Prošlo je vremena od zadnjeg zapisa. Bavila sam se sređivanjem života. Nije sređen.
Ali barem opet vidim potencijal, nešto divno što tek počinje.
Morala sam stati. Moram priznati da su zadnji sati u bivšoj školi ostavili traga.
Kad sam otišla nisam bila tužna. Bila sam emocionalno iscrpljena.
Možeš li u određenom trenutku dati previše?
Znam da se čini sebičnim tražiti nešto nazad.
Ali tražim. Želim vidjeti pomak. Razvoj. Nešto.
Neki novi korak. Neku novu nijansu. Neki novi ton.
Budući da nisam to vidjela, zatvorila sam se na nekoliko dana.
Smišljala što dalje. Kuda krenuti. Što učiniti.
Skupljala sebe i skupljala snage. A onda su se stvari počele otvarati.
Smisao sam prvo našla u ljubavi. Uvijek će biti moj prvi razlog.
Ljubavi prema voljenom. Prema ljudima bez kojih bi moj život bio prazan.
I shvatila sam da nije bitno što radim. Sve dok to što radim, radim iz ljubavi.
Nekoliko dana nakon toga, dobila sam poziv. Priliku.
Mogu početi ispočetka na jednom starom mjestu.
I tako sam odlučila krenuti svojim putem. Ponovo.
Jedna od posebnih prekretnica. Posebna iz jednog razloga.
Ona u kojoj mogu drukčije, ali bez da uništim sebe u procesu.
Počinjem iznova, da. Ali ostajem ja. I sve moje ljubavi.
Post je objavljen 11.01.2019. u 21:45 sati.