Marketing
Nostalgija i kako i da li se lečiti od iste - Stvarne djevojke
Kada je ispravno da se pomirite sa bivšom?
Click here: Nostalgija i kako i da li se lečiti od iste
Ali ja ne mogu da je postujem jer se u njoj ne postuje zakon. Marks je imao tu ideju da će probleme sviju rešiti radnička klasa. Postoje naznake koje nam ukazuju da potiču sa istočnog Sredozemlja, možda iz današnje južne Turske ili s Levanta.
.jpg "Nostalgija i kako i da li se lečiti od iste")
Nakon što su muslimani ponovno povratili kontrolu nad Jerusalimom, sredinom 13. Dolina Alpa Ona deli planinski venac na Mesecu napola. Mene je na mom zivotnom putu pratio andjeo cuvar i put me je odveo u jednu uredjenu zemlju u kojoj postoji socijalna pravda i gde ljudi mahom imaju osnovni standard dostojan coveka. Mislim mozda je tako samo u pocetku, ali uz strah idu i neka druga lepa osecanja.
.jpg "Nostalgija i kako i da li se lečiti od iste")
Kada je ispravno da se pomirite sa bivšom? - Oni preko 30 godina truju ovaj prostor.
Život, ljudi i običaji, duboka vera i mudrost ovih čvrstih duhom i bogatih umom ljudi su inspirisali poznatog nemačkog pisca Hermann Hesse. Gađanje hranom U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za koturom sira koji se kotrlja nizbrdo, dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. Dodirnite potkovicu Ovo je, bez sumnje, najčešća amajlija. Verovanje da može doneti sreću, pogotovo ako visi blizu kućnog praga, potiče iz Evrope. Na vratima mnogih kuća u Italiji, Nemačkoj i Engleskoj i dan-danas je prikucana konjska potkovica okrenuta nagore ne bi li privukla sreću. U Italiji je važno i da je korišćena, nađena u polju ili na drumu, a ne kupljena. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. Verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. Slonovi i sreća Poreklo verovanja da slon posebno njih sedam donosi sreću, potiče iz Indije i hinduizma, gde su božanstva imala glavu slona. U Americi veruju da sreću donose samo figure slona s podignutom surlom. Odvezane pertle Žena u Švedskoj treba da ostavi odvezane pertle na obući da bi rađala decu isto tako lako kao što se izuva. Teranje duhova U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata i prozori, pa čak i dimnjaci, da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima. Oko protiv uroka Ovu amajliju koriste i Grci i Turci, pa se naziva grčko odnosno tursko oko. Može da bude detalj na odeći, nosi se kao narukvica ili privezak, ili se kači na vrata bebine sobe ili blizu kreveca, odakle motri na zlo oko. Staro, novo, pozajmljeno, plavo Ova stara engleska rima kaže šta sve mlada treba da obuče ne bi li osigurala srećan i dug brak: nešto staro — od nekoga ko je već dugo u braku, nešto novo — da je odvede u nov život, nešto pozajmljeno — što znači prezetu sreću i nešto plavo — što znači čistotu i skromnost. Čarape različite boje U nekim krajevima Srbije običaj je da se maloj deci obuvaju čarape različite boje ili su im roditelji jednu čarapu obuvali kako treba, a drugu naopako. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih pasti upravo na njih, pa će dete tako biti pošteđeno tog prvog, najopasnijeg udara. Kuću čuva čuvarkuća U Srbiji se veruje da čuvarkuća brani kuću od groma, bolesti i svake druge nesreće. Iz kuće u kojoj raste lopov ne može ništa da ukrade čak i ako nikoga nema u njoj. Desiderius Erasmum Roterodamus Erazmo Roterdamski rodio se 1466. Vanbračno dete flamanskog sveštenika Rogeriusa Gerardusa u ranoj je mladosti ostao bez oba roditelja, a rodbina ga prepušta sveštenstvu koje se od tada brine o njegovu odgoju i obrazovanju. Školovao se u strogim katoličkim učilištima. Titulu magister noster i doktorat u području klasičnih jezika i teologije stekao je na Sveučilištu u Torinu. Prevodio je klasične pisce s grčkog na latinski, prihvatio se filološke obrade Jeronimove Vulgate, pisao rasprave, sastavljao florilegije. Trebalo mu je samo osam dana da napiše delo koje on, gotovo se ispričavajući, naziva igrom duha. Iako je stavljena na Spisak zabranjenih knjiga Index prohibitorum , Pohvala ludosti je odmah donela Erazmu najveća priznanja. On postaje vođa svih humanista, za njega se počinju da otimaju pape, vladari, kardinali, univerziteti i ugledni ljudi mnogih zemalja. Holbajn i Direr ga slikaju, gradovi priželjkuju da ih Erazmo poseti i da živi u njima. On je najveće svetsko ime, lumen mundi, postaje savest svoga vremena, kako bi se danas reklo i svaka reč koju kaže dočekuje se sa poštovanjem, a svako slovo koje napiše usvaja se kao mudrost. Ukratko, on postaje najveći autoritet svoga vremena, najslavniji čovek svoje epohe. Delo i danas oduševljuje svojom duhovitošću - koja ne vređa nikog, nego ostaje dosledna razigranoj humanističkoj ljubavi prema istini, čoveku i Bogu. Umesto prozora, putnici će videti ekrane koji pokazuju ono što okružuje avion. Ovi avioni bi trebalo da budu mnogo lakši, a pošto se aviokompanije bore da uštede novac i gorivo, cena je jedna od njihovih najvećih prednosti. Lakši avion će trošiti manje goriva i stvarati manju emisiju ugljendioksida, što je važno i za okolinu. Međutim, unutrašnjost aviona bi mogla da se koristi i za osvetljenje, sliku sumraka ili izlaska sunca na dugim putovanjima. Francuska dizajnerska agencija je objavila prve nacrte aviona bez prozora u avgustu. Iako ne postoje čvrsti planovi da se napravi