Marketing
Bogate zene traze mladice - Brzog datiranja
www.tebe-www.datingvr.ru
Click here: Bogate zene traze mladice
Setimoseda su eksperimenti sa izostankomdrazibilijedanodstubova Sokolovi eveteorijemodeladrazi. Majkesudobijal e instrukcij ekakodaradesadecom. Organizacija zena osnovana X5 s ciljem da osposobl iene za oz,iljenje jedne nove tradicije, tradicije njihovog priznatog i ravnopravnog ucesca u svim sferama zivota. Recidasmosenanekedraziprilicnonavikliznaciistostoirecidana nekedrazi neobracamopaznj u.
Iskreno pomalo dosadan posao, al ok, ide staz, zdravstveno. ImajuCi u vidu otpore, ovaj se zadatak moze smatrati izrazito emancipatorskim. »grada?ski« femi?isticki pokret , ?alazi ?eophod?im obrazloziti ?0 kraj8 ipak >d,0A5?8 dilem8 »da li ovaj problem istrazivati i obradivati kao @>s5,?8 tem8 ili 8 okvir8 dr8gih opstih tema iz istorije rad?ickog pokreta«. Condum ,i> dvorski lijecnik engleskoga kralja Charlesa 11.
Upoznavanje radi braka - Spoznavsi njezin talent, dvije starije sestre zrtvovale su skromnu ustedevinu i poslale X5 na skolovanje. Upojedinimzbivanjimaiz- razavaju se nekiopsti stavovi roditelja, neke njihove opste osobine - iove poslednje, buducidasustalnisastojcisocijalnesredine,mogudauticuna razvojlicnostideteta.
Ovo ce se najcesce desavati kada je akumulirani stres ta- povezan sa hronicno nepovoljnim psiholoski m uslovima. Klarkoviipredstavljeni autoriprikazalisuidrugebrojnestudije,kakoklasicnetakoisavremene, koje se ticu problema ranog iskustva. Sest studija pristupaju problemu ranog iskustvasa razlicitihstrana,tj. Kegnjeustudijigvatemalskebrdskedeceutvrdiodarelativnosiro- masnoiskustvouprvojgodinizivota uslovljenotradicionalnimnacinom podizanjadece neostavljatrajnenegativneposledicenaintelektualni razvoj, odnosno na razvoj univerzalnih psiholoskih operacija. Tizardova i Rizova su pokazale da deca odrasla u dobrim, stimulativnim ustanovama nisu osudene na opste intelektualno i jezicko zaostajanje. Iako je nedostajaotrajanitopaoodnosjedanpremajedansanekomodraslom osobom, deca iz ove studije postigla su prosecnu inteligenciju. Komunikacijaokokognitivnointeresantnihproblemajebitanuslovnor- malnog intelektualnog razvoja dece. Taj uslov moze biti zadovoljen kako udobromdomu,takoiudobrojporodici,amozeizostatikakoujednoj tako i udrugoj situaciji. Kadusin je pokazao da sedma godina nije kasno doba za usvajanje dece, kao sto se to verovalo. Decakoja suu prvetri i pogodine zivelauveoma losimsocijalnimipsiholoskimuslovimapokazalasuizvanredanstepen zilavostiiadaptibilnostiipostiglasuzadovoljavajucinivosocijalnog ponasanja. Antisocijalnoponasanjeuado- lescencijiprejepovezanosalosimpsiholoskimuslovimakojivladajuu porodici nego sa samim razdvajanjem. Daglasovastudijaodnosisenarazliciteaspekteneadaptiranogsoci- jalnog ponasanja adolescenata koji su povezani sa ranim duzini od ne- deljedana iponavljanimhospitalizacijama. Dokjeovajnalazuskladusakla- sicnimshvatanjem,Daglasjenasaodanepostojeznacajnikratkotrajni, neposrednieIektihospitalizacije,stonijeuskladusaklalicnimshvata- njimaBolbija,Spicaidrugihpsihoanaliticara. RateriKlarkovisupoku- salidapokazudasamahospitalizacija,narocitoucestalahospitalizacija, nijeuzrokkasnijimporemecajima,vecpreizraznepovoljnihpsiholoskih uslovaudetinjojsredini,kojisupraviuzrokkasnijihporemecaja. No, naosnovujednesvojenovijestudije,Raterjemoraodapriznadaaku mulirani,nagomilanistresoviprilikomponavljanihhospitalizacijamogu donekle da budu patogeni. UsvojojstudijiusvojenedeceDenisjepokazaodadecakojasu usvojenaposledrugegodine,iakosekasnijenormalnorazvijaju,nena- doknadujuuintelektualnompogleduonostosuuprvimgodinamazivota propustila. Tajnalaz jeu skladu sa blagomverzijomhipoteze o relativ- nojireverzibilnostiranogiskustva,kojasvakakotrebadazamenihipo- tezu apsolutne ili znatne ireverzibilnosti. Kadusinje nasao da kasnije usvojena deca postizu nizi socijalni nivo, ali da rizik kod tedecenijenarocitovelik. TizardovaiRizovasutakodenasledasudeca usvojenaposlecetvrtegodinezaostajalauintelektualnomrazvoju,alije brojtakvedecebiomali,pajenjihovozaostajanjemoglodaseobjasnii jednim Iaktorom selekcije ekonomski iobrazovno slabijestojeci roditelji biraju stariju decu, koja se u manje povoljnim uslovima slabije razvijaju. Pri tome sesrecu i poneke recenice koje basnije lako uklo- pitiuizrecenutezu,narocitokodKadusina. Onostojezajednodetenepremostivapreprekailineiz- drzljivi stres, za drugo dete je savladiva nelagodnost. Takvo postupanje ima najmanje rizika. Treca grupa studijaplanirane intervencije Ovdejerecotzv. Pitanjekojenasovdeinteresujeglasidaliipozitivnaiskustva stvaranju trajne, neizbrisive pozitivne afekte. Publication OHD 7425, 1974. Od vise prikazanih istrazivanjaovde je izabran samo jedan mali uzorak. UtakvepokusajeKlarkovisvr- stavajuprogramekojejepokrenuoamerickipredsednikDzonson AntyPowerty Bili;ProjectHeadStart. Klarkoviisticudasutakviprogramibilisuvisekratko- trajni,suviseorijentisaninaaktivnostigre,dasuseuvelikoodvijalivankon- tekstaporodiceidauizvedenimstudijamanijepostojaloodgovarajucepracenje napredovanja. Decasu pracena 4 skolske godine. Kaostoje vecreceno, ceoovajprogramt rajaojezajednueksperi mental nugruputri, a zadrugudvegodine. Daliovakvokratkotrajno vezbanjemozedadovededonekihpozitivnihrezultataidalitirezultatimogu dabudu trajniji? Uprvojeksperimentalnojgrupigodinudanaposle prestankaprogramaIQsecakpovecao za2, ,alijeposle jos jednegodineizno- sio 91,2,aposle4godine86,7. Znaci,posle dvegodinepoprestankuprogramajos jeuvekpostojaoznacajannapredakuodnosunakontrolnugrupu,aliposle4 godinedecasu sevratila na tacku sakojesu i posla. Programjedoveodointelektualnog napredovanja, ali sa prestankom programa doslo je do opadanja i najzad do gubljenja efektavezbanja. Ovdecebiti opisana iupecatljiva studijaHeberaiGarbera iz 1975. Primrose ed :°roceedingsoftheInternationalAsso- ciation for the Scientific Study of Mental Deficiengy Warsaw: Polish Medical Publi- 248 shers,vol. Majkesudobijal e instrukcij ekakodaradesadecom. Upet ojgodiniIQj ekodkontrolnegrupei zno sio90,aueksperimentalnojgrupijebionestoiznad120! Intervencij ajeprestalau sestojgodini,post osudecaposlauskolu. Poslegodinudanasmanjio se uprosekuna112,posle2godinena110,posle godinena106. Ovajdugorocniprogram,kaostovidimo,daojedobrerezultat e, aliaut oripredl azujostrajnijuintervenciju,kojanebiprest ajal asapocet kom skolovanja. St udijaHaberaiGarberajeposebnoint eresantnazbogt ogast osumajke imalenizakumnikolicnik, t esenaosnovut oganebimoglopret post avitineki visokiurodenipotencij al. Ut om svet lutrebaposmatratirezult ateranijenavodenihstudija,ukojimadomskadeca ilikasnijeusvojenadecanisupostizalaIQveciod100,anekadnitakav,uprkos organizovanog napora osoblja u institucijama i novih roditelja. To sugurise da ta deca zaistanisudostiglasvojplafon,tj. Urezimeustudij akaost osunavedene,BronIenbrenerpodvl acisledecemo- mente. EIektivezbanjasukumulativniuto- kui posl etreninga. Dobitak u sposobnostimaje u obrnutojsrazmeri sa uzrastom na kome se programzapocinje. Ovajzakljucakjeoddirektnogznacajazanasutemuoranom iskustvu i kriticnom periodu. Programi koji su usmerenina dijadu roditelj-dete, pri cemu roditeljod strucnih licadobija instrukcijekako daradisadet etomidobijaodgovarajuci ma terijalza t aj rad. BronIenbrener smatrada samot akvaekoloskaint ervencij amozedapomogne unajt ezim sl ucajevi maida 249 jeona,uopsteuzev,najeIikasnijavrstaintervencije. Podtoniintervencijompod- razumevajusepromenekaost osu:a promenaopstihzivotnihuslova:boljistan, hrana,boljamedicinskanega;adekvatnazaposlenostroditelja;skracenjeradnog vremenaiel asti cnoradnovreme, kojeomogucavaneprekidnubriguzadet eu porodici;b pomocmajciukuci;organizacijasaradnjeizmeduporodicasaslic- nimproblemima;televizijaukuciitd. Jasnojedajeovderecopromenamakoje zahtevajujednu gotovomalu drustvenureIormu. Svioviobliciintervenijemogudabuduuspesni,alisuipaknajuspesnijioniu kojimaseindividualnoradisadetetom kaostojetouprogramimaukojimaje majkaprotagonista rada sadet etom ,kaoioneintervencije koje se kontinuirano sprovode. Ranijeint ervencijesubileusmerenenasamodete,adanasnjenaradrodit elja sadetet omuokviruporodicnesredine;rani jiprogramisubi livremenskiizdvo- jeniiograniceni,adanasnjitezedabudukont inuirani;uranijimprogramimasa det et omjeradiloproIesionalnoobucenolice,ausavremenomsviclanoviporo- dice,uprvom redu jedanod roditelja. U prvetrigodinedet inj eg zivot aint erakci ja majke idetetadolaziuprvi plan. Tadatreba preduzet i vise mera: a BronIenbrener jos uvek smatra da treba dapostoji t rajan odnos jedanprema jedan izmedu majkei deteta; b strucno obu cenolice t rebadapokazemajcikako t rebadasest araokodet et a, dajoj pruzi pogodan materijal i da jojukazekakose na osnovunjega stvara verbalna komu nikacija sa detet omoko kognitivnointeresantnih zadataka. Ta uput stva majka sva kodnevno praktikuje; c t reba obezbediti tzv. Roditelj gubi sadkljucnu poziciju,ali svojim radompotpomaze ostvarenje t ih drugih programa. Kaostoselakouvida,roditelji,auprvomredumajkaostajeprvaIigurau det inj emzivotuirazvoju,licekojejenajodgovornijezanormalandecijirazvoj. Nezaboravimodajeovet ezenapisaovrhunskipoznavalacoveproblemat ike,i togodine1974. Nalaziovihautoragovo- resamootomedadecaudomovima,decakoj anisuimalastalanodnos,jedan premajedansanekomodraslomosobom,decakojasukasnousvojena,nisuosu- dena na intelektualnozaostajanje. No, time se ne kazeda staranje prirodne majke itrajanodnosjedanpremajedanmajkeidetetanijenajboljiuslovrazvoja uko- likomajkaznadanapravilannacinpostupasadetetom. Ovakavzakljucak,koji obuhvata obaupravo pomenuta momenta,izvela jeBeti Kadvel,poznat i strucnjak uovimpitanjima,1967. Pokusacemodaiznjihovihpodatakaizvucemoonostojeza problem ranog iskustva znacajno. No, time se ne tvrdi da nedostatak te veze nuzno dovodi do intelektualne zaostalosti i mentalne poremecenosti. Drugimrecima, kaodajeucenje namladimuzra stima vaznije, uticajnije. No,morasenapomenutida ima i suprotnih podataka, koji sugerisu da vreme pocetka programa ne mora uvek da bude od znacaja s. Desava seda kontrolnagrupa dece, kojanije bilapodvrgnuta programu vezbanja, dost igne u tokuskolovanja, za godinu ili dve, eksperimentalnu grupu,te utimslucajevimaizgledadaje prethodnovezbanjebilouzaludno. Naosnovu ovakvih nalaza Klarkovi zakljucuju daje razvojmogucu svakom periodu, kako u petoj,tako iu desetojgodini. Pa ipak, za svaku sigurnost,oni preporucujurani pocet ak kompen- zatorskih programa, jer jeuvekbolje spreciti nego leciti. Programisu bol jiukolikosuduzi,ukolikoobuhvatajuveciprocenatdecijegvremena,ukoliko suviseindividualizovanii,ponekad,ukolikoranijezapocinju. Programikojit raju tridocet irigodine,ilivise,mogudadovedudonapretkaukolicnikuinteligen- cijeod10,20,ponekadcaki0jedinica. Onostojezanasproblemnajvaznijeje- stetodaeIektiovakvihprograma ucenja nisuapsolutnotrajni,alijesurelativno trajni. Drugimrecima,eksperimentiove vrstenepruzajudokazezapermanentnodejstvopozitivnihranihiskustava,ali i negovoreprotivrelativnotrajnihefekata,slicnokaostosueksperimentisaranim lisavanjemgovorili o relativnoj ireverzibilnostiranihiskustava. Na zalost,podaci na osnovukojihizvlacimoovakvezakljuckenisudovoljnouniIormni,tenizakljucci dovoljno cvrst o empirijski zasnovani. Rezime empirijskih nalazaKlarkovih dalu na taj Rezime Klarkovih,. Presvega,onismatrajudajeopstahipotezaoireverzibilnom dejstvuranogiskustvaipostojanjukriticnihperiodauljudskomrazvoju neispravnaidasemoraodbacitinaosnovunavedenihempirijskihpo- dataka. Zatimnavodesestspecificnihhipotezaiglavne,empirijskepo- datke koji govore protih njih. Protiv ove hi potezegovore studije Ratera iTizardovei Rizove. Raterovi podaci negiraju ovo tvrdenje. Hipotezanormalno, zdravodet euemocionalnomi int elektu alnom pogledunemoze serazviti u decijiminstitucijama. Suprotnogo vorerezultati Tizardovei Rizove,kao isamog Bolbija iz 1956. Mozemo naci vise tvrdenja u kojima Klarkovi leonjski ąą C1 iuar- proce nj u j u hipotezu ireverzibilnosti ranog iskustva. Na zalost, stice se utisak da oni nisu do- sledni; pojedinenjihoveizjavenisuu skladusa drugim. Njima je jasno daseklasicnahipotezaopotpunojireverzibilnostiranogiskustvaipo- stojanjukriticnihperiodamoraodbaciti, alikaodanisusigurni koliko jetahipotezapogresnainakojinacinjetrebapopravitiilizameniti. Njihovisudovisemogugrubosvrstatiudvekategorije:a onikao danekadpotpunoporicu poseban i snazanznacaj ranogiskustva;b oni kaodaneporicuznacajispeciIicnostranogiskustva,alizeledaiz- gradejednopotpunije,uravnotezenijeglediste,ukomecebitipridat kasnijimiskustvimaveciznacajnegostoseranijepridavao. Sadacebiti kratko ilustrovana tvrdenja te dve vrste. Glavna implikacijanavedenihpodataka jedaje ceo razvoj znacajan, a ne samo rano iskustvo. Klarkovi sepitajuda lisugra- nicemogucnostilicnihpromenaisteutokucitavograzvoja,ili,kakomi sumnjamo. Uovojreceniciseimpli- cirasvemanjalicnapromenljivostsauzrastom,atonijeusuprotnostisa klasicnom tezom o ranom iskustvu i tezom o postojanju kriticnih perioda. Nazalost,ituhipotezuKlarkovideIinisunaraz- licite, moglo bi secak reci u izvesnojmeri suprotne nacine. Nalazimda jeovoobjasnjenjesa- svimsrodnoHalovomobjasnjenjurazvojajacinenavike,okomecekas- nije biti reci. Vazni zakljucci oranom iskustvu 1 U literaturi nalazimo tri vrste stavova o ranom iskustvu: a eks tremno stanoviste po kome postoji skoro potpuna ireverzibilnost eIekata ranog iskustva, kao i kriticki ili senzitivni periodi u razvoju. To je kla sicna teza o ranom ucenju; b drugo, suprotno stanoviste potpuno negira prethodno. Po ovom shvatanju postoji potpuna nadoknadivost eIekta