BOSKE
Dobitnica je NIN-ove nagrade za književnost za 2009. Žabac mu na to reče da ne plače i da će mu pomoći jer je i on njemu pomogao. Svetsku premijeru na pozorišnim daskama bajke Grozdane Olujić imale su u pozorištu Eg, Albani, država Njujork.
Tvrd povez, 21 cm. Sve joj je to bilo smešno, dosadno i mrsko, nepodnošljivo u svemu. Dok su u klasičnim bajkama čudesni i izmišljeni svet isprepliće sa stvarnim na takav način da između stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, u savremenim bajkama koje je napisala Grozdane Olujić ima mnogo elemenata iz stvarnog života koji nas okružuje. Jedna o dnjih je da sredina u kojoj stalno živi i nikada se ne menja čovek doživljava kao ustaljenu monotonu sredinu zbog čega počinje da čezne za nekim drugim predmetima i novim, nepoznatim svetovima uveren da ga tamo čekaju pravo zadovoljstvo i sreća.
PRINC OBLAKA -i druge bajke Grozdana Olujic - Ovaj roman doživeo je i uspehe i poraze, jedni su ga podržavali, a drugi osporavali.
Od tog trenutka vrši se priprema vaše pošiljke koja će vam biti poslata u navedenom roku informacije o vremenu pripreme i slanja možete dobiti od našeg operatera. Celokupan iznos se plaća unapred, a prilikom preuzimanja narudžbine ne plaćate ništa. IZMEĐU BAJKE I POEZIJE: GROZDANA OLUJIĆ Ljubav pomera planine Bajke nikada i nisu bile namenjene samo deci. Romani i bajke Grozdane Olujić prevedeni su na 28 jezika i objavljeni u Rusiji, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Indiji, Danskoj, Finskoj, Poljskoj, Španiji, Kini... Ovo nisu bajke samo za decu, već i za odrasle? Etički i metafizički problemi na kojima su one sazdane jednakom snagom odjekuju i u malim i velikim čitaocima, pomažući im da svet sagledaju u svoj njegovoj složenosti, užasu i sjaju. Istovremeno, to je i razlog njihovog trajanja od praistorije do danas. Jezik bajke, kao i jezik poezije, zasnovan je na metaforama, na istinama prvoga reda. Jer, bajka svog čitaoca ne laže: ona zna da uz lepotu i nežnost postoji zavist, postoji mržnja, postoji smrt, ali da je i od zavisti pa i same smrti jača samilost, jača ljubav. Samilost i ljubav imaju u bajci snagu koja pomera planine, skreće tokove reka. U Vašim bajkama ima elemenata klasičnih bajki, ali one ne govore o nekim davnim, prošlim vremenima, već o problemima savremenog sveta, surovog i strašnog? Granice vremena i prostora u njoj su izbrisane, jer bolje od svega bajka zna da se čovekova duša sporo i teško menja i da su glasovi svih koji su postojali ili postoje jedva čujni, ali neuništivi glasovi u vetru, stalna i krvava bitka između dobra i zla. Iza zlatne maske Cara, o čijoj su se lepoti pesme pevale, krilo se lice zveri. Postoji li sličnost između ove bajke i događaja iz naše najnovije istorije? Malom čitaocu bajka upravo u tome pomaže, pomažući mu da spozna samoga sebe i otkrije sopstvenu snagu, sopstvene mogućnosti, preskoči strah i sumnju, odraste u zrelu, uravnoteženu ličnost, zdravo i celovito ljudsko biće. I jeste moguć ili bi bar morao biti, jer da nije tako ni nas odavno ne bi bilo. Mudrija i starija od svih književnih rodova bajka to dobro zna, kao što zna i da zlatna jabuka čovekovog sna o sreći ne pada junaku bajke u krilo. Da se do nje dođe potrebno je proći pustinje i urvine, u bespuću naći put. Nije teško postati čarobnjak u svom poslu , poruka je mnogih Vaših bajki. Upornost i snažna volja i nemoguće pretvaraju u moguće? Zar nauka već odavno nije omogućila san bajke da čovek zakorači u kosmos? Od jedne ćelije živog bića stvori novo živo biće? Jer, nikada se ne zna gde će se čiji putevi ukrstiti, ko koga spasti, ko koga pogubiti, kao što se ne zna ne krije li se u krastači začarana princeza, u lepotici zmija... Vaši mali junaci, dečaci i devojčice, ponekad nadmudre i svemoguće čarobnjake i vilenjake? Što ne bi mogli da ih nadmudre? Da li ovo naše vreme posebno pogoduje bajkama, jer one nude utehu i nadu? Vek iza nas doba je u kome je nauka otišla u čudovišno, a ljudska duša dotakla dno pakla. Gubitak nade logična je posledica ratova i bezakonja, mada svet nije nikada bio naročito pravedan. Ni u praistoriji, ni u srednjem veku, ni danas, a ipak čovekov san o dobroti i pravdi nadživeo je i razapinjanje Isusa Hrista, i krstaške ratove, i Aušvic, i Kolimu, ne prestajući da se obnavlja i traje. Bez njega bili bismo živi mrtvaci, mrak u mraku! Otuda oživljavanje bajki krajem dvadesetog veka. U ovom trenutku svedoci smo renesanse bajki ne samo kod nas, već i u svetu. Pišu ih pesnici: Č. Sandberg, filozofi Eskarpi, Turnije, Kolakovski, nobelovci: Isak Baševis Singer. Čitaju ih svi, jer najveća moguća stvar je u beznađu otkriti srebrni končić nade, koji kao Arijadnina nit pomaže da se makar nasluti izlazak iz lavirinta vremena u kome su sve vrednosti porušene, a nove još nisu pronađene.