ovaj avion zbog činjenice da sve veći broj kompanija želi da napravi ovakav avion, samo je pitanje dana kada će se to desiti. Iako mnogi vole prozore u avionima, stručnjaci kažu da su se oni pokazali kao beskorisni. Niče je zbir kontradikcija ljudske kulture i sudbine, njihova bespoštedna kritika i potpuna sinteza. Šta je volja za moć? Za smrt boga treba da saznaju svi, volja za moć ostaje za mali broj ljudi. Volja za moć Posthumno objavljeno delo Šta je pomoglo otkriću psihoanalize? Svakako, temeljni razlog je Freudova mogućnost uočavanja bitnih činjenica, bilo na području prirodnih nauka ili psihologije čoveka. To je prvenstveno lečenje mentalnih smetnji, nauka, a neki misle i umetnost. Osnovni njen zadatak i cilj je pomoći pacijentima koji pate od psihičkih smetnji. To su u prvom redu neuroze, a razvojem psihoanalize i novim spoznajama uključeni su danas u psihoanalizu i psihoanalitičke psihoterapije i teže psihičke smetnje kao npr. Psihoanaliza je i metoda istraživanja mentalnih procesa. Ona je i teorija ličnosti i teorija nastanka neuroza. Mnogi optužuju psihoanalizu da je ona i pogled na svet. Freud je rano imao zapažena otkrića u neurofiziologiji i rano je otkrio kokain čije otkriće je pripisano drugom autoru. Treba napomenuti da je bio vrlo kritičan prema svojim otkrićima i da je mnoga revidirao. Ja osobno nisam siguran. Možda je najbolji primer njegove kritičnosti prema vlastitim istraživanjima kada je 1897. On je, naime, u terapiji pacijenata došao do zaključka da je svaki pacijent kao dijete bio seksualno zlostavljan, bilo od oca bilo nekog drugog starijeg člana obitelji. Kasnije je shvatio da je to bilo vrlo često u fantaziji njegovih pacijenata i da se to nije dogodilo. Priznao je tu svoju, kako ju je sam nazvao, veliku iluziju, koja bi da je istinita rešila problem uzroka neuroza. Bio svestan značenja svojih otkrića, ali u običnom životu smatrao se vrlo običnim i nije smatrao da bi o njemu kao čoveku trebalo mnogo pisati, te i sam u autobiografiji iz 1935. Priča o mom životu i istorija psihoanalize. One su duboko isprepletene. Freud je započeo kao naučnik u neurofiziološkom laboratoriju u Beču. Imao je zapažene rezultate, ali nije imao od čega živeti. Želio je osnovati porodicu. Zaljubio su u Marthu Bernays te zbog toga napustio nauku i posvetio se kliničkoj medicini i privatnoj praksi. Leči bolesnike fizikalnom terapijom i započinje hipnozu koju je učio u Parizu od slavnog Charcota. Sve više uviđa značenje nesvesnoga i pokušava to podeliti s kolegama, ali bez uspeha. Samu psihoanalizu, ustvari, otkrila je pacijentica. Freud je vidio da hipnoza baš kod svih nema rezultata pa je pokušavao pritišćući pacijenta prstima po čelu na neki način forsirati da se seti događaja iz života, osobito iz detinjstva. Pacijentkinja je govorila, a Freud je nešto upitao. Tako se rodila psihoanaliza, metoda slobodnih asocijacija gde pacijent slobodno iznosi sve što mu pada na pamet. Freud je bio oduševljen kada mu je Jozef Breuer, poznati bečki internist i kućni lekar uglednih porodica, pričao o svojoj pacijentkinji Anni O. Kada ju je Breuer hipnotisao, njezini neurotski simptomi bi iščezli, ali bi se, na žalost, opet vratili. Breuer je smatrao da se nešto organski događa u toj hipnozi. Oni su izdali krajem 19. Freud odlazi u Pariz kod slavnog Charcota, koji je javno demonstrirao hipnozu s neurotičnim pacijentima. To su bile prave predstave. Freud je to gledao i odmah uočio da tu nije reč o organskim promenama, nego o nečemu vrlo dubokom i nesvjsnom. Charcot je govorio da se simptomi vraćaju jer su oni zapravo organski. Freud to nije prihvatio i više nije dolazio u Pariz. Pokušao je svoja otkrića prikazati bečkim medicinskim krugovima, najpre u bečkom lekarskom društvu, a kasnije i u psihijatrijskom društvu. Bio je odbijen, odnosno izrugivali su mu se i govorili da je ono što priča bajka. Osobito su se okomili na njega kada je prikazao pacijenta i rekao da je reč o muškoj histeriji. Tadašnji bečki medicinski i psihijatrijski krugovi smatrali su da je histerija isključivo ženska bolest. Kada je govorio o seksualnosti dece i o značenju seksualnosti za neurozu, bio je potpuno odbačen. Još veća razočaranja Freud je doživio od prijatelja i saradnika, mnogo veća nego od deklarisnih neprijatelja. Tokom vremena njegovi saradnici i učenici odvajali su se, stvarajući svoje sustave psihoterapije više ili manje različite od psihoanalize, te istovremeno napadali Freuda i psihoanalizu. Najveće razočarenje bio je njegov miljenik, švajcarski psihijatar Jung, koji se 1912. Osnovne postavke psihoanalize kako ih je zamislio Freud vrede i danas. Mnoga toga je nadograđeno i poboljšano. Freud je i sam rekao da će buduće generacije psihoanalitičara unaprediti psihoanalizu i otkriti mnogo toga što će pomoći da se psihički bolesnici, koji se tada nisu mogli lečiti psihoanalizom, mogu lečiti na temelju novih otkrića. Danas je psihoanaliza prihvaćena u celom svetu. Počinila je golem uticaj na razne struke: najpre su je prihvatili književnici i filozofi. Njome se mnogo koriste i napredni psiholozi. Sociolozi i antropolozi prihvataju mnoga otkrića psihoanalize. Psihijatri su, na žalost, danas oštro podeljeni na pristaše i neprijatelje. Oni psihijatri koji u lečenju psihičkih smetnji primenjuju hemijska sredstva oštro se protive psihoanalizi. Sigmund-Freud Tumačenje-snova 