ra nog iskustva. Rano i kasnije iskustvo se ne razlikuju po svom znacaju za razvoji po trajnosti svojih eIekata. Postoje razlicite varijante ovog shvatanja, koje cesto nisu jasno deIini- sane i medusobno razgranicene. Ovo shvatanje bismo mogli da nazovemo i hipotezom relativne ireverzibilnosti, o kojoj je vec bilo reci: kasnije is kustvo moze donekle, ali ne potpuno, da izmeni, nadoknadi eIekte rani jeg iskustva. Dalje, ako je nenadoknadivi eIekti mali, mogli bismo da go vorimo o blagoj hipotezi ili slabijoj verziji hipoteje relativne ireverzibil nosti. I o ovoj hipotezi je vec bilo reci. Ukazano je da za nju govore podaci Denisa, Daglasa, Kadusina, Ratera i nekih drugih istrazivaca. Takode se ukazuje da ono sto je za jedno dete nepod nosljivi stres i teska trauma, zadrugo dete je tek savladivaneugodnost i teskoca. Ove individualne razlike su lepo izrazene starom engleskom po slovicom, koja u prevodu glasi: na toplo ti se puter istopi, a jaje stvrdne. Na osnovu izvesnih podataka moze se zakljuciti da averizivnost ne kog dozivljaja ili stepen lisavanja mora da prede neku granicu da bi do- sto do nekih snaznih, trajnih i ireverzibilnih posledica. Tu ideju Dzensen Jensen je nazvao teorijom praga. No,onidodajudasetakvaiskustvamogudozivetiubilokomperiodu zivota, mada se cesto sticu na ranom uzrastu. Premaovojhipotezi,rano iskustvojeod poseb- nogznacajazato stojeprvo, stojeprvi beocugulancu,stoprethodidru- gimiskustvima,tenatajnacinmozedaodrediprirodusvihkasnijihis- kustava. Otuda ranije iskustvo moze biti znacajnije, uticajnije od kasnijeg. SrouI smatrada Klarkovinisudovoljnopratilirazvojpsiholoskeipsihoanaliticketeorije, pokojojseranoiskustvonanovnacinkonceptualizuje. Usledecem periodu dotrigodine detesesusrecesanovimproblemima,saproble- mimaautonomnostiikontrole Erikson. Erikson,znaci,tvrdi,dapostoji interakcijauzrasnihperioda:nesamodaranijeiskustvouticenakas- nije,vecseinakasnijemuzrastupreradujeimenjasmisaoranijihis- kustava. U datom primeru,ako se na drugom uzrasnom periodu jedna i po godina do trece godine roditeljiponasaju prijateljski, predusretljivo idosledno,koddetetamozedaseteksadizgradipotpunijeosnovnoose- canje poverenja. Eriksonovotumacenj eizgledauverljivo, alisemozepostavitipitanj e nijelionosuviseraci onalnozaraneuzraste. Ovoposlednjetvrdenj esemoze itreba shvatitinasledecinacin:detejenaosnovuprethodnogiskustvaj kaoinasleda,stekloodredeneosobine,kojeodredujunjegovakasnija reagovanjaii nt erakcij e, t enat ajnaci nisamodopri nosi konti nuit et u urazvoju. Prebisemoglorecida suidejekojeizlazeSrouIsamoboljeipotpunijerazradeneidejeKlar- kovi h, izrazeneukont ekst u Eriksonoveteorije razvoja. Na pri mer,problemipridojenjuiodbijanjuoddojke, strogostprinavika- vanjunacistocuiIrustracijekojesepritomejavljajuitd. Uverenj enekihnovijihistrazivaca Klarkovi, Rudol I SeIerSchaIIeritd. Nijeistodalijeranomodbijanjuoddojkerazlogkulturna normailipret eranabrigarodit el jadadet est oprepostanesamostalno, iliemocionalnahladnocamajkekojanevoliIizickekontaktesadetetom. Upojedinimzbivanjimaiz- razavaju se nekiopsti stavovi roditelja, neke njihove opste osobine - iove poslednje, buducidasustalnisastojcisocijalnesredine,mogudauticuna razvojlicnostideteta. Oviautorisu pronaslidasudvedimenzijestavovanajvaznijeuodgajanjudece:di- menzijatoplineilihladnocepremadeciidimenzijapopustljivostiilistro- gosti permisivnostiirestriktovanosti. Utvrdenesuvezekaostosusledece:decunaj- viseuznemiravastrogostprinavikavanjunacistocuuzhladan,uzdrzan stavmajke;decakojadozivljavajunekuvrstuodbacivanjatezedaraz- vijuzavisnoponasanje,najvecaagresivnostkoddecesesrecekadaima- mokombinacijuvrlopopustljivihstavovasapovremenimstrogimkaz- njavanjemitd. Iako jeutvrdenaneposrednaveza izmedu takvih ponasanja i roditeljskihstavova,nijesasigurnoscuutvrdenadugorocnavezaizmedu stavovaroditeljaikasnijelicnostideteta,odnosnoodrasleosobe. Premanekim autorima, uzroci takvihneu-speha bili susledeci:a postoji raskorak izmeduonogsto roditeljicine igovore; b upitnicikojisuseutakvimstudijamakoristiliprevidajudase roditeljskistavovirazlikujuodsituacijedosituacije;npr. Ponjegovimrecima,vazanjekontekst,celinakojojta pojedinacna zbivanja pripadaju. KempbeliDzejnis ampbellandJaynes,1966 sudokazivalidasa- moonidogadajikojiseviseputaponavljajuutokudetinjstvaimaju znacajnodejstvozabuduculicnost. Jedandogadaj jedanodnos moze imatiuticajnalicnostodrasleosobeakozapocnecitavjedanlanacisto- vrsnihzbivanja. Naprimer,jedanneuspesanodnos recimosamajkom , mozedadovededoneuspesnihodnosasadrugimljudskimjedinkama,i celinatihneuspesnihodnosamozedadovededotrajnihkarakteristika odrasle osobe. Naravno, to je sustina ranije opisane hipoteze sleda. Vecinarazvojnihpsihologijadanaszastupa transakcionalistickostanoviste,pokomedetenijepasivnaglinakojuod- rasliuoblicavajupremanekomsvomidealu,vecaktivniucesnikuinter- akciji. Nijenikakav izuzetakmajkakojaseuodnosunajednosvojedeteponasapre-briznoi anksiozno,auodnosunadrugostalozeno,mirnoispokojno,pricemuje razlogzaturazlikuunajvecojmerirazlicitoponasanjesamedece,sto majkasasvimjasnomozedashvatiirecimaizrazi. Odranijepomenutih autora ovo stanoviste zastupaju i Klarkovi, SrouI, SeIer i neki drugi. Kada seu tokurazvojadetinjepotrebe promene, odraslisuonikojimorajudamenjajuponasanje. Ovajuti-caj decenaodrasle,kazuautori,zapazaseikodzivotinja, apostojezapisi kojiukazuj udajetakobiloodvremenaMesopotamij e,dodanas,sa izuzetkomcetiridekadeizucavanjasocijalizacije. Svakakodajeovodoneklepreteranoglediste,alionojeizrazispravne teznjeda senaglasiono sto jebilozapostavljeno. Josjed- nompodvucimodasuovaopstatvrdenja,kojaseodnosenagrupudece ili na proseke, te da otuda ne moraju da vaze za svako pojedinacno dete. Kaostojeranijevecreceno,sateorijskogstanovistajekorisnoraz- likovanjedvehipotezeoranomiskustvu:hipotezuoapsolutnojireverzi- bilnostiihipotezuorelativnoj,delimicnojireverzibilnostieIekataranog iskustva. Uvezi saovomposlednjomhipotezommogu sepostavitidva pitanja. Iakojeprakticnodovoljnoto stosudecapostalaprosecna,timenijeodbacenahipotezadelimicneire- verzibilnosti ranog iskustva. Drugimrecima,nistaneukazujedadecanisudo- stigla plafon svojihpotencijala. O ovomargumentuvecsmoranijegovoriliipritomesmopostavilisledece kriticke primedbe. Premaovimautorima,roditeljisuonikojisuadap- tivni,Ileksibilni u svom ponasanju. Kada se u toku razvoja detinje potrebe promene, odraslisuonikojimorajudamenjajuponasanje. Ovajuti-caj decenaodrasle,kazuautori,zapazaseikodzivotinja, apostojezapisi kojiukazuj udaj etakobiloodvremenaMesopotamij e, dodanas, sa izuzetkomcetiridekadeizucavanjasocijalizacije. Svakakodajeovodoneklepreteranoglediste,alionojeizrazispravne teznjeda senaglasiono sto jebilozapostavljeno. Josjednom podvucimoda su ova opsta tvrdenja, koja se odnose na grupu dece ilina proseke, te da otuda ne moraju da vaze za svakopojedinacno dete. Kaostojeranijevecreceno,sateorijskogstanovistajekorisnoraz- likovanjedvehipotezeoranomiskustvu:hipotezuoapsolutnojireverzi- bilnostiihipotezuorelativnoj,delimicnojireverzibilnostieIekataranog iskustva. Ranijesmopo- vuklirazlikuizmedujakeislabevarijanteovehipoteze:slabuvarijantu imamouslucajukadjenenadoknadivi deoeIekataranogiskustvamali. Iakoj eprakti cnodovoljnoto stosudecapostalaprosecna,timenijeodbacenahipotezadelimicneire- verzibilnosti ranog iskustva. Drugimrecima,nistaneukazujedadecanisudo- stigla plafon svojih potencijala. Prematome,cak i blaga verzijahipoteze odelimicnojireverzibilnostiranogiskustvatrebadabudeodbacena. O ovomargumentuvecsmoranijegovoriliipritomesmopostavilisledece kriticke primedbe. Utomistrazivanjudecaumnozaostalihmajkipo- stiglasu,zahvaljujucisistematskomvezbanjuodrodenjadopetegodi ne, uprosekuumnikoli cni knestoiznad120,aupravosekodtakvedece mozepretpostavitinestoniziurodenipotencijal. U ranijenavodenimstudijamadecasalosimranimiskustvompriblizavalasu se ili tek postizala prosecnost umni kolicnik od 100 , sto po nalazima Hebera iGarberanebitrebalodabudenjihovpl aIon. Podsetimoserezultatau studijiDenisa, Kadusina,TizardoveiRi zove,painaknadneRatero-ve studije. Napri mer, dabiDejvisovaIzabelailiblizanciKoluhovepostigliintelektualnuiso- cijalnunormalnost,odnosnoprosecnost,bilesupotrebneizuzetnavesti- na,upornostitakti cnostljudikojisusanji maradili. Dabismojednuovakvuidejueksperimentalnoproveriil,bilobipo- trebnodazamisljeni,hipotetskieksperi mentHeba,kojismoranijeopi- sali,nastavi mojedankorakdalje. Drugi blizanacbitrebalodaistovremeprovedenajpreudobri m,paondau losimuslovi ma. Pitanjeglasi:dalibiprvadvablizanca mogl adadost i gnut r eceg? Dal j e, akoobat omogu, dali bikol i - ci napot r ebnogvezbanj azaprvogbl i zanca, koj i j euranomperi - oduziveounepovoljnimuslovima, bilavecanegozadrugogblizanca? Nijesetvrdilodaempirijaukazujena takonesto,vecdauprincipupostojimogucnosttakvogjednogtumacenja izuzetnogznacaja ranog iskustva. Nedostatakadekvat- nogi skustvauci ni o jetudecut eskozaostali mbici ma. Umnikolicni k 258 Dziniprocenjenjenaoko2godinekadajeimala14godina. Inteligencija blizanacaustudijiKoluhovebi lajeprocenjenanaoko50kadasuimali 7godina. PonasanjeIzabeleusestojgodininalicilojenaponasanjedete- : ta mladeg odgodinu dana. Pa ipak, zahvaljujuci opet iskustvu,ovog puta izuzetnopovoljnomiskustvu,iblizanciKoluhoveiIzabelapostalisuza nekolikogodinanormalnadecasaumnimkolicnikomoko100. Ali,prosecnonasledebezodgovarajuceg iskustva nijedovoljno za normalan razvoj deteta. Videlismoda podacikojesmoopisaligovoreprotivpotpuneireverzibilnostieIekata ranogiskustva,teiprotivklasicnepsihoanaliitcketeorijerazvojailic- nosti. Drugimrecima,tecinjenicegovoreuprilogonihucenja psihoana- litickihidrugih kojemanjenaglasavajudeterminacijulicnostiranim zbivanjima,odkojekasnijemrazvojupripisujuvisemogucnostiislobo- de. Takvestavovenalazimounekimnovijimpsihoanalitickimucenjima,ali pre svega u shvatanjima psihologa humanista. Poovomshvat anjudete icovek nijepasivnaglinakojuspoljasnjiciniocioblikuju,vecaktivnigraditelj sopstvenograzvojailicnosti. PoznatihumanistaSeve- rin Severin jeteidejeizrazionasledecinacin:,, Uokviruizvesnihgra- nica... Osnovneidejehumanistickepsihologijekojesuodznacajazaovu di skusijumozemodarezi miramonasledecinaci n. Toznacida coveknosiusebiinicijativukojomprilagodavasvetsebi, anesamosebe svetu. Drugimrecima,udimenzijiretroaktivnostproaktivnosthumanistina- gl asavajuproaktivnostcoveka,nj egovuusmerenostnaciljevekojileze u buducnosti. Sadacemopokusatidaanaliziramoove tvrdnjeu svetlunavedenih podatakaoznacajuranogiskustva,kaoiiskustvauopste,zarazvoj licnosti. Ovajosnovninalaz se priblizava pretpo stavkama humanisticke psihologije. To je, svakako, jednoogranicenj e slobode. Kao st oKadusinkaze,za nekudecu proslost jekljucna, dok je zadrugu sadasnjost preovladuj uca sila. Drugi m recima,nisu svi pojedinci podjednako odredeni svojom pro sloscu, te otuda nisusvi podjednako slobodni. Iako humanistineguju idi- gograIskipristup,tj. Njihove izjave o slobodi i samoaktualizacijiodnose seuvekna sve ljude. Ali, postavi mosadpitanje:kako, na osnovucegaseuprikazani mstudijamamenjajueIektiranog iskustva? Odgovor je jasan: na osnovunovih, kasnijih veoma pozitivnih iskustava. Navodeni podaci, drugi m reci ma, govorene samooznacaju ranog,vec i oznacajukasnijeg iskustva. Podaci su seugl avnomodnosilinauzrast e doadolescencije. Videli smokakonedostatak iskustvadovodidoslike 260 umnezaostalostiiporemecajaponasanjaividelismokakonovapovoljna iskustvaodtakvezaostaledecemogudanacineprosecna, normalnabi- ca. Atoznacajnoiskus- tvosesticeuvremekaddetejosnijesamosvesno,samoostvarujucebice, kojesvoji mslobodni mhtenjemprojektujesopstvenulicnost. Onostodeteunosiuinterakcijutakodejeodredeno prosloscuiuzrocima,uovomslucajugenetskomprosloscuigenetski m uzrocima. Buducalicnostjedneosobenijeodredena pojedinacnimzbivanjimauranomperioduzivota,vecponavljanimpo- stupcimaroditeljaidrugih,ukoji maseizrazavajunjihovi trajnistavovi, osobine i IilozoIija zivota. Bitna je celina, kontekst brojnih dogadaja. Videlismokoliko snazno i presudno. Unji- masepretpostavljadacelinaranijihikasnijihiskustava,bezobzirasto suonarezultatinterakcijedetetaidrugihosoba,presudno,kolikoina- slede,uticenaIormiranjelicnostiodraslogcoveka. Akojevoljnaradnjaodredenalicnoscu pojedinca,voljaadolescentajeodredenaprethodni mrazvojemnjegove licnosti, teotudamozda i nije tako slobodnakaosto to psiholozi humani sti zamisljaju. MoglibismodazakljucimodasunavodenipodacioeIektimaranog iskustvaiteorijskizakljuccikojiseobicnoiztihpodatakaizvodejosuvek dalekoodpretpostavkihumanistickepsihologije-madasuimzakorak bliziodpretpostavkiklasicnepsihoanalizeiklasicnehipotezeoeIektima ranogiskustva. Plisohozihumanistibidobrouradilikadabisvoja shvatanja preispitaliusvetlupodatakakao sto su ovdenavodeni. Intere- santnojeuporedititenasenalazesastranimnalazimakojesuKlarkovi sakupili i objavili. Uovomistrazivanjuuporedivanasudecasmestenau porodicama eksperimentalnagrupa sadecomizMilosevcakojasuzive- lakodsvojihprirodnihroditelja kontrolnagrupa. Uvremeistrazivanja smestenedecejebilo507,arasporedenasubilapouzrastimanasle- deci nacin: 115 mlade odgodine; 26 izmedui 7 godina; 66 starije od 7 godina. Istrazivaciza- kljucujudasutadecausvomranomzivotudozivljavalatesketraume, danisuosetilanormalnuroditeljskuljubavistaranje,danisuosetilato- plotu porodicne sredine. Uocenisuiznaciemocio- nalne hladnoce, nesposobnosti da primaju i daju od sebe. Zapazenajeisledecapravilnost:decakojasusmestenauMilosevac presvojesestegodine,daklenarelativnoranoguzrastu,boljesubila adaptiranaemocionalnoisocijalno,nodecasmestenanakasnijemuzra- stu. Mlada deca