Zaburilo.
Zaladilo.
Zamodrilo.
Zacaklilo.
U vali i dalje nikoga.
Standardna postava.
Stari, ON, ja.
I Roki.
Kumovi bili iz Grada na dočeku Nove.
Napekla.
Nakuvala.
Nadarivala.
A oni Karbunaru oživili.
Dali joj sliku.
Ton.
Dušu.
Komešanje.
Život.
Baš je bilo lipo.
Baš.
Otišli.
Sve opet po staron.
Peć nakrcavan drvima.
Toplo je u dnevnon.
Vatra pucketa.
Na CMC-u uvik mjuza.
Stari ispunjava križaljke.
ON išao prošetat Roka.
Ja otkazala rutinu.
Rijetko to radim.
Ali!
Sutra dolazi Mlađa i momak.
Đej.
Uredila in apartman.
Već planiram šta kuvat.
Da im bude ka Doma.
Kako kod mame i mora bit.
Veselim se.
Opet će bit šušur.
I rutina će bit načeta.
Neka!
Volim kad je razbucana dobrim događajima.
Dobrim povodima.
A bura zavija.
Ko vučina.
Bor isprid kuće se otresa.
Čas livo.
Čas desno.
Ispod njega i po teraci brdo iglica.
Opet ću mest ujutro.
Opet metloboj.
A nebo za bure se rastvori.
U izlogu milijun krijesnica.
Ka svitla velegrada.
Trepere.
Zovu.
Čeznutljive.
Ka da su na nebu svi odgovori.
Ja i dalje sa bezbroj pitanja.
Reka bi Vojko, kako to?
A, eto.
Kad na sva pitanja nemoš odgovorit: zato!
Post je objavljen 03.01.2019. u 17:40 sati.