1 Loše raspoloženje, problemi sa spavanjem i izražena nesanica, konstantna tuga, premalo ili previše sna, preveliki umor, izuzetno nisko samopouzdanje, malodušnost, bezvoljnost, pa čak i suicidalne misli, samo su neki od simptoma depresije. Na depresiju niko nije imun, javlja se i kod adolescenata, a u starijem dobu se čak smatra normalnim pratiocem starenja. Nekoliko studija sprovedenih u poslednjoj deceniji dalo je istovetne zaključke - simptomi depresije mogu da se ublaže fizičkom aktivnošću najmanje tri puta nedeljno u trajanju od minimum jednog sata. Kada ste fizički aktivni, vaše telo otpušta endorfine, koji reaguju sa receptorima u mozgu koji utiču na doživljaj bola. Endorfini su istovremeno okidač za pozitivna osećanja i smirenost poput morfina. Deluju u mozgu i kičmenoj moždini i drugim delovima tela. Neuronski receptori koje endorfini izazivaju su isti oni na koje deluju i lekovi protiv bolova. Ali, za razliku od morfijuma ili antidepresiva, lučenje endorfina ne izaziva zavisnost. Ipak, naučnici priznaju da ne poznaju do kraja mehanizme kojima fizička aktivnost pomaže u suzbijanju depresivnih tegoba, a neki tvrde da striktna povezanost zapravo nije dokazana. Tim istraživača,sa Instituta za dečje zdravlje UCLA Univerziteta u Britaniji zaključio je da istraživanja prethodnih godina pokazuju između ostalog da veza između vežbanja i lečenja depresije ima niz ograničenja, kao i da su neke od studija na ovu temu dale kontradiktorne rezultate. Pre svega, uočeno je da u opštoj populaciji odraslih osoba, upravo su oni sa depresivnim simptomima najmanje voljni da vežbaju u poređenju sa zdravim pojedincima. Zato se postavlja pitanje, ako ne možete depresivnu osobu da navedete da ode kod lekara i potraži pomoć na koji način ćete tu osobu ubediti da vežba? S druge strane, neka istraživanja idu dotle da sugerišu da je fizička aktivnost najefikasnija za suzbijanje simptoma depresije. Jedno takvo istraživanje su sprovela četiri univerziteta u Americi na pacijentima koji pate od teške depresije. Ispitivanje je obuhvatilo četiri meseca lečenja i šest meseci praćenja pacijenata. Bolesnici su podeljeni u tri grupe, od kojih je jedna dobijala klasične lekove za depresiju, druga je bila podvrgnuta redovnim fizičkim vežbama, a treća grupa pacijenata je lečena kombinacijom lekova i vežbanja. Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost najefikasnija terapija - ne samo da je najveći procenat pacijenata iz te grupe izlečen, već je i procenat ponovo obolelih bio najmanji. Ono na čemu lekari insistiraju u poslednje vreme je korišćenje redovne fizičke aktivnosti kao prevencije depresije. Procene iz raznih istraživanja govore da bi, ukoliko vežba tri puta nedeljno, rizik za odraslu osobu da oboli od depresije mogao da bude čak i do 20 odsto manji, bez obzira na druge faktore. Istraživači su analizirali 11. Pratili su ih u uzrastu od 23, 33, 42 i 50 godina. Oni su sami izveštavali o nivou fizičkih aktivnosti, dok su simptome depresije ispitivali preko upitnika koji meri psihološku uznemirenost. Uporedni podaci su pokazali da je podizanje nivoa fizičke aktivnosti od nula do tri puta nedeljno smanjilo rizik i do 20 odsto. Svaki dodatni termin vežbanja dodatno je umanjivao rizik za šest odsto. Komentarišući ove nalaze, jedan od autora studije kaže - kada bi svako bio fizički aktivan barem tri puta nedeljno, ne samo da bi smanjio rizik i incidencu depresije, već i drugih bolesti poput gojaznosti, srčanih oboljenja, dijabetesa, nesanice… Vitezovi templari bili su jedan od prvih i najpoznatijih evropskih hrišćanskih vojnih redova čija je misija, barem prividno, bila braniti i širiti svoja religijska uverenja. Templarski red započeo je 1118. Francuski vitez Hugues de Payens i osam njegovih kolega ponudili su svoje usluge hrišćanskom kralju Baldwinu II. Baldwin im je za sedište na korištenje dao džamiju Al Aqsa na planini Temple Mount, gde je kralj Solomon originalno sagradio Jerusalimski hram. Tokom naredna dva veka, templari su izrasli u jednu od najmoćnijih organizacija u srednjovekovnom svetu. Njihovi ratnici, koji su preko svojih oklopa nosili prepoznatljive bele plaštove ukrašene crvenim krstom, dobili su reputaciju zbog svoje borbe, snage, discipline i ustrajnosti. Red vitezova zaklinjao se na potpunu i neupitnu poslušnost svojim vođama. Borili su se žestoko, u skladu s redom i pravilima Reda. Vojniku koji bi bio osuđen za kukavištvo oduzimali bi plašt i bio je prisiljen jesti na podu godinu dana kao pas. Red je imao i politiku da ne plaća otkupnine za članove zarobljene u bici. Prema izdanju Katoličke enciklopedije iz 1911. S vremenom, templari su postali deo političke i ekonomske moći. Razne pape nagrađivali su templare izdavanjem naloga kojim su bili izuzeti od svih poreza, čak i uobičajene desetine za potporu Crkvi. Red je postupno delom Evrope stekao brojne članove ne-ratnike, koji su iskoristili svoja rastuća bogatstva za kupnju zemljišta, zgrada i stvaranje finansijskog carstva koje je funkcionisalo kao jedan od prvih evropskih bankarskih sustava. Oni su čak i postupno preuzeli kontrolu nad vladom u Jerusalimu. Nakon što su muslimani ponovno povratili kontrolu nad Jerusalimom, sredinom 13. Njihov neuspeh da zadrže Svetu zemlju i glasine o njihovim tajnim obredima naštetile su nekad besprekornom ugledu koji su uživali. Filip je uspešno