prihvataju porodicu ukoju su smestenakao svoju. Istrzivaciukazujudaseinasledenatendencijakaizves- nim vrstama patoloskog ponasanja mora uzeti u obzir. Kodvecinedece,cakdvetrecine,ranitraumatski uslovi zivota nisu ostavili ireverzibilne tragove. PRILO 2 Dokjeprethodniprilogbioempirijskogkaraktera,ovajdrugije pojmovnogkaraktera. Podprimarnimposledicamapod- razumevamoposledicekojesunastalezatostonaranomuzrastudetenije imaloodgovarajteroditeljskostaranje brigu,emocionalnutoplinu,mo- gucnostvezivanjaitd. Dete bez roditelja pocinje da opaza da ono nema nesto dragoceno sto dru- ga deca imaju da nemaoca ilimajku koji cebezrezervnoda ga voli, dase brineistaraonjemu,damukupujeigrackeitd. Naravno,poslediceprimarnogisekundarnoglisavanja kombinuju svo- ja dejstva. Ognjenovicisaradnici u aboratorijizaeksperimentalnupsihologijuOdeljenjazapsihologijuu Beogradu otkrilisuuvisenavrata snaznoi trajnodejstvoprvihiskusta- va. Postoje dve grupe takvih istrazivanja. Nekavelikaslovasuzajednickaciriliciilatinici K,J, M,T ,drugasusvojstvenasamociriliciililatinici,trecasepisunaisti nacin, ali se drugacije izgovaraju u cirilickom i latinickom pismu , B, H, P. Tervija Turvev 1978 pokazalasuprimatprvonaucenogpisma. Kostic 198 nasledecinacin,jezikommodernekognitivnepsi- hologije, opisuju taj nalaz: ,. Ako je ispitanik u osnovnoj skoli prvo ucio ciri- 26 licu,azatimlatinicu,ondajekodtakvih'cirilicnihispitanika'granica transparentnausmeruodcirilicekalatinici,alineiobratno. U jednom radu P. Ognjenovic sa saradnicima Ognjenovic, P. Ovajeksperimentsmonavelidabismopokazalikakojehipoksija pogodno sredstvoza raslojavanjestarijihodnovijihmentalnih struktu- raiakoeksperimentgovorioIilogenetski,aneontogenetskiranijim strukturama i Iunkcijama. Milovano vic i D. Eksperiment,dakle, ukazuje,danesamouzrasnoranavecikasnijaprvaiskustvaimajusna- znija i trajnija dejstva nego docnija iskustva. Obicno se nalazi kao podnaslov u partiji o ranom ucenju ili utiskivanju. KodpojmaSiR varijableodredenesuveomauopsteno:eksperimentatorizlazeorganizam ekspozicija izvesnim spoljasnjimdrazima ili situacijama. Uzavisnosti od tog prethodnog izlaganja, kasnije ponasanjeorganizma semenja, sto seobicnokonstatuje razlicitimtestovima tj. Neposredno reagovanjeorganizmanadrazii situacijekojimajeizlo- zensenespeciIikuje,nitisetezidasetereakcijeposmatraju. Kodkratkotrajnihdrazi,anarocitoduzihekspozicija nedeljama,meseci- ma svakakodanekereakcijepostoje,aliseoneneposmatrajuineregi- struju,postojekodovogoblikaucenjainteresovanjeusmerenognakas- niji kumulativan eIekat ranije ekspozicije. Vidovi ekspozicionog ucenja Uovompoglavljumismoviseputaspominjaliekspozicionoucenje. Zato cemo ovde ukratko rezimirati nekolikoosnovnih vrsta eksperimenta, 0 kojimajedetaljnijegovorenouprethodnomtekstu. Videli smokako tak varanastimulacijaimauopst enodejstvonakasnijeponasanj eodrasle zivotinje, narocito naponasanjeu emocionalnim, stresnimsituacijama. U istrazivanjimaovevrste najcesce seuporeduje kasniji efekat bogate i siromasne sredine. Zivoti nj e, kaostosupacovi,psi, majmuniitd. Videli smokako takva bogata sredinau ranom periodu zivota imapozitivanuticajna opitiraz voj individue na razvoj perceptivnih sposobnosti,razvoj sposobnosti ucenja i resavanja probl ema. Eksperimentesa latentnim ucenjem, ili bar nekeodnjih, takode mozemodauvrstimouekspozicionoucenje. Oneprost oboraveul avi ri nti ma, kaoiubil okomkavezu, paipak zivotinjenaucerasporedstazaunjemu. Tada smo izneli hi pot ezuSkot a, kojuodobravajumnogiautori, pokojojjezapri marnu socijalizaciju nuzno samo prisustvo odredenih objekata ili bica. Da bicitalac stekaoopsti utisako tojvrstieks perimenta, opisacemojedno istrazivanje. Ujednomeksperimentu Gibson,Walk,1956 pacovisuziveliukave- zuukomesubilinacrtanirazlicitigeometrijskioblici. Verovatnodasu zivotinj ereagovalenanekenacinenateoblike,alinijednaodtihreak- cijanijenagradivana. Pokazanojedazivotinjeprenaucedaprave razlikuizmedudvedraziakosekaopozitivnadrazuzmenekigeometrij- ski oblik koji je ranije bio nacrtan na zidu kaveza. Kao sto vidimo, ova vrsta eksperimentarazlikujeseodprethodnihpotomestoseunaknadnom testu koriste specificne drazi kojima je organizam bio ranije izlozen. Ciniseda jeuosnovi ovogoblika ucenja izvesna vrsta perceptivnog ucenja. Dali uokviruovihposlednjihvrstaucenjaonopredstavljaspeciIican,poseban oblikucenjateskojereci,postonepostojisistematskaklasiIikacija perceptivnih i kognitivnih oblika ucenja. Toznaci danismosigurnidaranoucenjei madovoljnospeciIicnostidabiseiz- dvojilouposeban operacionalniiliprincipijelni oblikucenja. Ranouce- njesedeIinisesasvimglobalnouzrastomnakomeseodigrava Svarija- bla ,aliinekimspecificnimposledicama Rvarijabla :ranoucenjeje sporoineprimetno Heb ,cestoseodigravaujednomkriticnomperiodu, njegovieIektisutrajni,nekadnepromenljivi,aporedtogacestosugene- ralizovani dovodedoizgradnjeopstihcrtalicnosti,opstihsposobnosti resavanjaproblema,opstihperceptivnihsposobnostiitd. Tojeklasicno shvatanjepriroderanogiskustva,odkogasmoposliizbogkogasmora- noiskustvoiliucenjeizdvojilikaoposebanoblikucenja,ili,dakazemo neutralnije,kaospeciIicnugrupu problema. Dalijebiloopravdanoizdvajanjeproble- mati keranog iskustva iucenjau posebnopoglavlje? Hendersonje razlikovao1razlicitih problemaranog iskustva,odkojih smomiprikazali i diskutovalisamo neke. Ono stovazi za ptice, mackeili majmune,ne mora davazi i za dete. Nize vrste se radaju sprem ni j ezazi votikodnji hranoi skust vonemoradai maonakoznacaj nu ulogu kao kod razvijenijih vrsta. Osimtoga,izvesne instinktivne urodene tendencijeponasanja su izrazenije kodnizihvrstazivihbica. Kriticni periodjesasvim izvesnapojava kod ptica i nekihdrugih nizih vrsta zivo tinja, amanjeizrazit kod razvijenihorganizama. Ono moze imati razlicit znacaj za motorno po nasanje, perceptivnesposobnosti, intelekt ualne sposobnosti,crte licnosti, mentalnozdravlje itd. Onojenajboljioslonaczaklasicnu tezuopermanentni mi ireverzibilni mdejstvi maranogiskustva. Poretoga, u pojaviutiskivanjaimamolepuilustracijuzainterakcijubioloskogna- sledaiiskustva. Kasnije,teksredinomsezdesetihgodina,eksperimentalni psiholoziceupotpunostishvatiti poduticajemGarsijiniheksperi menata iSeligmenovihuopstavanja kakobioloskonasledeiuzrastodreduju uspesnostuucenju. Tabioloskauslov- Ijenostucenjajenajizrazitijanaranimuzrastima,stoimaodredenadap- tivnismisao,alisebioloskeuslovljenostiucenjasrecuinakasnijimuz- rastima. Fenomenvezivanja takodepotvrdujeopravdanostizdvajanjaproblematikeranogiskustvau posebnu partiju. Psihoanaliticarisutridesetihicetrdesetihgodinaizgradiliucenjeo presudnimineizmenljivimeIektimaranogiskustvairanoglisavanjana kasnijirazvojdetetauoblastiemocionalnog,socijalnog,personalnogi intelektualnogzivota. Prvinalazi Ribi,Spic,GoldIarb,Bolbi potvrdi- valisujednotakvoshvatanje. No, premamisljenju ovogpisca,klinickipsiholozinebismelidaostanuravnodusniniprema upravo izvedenomnomotetskom zakljucku,makoli kooni u svojoj praksi gajiliidiograIskipristup. Decakojasudozivelaranetraumeilisavanj a mogupostati intelekt ualno i socijalnonormalna. Decakojau sestoj 267 godiniusledranihlisavanjudajuslikumentalnozaostaledece,mogupod kasnijimpovoljnimuslovimadapostignuprosecnostinormalnost. Mno- genovijestudijeukazujunaznacajnesamoranog,vecikasnijegisku- stva,ukometakodemozelezatiizvornedaca,aliiuslovpozitivnogpre- obrazaja. No, postizanjenormalnostiiprosecnostiuintelektualnom, socijal- nomipersonalnomzivotunemoradaznacidajekasnijepozitivnoiskustvo upotpunostinadoknadiloloseefekteranijegiskustva. Zatosmorazlikovalitrimoguceteze oeIektimanepovoljnog ranog iskustva. Feno menuti skivanjakodptica iIenomenranogsocijalnoglisavanjakodre- zus-majmunasuuskladusaovomt ezom. Da liod razlika u vrstizivih bica? Ili usled razlika u stepenu lisavanja? Najcesce se naucnici pozivaju na ovaj poslednji cinilac. Razlikovalismocakdvevarijante ovehipoteze jacui blazu. Izgledada je kod ljudiovo najverovatnija hipoteza. Nekada se oste cenjanast alarani mlisavanj emt ezeinepotpuni jenadoknaduj u, kaou slucajuDzini jacavarijanta , anekadjepovrataknanormalnost, pro secnost laksi, kao kodDejvisove Izabele, blizanaca Koluhovei umnogim drugi m slucajevimakoji suopisaniuknjizi Klarkovih. Upo- ranistrucanrad, velikastrpljivost , nekadil jubav, obi cnosupot rebni da bi se ponistili eIektilosegzivotnog pocetka. Teza potpune nadoknadivosti reverzibilnosti je trecamogucnost, zakojusezalazunekiodprikazanihautora, ali seovom piscucinidaje prethodnoopisanatezaverovatnija. II Istrazivanja sa ranomstimulacijomjednostavnim drazima top-lota, hladnoca,elektricnisokovi,drzanjeurukamaimilovanje vrsenasuna zivotinjama. KasnijaiskustvanemajutakveeIekte, teje iuovomsl ucajuispravnogovoritiospeciIicnimosobinmaaranogisku- stva, odnosnootrajnimdejstvimaranestimulacije. Eksperimentisazivotinjamasupokazalidabogata ranasredinadovodidopovecanograzvojasposobnostiresavanjaproble- ma inteligencije iperceptivnihsposobnosti,doksiromasnasredinaisen- zornalisavanjadovodedosuprotnihposledica. Ovinalazinazivotinjama suuskladusaneki mnalazi manaljudi ma. Go- voreciotimposl edicama, nuznosmosedotaklistarog, veomasl ozenog ineresenogpitanjaoprirodipercepcije,kaoisukobadvasuprotstavlje- nashvatanjanativistickogiempiristickog. Pregledalismonekeosnovne podatkekojigovoreosenzornomlisavanjukodzivotinja pilica,pacova, macakaimajmuna ikodljudi kodslepihljudikojisunakonoperacijau zrelodobaprogl edali. EIektisenzornoglisavanjanajvisesuispitivani uoblastivida,alioni postoje iuoblasti taktilnei auditivneosetljivosti. Razlikovali smo tri mogucnosti rane stimulacije. Potpuno odsustvo svetla dovodi do organskog propadanja mrez- njace i drugihdelova vizuelnog sistema. DiIuznosvetio, kojeneomogucujevidenjeoblika,dovodi do promenauIunkcionisanju vi zuelnekore. Zanormalanrazvoj videnja nuzno jeopazanjeoblikaod prvihdana zivota. SpeciIicno i jednolicno rano iskustvo npr. Celije koje su genetski predodredene da funkcionisu na jedannacin, mogu daizmene svoje funkcije usled specificnog ranog iskustva. Ovaj Ienomen je narocito izrazit kod senzornog lisavanja samo jednogoka u speciIicnom kritickom periodu, pri cemu lisavano oko trajno gubinekeIunkcionalnesposobnosti. Upravoopisanestudijenamtakodegovoreoizuzetnoznacajnomi trajnomeIektu ranogperceptivnog iskustva. Rano iskustvo je nuzno za kasnije normalno opazanje oblika, pred meta i dubine. Uopstenije receno,vizuelno opazanje se zasniva na ucenju empiristicka teza. Ovatezaunasemizlaganjuzasnovanajena ekspe rimentima sa senzornim lisavanjem Ion Zenden, Gregori, Risen i drugi. Eksperimenti savizuelnim lisavanjemgovoreo poremecaju ne samoslo zenih, vecinajosnovnijihIunkcijavidenja. O tomenamgovoreistrazi vanjanazivotinjama, aislucajevikojenamjeopi saoIonZenden. Me dutim,ovipodacinaisli suna snaznemetodol oskekritike. Doknameksperi mentisavizuelni ml isavanjem, posuduovogpis- ca, svojomopstomporukomipakgovoreoznacajuranogiskustvaiisku- stvauopstezavizuelnoopazanje, postojeidrugi, izvedeni direktno na 269 deci,kojinamsugerisusasvimdrugacijezakljucke,jergovoreuprilog nekevarijantenativisticketeorije. ImamouviduFencove Fantz iBo- verove T. Fencjeotkriojednunovumetoduizucavanjadetinjegopazanja, kojaje doveladobrojni hnovihistrazivanjavizuelnogopazanjanovorodenede- ce. Fencovametodasastojiseuposmatranjudecijihpokretaocijuipo- sebnoIiksacijaodredenihIigura slika ,kaoiumerenjuduzineteIiksa- cije. Ispitivani uzrastiizrazenisunedeljamailimesecimastarosti,aliimaistudijauko- jimasestarostdetetaizrazavadanima tj. Kodduzihperioda nedelje, meseci svakakopostoji iizvesnamogucnostucenja,alijepitanjedalijetakvoobjasnjenjemo- gucedatizanovorodencadstarunekolikodana naravno,ukolikosutakvi podacizaistaverodostojni. Naprimer,novorodenadecaodnekolikone- deljapreIerirajusahovskopoljeilikoncentricnekrugovepoljusahori- zontalnimprugama,shemuljudskeglavepreIerirajudrugimokrugli m crtezima,nestokasnijeshemunormalnogljudskoglicapreIerirajushemi licasaizmesanimdetaljima. Dalionaopazajuceooblik, ilisamonekidetaljnaobliku, detaljkojiimaurodenosvojstvodapri- vlacidetinjipogled? PoslestudijakaostosuFencove, miipakneznamokolikosevi zuelni svetdecerazlikujeodsvetaIonZendenovihiliGregori jevogpaci jenta. Ustvari,kaostosmoranijeistakli,ovouporedenjenijesasvimispravno, postoslepiljudikojisuprogledaliimajuznanjaopredmetimaiprosto- ruiimajuizgradenuslikusvetaukojusamotrebadauklopevizuelne podatke,dokdetemoradapocneodsamogpocetkadaizgradujesvoj vizuelniipojmovnisvet. Detese,dakle, nalaziutezempol ozajuodod- raslih slepihosobakoje suprogledale. Naravno,ijednui drugugrupu podatakamozemo i trebakritickidaispitamo. Izvesnojeda opazanjeoblika ipredmetamoze dabude urodeno. Pilici vecprvogdanazivotaizvanjajetaznajudakljucaj u,dadrzeukljunu zrnohraneidagagutaju. UFencovimekspe- rimentimapilicisupokazaliurodenupreIerencijuzapredmetekojisu okrugliilielipsastiikojisepovelicinipriblizavajuuobicajenomzrnu hrane. Akojekodpilicasposobnostvizuelnepercepcijeoblikaipredmeta genetskiodredena, zasto t onebibila ikoddrugihzivotinjski hvrsta,pa i kodcoveka?! Eksperimentisasenzornimlisavanjem,iakonedokazuju,ipaksuge- risu da bicakoja su u ranom zivotnom periodu bila lisena normalnog videnja moraju uciti da opazaju oblike i forme. To znacidase u principu opazanje oblikamozeuciti. Akojednatakvaprincipijelnamogucnostpostoji,zasto ne bismopretpostavili da idete koristi jednu takvu mogucnost? Fenc 1961 iRok 1980 pretpostavljajujednuovak- vumogucnost. Medutim,ovakvuidejuokritickom periodunije jednostavnopri meniti naviseorganizme iljude. Fencjevrsioeksperi menteisamaj muni ma. Stosuduzeziveliumraku, maj munisupokazivali