O nama
Ipak velike i uspešne kompanije obezbeđuju svojim radnicama duža plaćena porodiljska odsustva, a ponekad i očevi dobijaju plaćeno odustvo, naravno ovo pre svega treba posmatrati kao izuzetak, a ne kao pravilo. Ako želite ostati dugo vremena treba da se zna jezik i zato ne dolazite da se potrošite nego se prije pripremite. To je bilo neverovatno iskustvo za mene.
Ipak, vlasnik kamiona snosi veliku odgovornost kako za svoje vozilo tako i za vozače i robu koja se prevozi. Ipak, imam osjećaj da se ni danas, nakon više od 5 godina ovdje, nisam u potpunosti navikla na sve američke običaje. Ovo se odnosi na sve poslove: od vozaca kamiona, preko konobara, do programera.
U Americi - Ja zivim u drzavi Ohajo, gde je zivot vrlo ptlristupacan. Prije toga sam proveo 18 godina u Švajcarskoj.
Srbi širom sveta Kako dobiti i izgubiti posao u Americi 2 16. O tome je u Americi napisano na stotine knjiga i na hiljade i hiljade članaka. Takođe, mogao bi se napisati poseban članak na osnovu toga kojom se strukom neko bavi, koliko ima godina, iskustva i u kom delu zemlje živi, jer ima puno individualnih faktora. Svaka priča je drugačija. Postoji jedan kratak odgovor. U Americi je prilično lako dobiti neki osnovni posao, koji je plaćen, recimo, od šest do deset dolara na sat. Većina lanaca radnji, samoposluga i restorana ima poslove skoro u svakom trenutku. Neki lanci velikih radnji sada imaju kompjuterizovane kioske za prijave blizu ulaza u objekat. Tako možete doći u prodavnicu, kupiti dva litra mleka i hleb i usput se prijaviti za posao. Tu leži odgovor i na to zašto odnos prema mušterijama danas nije kao što je nekad bio. Ljudi koji nisu puno plaćeni ne boje se toga da će izgubiti posao pošto znaju da mogu lako da dobiju drugi. Porodice koje se ne razbacuju parama, kupe kuće u manjem mestu, gde su cene niže, i u kojima, recimo, rade otac i majka i jedno odraslo dete mogu sasvim normalno da žive s tom platom od deset dolara na sat. Lako je izračunati da troje ljudi onda skupi oko 5. Verovatno se zato većina porodica koje su došle iz Jugoslavije poslednjih godina sasvim dobro snašla, bez obzira na to čime se bave, jer nije neophodno biti advokat ili lekar da bi se kupila kuća, dvoje kola i pun frižider hrane. E, sad se pojavljuje pitanje traženja pravog, ozbiljnijeg posla, koji bi platio recimo 50. Studenti koji završavaju školovanje dobijaju savete od specijalnih stručnjaka na svojim univerzitetima o traženju posla. Recimo, važno je na razgovoru nositi novu, čistu, profesionalnu odeću. To za muškarce znači - odelo s kravatom, novim cipelama i ispeglanom košuljom, a za žene, recimo, poslovni komplet bez preterivanja sa šminkom i nakitom i s diskretnom upotrebom parfema. Najvažnije je dobiti ponudu za razgovor, a tu opet treba pokazati poslodavcu da imate upravo ono iskustvo koje on traži. Naime, ovdašnji šefovi ne vole da nagađaju zašto biste vi bili dobri za određeno radno mesto ako se već niste dosad bavili upravo istim takvim poslom. Vaš je zadatak da to objasnite u pismu za prijavu, svojoj biografiji rezimeu i posle toga na razgovoru. Pokušaji da objasnite da ste vi radili sto stvari u životu, pa ćete moći i ovu, ovde najčešće ne pale. Lakše je dobiti posao u mestu u kojem živite jer firme danas ne vole da plaćaju put na intervju i selidbene troškove. Takođe je bolje usmeriti se na nekoliko firmi iz određene struke i biti aktivan u procesu prijavljivanja. Umesto da šaljete na stotine rezimea i čekate pasivno da vas neko pozove, treba biti aktivan i posle slanja pisma. Dobro je pozvati telefonom potencijalnog šefa, poslati dodatne dokumente i radove, pa i sam predložiti datum i vreme mogućeg razgovora. Jednostavno, ako napravite to lakim za njih, veća je mogućnost da će pristati. Iz svog iskustva znam da može puno da pomogne kada pokažete poslodavcu da ste iskreno zainteresovani za posao, a i običan telefonski poziv to može da demonstrira. Recimo, kada sam završio magistarske 1992. Oni su mi platili put na intervju iz Njujorka, hotel i druge troškove. Bio sam i fasciniran činjenicom da sam mogao da dobijem posao na univerzitetu u Kaliforniji, gde pre toga nikada u životu nisam kročio. Ipak, pre toga sam nekoliko nedelja pisao prijave za posao po ceo dan. Recimo, ovih dana čujem da jedan naš prijatelj u Vašingtonu koji je završio fakultet za geodetskog inženjera u Beogradu radi sada kao takozvani kontraktor ugovarač poslova za izgradnju raznih objekata i da mu jako dobro ide. Uz sve to, naravno, ima jako dobre radne navike, puno upornosti i vredan je. Uglavnom, uz obrazovanje i iskustvo, treba imati dosta optimizma i upornosti i ne treba razmišljati puno o tome zašto niste dobili neki posao za koji ste po logici stvari najidealniji kandidat. Jednostavno, treba se i dalje prijavljivati dok ne naiđete na nekog kome ćete se sviđati iz ma kog razloga i za koga ćete vi u tom trenutku biti najbolji. A to nikada nećete saznati ako se ne prijavite i ako ne napravite prvi korak.