prisilio papu Klementa V. Mnoge su mučili i ubijali. Klement službeno raspušta templare 1312. Sledeće godine meštar templara, James de Molay, u dramatičnom javnom događaju ispred Notre Dama u Parizu gde je trebao biti obešen, odbijao je dati priznanje. Filip je zatim naredio da ga odvedu na Isle de la Cite, gdje su ga spalili na lomači. Ostavština templara preživela je i u vekovima koji slede, poglavlja su se tiho reformisala u raznim evropskim zemljama i u SAD-u. Organizacija je prerasla iz vojne sile u bratstvo i filantropski red. Danas su vitezovi templari na UN-ovu službenom popisu nevladinih organizacija. Čudni rituali u SPC U njegovom stvaralaštvu mogu se uočiti tri etape, obeležene tematskim izborom i filozofskim preokupacijama. Ovu etapu karakteriše istraživanje apsurda. Sva navedena dela obeležavaju filozofiju pobune. Roman Stranac je posebna umetnička vizija smisla čovekovog postojanja. Alber Kami traži odgovor na večna pitanja. Kako živeti ako je život tragičan i uzaludan? Kako živeti u svetu ljudi u kome je čovek stranac samom sebi i svetu koji ga okružuje? Zato ga neki vole, zbog toga što je čudan, a drugi ga mrze zbog toga, kao porotnici na sudu. Valhala, dolazim… Imam iskustvo da su ljudi tupavi. Zato ću da pitam: Znate li šta je Valhala? Nije kolač, nije torta, nije... Dakle, neko zna šta je Valhala! I kaže da lupam! Avaj, sve je to dopuna mog iskustva da su ljudi tupavi. Ali, neka bude, lupam. Navika je genija da pričaju sami sa sobom. Poneki pričaju i sa kuhinjom. Lično najviše volim da pričam sa tavanom. Pa da objasnim sam sebi šta lupam. Može se reći, imam i recept. Dakle, mućkaš jaja i prospeš u zdelicu i nakon devet meseci se rodi skot koji kaže da su Šerdini kolači. I koji ne zna šta je Valhala. Kažem da Valhala je ono sto su muhamedanci preuzeli od Jevreja i upropastili. Jevreji su star narod. Uvek imam pomirljiv ton, pa eto, Jevreji su narod. Jevreji su imali raj. Dok Eva nije zatražila kurca od naivnog Adama, čiji je čiča od pokojnog strica razgrtao šator da pokaže sinovima kurac prvi zabeleženi incestualni egzibicionista i peder , a zmija se... Ma, da ne prepričavam Bibliju. Bar ne staro pismo, ispunjeno uspešnim proroštvom: Pederastija, incest, bratoubistvo… ono što imate danas. Zar nije uspešno proročeno? Preci holokaustnih Jevreja su samo pričali svoje dogodovštine. Kao kada bih ja sada pričao da jebem svašta što ima pičku, a žena je, ne jebem koze, nisam Šiptar , ali ne zapatih ni picajzle još od kurvi. Nego, neka prođe još devet meseci i saznajte ko su bili Šerdini. Tavan je skladište mog znanja. Zar nije mračno i nezamislivo prolaziti prstom može i srednjim kroz kamen? Zar nije neverovatno biti živ očevidac i svojevremeni učesnik gradnje onoga što zovete Maču Pikču? Zar nije tužno nama, skoro nestalima, dušama starim koliko i Mesec što su nam besovi bogova izdigli gradnju iznad... Onaj što smo mogli prstom da oblikujemo, makar i srednjim. Iskreno rečeno, radije bih izginuo kao Alahov ratnik, pa da me dočeka… koliko beše pičaka? Imam iskustvo da su ljudi tupavi. Zato ću da pitam: Imate li blagog pojma šta sam ispričao? Evo pomoći: Nisam pričao o kolačima i tortama, a vama ostavljam da mućkate jaja u zdelicu čekajuci skota naslednika koji će znati gde ga čekaju device, one što obeća stari pedofil i šizofrenik Muhamed. Cien anos de soledad Sto godina samoće smatra se jednim od najboljih dostignuća u domenu proznog izraza, ne samo u Latinskoj Americi već i šire. Istovremeno se Markes smatra jednim od najistaknutijih predstavnika magičnog realizma. Sa stanovišta narativne tehnike Markes se vratio najčešćem i najjednostavnijem vidu narodnog pripovedanja. Roman hronološki prati porodicu Buendía i istoriju mitskog sela Makondo. Ova neodređenost vremena pridonosi tumačenju vremena na način svojstven samom romanu, u kojem se isprepliću pomisli i utisci da se vreme ponavlja ili potpuno prestaje teći u različitim delovima priče i da se svi događaji na neki način zbivaju istovremeno. Roman Sto godina samoće Gabrijel Garsija Markes napisao je između 1965. Na početnu ideju za stvaranje ovog dela autor je došao tokom jednog putovanja u svoje rodno selo, Arakataka Aracataca , u Kolumbiji. Benignost ovog simbola polako prestaje početkom tridesetih godina prošlog veka, podudarajući se sa naglim uspehom nacističkih ideja u Nemačkoj. Nacisti su počeli da koriste ovaj znak zahvaljujući studentima, koji su, prevodeći stare indijske spise, primetili veliku sličnost između svog i indijskog jezika. Zaključili su da Nemci imaju pretke, među kojima se, prema njihovom uverenju, isticala rasa belih bogova-ratnika: arijevaca. Ona praistorijsko poreklo vuče iz Indije, to je jasno, ali korišćena je i kod starih Grka, Kelta, anglosaksonskih naroda, a najstarija primena pronađena je na našem prostoru, Balkanu. Kada su nacisti okupirali Ukrajinu i u njihovom Nacionalnom muzeju u Kijevu pronašli praistorijske artefakte u obliku kukastog krsta, njihovo ubeđenje o poreklu arijevske rase više niko nije mogao da opovrgne. Odmah su ih odneli u Nemačku, kao poklon Adolfu Hitleru. Posle rata, Ukrajina je uspela da povrati ovo istorijsko blago u vitrine muuzeja. Ipak, i Ukrajince kukasti krst podseća na teror, naročito zbog onoga što se dogodilo u Kijevu 1941. Nemci su tada pogubili čak 34. Ipak, u Skandinaviji imaju malo drugačije mišljenje. Piter