svevecevizuelnedeIekteimoralisuucitidaopazajuoblike. Izovihi drugih ranijeopisaniheksperimenata Fenczakljucujeda sepostojeci podaci nemoguobjasnitipojedinacnimdejstvomurodenihsposobnosti,ma- turacijeiliucenja. DajematuracijajediniodlucujuciIaktor, mladezivotinjebibileuvekmanjesposobneodstarijihbezobzirana senzornolisavanje,st ojeusuprotnosisanavedeni mpodaci makojej e Fencdobionamajmuni ma. Fencsmatradapostojislozenamedusobnain- terakcija urodene sposobnosti, maturacije i ucenja. Rok 1980 ,kojiveomakri- tickirazmatrajusmisaoeksperi menatasalisavanjemkodljudiizivoti- njaikojizakljucujudanjihovipodacinegovorepouzdanozaempiris- ticku tezuopazanja, pokojoj je za opazanjepotrebnoucenje. Rok istice ovu misao:tostovizuelnolisavanjedovodidoporemecajavizuelnepercepcije neznacidasposobnostopazanjaoblikanijedataodrodenjaineznacida normalnodetekoj eziviunormalni muslovi matrebadaucidaopaza vizuelneoblike. Ucenjejenuznosamokodrazlikovanjapredmetakojisu medusobnovrloslicni ikodkojihmoramoda tragamozarazlikama. Nekismatrajudakasnijaistrazivanja,izvedena sedamdesetihgodi na,samorazradujuiobogacujuprveFencovenalaze oopazanjuoblikabezucescaprethodnogiskustva. Medutim,brojnais- trazivanjanovijegdatumadajunamrezultatekojisumnogoslozeniji negoprvobitniFencovinalaziikojisugerisu,barnekima,interpretacije kojeserazlikujuodFencovih,tj. Prema jednomsavremenompregledu 1982 ,vecprirodenjudetetamreznjaca Iunkcionise,alioptickinervjosnijepotpunomielinizovan,tenijenipot- punoIunkcionalan. Deokore kojaprimavizuelneinIormacijeslabojemielinizovanprirodenjuipo- cinjedasemielinizujeteknekolikomeseciposlerodenja,atajprocesse, premaneki mmisljenjima,nastavljasvedodesetegodine Acredolo,. Kakojemoguce, akoseimajuuviduovianatomskiimorIoloskipodaci,dadeteopazaob- likevecposleprvenedeljezivota,alicak,kakonekitvrde,iposle45 danazivota? Sudeciponeki mspoljasnjimreakcijama Iiksacijaoka,br- zinasisanja,promenepulsa ,novorodencenijeslepoionokaodanest o vidiuprkoscinjenicamaoorganskomsazrevanjuvizuelnogsistema. Kaostosmorekli,postojepodacizasnovaninapsiholoskim bihejvi- oralnim postupcima,npr. Izmedu prvog i drugog meseca deca Iiksiraju linije jakog kontrasta i uglova. Napri mer,akosedetetuizlozijedantrougao, nj egovpogledlutapo Iiguriizavrsavasenanekomuglu. Uprvi mnedeljamazivota deteobicnoIiksiraperiIerijukonture npr. Izgledadanovorodenceupocetkuslaboprimecujepromeneunutar posmatraneIi gure npr. Uprvovremeicrtezilisliku covecijeglicadeteposmatranaistinacin,naimepogledomIiksiraneki spoljasnjideokonture,reci modeookokoseilibrade,pricemunerea- gujenaunutrasnjedetaljelica. Nekiautorikategoricnotvrdedanasa- mompocet kuzi vot adet enepravirazlikuizmeducrt ezaljudskogli ca idrugihIigura,dakl enaosnovunovijihstudijaporicudaneposredno poslerodenjapostojiurodenapreIerencijazaljudskolice npr. KadasekasnijepreIerencijazaljudskolicepo- javi,onamozebitiodredenagenetski,alipost ojimogucnostdabude, bar delom, uslovljena iskustvom. Tekne- gdeokopetogmesecakombinacijebojaioblikaopazajusekaojedin- stveneceline, usmislu gestalt-psihologije. Mnogiautori,naosnovunovijihpodataka,takodeisticudanovoro- denceupocetkureaguj enaizolovanekomponenteIigure,adaslozene celine,usmislugestalt a,poci njedazapaza tj,dananjihreaguje ne- stokasnije, stonijeu skladu sa pretpostavkamagestalt-psihologije. Koen,DeloucovaiStraus 1978,veccitiranodelo izvodesledeciza- kljucakoteorijskomznacajunovijihpodataka do1978. Podaciuzetiu celini ne govore u prilog ni jedne opste teorije opazanja. Oni imaju u 272 viduteorijeHeba,gestalt-psihologa,GibsonaiPijazea. Medutim,ovateorijanijeuskladusapodacimakojigovoredanovoro- dencad nekazesekoguzrasta nuznoneIiksiraugloveIigura,kaoisa podacimakojigovoredasunestostarijanovorodencadsposobnazaiz- vesnuorganizacijuuopazanju. Medutim,gestaltistickostanovisteima'teskocesapodacimakojenam pruzajustudijepokretaocijukodnovorodenedeceisacinjenicomda decaoddvadocetirimesecaprereagujunakomponentenegonaslo- zene celine. Bover,takodezakljucuju da podaci dobij eni na novorodenoj deci ne potvrduju bez pogovora ni cistu empiristicku, ni cistu nativisticku teoriju opazanja. Prvaistrazivanjananovorodenojdeci pedesetihisezdesetihgodina ,sanovozamisljenimmetodamaistraziva- nja,sugerisalasunamtumacenjakojasublizanativistickomnegoempi- ristickomstanovistu. Ali,kasnijaistrazivanjananovorodenojdecinisu dala tako nesumnjive podatke. Ulogaranogiskustvauvizuelnomopazanjuoblikamozesenajsigur- nije svrstati u ,problematicne oblike ucenja. Teorijskidoprinos ovog poglavlja sastoji se i u saznanju da takav oblik ucenja postoji i da je to jedan od najznacajnijih oblika ucenja u ranom periodu zivota. Tekunovije vremenekipsiholozismatrajudajeskupljenodostaeksperimentalnih cinjenicakojepokazujudasesenzitizacija ipseudouslovljavanje mogu smatrati posebnim oblicima ucenja. Dve ilustracije Pre nego st o P redemo na detaljnijeizlaganje, zelimocitaocudadamoopstuslikusenzitiza- cijeipseudouslovljavanjakaooblikaucenja. Soksenedajeuparusanekomdru- gomdrazi,kaostojetoslucajkodklasicnoguslovljavanja,negosejedno- stavnopovremenodajeelektricni sok,koji izaziva reakcijubezanjaudrugi deoakvarijuma. Kadasepoprviputizazovevibracijavodeuakvarijumu ilidaveomablagsok potpraznisok ,kojiranijenijeizazivaonikakvu reakciju,zivotinjacepocetidabeziudrugideoakvarijuma. Takvo ponasanjeribiceseobicnotumacisenzitizacijomorganizma;sokjedo- veodopovecaneosetljivostiorganizma,takodairanijeneutralnedrazi izazivajureakcijukojunormalnoizazivasamosok. Pseudouslovljavanje i senzitizacija sene shvatajuovdekaooblici ucenja,veckao trenutnastanja razdrazenostikojaneposrednouticunadelatnostorganizma. Opisanepromeneu ponasanjusubilezadrzane21dan daljaretencija,ustvari,nijeni merena. Ustvari,onajeblizaribama, tacnij eonajepri mitivnija iodnajjednostavnijihriba. Naslabosvetiozmijuljicanereaguj e,alina jakosveti opokazuj eznakeuznemirenostiireakcij ubezanj a. Alitonij etrenutnostanj e;stecenareakcija traj evisedana 56. Gasenj est ecenereakci jej esporo,anekadi nemoguce. Dva pristupa senzitizaciji i pseudouslovljavanju Uprethodnomizlaganjuvidljivasudvapristupasenzitizacijiiuslov- Ijavanju. Kaotakve,ovepojavemogudaizazovupogreskeueksperi- menti maklasicnogusl ovljavanja,tj. Udobroizvedenom eksperimentuuslovljavanjaovi izvorigresakamorajuda buduodstranjeni. Premadrugom,novijemshvatanjusenzitizacijaipseudouslovljavanje nisusamotrenut nastanjaorganizma,vecunji mapostojirelativnotraj- napromenauponasanju,stodozvoljavadaseotimIenomeni magovori kaoopojavamaucenja. Posl eserijesnaznihsokovaslabsokili vibracijaakvarijumaizazivajubezanjezlatneribiceudrugideo akvarij uma. Posl edrazenj ajaki msvet lom,zmijulji capoci nj edabezii odslabogsvetla. Udaljemizlaganjunavescemoj edancistpri mersenzitiza- cijeuklasicnomsmislu,aizlaganjecemopodelitinadeoposvecensen- zitizaciji i deoposvecen pseudouslovljavanju. Utakvi mispitivanjimakaobezusnovnadraznajcescesepri menjuj evaz- dusniudaruoko, kojii zazi vasnaznozat varanj ekapka. Kaousl ovna drazcest osekori stisl abosveti o;naj akosveti o,naravno, ocnikapak 278 reagujezatvaranjem,medutimnaslabosvetiotonemoradacini. Tareakcijaocnog kapka,kojaselakomozerazlikovatiodbezuslovneiuslovne,kaoivolj- ner eakci j ezat var anj aocnogkapka, nazi vaseal fa-reakci jom. Vrati mosesadaeksperi ment u. Mozebitidajesamoda- vanjebezuslovnedrazi,vazdusnogudara,senzitiziraloorganizam,tako daneutralnadrazsadaizazivareakcijuocnogkapkakojuranijenij e izazivala. Broj usl ovnihibezuslovni hdrazije istikao iu eksperimentalnoj grupi. Naravno, broj bezuslovnih drazi je jednak broju tihdrazi ueksperi mentalnojgrupi. Ipak,opisacemoovdejednoklasicnoispitiva- nje, kojemoze da posluzi kao deIinisuci eksperiment ovog pojma. Uslo vi javan je una- zadjetakvouslovljavanjekodkogabezuslovnadrazprethodiuslovnoj. Gre- ter jevrsio ispitivanjanasimpanzama. Majmunisu bili privezaniza sedista iizlaganesui mjednazadrugomdvedrazi:bezuslovnaiznenadnasna- znadraz kaosistanj ezmije iusl ovnadraz zvukzvona. Zatoj e uveokontrolnugrupuzivotinja,kojimajesamobezuslovnadrazizla- gana10puta. Istijebioslucajisadrugim neutralnimdrazimaupotrebljeni mueksperi mentupoprviput. Kodsenzitizacijevezaizmeduneutralnedraziibezuslovnereakcije jeprirodna, samosepodpocetnimeksperimentalnimuslovimaneispo- Ijava. Dabisepri- rodna vezamaniIestevala,potrebno je uciniti sledece: a povecatiintenzitetneutralnedrazi npr. Navescujedaniz misljeniprimerkojicecitalacsvakakoprepoznatikaoverodostojanikojicena osnovu sopstvenog iskustva moci da umnozi. Zartemedicinskesestrenemogudaizmislenekinacindavremenski rasporedepacijente,naprimerpozivomprekoteleIona,anedasvimakazudo- dite ui 8 sati, pacekajtesat, dva, pa i vise. U takvom mrgodnomraspolozenju 280 posledvasatacekanjanared,dodepredkomisijukojamu,nanjegovoiznena- denje,odbijadaproduzibolovanje. Kisapada, hladno je, aonse sasvim iscrpljen. Isti- na, prosla su i tri prazna, alinanjegov pozivnisu htelada stanu. Uspeo je da se nekako uguratek utreci. Pocedrekadetetauauto- busu imajkenapolju, povikei pogrde ljudiuautobusuina jedvite jadeauto- substadeidetevratisemajci. Vratisekuci,popijedanjaciapaurin sredstvozasmi- renje , leze da se odmori. U tri sata stavi rucak u rernu da se greje, kakomu je to supruga nalozila. Malo posle zvoni teleIon: njegov kolega iz kancelarije, skojim uposlednjevremeimastalnekonIlikte. Pred vratima je bila lepuskasta devojka ilizena oko 28 do 0 godi- na. Natonasnesrecni ju- nak baci viljusku inoz na sto, tako snaznoodgurnu tanjir da se nestohrane prosu postolu,ustade,odeusvojusobuizalupivrata. Takticnazenamuprideirece: ,Pobogu, sta ti bi da na tako jedan u sustini naivan komentar napravis takav lom? Senzitizacijakaopovisenosta- njeosetljivostijeIenomensvakodnevnogzivota,narocitomodernogza- huktaloggradskogzivota,anesamopojavakojupsiholoziiIizioloziizucavajuu laboratoriji. Senzitizacijanijesamotrenutnostanjepovisenerazdrazljivosti, vec ijednorelativnotrajnostanjeorganizma,kojezbogtogaposlednjeg svojstva zasluzuje status oblika ucenja. Daimisenzitizacijuizdvojimouposebanoblikucenja presudnojeuticaoRazran svojomknjigomMindinevolutiori ,kojije poduticaj emnekihsovjetskihnaucnika,uprvomreduSergejevainje- 281 posledva sat acekanja na red, dodepredkomisiju denj e,odbi jadaproduzibol ovanj e. Nasjunakjeinacetakt icaniuzdrzlj ivcovek, aliovog puta. Pred vratimaje bila lepuskasta devojka ili zena oko 28do 0 godina. Natonasnesrecnijunakbaci viljuskuinoznasto,takosnaznoodgurnutanjirdasenestohraneprosupostolu, ustade,odeusvojusobuizal upivrat a. Senzitizacijakaopovisenosta- nj eoset l ji vost ij eIenomensvakodnevnogzi vot a, nar ocit omodernogza- huktaloggradskogzivota,anesamopojavakojupsiholoziiIizioloziizucavajuu laboratoriji. Senzitizacijanijesamotrenutnostanjepovisenerazdrazljivosti, vec ijednorelativnotrajnostanjeorganizma,kojezbogtogaposlednjeg svojstva zasluzuje status oblika ucenja. Daimisenzitizacijuizdvojimouposebanoblikucenja presudnojeuticaoRazran svojomknjigomMindinevolution ,kojije poduticaj emnekihsovjetskihnaucnika,uprvomreduSergejevainje- 281 govogdelaEvolucifaasocifativnihprivremenihve:a, 1967. No,istak- ni moj osj ednomdani kakonet rebaprevi detihipoteticnostovog drugogpristupa,kojiusenzitizacijiipseudouslovljavanjuvidiposebne oblike ucenja. NpkaklasnaKnitivania Vec i neka klasic na ispitivanja ukazuju da u senzi- «enaKlasicnaispitivanja tizaci;ji jpseudouslovljavanju ima elemenataucenja. Uprvoj grupi uslovna i bezuslovna draz sudavane u paru u toku celogeksperimenta; udrugojgrupi ispitanikaod 10. Posto je uslovlj avanje zavisno od davanja u paru dve drazi, moglo se ocekivati daceprva grupa pokazati bolje re zultate. Medutim,obegrupe su radile podjednakodobro. Pseudouslovljavanjeza vreme od 10. Nije li ono, prema tome, i samooblik ucenja?! Nekrije li se usenzitizaciji nekavrstaucenja? Vikensi, Vikens Wickens and Wickens, 1942 su smatralida je pseudouslovljavanje produkt generalizacije dra zi, koja se srece upojavama ucenjak Prema njima sveneutralne drazi imajune sto slicno sabezuslovnomdrazi, te zato i izazivaju bezuslovnu reakciju. Ta slic nostmoze bitiu naglom pocetku neutralne ibezuslovnedrazi. Ovu hipotezu pro- verili su u jednom posebnom eksperimentusapacovima. Bezuslovna draz jebila sok,a uslovnasvetio. Svaka od ove dvedrazi mogla je da se javi na dvanacina: sporo ili brzo. U eksperimentu su dobijeni sledeci rezultati: a kada seobe drazi javljajuna isti nacin, obesporo ili obebrzo, uslovlja vanje je bilo izrazito dobro; od19 zivotinja uslovljeno je 15; b uslovnai bezuslovna draz se javljajuna razlicite nacine: uslovna naglo, a bezuslovna postepeno ili, obrnuto, uslovna naglo abezuslovnapostepeno. Pod ovakvim eksperimentalnim uslovima uslovljavanje je slabo:svegajeod 18 zivotinja uslovljeno. Opisani rezultatipot vrduju idejuVikensa iVikensa:pseudouslovljavanjemo- zebitirezultatgeneralizacijedrazi. I Harlou Harlow, 199 je izneo hipotezu da jepseudouslovljavanje rezul tat izgradenog ocekivanja. Ocekivanje je pojam razgraden u kognitivnim teorijama ucenja. Ocekivanje bezuslovne drazi se izgraduje bilo da se bezuslovna draz daje samaodredenbrojputa,ili dase uslovna ibezuslovna draz dajuslucajnim re- dosledom. Ocekivanje stvara mentalnuimotornugotovost,spremnost da se rea- 282 guje. Pored navedenih klasicnihrezultata, postoje no- Novija istrazivanja v jj a istrazivanja,narocito na nizerazvijenim zi- senzi izacijevotinjskimvrstama. Upravo takva istrazivanja inspirisala su neke naucnike da u senzitizaciji vide poseban oblik ucenja. Takav je slucaj sa Sergejevim, Razranom,Dikmanom Dykman ,Dzonom John i drugima. Razranova koncepcijasenzitizacije i