Još uvek osećam ugriz tvojih grehova,
razbacane boli svuda po duši,
zgrčene tuge na svaki udisaj,
da istinu sam zapostavio.
Još uvek plaču smrtne tišine
upijajući moje uzdahe
drhtavo čuvajući moj mir zamorni
u strahu strepeći na svaki treptaj,
da ne ubije osmehe
još postojećeg nadanja.
Još uvek ćutim i pritiskam reči
što naviru preko umornih usana,
da sam živeo i hodao besciljnim putom
skupljajući tuđe korake i tuđe senke
verujući u sutra za neki početak novi.