Medsen, vlasnik salona za tetoviranje u Kopenhagenu, kaže da veliki broj njegovih mušterija bira upravo ovaj simbol i to ne iz nacističkih pobuda, već zbog njegovog multikulturalnog značenja, a naročito zbog korišćenja u nordijskoj mitologiji. Ne pokušavamo da opravdamo zločine počinjene pod zastavom kukastog krsta. To bi bilo licemerno i nemoguće. Niti želimo da se holokaust zaboravi. Takođe pokazujemo desničarima i fašistima da ovo nije njihov simbol i da treba da ga se okanu. Prema rečima astronauta, na Zemljinom satelitu može se naći niz interesantnih elemenata i to ne samo onih poput tačke na koju je sleteo Apolo 11 već i krateri i planine. S njih se pruža neverovatan pogled na Zemlju. S obzirom na to da do kratera gotovo nikad ne stižu sunčevi zraci, on je stalno u mraku. I pored toga njegovi vrhovi imaju briljantan sjaj, pa su mu astronomi dali romantično ime - Planina večnog svetla. Kopernikov krater Jedan je od najlepših prizora na Mesecu. Kad se gleda sa Zemlje, nalazi se nedaleko od centralnog dela njenog satelita, a širok je 93 kilometra pa se može videti i sa Zemlje. Svetao krater okružen belim oreolom smešten je u centru mračnih planinskih venaca, a veličine je kao park Jeloustoun. Planina Piko Usamljena piramidalna uzvišica dostiže visinu od 2. Ona je deo planinskog prstena koji je okruživao krater nastao od udarca. On je bio ispunjen lavom, zbog čega je oko njega formirana ravna, prazna, kružna dolina nazvana Mare imbrijum. Iz nje izranja svega nekoliko vrhova, kao usamljene stene u moru. Dolina Alpa Ona deli planinski venac na Mesecu napola. Dugačka je 166 km, a široka 9,6 m. Nastala je kada se površina Meseca podelila usled pukotine izazvane dejstvima iz svemira. Dve strane površine podelile su se i u sredini ostavile ogromnu duboku dolinu. Njeno ravno tlo nekada je bilo ispunjeno lavom. Litica Rupes rekta Padina stoji uspravno usred ravne doline Meseca. Može se videti sa Zemlje. Zid je skoro savršeno ravan, a dugačak je skoro 120 kilometara. Južni pol - Ejtkenov krater Najveći je krater na Mesecu i dostiže čak 2. Naučnici ističu da je to i najveći poznati krater u čitavom Solarnom sistemu. Prirodni most Prirodni mostovi na Zemlji nastaju erozijom izazvanom vetrom ili vodom, a ovaj na Mesecu je nastao kada se lava iz odvoda izlila na dve strane ostavljajući za sobom prostor 18 metara dug, a širok koliko dve trake auto-puta. Dečko koji obećava je jugoslovenski film snimljen 1981. Režirao ga je Miloš Miša Radivojević na osnovu priče koju je zajedno sa Nebojšom Pajkićem napisao. U filmu se pojavljuju i Vlada Divljan i Srđan Šaper iz ondašnjih Idola. Udarno je tri nula i minus tri boda. Lepo im poručili ovi: Nemojte da se zajebavate s nama! Mi smo budućnost propasti... Nisu to rekli baš za propast, ali tako je. Srbijada je uglavnom još jednom oprcana. Onako, u duginim bojama. Da, to je tema. Kum kuma od kuma se zakleo... I sve mu pička ispod nosa veća, za razliku od lažova Pinokija kojemu je rastao nos. Ko bi se bavio time? Neka mu aplaudiraju, valjda u nekoj skupštini oprcanih Srbijadnika. Šta ćemo mi da radimo u vezi važnijih stvari? Ruse nam ne vole. Evo, počeli dušmani da razmeštaju nuklearne igračke. Kažu, ma ne lažu, da Rusi počeli prvi da sklapaju igračke na Krimu Kosovo je srce... Mali, žuti, s ko zna koje planete će, pored bubašvaba i bubarusa, jedini preživeti nuklearni rat. Oni što ne smeš da ih pomeneš. Kraljica majka, vojvoda od rakije, naliva se… pa rakijom, čime bi. Jebi ga, čudna sorta. Srbijada danas: Kriminal, siromaštvo i životne stvari su nevažne. Udarno je tri nula i minus tri boda. Ali, tema je pederizam? Vojvoda od rakije, pizdousti... Jedni su dolazili s mora, na dugim brodovima, nešto većim od gondola, drugi su išli kopnom, vodeći svoje porodice sa sobom. Nosili su kiltove, koplja, kratke mačeve i okrugle štitove. Najneobičnije su im bile kacige: od platna ili isprepletanih pera, ali uvek s rogovima poput onih vikinških. Harali su sredozemnim priobalnim zemljama oko 1200. Ko su oni bili? Kako beleže istraživanja, oko 1200. Hetitsko carstvo, do tada veoma snažno, potpuno je nestalo, dok su mikenska Grčka, Troja, Kipar, kao i nekoliko okolnih jakih gradova, poput Ugarita i Emara, propali otprilike u isto vreme kad se i kraljevstvo Egipta svelo na najuže granice do tada, izgubivši vlast nad Nubijom i Sinajem. U kasnom bronzanom dobu nestanak nekog naroda ili grada, ili čak i više njih odjednom, nije bio retka pojava. Poljoprivreda, a samim tim i opstanak, zavisili su od prirode: nekoliko neuspelih žetvi u nizu, prirodne katastrofe ili jednostavno isušivanje prirodnih izvora moglo je da bude povod promenama. Ipak, kad je nevolja prošla, javilo se nekoliko novih država i novih naroda što nas navodi na zaključak da je neka treća strana tu umešala prste. A da su bili neustrašivi, potvrđuje i ugled koji su uživali: u 12. Ništa nije vredelo: dokumenti Hetita iz nešto kasnijeg doba pominju pad antičkog sirijskog grada. Silovitim naletima narodi s mora su 1200. Međutim, mnogi istoričari ne misle tako: Smatrati da su ovi ratnici, ma koliko sposobni, mogli da deluju poput atomske bombe na nestanak čitavih gradova, pad Hetitskog carstva, prekrajanje faraonove imperije... A šta kažu istorijski podaci? Njihovo postojanje beleže, između ostalih, i dva egipatska faraona koja su vladala približno u vreme