pseudo- Razranovo shvatanjeuslo vijavan ja mogla bi seIormulisati na sle- senzitizacijej -· -· deci nacin: 1 senzitizacija je, kao stosmo stalno isticali,posebanoblik ucenja; 2 sustinaIenomenajeusledecem:drazkojaupocetkuni jeizazi vala odredenu reakciju pocinjeda je izaziva relativno stalno;uzrok ovom je relativno trajno povecanjeosetljivostiodredenihnervnihcentara ipu- teva. UcemujeneuroIizioloskimehanizamoveposlednjepojave,danas je stvarveomaslobodnihhipot eza; senzitizacija je neasocijativan proces ucenja. Kodnje se ne stva ravezaizmedudvedraziiliizmeduj ednedrazi ijednenovereakcij e. Senzitizacijadovodi dotoga da se jedna potencijalna sposobnost tacnije receno:jednapotencija relativnotrajnomaniIestujeuponasanju. Sen zitizacija pojacava postojece, ali nedovoljno snazne, nedovoljno izrazene tendencije ponasanja; 4 senzitizacijajerelativno jednostavan oblik ucenja, slozenijiili visi samo od habituacije. Otuda se i javlja kodveoma prostih zivotinja kodplanarijai glista,kodprakicmenjaka ilihordata,najprostijihriba itd. Senzitizacija se,takode, srecekod dekortikovanihkicmenjaka. Sen- zitizacijukaooblikucenja srecemoikodonihvrsta kod kojihklasicno uslovljavanje josuvk ne postoji. Ser- gejev je ispitivao jedan posebanobliksenzitizacije, koji Razrannaziva alfa- uslovljavanjem videtinestokasnije. Ispitivanja suvrsenanaam-Iioksusu i zmijuljicama. Posleizvesnogbrojaponavljanja,neutralne drazi sl abe drazi pocinju i same da izazivajureakciju bezanja 283 bezuslovnu reakciju. Naprilozenojtabelidajemonekeosnovnerezultate,posebnozaamIi- oksus i posebno za zmijuljicu. Slicnost sa uslovljavanjem je u sledecim operacijama. Izlaganje same uslovne drazi ne dovodi do rezultata. Isto je slucaj i sa izlaganjem same bezuslovne drazi. Sta vise, u ovom poslednjem slucaju smanjuje se osetljivost organizma na uslovne slabe drazi. Ovi rezultati su suprotni rezultatima nekih drugih eksperimenata, od kojih smo neke vec opisali. Za obnavljanje reakcije nuzno je ponovno davanje u parudve drazislabei jake drazi. On za tonavodivisedokazakojisu suvisekomplikovani da bismo ihovde iznosili. HipotetskiIizioloskijezikSergejeva,uobicajenkodsovjet- skih autora, nije tesko prevesti na jezik ponasanja. Naravno, Sergejev se poziva i na neke izjave Pavlova u tom smislu. Voronjinovo shvatanje senzitizacije UpartijioklasiIikacijioblikaucenjakratkosmoopisaliVoronjino- voshvatanjesenzitizacije. Ovajoblikreagovanja iliucenja sovjetskipsi- holozi nazivaju sumacionim refleksom: tragovi proslih razdrazenja sumi- 284 raju se sa sadasnjim razdrazenjima i dovode do pojacanih reakcija. Draz kojaupocetkunijedovodiladospoljasnjereakcije,kojajebilapotpraz- na,usledponavljanjadrazi,odnosnousledsumiranjarazdrazenja,dovodi nakrajudospoljasnjegreagovanja. Takoistoidrazkojajeupocetku dovodiladoslabereakcije,usledsumiranjarazdrazenja,posleizvesnog broja ponavljanja dovodi do jace reakcije. Voronjinjesmatraodasenzitizacijapredstavljanajjednostavnijioblik ucenja,kojisesrecenesamokodniskorazvijenihorganizama,vecikod visokorazvijenih bica, pa i kod coveka. Voronjin, kao i drugi sovjetski autori pod cijim je uticajem Razran svakako bio ,smatrajudasumacionireIleksnijeasocijativnifenomen,tj. Za ovogpiscaovdepostojijedanproblem:akoseradiprostoosumiranju razdrazenja, senzitizacija se moze shvatiti u prvom od dva opisana znacenja kaotrenutnopovecanjeosetljivostiorganizma. Akose,pak,radio sumiranjutragovaproslihrazdrazenja,kakoVoronjintvrdi,senzitizacija semoze shvatiti kao oblik ucenja. U ovom poslednjem slucajuontakode govoridasenzitizacijanijeasocijativnioblikucenja,cakikadaje postupakeksperimentatoraasocijativan, tj. Utomtrenutkupostojiuslovzadalje asociranje tedraziireakcije:vremenskidodir jednedraziireakcije. Ovdezelimodaistaknemosamosledece:povecana reaktivnostmozedolazitiusledjednogasocijativnogmehanizma,kakav srecemoiuklasicnomemocionalnomuslovljavanju;jedinostoseu ovomslucajuneasocirajednareakcijasanekomnovomdrazi stoje uobicajenoznacenjeasocijativnogucenja ,vecsejednimasocijativnim mehanizmom produbljuje veza izmedu jedne drazi i jedne reakcije, tj. Asocijacijaovde ima poseban oblik neasocijativanoblikasocijacije. RAZLICITI OBLICI SENZITIZACIJE Iakojeizucavanjesenzitizacijekaooblikaucenjatekusvojojprvoj Iazi,Razranjemogaodakonstatujedasenzitizacijanijejednostavani jedinstvenIenomen,vecdapostojivisepodvrstaovepojave. Onnavodi cetiri podvrste senzitizacije, koje klasiIikuje u 2 grupe, u neasocijativne iasocijativneoblikesenzitizacije. Utomprimerumoglismoda vidimostaRazranpodrazumevapodasocijativnimoblikom:asocijativan jepostupakeksperimentatora,utomsmislustodajeuparudvedrazi,ali samapojavasenzitizacijesenesastojiustvaranjunekenoveveze, asocijacije. Asocijativni oblici senzitizacije su: alIa-uslovljavanje, gde prvobitna reakcija na uslovnu draz posta je jaca posle davanja u paru uslovne i bezuslovne drazi: ili prirodna ali neizrazena veza postaje izrazena ijaka posle davanja u paru uslovne i bezuslovne drazi. Ovaj poslednji slucaj imali smo u detaljno opisanom eksperimentu Sergejeva. Taj oblik uslovljavanja dobio je naziv po alIa- -reakciji, bezuslovnoj reakciji na uslovnu draz, koju smo vec opisali; 4 beta-uslovljavanje,gde za razliku odalIa-uslovljavanja,imamo jacanje bezuslovne reakcije na bezuslovnu draz usled standardnog postup ka uslovljavanja, naime, usled davanja u paru uslovne i bezuslovne dra zi. Pojavanije izrazita, niti siroko poznata i opisivana. Nalazimo jeu protokolima izvesnih sovjetskih istrazivaca, u kojima se beleze reakcije ispitanika iz pokusaja u pokusaj. Iz takvih protokola se ponekad moze videti da u pocetnoj Iazi uslovljavanja bezuslovna reakcija na bezuslovnu draz moze biti pojacana. Ovaj tip reakcije uskoro biva potisnut klasic nom uslovnom reakcijom. Odnavedenihoblikasenzitizacijenismoopisalijossamoprviinaj- prostiji njen oblik. Preci cemo sad na taj zadatak. Senzitizacija u uzem smislu Pretpostavimodajednadrazizazivajednureakcijusaodredenim stepenomverovatnoce. Akosetadrazcestoponavlja,verovatnocareak- cijecesepovecati,njenaamplituda,takode,mozedapostaneveca,vre- mereakcijecesesmanjiti,pragdrazikojijepotrebandabisereakcija izazvalacesesmanjiti. Akojosistecenapromenatrajerelativnodugo,go- vorimo o senzitizaciji kao obliku ucenja. Ovaj oblik senzitizacije liustrovacemo sa dva eksperimenta. Francisket je ispitivao senzitizaciju reIleksa bri- Eksperiment Francisketa, san j a kod sp i na i ne zabe. Vecposle57danasenzitizacijajebilaocevidna:uce- stalost reIleksabrisanjasepovecalaod414reakcijana100drazenja na6090reakcijana100drazenja. Eksperimentatorisuimalidvegrupezivotinja:uIgrupizivotinjajeuvek drazenajednaistatackareIleskogenezonenaledi ma;uIIgrupidraze- ne su razlicite tacke reIl eksogenezone. DrazenjerazlicitihtacakareIleksogenezonedovodiloje dopojacavanja reIleksa brisanja, dakle do senzitizacije. Izovih pojava Razranizvodi zakljuckekoji su Dominantno ognjiste raz- znacajni za pokusaj njegovog neuroIizioloskeg razenjaobjasnjenja senzitizacije i pseudouslovljavanja. Ueksperimentuse naj pr edrazi cent arA, paodmahzati ucent arB. Uovi mokol nosti ma drazenjacentraBneizazivasebisvojstvenufleksiju,vecreakcijukoja je svojstvena centru Aekstenziju. Prema klasicnom shvatanju Vvedenski, Uhtom- Ra. Raz- ran inekidrugi autori npr. Izovogmehanizma, smatraRazran,vremenomserazvijamehanizamklasicnoguslovijavanja, ukomesesasvimodredenadrazvezujezadominantnicentarrazdraze- nja. Kao idrugineuroIizioloziucenja,Razrantrazimogucemehanizmekojibi trenutnorazdrazenj enervnihcentarapretvoriliutrajnijutekovinu. Iz- meduostalihhipoteza,onisticeihipotezudajeosnovtrajnostinervnih procesa postetanicka potencijacija oj dloyd, EklesEccles. Ti teorijskipokusajibazirajusenapodacimakojisudobijeninarazlicitim zivotinj ski mvrstama ljudi ma, maj muni ma,mackama,psima,pacovi ma ijosnizi mzivotinjama. Naosnovut akvihpodatakacinisepokusajda se nade opsta i zajednicka priroda senzitizacije i pseudouslovljavanja. Senzitizacijajespecificanoblik ucenjakojiseucistomoblikujavljasamonaranimfilogenetskimnivo- ima planarije,gliste,prakicmenjaci amIioksus,zmijuljica najprostiji obiliciriba itd. PremaRazranu,senzitizacijajeposlozenostiirazvijenostidrugiob- lik ucenja, koji stupa na Iilogenetsku scenuodmah posle habituacije. Kodvisihzivotinja pasa,macaka,majmuna,coveka nepostojisen- zitizacijaucistomvi du. Kodvisihzivotinjastupaudejstvoasocijacija naosnovupamcenja Razran :visezivotinjepamtedasudobijalesokili hranuiponovosepripremajudaihdobijaju. Ali,tonijepraizvornioblksenzitizacije;njegacemo, kao sto smorekli,nacikodnizihorganizama. Tragoviranijihrazdrazenja spajajusesasadasnjim,novi mrazdrazenjima,tejeotudreagovanjesve izrazitije. Ali,ako je promena dugotrajnija,mozemogovoriti o senzitizaciji kao obliku ucenja ilisumacionom reIleksu. Meduti m, ovdesamgaizneozatostousvetlutihrazmatranjazelimdaanaliziram nekeslucajevepoznateizsvakodnevnogiskustva,kojiseuklapajuupoj- movneokviresenzitizacije,alimozdapocivajunadrugacijempsiholos- kommehanizmu. Navescu i analiziracudva takva primera. Dakle,cestoponavljanjedrazi seodigravaujednompsiholoskomkontekstu,imaodredenupsiholosko znacenje- itekutomkontekstupocinjedanassve vise iritira,tj. Sticajemporodicnihprilikapoceosamujednom trenut kudaspavamusobisauli cnestrane. Zbogl et nj evruci neprozor jemoraodabudeot voren. Nji hovoponavljanjenijedovelo donavikavanja,vecdosveveceg razdrazenja. Usledecoj partijiohabituaciji navikavanju videcemodaodjacinedrazizavisidalicere-petitivnadraz dovestidoslabljenjareakcije habituacija ilidonjenogjacanja senzitizacija. Ali,cinimisedaseuovomslucajuneradiojednostavnom ponavljanjusnaznedrazi,madaionomozesamoposebidadovededo pojacanogreagovanja senzitizacije? Usledecojglavimicemosesrestisamisljenj emda nesamoponavljanjejednedrazi,inesamonjenintenzitet,vecinjen psiholoskikontekstismisaoodredujudalicedocidopovecanjailido smanj enjaureagovanj u dohabituacije ili senzitizacij e. Daliovakveslucajevestalnogilirelativnostalnogpovisenogreago- vanjamozemodauvrstimoupoj avusenzitizacije,daihpodvedemopod pojam senzitizacije? Presvega,uskladusaVoro- njinovi mshvatanjima,tojacanjereakcijanajverovatnijepocivanatra- govimaprethodnihrazdrazenjainasumiranjutihtragova razdrazenja. Medutim,zaobjasnjenjepojavakakvesu opisanemozemodaupotrebi moj osnekeeksplanat ornepri nci pe. Draz vecprviputizazivanegati vne emoci onal ne reakcij e. Nj enoponavlja- njedovodidojosjacegrazdrazenjaiemoci onalnogreagovanja. Drazse,barunavedeni mprimerima,ponavljauodredenompsi ho- loskom kontekstu, ima odredeno znacenje i upravo taj kontekst i toznacenje dovodedotogadajosjacereagujemonanjenoponavljanje. Priponavljanjudrazikoj enasrazdrazuj uinerviraj u,mo- gucej edadol azidot akvogrel ati vnotraj nogasociranj a. Ukl asi cnom 19 Psihologija ucenja289 emocionalnomuslovljavanjuobicnosejednaemocionalnareakcijavezuje zajednunovudraz. Medutim,uovomslucajusvejacaemocionalnare- akcija se asocira sajednom istom drazi, sadrazikoja j evecodpocetka izazivalatuemocionalnureakciju,alinestomanje. Ovimjezadovoljena onakarakteristika senzitizacije pokojoj jeona neasocijativnioblik ucenja. Kasnijecemovidetidasamoponavljanjeuslovnedrazi,kojeizaziva odredenuemociju, bezdavanjabezuslovnedrazi,mozedadovededo jacanjaemocionalnereakcijenauslovnudraz. OvajIenomenzapazioje poznatiengleskipsihologlicnostiAjsenk Eysenck inazvaoga inkubacijomemocional nereakcije. IstaknimodaikodovogIenomena imamoponavljanjejednedrazi uslovnedrazi , adasaponavljanjemre- akcijananj ubivasvejaca. Ajsenkjeovom hi pot ezomoinkubaci jihteodaobjasni, kaostocemovideti, upornost nekihIobicnihreakcija. Ali,istoobjasnjenjebismomoglidatiizaIeno- menkojinasinteresuje: emocionalnareakcijaizazvana uodredenomkon- tekstuasocirasesaodredenimdrazima. Izgledada nam opste ljudsko iskustvo sugerise da i u ponasanjuljudipostojipovecanjeureaktivnostikojeseuklapauope- racionalneipojmovneokviresenzitizacije. Onsenemora zasni vati, kaostoj eMaurermislio, ninamehanizmuocekivanja. Taj neasocijativnioblikuslovljavanjamozdamozemodanazovemoposebni m imenomsenzi tizacijom. Medutim,Ienomenikojesuoniimaliuvidusuneupo-redivo manj etrajni negostosuoni koj eovdei mamouviduiilustro-vanisu kaoobl iciucenj akarakt eristicnizaorganizmenizeodcoveka kakosu tonarocitoisticaliRazraniSergejev. No,bezobziradaliseovderadio speciIicnomoblikuucenja,ilicakojednomilidvaspecilicnaoblikaucenja, cistooperacionalno ilifenomenoloski gledano,uljudskomponasanju postoji jedan oblik ucenja koji zasluzuje naziv senzitizacije ili nekislican, a koji se sastoji u tome da sve jace, sve burnije, sve zesce reagujemona neku drazilisituacijukadaseonaponavlja. Nekedrazi,situacije,osobe,neke temepostojunatajnacinnekavrstanasihkompleksaiokolinanase reakcijeobicno ocenjujekaopreterano inesrazmer-nojake. Trebadadamoij ednuzavrsnunapomenu, kojabiistotakomogla dabudeiuvodna. DokRazransmatradajehabituacijaprviinajjedno- stavnijioblikucenjakojisejavljauIilogenezi,Voronjinsmatradaje senzitizacijanaj ednostavnijioblikucenja. No, bezobziranaterazl ike ushvatanju,mismoprepartijeohabituacijistavilipoglavljeosenziti- z a c i j i i z c i s t o p e d a g o s k i h r a z l o g a. Uztostoucimodareagujemonanekedrazii situacije, mi ucimo i da na neke drazi ne reagujemo, navikavamo se na njih, takodanasneuznemiravajuidanamnesmetaju. Zahvaljujucihabituaciji,onanereagujena irelevantne,nevaznedrazikojesepovremenoponavljaju,asvoj u paznj uisvoj ereakcij eus meravanadrazikoj ezanj umogudabudu odznacaja. Danijehabituacije,mibismomoralidapazimonabezbroj drazikoj enasstalnobombarduj uinasintel ektualnizivotbibiopravi