi koji se zatvore i plaše se svojih koraka i grešaka, nikuda neće stići. Iskrenost je jako ranjiva stvar. Treba naučiti i da primiš udarac. Život ne treba potcenjivati. On ima smisao i kad mu ne znaš smisao. Jedva čekam da napunim 90 i 100 godina. Kad smo bili mali jedva smo čekali da odrastemo, a posle smo prestali da se radujemo dolaznosti. Radujte se svakom danu koji dolazi i nešto će se lepo desiti. To sam naučila od moje profesorke klavira koja je imala 90 godina a ja tad 25. Muž joj je umro, nisu imali decu, a ona je svaki dan sebi kupovala ružu i razmišljala o tome šta će joj se tog dana lepo desiti. Volela bih da imam tu svežinu emocija u 90- oj. Ljubav zaista regeneriše i ako ne želite da vas obuzme Alchajmer treba ljubav i da negujete. Iako je svaki raskid bolan, Maja kaže da je bolje i proći kroz taj bol nego presedeti život pored nekog ko vas ne čini srećnim. Istina je da za sve postoji rešenje, ali i da nečeg moramo da se odreknemo. Mi smo konzervativni, a istovremeno nemoralni. U braku ostaju zbog dece i stana. Svi nešto imaju, a teško im je da prodaju. Ja nemam nikakav problem da sve rasprodam. Vezujemo se za stvari, pravimo đubre u stanovima, a u stvari treba da smo što slobodniji. Što manje imaš, manje će da ti uzmu. U Peruu žive srećni ljudi i ne možeš da razaznaš ko je siromašan, a ko bogat. Oni ne ulažu u kuće jer znaju da poplave i zemljotresi mogu da ih odnesu za jedan dan. Shvatili su da je glupo ulagati u materijalne stvari, troše novac na decu, porodicu, druženje, školovanje. I kad nemaju oni daju. Nisam čula za mesec dana da je neki roditelj vikao na dete, nema nenasmejanog čoveka, pa se onda upitaš da li je to bogatstvo ili sirotinja. To su srećni ljudi. Branka Gajić Foto: Intervjui sa Majom Volk:.