tih velikih političkih promena. Pominje imena nekih od njih: Šerden, Ekveš, Tereš, Šekeleš i Luka. Nekoliko decenija kasnije, Ramzes III 1184—1150. Ramzes se naveliko hvalio pobedom nad njima, a da pobedu niko ne bi zaboravio, podigao je hram u blizini Tebe, u Medinet Habuu, s brojnim natpisima, reljefima i slikama svojih pobeda. Šta se, zapravo, može zaključiti iz ovih prilično oskudnih podataka? Pošto su neki od njih nacrtani kako putuju s porodicama u teretnim kolima koja vuku bikovi, može da se zaključi da su bili zemljoradnički narod, verovatno nomadi u potrazi za novim staništem. Jedan opis Ramzesa III govori o njima kao o plaćeničkoj vojsci koju je čak i Egipat unajmljivao. To objašnjava zašto su prikazivani u različitim tuđim ratovima na različitim stranama. Neki od njih poveli su sa sobom i porodice u potrazi za boljim staništem, a drugi su bili neka vrsta pljačkaša ne samo na moru, već i u priobalnim područjima. Postoji i teorija da su sklapali saveze sa okolnim narodima da bi dobili posed koji žele, a onda bi izdali savez i uništavali čitave gradove. Ramzes III kaže da su to narodi koji su se kretali iz Sirije ka jugu, morem i kopnom. Postoje naznake koje nam ukazuju da potiču sa istočnog Sredozemlja, možda iz današnje južne Turske ili s Levanta. Naučnici pokušavaju da dođu do njihovog porekla tako što spajaju nazive zabeležene u egipatskim izvorima s narodima koje beleži istorija. Tek ovde tumačenjima nikad kraja. Po tome, Šekeleši bi mogli da budu prastanovnici Sicilije, ali isto tako i stanovnici antičkog turskog grada Sagalasos. Tereš su onda zapravo Etrurci, Peleštet Filistejci iz Palestine, Luka stanovnici Likije jedna od oblasti na sredozemnoj obali današnje Turske , a Šerden u stvari Sardi, ali neki ne isključuju ni mogućnost da mogu da imaju veze sa Sardom, glavnim gradom kraljevstva Lidije danas Turska. Na primer, po mišljenju drugih istraživača, Šerdeni su nastanjivali Sardiniju sve do 15. Doista, veliko koplje, okrugli štit i kacige s rogovima zbog kojih su Šerdeni ulivali strah u kosti svojim neprijateljima, istovetni su sa opremom ratnika koju su izradili od bronze oni isti majstori koji su podizali nurage od 9. Smatra se da su bili ratnici kojima je zemlja bila dodeljivana kao nagrada. Antički Palestinci bi stoga bili stranci koji su došli iz Grčke da okupiraju hebrejske zemlje. Ovo pokušavaju da dokažu izraelski arheolozi koji žele da istraže istinu o biblijskoj priči po kojoj su Jevreji nastanjivali Obećanu zemlju vekovima pre Palestinaca. Koristeći se istim izvorima, mnogi istoričari tvrde da ovi narodi potiču sa zapada Anadolije. Na kraju su se oko 1. Kraljevske porodice sve više su u javnosti zbog preljubničkih afera, mita i korupcije. Interesantno je da se Vatikan smatra jedinom evropskom apsolutističkom monarhijom. U Lihtenštajnu, kojim vlada Hans Adam Treći vladu i dalje imenuje monarh. Stranice svetskih tabloida pune i naslednici princa Renijea Trećeg od Monaka, poput kneza Alberta Drugog koji se venčao s bivšom južnoafričkom plivačicom Šarlin Vitstok. To je bilo prvo kraljevsko venčanje u Monaku nakon 1956. Ona i njena starija sestra Karolina, punile su tabloide skandalima i neprestanim menjanjem muževa i ljubavnika. Mediji se najviše bave dešavanjima u britanskoj dinastiji. Era javno poznatih skandala počela je s kraljem Edvardom Osmim. Ovaj vladar bio je suveren na Novom Zelandu, u Australiji, Burmi, Hongkongu, Singapuru, Indiji i u sijaset drugih zemalja, ali sredinom tridesetih godina prošlog veka Britaniji se smrklo. Plavokosi kralj Edvard se zaljubio do ušiju u Amerikanku Valis Simpson. Birajući između krune i verenice, Edvard se odlučio za gospođu Simpson! Engleska kraljica Elizabeta Druga proslavila je prošle godine šest decenija od krunisanja. Niko ne zna više o kraljevskoj porodici od 1. Sve zanimljivosti života u Bakingemskoj palati otkrio je Brajan Hoej u svojoj knjizi, koji već 40 godina prati šta se dešava u kraljevskoj porodici. Recimo, kraljica Elizabeta druga svoje iznošene haljine daje isključivo svojoj garderoberki, koja može da nosi ili da ih ponudi na prodaju. Jedini uslov je da se uklone sve etikete kako se haljina ne bi povezala s pravom vlasnicom. Belgijska javnost bila je šokirana otkrićem da je njihov kralj Albert Drugi izbegao da plati porez na svoju luksuznu jahtu, pod izgovorom da ona predstavlja vojni brod. Holandski prestolonaslednik princ Vilhem Aleksander, doživeo je snažne kritike medija zbog namere, od koje je na kraju odustao, da sagradi luksuznu vilu u elitnom letovalištu u Mozambiku, zemlji gladnih i siromašnih. Kraljičin suprug princ Filip već decenijama je čuven po gafovima koji su kraljevsku porodicu često dovodili u neprilike. Tako je predsedniku Nigerije obučenom u tradicionalnu nošnju tokom zvanične posete rekao je da izgleda kao da je spreman za spavanje, dok je vođu Aboridžana Vilijama Brina tokom posete Kvinslendu 2002. Tokom svečane večere kada su mu u rezidenciji italijanskog premijera ponudili neka od najboljih italijanskih vina tražio pivo. Najbizarnije što je izjavio je bilo kada je, pet godina posle tragedije Lokerbi, gde je 259 putnika i 11 ljudi na zemlji poginulo kada se Panamov avion srušio 1988, njihovu tragediju uporedio sa problemima u kraljevskom dvorcu nastalim nakon požara 1992. Mi još pokušavamo da osušimo Vindzor. Princ Čarls nije