haosipotpunoneeIikasan. Kadgradanikojisusenaviklinagradskubukuoduunekomirno sel o,nji maskoroapsol utnanocnatisinautojmerismetadaimsanne dolazinaoci. Tisinajezanjihvelikanovinanakojunisunavikliikoj u jasno opazaju. Sopstveni kstarinskogsatakojiotkucavacasoveipolucasovenocu inezapazanjegovrad,alinjegovnenaviknutgostnemozecelenocioka dasklopizbogtogotkucavanja,makolikodajetonstarogcasovnika ugodan. Ali, ako segostzadrzi barnedelju dana, i onceprestatidaopaza nocni radcasovnika. Istotako,habituacijenemaakoseod subjektazahtevadanadrazkojaseponavljareagujenankinacinreci- mo, pritiskivanjena neki taster. Kodorga- nizamakodkojihsusenzorniiperceptivniprocesirazviienimosemoda tvrdimo da promenama u reagovanju prethode promene u percepciji dra- zi i situacija. Ali,ucivilizovanomdrustvumise srecemosasituacijamaukojimaseodcovekazahtevadabudnopazi motri namonotone,jednolicnedrazikojesepovremenopojavliuiu. Adaptivnimehanizamhabituacije prestaieda bu- deadaptivanutimvestackimsituaciiama. Tajproblemjepoznatuinzenjerskoj psihologiji kao problem vidzilanse ili pozornosti. Tako,akoseaktivnostpojedinacnihneuronaregistruie Iinimelektrodamauceniedovodidopovecanja, ahabituacija do smanie- njasinaptickogpotencijala. Nekiautorigovoreohabituacijikaonajied- nostavniiemoblikuplasticnostinervnogsistema,kaodat imezele dahabituacijuipakrazlikujuoducenja. U eksperimentalnim istrazivanjima habituacije, kao i d nasem 294 svakodnevnomnavikavanjunaizvesnespoljasnjedrazi,organizamje bukvalnoizlozendejstvuspoljasnjihdraziinajcescenevrsinikakvuak- tivnostusmerenuciljuuodnosunatedrazi. Promenauindividuiinje- nomponasanjunije,znaci,rezultataktivnostiindividue uIenomenolos- komsmislu. PojamdozivljavanjailiiskustvaupredlozenojdeIinicijipoj- maucenjapremozedaobuhvationostoseodigravausituacij ihabi- tuacije. Ponavljanje drazi koje nemaju znacajnih posle- Ponavljanje drazi, senziti- dica dovodi do habituacije. Nekad ponavljanje zacija, naoituacija dr az - doyodi. PremanekimTompsonovimna- lazima,kaostocemovideti,proceshabituacijecakinadrazislaboginten- ziteta zapocinje jednini prolaznim povecanjem reagovanja senzitizacija. Na zalost, vec sada moram citaoca da upozorim Postoji li habituacija na da sav remenaistrazivanja i savremene teorije snazne i znacajne drazi? Tompsonovateorijatakodedozvoljavadapo- stojihabituacijanasnaznedrazi, alionsmatradajetajnervniproces obicnomaskiransuprotnimprocesomsenzitizacije,takodasenezapaza uspoljasnjemreagovanju. Medutim, ponavljam,nekaopstaiskustvanamsugerisudapostojiinavikavanjena vrlo averzivne i znacajne drazi. Studentimedicinese,nekitesko, nekilakse,navikavajunasekcira- nj eljudskihleseva. Premane- ki minIormacijama, saveznickevojnesnageupripremizavelikuinva- zijuuNormandiji1944. Navodno,jed- nom je predsednik SAD Kulidz sa suprugom posetio jednuIarmuza pro- 295 izvodnju jaja, ali su posetuobavili uzasebnimgrupama. Kada jegospo- daKulidzculakolikoseputajedanpetaonadanparisakokama,ona jeusalidodaladabizeleladatonjenmuzsvakakosazna. Nestokasnije, suocensaistomcinjenicompredsednikKulidzjezapitaodalisepetao uvekpari saistomkokom. Kadajecuonegativanodgovor, usali je re- kaodabisvakakozeleodatocujeinjegovasupruga. Onibacajusumnjuna deIinicijuhabituacijekojujedaoTorp,akojagovorisamoodrazima kojenisupracenepotkrepljenjem,ilinadrugedeIinicijehabituacijekoje govoreodrazimakojenisuodznacaja. Medu- tim,mozebitidahabituacijanasnazne nekaduzasne drazidolaziposle visemesecnog ili visegodisnjeg izlaganja trpljenja. NapomenimodaseunekimdeIinicijamahabituacijenegovoriodra- zima koje nisu od znacaja ili nemaju znacajne posledice, vec jednostavno o drazima koje se ponavljaju. Danas se izucavanju habituacije posvecuje veo- Znacajizucavanja habi- ma ve i ika pa znjai to kako u psihologiji, ta- ua e ko i u etologiji, a narocito u Iiziologiji. Nadajenaucnika,narocitoIiziologa,daceizucavanjemovog Ienomena otkriti osnovne zakonitosti plasticnosti i ucenja. Naucnika, kaoisvakoglaika,moradainteresujeprirodapsiholoskogiIizioloskog mehanizmajednetakovazne,cesteiadaptivnepojavekaostojehabi- tuacija. Kakodolazido togadadrazikojenamu pocetku smetaju,koje nas nerviraju, vremenom to prestaju? Spenser Thompson and Spenser sudali jednu siruodredbuhabituacije jednudetaljnuoperacionalnudeIiniciju. Njihovaodredbasadrzidevet tacaka, u kojima su sadrzane osnovne zakonitosti habituacije. Uocimojednukarakteristikuoveodredbe:unjojsene preciziradadrazkojaseponavljanijepracenapotkrepljenjemili da ne dovodi do nekih znacajnih posledica. Vremekoje je potrebno za spontanoobnavljanjeve omajerazli cito. Onomozebititolikokratkodaseizrazavase- kundi maimi nuti ma kadaseradioizucavanj uakti vnostipo jedinih neurona , ili paktolikodugo da se izrazava danima. Ako se proces habituacije vise puta ponavlja ona postaje sve brza i izrazenija. Veoma snaznedrazi jaki zvuci, hrana,elektricni sok, itd. IakotoTompsoniSpenserneisticu,setimoseonogstonekiaut ori tvrde:habituacijenemacakiakoslabedrazipredstavljajusignalzazna- cajnedrazi, iliakoseodispitanikazahtevadareagujeinanekuslabu draz. Naime, akose saprocesom habituaci jenastavii poprestankusubjektivnog reagovanja na spoljasnjedrazi, spontanoobnavljanjece bitisporijeilimanje potpuno. Znaci,dishabituacijace biti sveslabija Ienomen habituacije dishabituacije. Medutim,TompsoniSpensersuizveli hipotezu, kojasezasnivanaizvesnimeksperimentalnimcinj enicama, da jeIenomendishabituacijerezultatnezavisnogprocesarazdrazenjakoji sesuperponiraimaskiraproceshabituacije. Tonajboljedokazuj edahabituacijanijeistostoiperiIerni umorili senzorna adaptacija. Citalacce,mozda,uocitidaupravoopisanaspeciIicnosthabituacije nijeu skl adu saranijeopisanomosobinomnjenegeneralizacije. Oovom 297 odnosubicekasnijevisereciOvdecemorecisamotodageneralizacija habituacijepostojisamonaveomaslicnedrazi. TaspeciIicnost,kao stosmorekli,znacajnajezatostonamukazujenarazlikuizmeduha- bituacije i periIernog umorai senzorne adaptacije. Navedenekarakteristikehabituacijeveoma abilitacija i gasenje, ,. Pritommislimonasledecekarakteris- tike:spontanoobnavljanjehabituiranereakcije,svebrzespontanoobnav- ljanjesaponavljanjemprocesahabituacije,generalizacijahabituacijena slicne drazi, habituacija ispod nule, dishabituacija. Noiporedterazlike,postojivelikasrodnostizmedu pojmova kojima se proces gasenja objasnjava i pojma habituacije. Takav je slucaj sa pojmovima reaktivne inhibicije Klark Hal i senzorne zasicenosti Glenzer, Glanzer, 195. Izvesnaetoloskaposmatranjaukazujunarazlikuizmedu kratkorocne i dugorocne habituacije, cemu Iiziolozi do danas nisu poklanjali dovoljnopaznje. Upravouslucajudugorocnehabituacijenajpresemoze govoriti o habituaciji kao ucenju. Ilustracijeradi,navescemo nekoliko primera takvih istrazivanja. Kada se jedna protozoa blago dodirne, njeno te- abituacija kod jednocelij- lo se kontrahuje skuplja. Kada se bezopasni sklh organizamajj · ·» A. Na primer, u jednom ispitivanju posle 7 drazenja bilo je potrebno 18 drazenja da bi doslo do kontracije Jennings, 1902. Odre- deninjenikracidrazesetaktilnoilielektric- nomstrujom unovijevreme. Posleodredenogbrojadrazenjadolazido prestanka reagovanja drazenog tela. Morski crvi Nereisi Godine 1960. Ovi crvi zive na dnu mora, u mulju, i tu se hrane. Klark je najpre uspeo da ih navik- ne da zive u staklenoj tubi na dnu plitkog akvarijuma. Na slican nacin 298 crviziveiuprirodni musl ovi ma. TomprilikomKlarkjeprimenjivaone- kolikovrstadrazi:tresenj eakvarijuma,blagidodirpoglavi,prelazak senkeprekoglave. U izvesni mslucajevi mazamanje od40 pokusajadoslo jedohabituacijenaspeciIicnedrazi. Naprimer,uizvesni mekspe- rimentimacrvjeprestaodareaguj enaprelazaksenke,alineinadodir. Takode, poslezavrsenehabituacijedolazilojedospontanogobnavljanja,done- pot punogvecposl elsat a, adopot punogposl e24sat a. Pekmani Pekman Peckman auci opisali suhabituacij ukodpauka. Oni suzvuc- nuvi lj uskukoj aj etr eperil anasl anj alinapaukovumr ezu. Nat udraz paukseobi cnostustinamestodrazenja. Ali, poslenekolikoponavljanja pocela jeda izostajepaukovareakcija. Hajnd jeopisaosvojazapazanjau vezi sa jednomvrstomzebe Fringillacoele- bes. Pripojavineprijat eljaovepticepustaj ukarakt eristi cnezvuke, koji drugi mpticamasluzekaosignaloopasnosti. Ujednomeksperi mentalnom ispitivanjupticesupojedinacnostavljaneukavezizvankogajeu neposrednojblizinistavljenajednasova. Podtimokolnostimazebesu maniIestovalesledece ponasanje: a povl acil esuseusuprot andeokavezaipustal ekarakt eristi cne pij uke. Uprvi h10mi nutabrojpijukasepovecavao; b posl epola sata brojpijuka se smanjuje ipijukanjenajzan izce- zava,sto znacida jedoslodohabituacijena prisustvo sove; c kadase sledecihdanazivotinje smesteponovouzopisaneuslove, habituacija sesvebrzepostize. Najzaddolazido totalnehabitu acije,jer, stavlj eneueksperi mentalnusituaciju,zivotinjeodsa mogpocet kanereaguj unaprisust vosove. Onispravnopostavljapitanjeda lisuovadvaIenomenaistorodnaidalisemoguobjasnitinaistinacin, istim Iizioloskimmehanizmi ma. N ,Bronstajn i Petrova 1952. Medu- ti m,akosezvukzvonastalnoponavlja,novorodenceprestaj edareaguj e nanj ega. Hajndovi rezultati pokazuj u upravotakvuj ednupravil nost. Sni maj ucipij ukepoj edi ni hpti ca, 299 Hajndjekonstatovaodasekodnekihpticabrojpijukauprvihdesetmi- nutapovecava senzitizacija ,patekposletoganastupavecopisanipad reagovanja habituacija. Ueksperimentimakoj ecemosadopisatinemamotajsledsenzitiza- cijeihabituacije,vecjedandrugiznacajanIenomen:draziodznacajaili drazipovecanogintenzitetaponavljanjemdovodedopovecanereaktiv- nosti senzitizacije ,dokdrazibezposebnogznacajailislabijegintenzi- teta dovode neposredno do pada u reaktivnosti habituacije. Nasuprottome, reakcijasisanjagumenogcrevabilajesveslabij aizpokusajaupokusaj, tojestdolazilojedopostupneisigurnehabituacijetereakcije. Dejvisjeizlagao100putajedanveoma kratak 90milisekundi ,alisnazanton 110decibela. Uztajtonekspe- rimentatorjeizlagaoijedanneprekidnipozadinskisum,kojijenalicio sustanj uvodekojacuriizslavine. Ujednojgrupijacinatogpozadi n- skogsumaiznosilaje60decibela, audrugojgrupi80decibela. Ociglednoj edajeudrugojgrupiintenzivnijipoza- dinskisumdoveodopovecanogstanjarazdrazenja senzitizacije orga- nizma,usledceganijedoslodosmanjenjavecdopovecanjareakcijetr- zanja kodpacova. Kod mnogih nizih zivotinja beskicmenjaka , kao Ispitivanjanaizolovani m sto su gii s t e ,morski puzevi, insekti itd. Takodesekodvisih organizama kicmenjakaisisara Iinimelektrodamamozeizucavatiak- tivnostpojedinacnihnervnihjedinica. Takva ispitivanjaotkrilasu jednu Iundamentalnucinjenicu:habituacijapostojiinanivoujednogpoje- dinacnog neurona. Pitanj e jestaj euosnovitesinaptickedepresije. Premanekimautori ma eiman and hristian, 197 , uzrok sinapticke depresije treba trazitiu stvaranju idopremanju, teotudiukolicinitransmiterskihsupstanciusinaptic- komregionu. Medu najpoznatije radove kicmene mozdine,,. Utimispitivanjima naprekostomacaka mackama jepresecanakicmenamozdina,cijijejedandeoizlozenispitivanjuIinim elektrodama. Tompsonisaradnicisupokazalida habituacije nemaniusenzornomni umotornomneuronu. Tompsonisaradnicisuotkrilitrivrste interneurona ukicmenojmozdini: 1 neplasticne neurone,kojinemenjajusvojuaktivnost zavreme habituacije; 2 plasticneneurone tipa od habituacije , cija se aktivnost pro gresivnosmanjuj eutokuhabituacije; 3 plasticne neuronetipa S odsenzitizacije ,kod kojihsenajpre zapaza porast aktivnosti senzitizacija , a zatim padna pocet ni nivo. Opisaninalazi porednekih drugih sugerisalisuhipotezudaprocesdishabituacijenijeimanentan samomprocesuhabituacije,vecdajetospoljasnji,samostalniproces razdrazenjailisenzitizacije,kojisesuperponiraitakomaskiraproces habituacije. Procesi u plasticnim neuronimatipa Sverovatno suodgovorni zatajprocesdishabituacije. Ovinalazi,kaoiprethodnoopi- sani nalazi Tompsona i saradnika, ukazuju da habituacija nije svojstvo svih neurona, vec samo posebnih, specijalizovanih neurona, koji su raz-mesteni igrupisanipocelomcentralnomnervnomsistemu. Ovotvrdenjevazi, pre svega, za vise, slozenije organizme. Oveideje razradene suu prvomreduuodnosunaculovida iculo sluha, anarocito uodnosunaculosluha. Uda- ljemizlaganjuzadrzacemosenaculusluha,kojejedetaljnijeispitivano zato sto je pristupacnije ispitivanju. Usrednjemuhu,kaostojepoznato,postojetrikosticekic,uzen- gijainakovanj stapes ,kaoidvamisicatensortimpaniimusculus stapedius. Ali,postavljasepitanje;zastodolazidokontrakcijetihmisicautoku ponavljanja drazi koje nisu narocito intenzivne? Neki autori smatrajuda to dolaziusleduslovljavanjareakcijamisicasrednjeguha. Naime,u eksperimentalnim ispitivanjima habituacije, a cesto i u svako- 02 abituacija perifernog, culnog porekla dnevnimuslovima,drazi se periodicnojavljaju. Zamisljaseda prenegostoseperiodicnadrazpojavidolazidouslovljenekontrakcije misica srednjeguha, te i do ,demIovanja'' zvucnih drazi. Mogu se postaviti dva pitanja u vezi sa ovom hipotezom: a da lije moguce uslovljavanje reakcijamisica srednjeg uha, b kakvi dokazi postoje da je upravo aktivnos misica srednjeg uha odgovorna za Ienomen habituacije. Ad a Uizvesnimispitivanjima Simmons,Galambos,Rupert,1959 pokaza- no je da se reakcije misica srednjeg uha mogu uslo viti na spoljasnje drazi. No,imajmonaumu daovimnijedemonstriranouslovljavanjenavreme odredenivremen- ski period. Ad b Na drugo pitanje odgovara se na dva nacina. Prvi postupak se sastoji utomestoseeliminiseaktivnostmisicasrednjeguha,paseposmatra dalijepodtimuslovimahabituacijamoguca. Posmatra se da li je jednom uspostavljena habituacija zadrzana ili ne. Ili,jpsodredenijere- cenoizvesnemisicnereakcijeuculima reakcijezenice,reakcijemi- sica u srednjem uhu