Marketing
Hibernacija
Počelo se oblačit. A ladno i dalje. Sve ide u smiraj. Možda zasnježi.
Peć se užgala. Zarumenila. Pucketa. Kašeta puna drva čeka da budu sažgana do spavanja.
A onda poć leć u ladnu sobu.
Sve osin dnevnog je ledenica.
Tako je u nas oduvik. Nemoguće zgrijat sve.
Preveliko. Građeno davno, bez izolacije.
Zato liti bude raj. I u jesen. I proliće.
Samo je zima zafrkana.
Za tilo. Za um.
A ni duša ne zaostaje.
Smrznuta. Začahurena. U hibernaciji čeka zov Sunca. Svitla. I topline.
Sad se nekako sparušila. Usitnila. Ne ćuti daje od nosa.
Nit ideje. Nit kreacije. Nit realizacije.
Ka da je na nakovnju ispod čekića.
Iščekuje.
Oduvik iščekuje. Ka da je zapisano šta ima bit. A ona stremi u visine i traži zapise.
Al odgori samo lučice trepere. I to je sve.
Jedan veliki treptaj nebeskog života.
Ne volin zimu u Karbunari.
Šta iden starija sve manje je volin.
Nadala san se da su došli neki susidi. Bar proluftat kuću. Al niko nije doša. Svi su pobigli.
Pobigli od samotnjaštva u vali.
I suočavanja sa sobon.
Jer to ovdi ne gine nikome.
Ka da sam začahurena.
Dudov svilac.
U perju i paperju.
Al začahurena.
Ja ona iznutra tila bi vani.
A vani nadnaravna lipota di god da pogledaš.
Meni pita di su ljudi.
A ljudi nigdi.
Kad smo danas učinili đir vidila san prve narcise.
Samonikle.
Mirišu.
Al u zraku još ne miriše na proliće. I neće još.
Strpjenja i strpjenja.
Moran obuzdavat ovu drugu JA.
Pustolovku.
Lovca na ideje. Šušur. Komešanje.
Časkanje. Grljenje onih koje volin.
Zov Grada prevelik.
A ja u hibernaciji.
Post je objavljen 08.01.2019. u 17:33 sati.