mogao da sakrije prezir u razgovoru sa 50 novinarau Švajcarskoj 2005. Nije znao da je mikrofon uključen i da su svi čuli njegov komentar, a onda je, odgovarajući na pitanja novinara Bi-bi-Sija, dodao da mu je drago da su čuli šta je rekao. Vojvotkinja od Jorka Sara Ferguson punila je medije kao od šale. Aristokratkinja Sibil de Selis Logčamps prekinula je ćutanje koje je trajalo više od 40 godina. O aferi s donedavnim belgijskim kraljem progovorila je u dokumentarcu, pokazala fotografije i dokumente koji dokazuju vezu. Moja kćerka je definitivno dete ljubavi - kaže ona. Veza je počela 1966. Ubrzo se rodila i kćerka. Delfine Boel sudskim putem pokušava da dokaže da joj je donedavni belgijski kralj otac. Kraljevo neverstvo bila je javna tajna. Većina Belgijanaca je znala da to nije bila jednokratna afera, a sada su saznali da je veza trajala 20 godina. Albert i Sibil su bili par, živeli su zajedno 10 godina, tokom kojih se Albert prema detetu ponašao kao biološki otac. Jedan od onih koji su osim po tituli poznati i po skandalima je bivši španski kralj Huan Karlos, koji je došao na presto posle smrti diktatora Franciska Franka 1975. Karlos je uspeo da podigne na noge Španiju, ali i često bude junak novina. Španska javnost digla se na noge kada je monarh podvrgnut hitnoj operaciji kuka zbog ozlede koju je zadobio tokom lova na slonove u Bocvani. Iako se za njegov lovački pohod u Africi nije znalo, ovaj pad otvorio je Pandorinu kutiju jer su španski mediji počeli češljati internetske stranice firme koja organizuje safarije pa se pokazalo da lov nije bio prvi safari Huana Karlosa, jer se na jednoj od fotografija pohvalio sa dva ulovljena bika, posebno posle kraljeve izjave kako ne može zaspati od brige za nezaposlene. Popularnost španske kraljevske porodice počela je padati kada je otkriveno da je kraljev zet Inaki Urdangarin osmislio finansijsku šemu kojom je iz javnih fondova na svoje privatne račune skrenuo oko osam miliona dolara. Na to se nadovezao i skandal kada se 13-godišnji kraljev unuk Froilan ranio u nogu vežbajući ciljanje na imanju svoga oca, a policija je otvorila istragu. Zbog svega toga Ujedinjena levica, koja okuplja i komuniste, zatražila je da Španija ponovno postane republika. Huan Karlos otišao je sa prestola ove godine. Skandali potresaju i švedsku kraljevsku porodicu, koja se našla u središtu domaće i svetske pažnje zbog glamuroznog i skupog, većinom na teret poreznih obveznika, venčanja prestolonaslednice Viktorije s njenim dugogodišnjim prijateljem i trenerom nearistokratskog porekla, što je postala praksa i u drugim kraljevskim dvorcima. Da su nemirnog duha pokazuje otkriće skandaloznog tajnog života samog kralja Karla 16. Gustafa, sklonog preljubi i ludim provodima u noćnim klubovima. Knjiga koja je posvećena razuzdanom životu švedskog kralja, planula je u knjižarama, ali se tabloidi u Švedskoj nisu bavili ovom temom. Najsočniji detalj iz biografije je deo u kojem se opisuje njegova veza s pevačicom Kamilom Henemark, koja mu je bila ljubavnica godinu dana. Henemarkova je najpoznatija kao članica jedne od najuspešnijih švedskih grupa, Armija ljubavnika. Zanimljivo je da je kraljica Silvija znala za aferu, barem se tako tvrdi u knjizi. Kralj je pokraj Kamile izgledao kao zaluđeni školarac, a jednom su prilikom razgovarali o tome kako bi bilo dobro da pobegnu od svih na neko izolovano egzotično ostrvo. Sem da glumi kralja. Šta ga je činilo velikim? Narod je Fridriha Drugog od Pruske nazvao Veliki 1745. Naime, on je uspeo da povrati područje Šlezije od Habzburške monarhije posle nekoliko odličnih bitaka, uključujući i neverovatnu pobedu kod Hoenfridberga. Fridrih je kao glava svoje vojske vodio petnaest bitaka. Pobedio je u dvanaest, od kojih su neke među najslavnijim u istoriji i svedoče o njegovoj izuzetnoj ratničkoj veštini i strategiji. Tri godine kasnije izbila je Francuska revolucija i Evropa više nikad nije bila ista. To je poslužilo mnogima da pokušaju da iskrive sliku o Fridrihu Velikom. No, neki nikada nisu zaboravili šta je bio i šta je značio. Stari Grci su izuzetno cenili pismenost. Polupismen je bio ko nije znao da pliva. Niste znali ni da su izbegavali da grade puteve? Nešto malo puteva što su izgradili vode do svetilišta. O bogovima je reč. O nestalim, umrlim, izumrlim, nepostojećim. Kako da ga nazovemo? Ali malim početnim slovom, pa rekli alah, jahve ili bog. Zašto je bog mali? Možda zato što je nepostojeći, možda što nije jedan. Stari Grci su možda nešto znali što vi ne znate? I Ljudi starosedeoci takozvanih Amerika. Vidim, mislite da vam je jasno o čemu se radi. Kažete, ovaj je bezbožnik. Demokratija opet ti Grci nalazi da svako ima pravo na javnu reč. I na javnu misao. Tako da prihvatam vaše mišljenje da sam bezbožnik. Kada sam već kod demokratije — niste znali da u Londonu bilo kom delu, sem ako niste idiot, pa se isprečite na sred neke saobraćajnice možete da držite govor o tome kako je kraljica kurva. Kako onako matora voli da oliže muda. Niste znali da u Berlinu možete javno takođe u bilo kom delu, sem ako niste idiot, pa se isprečite na sred neke saobraćajnice da kažete da je kancelarka počela da brije pičku, jer joj osedela. I da držite predavanje na tu temu koliko vam volja. Niste znali da u Srbiji možete... Niste onda toliko tupavi. Ako kažete da veliki vezir Srbije ima ogromnu pizdu ispod