mogu u principu da dovedu do Ienomena habituacije. Iakojenavedeno periIerno objasnjenjehabituacijemoguce, pitanje jedalijeonojedinomoguceidaliseopisanimperiIernimmehanizmima objasnjavahabituacijaucelini. Ali, ako se draz daje neperiodicno, tj. Mnogi nalazi pokazuju da habituacije nema u pocetnim delovi- ma senzornog puta od uha ka korteksu. Ta cinjenica iskljucuje habitua- ciju periIernog culnog porekla. J eda nodnaj poznat i j i hopi t anakoj i maovahi pot ezapoci va j est eeksperi mentErnandez-Peona Hernandez-Peon i z1956. Recidasmosenanekedraziprilicnonavikliznaciistostoirecidana nekedrazi neobracamopaznj u. Ernandez-Peonj ei mpl a-tiraokrupne elektrodeunucleuscochleari smacke. Zivotinja je sad usmerenanamisa. Pri pojavi zvucne drazisadasevisenemozekonstatovatinikakvaaktivnostunucleusu cochlearisu. Naosnovuovecinjeniceizgledalojedasuakusticniimpulsi, prilikom paznjenadruge, vizuelno izlozeneobjekte, bloki ranivecuovom prvomakusticnomcentru. Navedenecinjeniceukazujusamo da jetakavmehanizamhabituacije moguc. Upril ogtakvogj ednogobj asnj enj ahabituacij egovorenamdve grupe cinjenica: anatomske i fizioloske. Uakusticnom sistemu opisana su 4 takva eferentna nishodna sistema Siegel, 1970. Kao sto samo ime kazuje, on prolazi van retikularne Iormacije, u blizini uzlaznog akusticnog puta. Doslicnihza- kljucaka doveli sueksperimenti sa lezi jama i Iarmakoloskim sredstvima. Ociglednojedapostojemehanizminaosnovukoji hseaktivnostni- zihcentaranaushodnomakusticnomputumozeinhibiratiakti vnoscuvi- sihcentara. Pitanjejesamodalisetemogucnostirealnoostvarujuiko- riste u toku prirodnog procesa habituacije. KontraargumentiPost oj enal azikojibacaj usumnj unaupravo iznetu hipotezu. Umnogi modtakvi heksperi menat ahabit uacij a nijekonstatovananiposlevisecasova,pa cak i visedana drazenja posle nekolikohiljadadrazenja. Ovirezultatidirektno protivreceranijimre zultatimairanijimhipot ezama hipoteziErnandez-Poena. Medut im, detaljnijeanalizei kasnijieksperi mentipokazali suda tahabituacija moze biti peri fernog culnog porekla npr. Sli cninalazidobijeni suu eksperimentima u kojimaje kontrolisanaaktivnostmisica sred nj eguha. Unekimeksperimentimadobijeno je bardelimicnoopadanje ak tivnostiuakustickimcentrimana ushodnom senzornomputu. Ali,onoje dobijeno veoma sporo, posle velikog brojadrazenja, acesto je, bilo samo delimicno. Poredovihdirektnihprimedbi,opisacemoidvemanjeneposredne, tehnickeimetodoloskezamerkeraniji meksperimenti ma. Premakasnijimsaznanji ma, ti melektrodama senemeriaktivnost pojedinihnervnih jedinica,vec ak tivnostvece skupineneurona. Kada suueks peri mentima slicnimeksperi menti ma Ernandez-Peona 1956 upotreblje- neIineelektrode,koje sumogledamereaktivnost pojedinacnihneuron- skih jedinica,nijenadeno smanjenjeaktivnosti. Dabitajzakljucaksapunopravaiz vukli, oni su morali da istovremeno mere iaktvnostuvizu- elnomsistemu. Zatoseunekimnovi jimeksperimentimaistovremenokontroliseaktivnostuakusticnomivi zuelnom sistemu. Eksperimenti se izvode tako sto se daje serija vizuelnih iserijaakusticnihdrazi. Priizlaganjuvizuelnihdrazi,dajuseakusticni distraktori nove,jakedrazi ,apriizlaganjuakusticnihdrazidajuse vizuelnidistraktori. Tepro menenekiautoritumacekaorezultatopstegrazdrazujucegdejstvadis- traktora verovatnoprekopojacaneaktivacijeretikularnesupstance. Eks perimentiovevrstegovoreprotivhipotezeouzajamnojinhibicijisen- zornihsistema inhibicijikojabisemaniIestovalanasamompocetnom delu senzornog kanala. Brojnieksperimentisugerisunamdaseprocesselekcijepri paznjiiproceshabituacijeodigravajuuvisimnervnimstrukturama,na nivou talamusa i korteksa. Habituacija u visim centri- ma habituacija EEG reakcije UvecklasicnojstudijiSarplesaiDzespera SharplesandJasper,1956 pokazanajebrza habituacijaEEGreakcije,kojuprikazujemo sledecom slikom. Izlaganjejednezvucnedrazi upo- trebljenajebiladrazod500treptajausekundi dovodidoprekidaovih sporihtalasa,tj. OvaEEGreakcija alIa-blok jedeoopsteorijentacionereakcije o kojoj je prvi Pavlov govorio. Postoseizvrsihabituacijanadrazod500herca, izlazesedraz razlicitevisine frekvencije ,npr. Nova draz ce izazvati EEG promenu, alIa-blok. Habituacija se odnosi na jednu 30 speciIicnudraz. Draziveomaslicnehabituiranojdrazi takodenece izazvati promenumozdanih rit mova. Narocitosuzapazene ucel om svetu istrazivanjai shvatanj a Sokolova injegovih saradnika. Teorije habituacije PosleprikazaosnovnihbihejvioralnihiIizioloskihanalizaohabi- tuaciji,izlaganjecemoposvetitinjeni mteorijski mobjasnjenji ma,pre svegateorijiSokolovainjegovihsaradnikaiteorijidvaIaktoraTom- psona i njegovih saradnika. Slicnuteoriju,sanekimmali m razlikama,IormulisalajeinjegovasaradnicaVinogradova 1970. Meduti m,dokrajasedamde- setihgodinazapadniautorinajcescediskutujuverzijuSokolovljeveteo- rijeiz1960. Druge teorije,napri merTompsonova teorijadvaIaktora, odnosesenahabitaciju izvesnih reIleksnih reakcija. Orijentacionareakcijasastojise,presvega,uokretanjucitavogtela,ali prvenstvenoglaveupravcudrazi,culjenjuusijukodnekihzivotinja,ka- da jeu pitanjuzvucnadraz itd. Teorganskepromeneimajuocevidanadaptivan smisao:onesutakoorganizovanedaomogucujuiolaksavajuobradu informacijakojemozakprima,drugimreci ma,omogucujuiolaksavaj u ispravnoopazanjespoljasnjesredine,apomisljenjumnogihklasicnihi savremenihpsihologaiIiziol oga,predstavljajunuzanuslovucenja, tog misljenja je bio iPavlov. Sokolovljeva teorija pociva na nizueksperimen- Osnovniempirijskipodaci talnih podataka,od kojih suosnovni sledeci. Orij entaci onareakcijasenaj cescemeri promenomEEG-a,ali jemogucemeritiipromenuugalvanskojreakcijikoze, psihogalvanski reIleks , u pulsu itd. Promenedrazimogubitirazlicite: mozesepromeniti kvalitet drazi npr. Zna cajno je da smanjenje intenziteta drazi, isto kao i povecanje, dovodi do OR. Kao sto znamo, togovori da se proceshabituacije ne sastoji u adap taciji cula; posebno su biliznacajnizaIormulaciju teorije sledecinalazi iz laboratorije Sokolova. Najpre se izlaze draz odredenog trajanja, odredene vremenskeduzine. Postosepostignehabituacija na tuspeci Ii cnudraz, izlazese nesto kraca iliduzadraz. Ukolikojedrazkraca,u trenutku 'njenogzavrsetka javlja seorij entacionareakcija. Ukoliko sedrazpro duzi, OR se javlja utrenutkukadase prethodna draz zavrsavala. Moze serecidaseorganizamhabituirao naspeciIicnu duzinudrazi; svako skracenje iliproduzenjedrazidovodido javljanja OR; izostajanje drazimoze takode biti uzrok javljanja OR. Najpre se jednadraz izlazeu pravilnimvremenskim intervalima. Ako sedrazu jed nomtrenut ku izostavi,odmahcese javitiOR,ana sledecudrazorga nizamreaguje pojacanomOR; ·drugioblikizostajanjajavljasekadase izkompleksaoddvedrazi izostavijednadraz. Posleizvesnogbrojaponavljanja 1015 ,doci cedohabituacijenatuslozenudraz. Akosesadujednomtrenutkuizo- stavi jedna draz, npr. Orijentaciona reakcija se ne javlja naneku odredenudraz,vecnanovinudrazi. Akosejednadrazpotpunopoklapasamo- delomdrazi, do OR nedolazi; ako,pak,postoje razlike izmedudate drazi imodeladrazi, drugimrecima,akojedraznova,akopostojinovina,doci cedo orijentacione reakcije. Slicanmehani- zamhabituacije predlozio jei cuveni poljski Iiziolog Jirzi Konorski. Izvesniautorisu ukazivalidajeto,mozda,usledtogastojeutakvimoperacijamamozda deli mi cnoodst ranj enainekasubkorti kaki anervnast rukt ura. Kasnij e su2uveiMisel JouvetiMichel, 1959 takodeutvrdilidahabituacije nemaniposle800ponavljanjajednedrazikadajekoravelikogmozga odstranjena. Medutim, videcemoda je 1981. OvakvoSokol ovljevoshvatanje prikazuje se shemomna slici 5. Tiimpulsii maju veli kubrzinukretanja. Ako postojiskladizmeduprispelihdrazii modeladrazi,koravrsiinhibitorno dejstvonerv-nimputemnaaIerentne senzo-rne impulse,kojisekrecu putem2. Ovi mkolat ernimputem impulsisekrecusporije,takodainhibi- torniimpulsiizkoreputemstizuna vremedainhibirajuaIerentneimpulse koji idu putem 2. Reti- kularnaIormacijavrsidrazenjekorevelikogmozgaputem 4, stoodgovarastanjuaktivnebudnei pazljivesvesti. Utomslucajunemaspoljasnj edrazi, tenema ni skladaizmedumodeladraziispoljasnjedrazi. Kasnij esutakvineu- roninadeniitouhipokanpusumacke Sokolov,1966;Vinogradovai Sokolov, 1966, Vinogradova, 1970. AHandbookoIContem- porarySovi etPsychology,1969 Sokolovrazradujeidopunjujesvoj ute- ori ju. Onpresvega,isticedamodeldrazinijestatican,vecdinami can, dasestalnomenja,kaostosemenjaj ulspolj asnj edrazi. Akosejedna dr azst al noponavl j a,i zgr adi cesemodelt edr azi. Medut i m,akoset a drazizmeniuizvesnomsmislu,docicedopojaveOR. Upravoovajprimerukazujeda semodeldrazi,barueksperimentalni muslovi ma,nalaziuneposrednom pamcenju,aneudugorocnom. Kadbisemodeldrazinalaziou dugor ocnojmemorij i,bil obinemogucepazitinapoznat epoj ave,st opo mommisljenj uni jetacno. Sakrat kor ocni mpamcenjemst varist oje nest odr ugacij e. Paznj aseteskoodr zavanadr azi makoj eseponavl j aj u, akojenemajunekogznacajaismislazanas;daklenadosadni mdra- zi ma. Tu i sti nuobuhvat a iobj asnj avaSokol ovlj evat eorij a. Sokolov jeraspolagaoizvesni meksperimentalni mrezultatimakojisugovorilizato. Rezultatiistrazivanjasupokazalidajeiporedrazlikaufizicki m drazi ma,habituacijanasmisaomoguca. Mozdasetakvavrstahabit uacijejavljakod decekojasenavikavajuivisenereagujunacestaponavljanjaupozorenja ilipretnj e r oditelj a ili ucitelja?! Ta- kode,jednoodsust i nski hsvojstavaneural nogmodelajedaonanticipira buduceznacenjeaIerentnihimpulsa... Tojenesto slozenijiprocesodranijeopisanogskladailineskladaizmeduvecstvo- renogmodel adraziiupravoprispelihnovihdrazi. Na ove teme vrati cemo se nesto kasni je. USokolovljevojteorijipozna- tostdrazi prevodi sena sklad,poklapanjenovedrazisamodelomdrazi. Sokolovzatimuvodidvefizioloskepretpostavke:a koravrsiinhibi- tornadejstvananizenervnestrukture;b retikularnaIormacijaorgani- zujeorijentacionureakciju. NajezikuSokolovljeveteorijeno- vina je nesklad izmedu modela drazi i nove drazi, a teorija pretpostavlja da utomslucajukoranevrsiinhibicijuaktivnostiretikularneIormacije, te tako dolazi do orijentacione reakcije paznje. Ali,teorijisemogupostavitisledecapitanja:zastoujednomslucaju koravrsi, audrugomslucajunevrsiinhibicijureti kularneIormaci je? Dalje kako,kojimIizioloski mprocesimasevrsikomparacijanovihdrazii modeladraziikakorezultattekomparacijepokreceinhibitornemehaniz- mekore? Mnogieksperimentisupokazalidahabituacije imaibezkorevelikogmozganapojedinacnimneuronimaaplizijai drugihprimitivnihzivotinja,nanivoukicmenemozdinekodkicmenjaka, daklekodzivotinjekodkojihjekoravelikogmozgarazvijena. Ukazali smoranijedanekaistrazivanjaukazuj unamaleregi oneumezence- Ialonu,retikularnojIormaciji,hipokampusukojisuveomapodlozniha- bituaciji. Premajednojhipotezi Grovesandynch,1972 ,izvorhabitu- acijemozebitiisamaretikularnaIormacija. PremaovojhipotezisitnecelijeperiIernog sloja podlozne su habituaciji. Kendel Kandel jesasaradnicimatolepopokazaonaaplizija- ma. Interneuronikicmenemozdine, kao sto smo videli, reaguju na novinu eksperimenti Tompsona i saradnika. Barkadajeupitanjuhabituacijanasmisaoizrazenrecima, kora velikogmozgajeposvojprilicinezaobilaznastruktura,madaidruge nervnestrukture npr. Onjepredloziougrafickomobliku grafickimodeli nervnemrezekojemogudaobjasnenekekljucneosobineprocesahabi- tuacije. Prikazacemone- koliko HornovihgraIicki hmodelai objasnjenja. Medutim,nekanovija merenjaelektri cneaktivnostipojedinihnervni hvlakanaineuronapo- kazalasudapostojeneuronikojiregistrujusamojedanuzakdijapazon intenziteta, dokdrugineuroni detektori registrujumanjeiliveceinten- zitete. Razdrazenje t ogneurona dovodi konacnodoaktiviranjaneuronaR, kojiizazivaspoljasnju reakciju,npr. Akosedraz odredenogint enzit etailitrajanjaviseputaponovi,doci cedohabituacijeputaAR,tecespoljasnjereakcije npr. Put BRnijezahvacenprocesomhabituacije,tecesa promenomdrazidocidospoljasnjereakcij e. Tojeui sto vre-me i objasnjenjepojave dishabituacije. Kaostosmovi deli, premaSokol ovubit nimo- menatuhabit uacij ij ekomparacij adraziimodela drazi i utvrdivanjenjehovogsklada ilinesklada. Sokolov je pretpostavioda takvuslozenuIunkcijumozedavrsisamokora velikogmozga. Hornje, meduti m, smatraodaserazlika moze konstatovati na mnogojednostavniji nacin, jednom slozenomnervnom mrezom,koja sadrzi bitneelemente prikazanena slici 7. RazdrazenjeneuronaA dovodidorazdrazenjaneuronaH,aovo razdrazenjedoaktiviranjaneurona,R,ko jidovodidospoljasnjereakcije,recimo, orijentacionereakcije. AlineuronAsaljekolate- ralnavlaknakaneuronuJ,kojasezavr savajuinhibitorni msinapsama. Drugi m reci ma, neur onAr azdr azuj eneur onH, alii nhi biraneur onJ. Naistinaci nneu ronKrazdrazujeneuronJ,ainhibirane uronH. Kadaseovanervnamrezapodje- ,dnako drazi sa dva izvora, tj. Pretposta- vi modausl edi zost ankaj ednedr azinedol azidodr azenj aneur onaA, dokseneuronKnor malnodrazi. SadaneuronJnecebitiinhibiranneu- r onomA,abi cenor mal nodr azenneur onomK, st ocenakr aj udovest i dorazdrazenjaneuronaRispoljasnjereakcije. Ta pravilnost na nekinacin mogudabuderegistrovanauSokol ovljevommodel udrazi. Ali,kaosto smorekli,kasnijejesamSokolov sredinomsezdesetihgodina nasaovec opisaneekstrapolirajuceneuroneuhipokampusumacke. Tineuroniu svoj ojakti vnostiponavlj aj urit mi ckuakti vnostspolj asnj edrazi. Naove neur onesepozi vamokadazeli modaobjasni modej st voizostankadrazi najavlj anj eorijent aci onereakcij e. Ovakvouvrstuneur onapretpost avi o jeiHorndabiobjasniodejstvoizostankadraziiuklopiogajeuslozenu neuronskumrezu,kojatrebadazameniSokolovljevmodeldrazi. Tane- ur onskamr eza j epri kazanana sl i ci 8. Spolj asnj adr azserit mi ckiponavlj a,upravi l ni mi nt er vali ma. Ne- uronAsaljei