nosa, a na nju i sere — vređate lik i delo dotičnog naprednog prdikala i rizikujete optužbu za javno uznemiravanje, ma šta to značilo. Da se mi vratimo bogovima, dosta je o majmunima. Da se podsetimo: Bezbožnik sam? Da se podsetimo sada kada ste vi postali bezbožnici. Početku novog mračnog doba. Da bude jasnije — mali predložak i digresija: Hitler je 139 godina nakon Napoleona imao identičnu političku karijeru, identične je greške pravio, kao što je napad na Rusiju u sred zime kad mu vreme nije. Razlika 139 godina, kojoj se pojedinačni bitni dani poklapaju u minut. To ima svoj naziv, ali o tome drugom prilikom. Sada ću da završim priču o bogovima: Arapi su učenici Jevreja. Spaljuju, obezglavljuju, sakate, sve u ime boga iliti alaha. Jevrejska bajka je imala takvu priču koja je kulminirala inkvizicijom. Stari Grci su možda nešto znali što vi ne znate? Stari Srbi su sigurno znali nešto što vi ne znate. Kada se pojavio islam — nazivali su ga novom hrišćanskom sektom. Prezirali ih kao jeretike. Nisu jedino znali da će ta hrišćanska sekta nadmasiti bolešću samo hrišćanstvo. Da će se izroditi u novu religiju. Da će ljudi u 21. Jasnije vam je zašto je bog mali? Preuzeto sa: GER DUG Smatraju ga jednim od najvažnijih pisaca na nemačkom jeziku. Franc Kafka čitav je svoj život proveo u Pragu. Tu je rođen 1883, tu je studirao pravo i posle studija godinama radio za jedno osiguravajuće društvo. U Pragu se nikada nije osećao kao kod kuće. Potekao je iz jevrejske obitelji pa je tako pripadao nekolicini Pražana čiji je materinji jezik uz češki bio i nemački. Tako je i pisao — na oba jezika. Iako se radnja njegovih romana često doista odigrava u Pragu, Kafka se nikada nije služio pravom, realnom slikom ovog grada s početka 20. Naprotiv, u njegovim radovima uvek se osećala jedna čudna, nestvarna atmosfera dok su protagonisti pre delovali kao neke figure sa šahovske ploče koje je moguće pomicati u svim smerovima, nego kao pravi ljudi od krvi i mesa. Zašto je Kafka upravo tako pisao? Zašto je svoje likove uvek iznova izlagao situacijama koje u stvarnosti nisu imale nikakvog smisla? Mnogi od njegovih čitatelja nikada nisu dobili odgovore na ova pitanja. Tako je primerice izvesni lekar Siegfried Wolff odmah nakon objavljivanja kupio njegovu pripovetku Preobražaj, pročitao je, no razumio nije gotovo ništa. Učinili ste me nesretnim. Poklonio sam Vaš Preobražaj svojoj rođakinji, no niti ona kao ni ja, nije ništa razumela. Moja rođakinja je knjigu posudila svojoj majci, no niti ona nije imala nikakvo objašnjenje…. Samo mi Vi možete pomoći. Dapače, morate, Vi ste mi priredili sve ovo. Zbog čega je Kafka pisao na tako mračan način, a svoje likove smeštao u takve situacije kakvih u stvarnosti, barem ne u doslovnom smislu, nema? Ovakvim načinom pisanja Kafka je sam sebi otežao život jer je time sprečio da već za života postane poznati autor kojeg ceni široka publika. Germanist Thomas Anz sa Univerziteta u Marburgu, koji je napisao rad na temu Kafke i njegovog dela, smatra da je Kafka veliki pesnik apsurda. Njegova zatvorena, zagonetna književnost, smatra Anz, odgovor je na sve te netransparntne sudske delatnike ili osobe na položajima, s kojima se suočavaju likovi Kafkinih romana. To vredi pre svega za državne institucije, koje Kafka opisuje u romanima kao što je Proces ili u pripovetki U kažnjeničkoj koloniji. U oba teksta on opisuje bespomoćnost pojedinca pred anonimnim moćima: civilnim sudom u Procesu i vojnim u U kažnjeničkoj koloni. Zbog čega su optuženi optuženi? Oni to ne znaju. U Kafkinim tekstovima, smatra pak Max Braun, germanist i voditelj književnog odela Zaklade Konrad Adenauer, odražava se nervoza njegova vremena u odnosu na tadašnje fenomene modernizacije. Rast gradova, nova prevozna sredstva poput železnice te pre svega automobil, nove tehnike proizvodnje i sve zrelija država - to je sve bilo novo i ljude je činilo nesigurnima. Taj nemir osećaju ljudi još i danas. Sve je to vodilo u određen gubitak orijentacije. Višeznačnost koja se provlači kroz Kafkine tekstove može se objasniti na još jedan način, priča Michael Braun. Razlog je u Kafkinom višeznačnom identitetu, koji je i karakteristični fenomen moderne. Kafka dolazi iz Praga, bio je Čeh i Nemac.
Ceca 2011 Nije mi dobro tekst
;8, ?@028<> A5 40 B> =5 2848<>, 40 18 CA?5E @5D>@<8 18> 25[8. Kako da prevaziđete opsesivne misli? Dok god ljudi prepoznaju svoj identitet, dokad im je on važan na ulici, oni su izgubljeni. Ako se nakrades i naotimas ti si ''uspesan''i tebe ce stititi i na korumpiranom sudu koji ne mari za gnev opljackanih zrtava. Mnogi Beogradjani napravili su tu prve i poslednje korake. Sve što je Šekspir napisao bilo je po porudžbini, Mocart, Mikelanđelo... Mislim da mozes biti vrhunski profesionalan ali ako ti znas koliko u tvojoj zemlji ima korupcije, pa i bezobrazluka, narocito toga! Pozvali me na koktel! BUREK - Tvorevina od testa u kome se mogu naci sir, meso, spanac, a dobar je i prazan. Ali, neka mene i kao individualiste ako ja mogu da se razvijam, da budem i strucnjak u svojoj struci i da se mimo struke bavim divnim zabavama kao sto su slikanje i stvaralastvo. Par puta sam imao i nocne more ali su one prestale. A,izmedju ostalog ti i ja.
[Osobni kontakti zene plavi oglasnik|Masaza sa oralnom zavrsnicom|Kako upoznati njene roditelje?]
Post je objavljen 13.01.2019. u 15:05 sati.