mpulseprekodvaputa:direktnimputemdoneuronaF, kojidaljeaktiviraneuronRkojiizazivaspoljasnj ureakciju npr. OR i indirektnimputem,prekoneuronskemrezenadesnojstranigraIickog model a. Akosudrazenj aput emli2jednaka,znamoda usl edunakrsnei nhi bi cij enecedocidorazdr azenj aneur onaG,t enece bitidrazenjaneuronaFprekoneuronaG. Setimoseda su eksperimenti sa izostankomdrazibilijedanodstubova Sokolovi eveteorijemodeladrazi. Horn jeumestotogmodelapredlozioopisanu slozenuneuron-skumrezu,kojasadrzi kljucniekstrapolatornineuron empirijski doneklepotvrden ,kakobiobjasnio dejstvoizostankaritmickedrazina pojavuprethodnohabitu-iranereakcije, odnosno, fenomen dishabituacije. Habitu-acijomnajednudraz habituiranjeizvestanbrojneuronakoji pripada i drugojdrazi. Hornovepretpostavkesu jednostavnijeodSokolovljevihiu tomebimogladabudenjihovanaucna prednost. Njegovepretpostavkezasnovanesu ponekadteknaknadno na izvesnimelektroIizioloskimnalazima. Mogusezamislitii drugaciji neuronski modeli koji objasnjavaju isti fenomen, kao sto cemo kasnijevideti. Ali,ponavljam,HornovigraIickimodelinam pokazujudajemogucezamislitidajednamalobrojnagrupaneurona otkriva razlike u drazi, u intenzitetu, tra'janju i kvalitetu drazi, da otkriva novinuirazlikuudrazenjuitd. Ali,modeljemodelonisticesa- mobitneodnosemeduneuronimakojisunuznizapostizanjeodrede- nog cilja. Hornovimobjasnjenjimamozesepostavitijednaopstaiznacajna zamerka:onasemoguodnositinajednostavnefizickedraziinjihova svojstva;slozenekarakteristikedrazi,smisaoiznacajdrazikaodaizmicu ovimjednostavnimgrafickimmodelima. Medutim,iakojetakogovorio, nionnijedaonekodetaljnijeobjasnjenjekakosekodirajuznacenjai znacaj drazi u modelu drazi. Poredtoga,i to trebaimatiuvidu,novaverzijanjegoveteorije govoriuglavnomofizickimdrazimaidetekcijinjihovihosobina nouronima-detektorima. To je razlika izmedu naucnika kojisusklonidakodcovekaivisihorganizamapretpostavljajuslozene kognitivneprocese takvisutzv. Zaotkrivanjanovineilirazlikeudrazimanijepotreban kognitivniproceskomparacije,vecposebnostruktuiranegrupeneuro- na,kojiposaokomparacijeobavljajunaosnovucistoIizioloskihmehani- zama. Takvajednostavnateorija,premaprincipustedljivostiiojd-Mor- ganovomkanonustednje,imaprednostnadobjasnjenjimasapsiholoski slozenijimpretpostavkamaiakoprincipjednostavnostinijevisetako postovan u savremenoj psihologiji kao sto je to nekad bio. Medutim,kaostosmovecistakli,HornovigraIickimodelimoguda objasnehabituacijunaprostaIizickasvojstvadrazialineislozenije oblike habituacije na smisaone posebno verbalne sadrzaje. U knjizi Nervni mehani:mi orifentacionog refleksa, koja jena ruskom izasla1970. VinogradoveHipokampiorifentacionirefleks,ukomejeonaizlo- zilateorijuhabituacijeORkojaseunekimdetaljimarazlikujeodSoko- lovljeve teorije. Sokolov daje dve vrste analize: mikro i makroanalizu. Mi- Mikro i makro- analiza ,',. Detektoranovine ilihabituira- jucihneurona nemauaIerentni mputevi ma, niukolenastomtelu cor- pusgeniculatumlateralisvizuelnarelejnastanica. Vinogradovaiind- zi idnsev su1966. UteorijiSokolovanajvaznijenervnestrukturekojeucestvujuupro- cesuorganizacijeOR i pri njenojhabituaciji su sledece: -kora velikogmozga, koja vrsianalizu svojstva spoljasnjih drazi i te inIormacijesaljeuhipokampus; -hipokampus, kojisadrzivelikibroj neuronadetektora novine, a po Sokolovljevoj teorijion reguliseIunkcionisanje sledecedvenervne strukture koje igrajubitnuulogu u organizaciji orijentacione reakcije odn. DokretikularnaIormacijado vodi do opsteg aktiviranjakore,ovenespeciIicnestrukture talamusa ima ju suprotnodejstvo. Uistovremehipokumpusinhibiraaktivnostnespecificnihsinhro- nizujucihstrukturatalamusa,usledceganedolazidoometanjaaktivira- nog stanja kore. Kadasejednadrazponavlja,kadaprestajedabudenova,hipokam- pusprestaje da aktivira retikularnu aktivnost usledcega izostaje OR , a u isto vreme aktivira nespecificne sinhronizujuce strukture talamusa, kojevodedoopustenog budnog stanjakore. PonjojretikularnaIormacija,bombardo- vanaaIerent ni mi mplusi ma,normalnoorganizujeorijentacionureakcij u iaktivirakoru. Po Sokolovu hipokam- 16 pusaktiviraretikularnuIormacij u,kojaorganizujeOR,apoVinogrado- vojhipokampusinhibiraretikularnuIormacijukadajeorganizamdrazen repetitivnimdrazima. Kao sto smo vec nagovestili,u aIerentnimpute- Mikroanahza. ISokolovljevateorijaspadameduonemo- derneteorijekojesmatrajudasusvojstvaspoljasnjihdrazi pojedinipa- rametrispoljasnjihdrazi predstavljenarazdrazenjemrazlicitihneurona,tj. Ovombismomoglidodati da surazlicitikvalitetikozneosetljivosti, raznevrstedodira i bola, toplo ihladno,predstavljene,posvojprilici,razlicitimvrstimasenzornihvla- kanakojapolazeodrazlicitihvrstaculnihorgana. Oveidejesedanasupostavajutesetvrdidasesvakosvojstvo spoljasnjih predmeta prevodi u razdrazenje speci ficnih neurona-detekto- ra. Kadasemenjaintenzitetdrazi,me-nj ase ineuronkojijemaksi malnorazdrazen. Ovaposlednjareceni canam nagovestavajednostatistickostanoviste;Sokolovusvajatezudajedno svojstvospoljasnjihdrazirazdrazujejednugrupuneurona,alidasupri tomenekineuronimaksimalnorazdrazeni,adrugimanje. Prematome, kadasemenjaintenzitettona, menjaseineuronmaksimalnorazdrazen Sokolov, 1981,str. Ovakvoshvatanjeokodiranjupojedinihsvojstavaspoljasnjihdrazi speciIicnimneuronima-detektorimaodnosise,kaostosmorekli,nasva svojstvadrazi:kvalitet,kvantitet,pacakitakoslozenasvojstvaobjekata kaostojebrzinapokreta,vremenskiintervalizmedudvedrazi,slozenost drazi. Empirijskaistrazivanjapokazujudapojedinineuronireagujunaspe- ciIi cnasvojstvadrazinaodredenint enzitet, vremenskiintervali td. Natojempirijskojosnovizasnivaseimaginacijanaucnikakojazamislja nervne mreze koje mogu da vrse detekciju pojedinih svojstava drazi. Dakle, 17 kao i kod Horna, graIicki modeli Sokolova imaju samo indirektnu i udaljenu empirijskuzasnovanost. Dajemojedantakavgra- Iickimodelzakodiranjeintenzitetadrazi,kojijedrugacjiidetaljnijiod ranije prikazanog Hornovog modela slika 9. S je spoljasnja draz; i vi sina stuba graIicki predstavlja intenzitetdrazi. Pojedini ne uroni su predstavljeni trouglo- vima. Pored toga sto svojim ak- sonom prenosi razdrazenje dru gim nervnim celijama, svaki odn neurona ima inhibito·rne kolate- j i ralne neurone inhibitorne si- J ,¸ napse oznacene su crnim kruzi cima koji se zavrsavaju na su-slika 9 sednim neuronima. Neuron 4 na vrhunizanijeinhibirannijednimdrugimneuronom,aonsamsaljein- hibitornekolateralekasvimdrugimneuronimaumrezi. DrazStolikojeintenzivnadaaktivira neuron l i 2, dok neuronii 4 ostaju neaktivirani. Prema tome, intenzi- tetSbiprenosiladvanervnavlakna li2 danijelateralneinhibicije. Kaostovidimo,pretpostavljasedaceseregistro- vati aktivnost samo jednog neurona, neurona broj 2 1975, s. Izvesnaelektricnamerenjaneuronskeaktivnostiukazalasudaivre- menskiintervalmozebitikodiranspeciIicnimneuronima rednimbrojem neurona. Neuron,O, pored togastonormalnopali,saljepovratna, rekurentnavlakna kasvakomodneuronaizmreze. Tasuvlaknarazlicite duzineionastizu dosvogciljasarazlicitimzakasnjenj emti,t2,tait4. Neuroncepaliti samoakosevremenskipoklopidirektnodrazenjesatimpovratni m drazenjem. Udatojshemitakvopoklapanj epostojikodneurona:vre- menskiintervalizmedudvadrazenjapoklapasesavremenomzakasnje- njapovratnognervnogimpulsa ts ;drazenjasesumirajuineurontspali. Natajnacinodredenivremenskiin- tervalkodiran jeredni mbrojemneurona 1975, str. Sokol ovj ezamisliohipot etskenervnemrezekoj e mogudakodirajuidrugaslozenasvojst vadrazi. Navescemosamojos jj edanpri merkoj i seodnosi nakodi ranj esl ozenosti drazi. Pod ovoms epodr azumevai st ovr emenodava nj edvedr azinpr. Empi r i j s ki nal azi p oka zuj u daodredenineuroni-detektorireagujusamokadsuobedrazidateisto- vremeno,aneikadajeizlozenasamojednadraz. Zaovuvrstukodira- nja Sokolov jezamislio sledecuneuronskumrezu 1975, str. Zato kada se izlozi samo jednostavnadraz S,neuronD s necebitiaktiviran. OnadrazineuronZkojivrsi inhibitornodejstvonainhibitorneputevekojeaktivira neuronI,odnosnovrsii nhi bi cij u. Natajnaci ns e inhibi cij eosl obadaputneuronaSdoneuronaD s ,teovajposlednji bi vaaktiviran. Naravno, moguce jezamislitiidrugacijunervnumrezuzaotkrivanjeslozenostidrazi; Hornjepredloziojednutakvuneuronskumrezu,aliovdenecemoulaziti u taj alternativni predlog. Taanalizapocivanadanassirokorasprostranjenomshvata- njuodetekcijipojedinihsvojstavadraziposebnimneuroni ma-detektori- ma. Mikroanalizatogpoj mara- spolazesamosledecimsturimineodredenimpodatkom:akosejednadraz viseputaponavlja,izvesnagrupaneuronaukoripotenci race, pojacace svojuaktivnost,dokcejedrugineuronismanjiti. Tajpodataksemqze tumacitistvaranjemjednogrelativnotrajnogtragaunervnomsistemu, kojiolaksavaopazanjedatedrazi iliobjekta ikoji,zapravo,predstavlja neuroloskuosnovumodeladrazi. Istakli smo vec da je uhipokampusu veliki broj ipokampusihabituacija neurO nakojireagujenanovi nudraziikojise - mikroanaliza,. Udozralnomhipo- kampusu80°neuronareagujepodjednakonarazlicitedrazi,kojedolaze sarazlicitih delova tela razlicitih receptornih povrsina. Sokolov iz takvih podatakaizvlaci sledecezaklj ucke. Otuda izlazida svaki taj neuron ima ogro man broj sinaptickih veza sa neuroni ma-detektorima. Jedno svojstvo spo- Ijasnjegobjektapredstavljenojejednomsinaptickomvezomnasvakom Asneuronu. Slozenobjekat,koji i ma skloprazlicitihsvojstava,pred stavljen je jednom matricom sinaptickih kontakata, naravno razlicitog lo- kusa. Kad sedraz promeni,drugineuron-detektor biva aktiviran idrugo mesto,drugi sinapticki lokusna piramidnimneuronimahipokampusa bi va aktiviran. Ovaj poslednjiopisnalaziseeksplicitnou Sokolovljevom delu iz 1981. Neuroniudrugi mdelovimahipokampusa Ai reagujuspe ciIicnijereaguju na speciIicnedrazi i reaguju speciIicnimreakcijama. Medutimneuroniu Aszanemarujurazlikeudrazimarazlikeumo dalitetu, kvalitetu, intenzitetu itd. Zanjih je nesto drugo bitno: da izdvo je drazi koje su novei one koje se ponavljaju. Jedino na razliku u novi ni oni reaguju razlicit o, kao stocemodetaljnije videti. Po recima Vinogradove 1970, 1975 hipokampusjefilter koji pro- pusta novo, a zadrzava staro. Dalja mikro-analizahipokampa otkriva da se u dorzalnom delu As nalase dve grupeneurona. Kadbilokojadrazpocinje dadejstvuje dakle,kadajenova ,Aneuronireaguju povecanjemsvojeaktivnosti. Procesha-bituacijekod slozenih organizamai coveka odigravase upravo na tim neuronima. S promenomdrazi,menja se neuron-detektor,a timesemenja ilokuskontaktaupostsinaptickomprostoruhipokampalnihneurona. PostojeprestanakaktivnostiAneuronabitanmomenatprocesaha- bituacije,zapitajmosekakvajecelularnaifizioloskapriroda togproce- sa. Doksubrojnizapadninaucnici Tompson, KendelKandelFarel Farrel, daspomenemosamoneke smatralidasehabituacijasastoji uposebnomsinaptickom,tacnijerecenopresinaptickomprocesu smanje- neverovatnocelucenjatransmiterskihsupstanciizpresimpaticnihvezi- kula kesica ,dotleSokolov 1970,1981 sustinuhabituacijesvodinapro- ces inhibicije, i to aferentne kolateralne inhibicije. SokolovljevgraIickimodelsustinehabituacije,odnosnokolateralne aferentne inhibicije izgleda kao sto je prikazano na slici 12 1975, str. To s ugl avni pi rami r al ni neuroni dva bocna, kol at erna, kojasuspoj ena inhibitorniminterneuronima me- duneuroni ma saglavnimhi pokam-pal ni m pirami dal ni mneuronom. Doovog poslednjegdolazeaIerentniimpulsi putevima l i 2. U graIikonu se pr et pos t avl j a daj enaj prea kt i vanput1. Dvostruki m krugompokazanajepotencijacijasinapsi glavnoghipo-kampal nogneurona. Al i , u i st ovre- mekol at er al adr azi i nt er neur on, i kaostojedvostrukimkrugomnazna- ceno,itasinapsasesvevisepotencirasaponavljanjem. Takode,laickoshvatanjeucenjaseuizvesnojmeriraz- likujeodonogkojenalazimousavremenojpsihologiji,madanekepo- dudarnosti postoje. Zato je normalno da knjigu o psihologiji ucenja zapocnemo deIinisanjem pojma ucenja. Kadadanasnjipsihologpokusavadaodredi pojamucenja,onimauvidumnostvoutvrdenihIenomenakojedanas psiholozismatrajupojavamaucenjaipokusavadaunjimanadeono stojeopsteizajednicko. Mozemo dapredlozimoovakavglobalanodgovor:Naosnovudecenija uskoroce biti10decenija razmisljanjaiistrazivanja,posavsisvakakoodsvako- dnevnogznacenjapojmaucenjaipamcenja istorijaovadvapojmaje uskopovezana ,psiholozisupostepenoizgradivalidanasnjipojamuce- nja. Iakotajpojammozedaiznenadiidasenedopadaobrazovanimla- icima,onimasvojeprincipijelnoopravdanje,kaostocese,nadamse, citalac uveriti u toku izlaganja u ovom poglavlju. Drugim recima, zelim 15 daistaknemdauodredivanjupojmaucenjaimaizvesneproizvoljnosti, izvesneprethodnesemantickeodluke,boljereci,nizsemantickihodluka, kojesudonelibrojnipsiholoziucenjauspomenutomskorostogodisnjem razvitkupsihologijeucenjaipamcenja. Treba na pocetku istaci daima psihologa kojine smatraju da se tre- bamnogomucitiokojednedobredeIinicijepojmaucenja. Utomslucaju, nastavljaKling,,mozemoucenjedadeIinisemokaoopstiterminkojim suobuhvacenieIektirazlicitihobrazaca tj. Iovdesusvest,namera,usmerenostcilju sticanje vestine i ponavljanje bitne karakteristike psiholoskog procesa. Secamsejednogjavnogskupa kadasejedanveomaobrazovannaucnikizdrugenaucnedisciplineza- prepastiokadjecuodapsiholozizapamcivanjebesmislenihslogovaula- boratorijinalzivajuucenjem. Ucenjenijemisljenjeinijepamcenje,alije usko povezano sa ovim procesima. Za skoro sto godina postojanja na- ucnepsihologije ucenjai pamcenja,kaosto smo vec rekli, pojam ucenja je dobio sire znacenje. Ucenje prozima skoro svaku covekovu aktivnost. Takve podstaknuteaktivnosti,nagradivaneilikaznjavaneradnje,dovodedo promenaukasnijojaktivnostiindividue,atepromene,kaostocemovi- deti, nazivamo ucenje. JednostavnaicestadeIinicijapoj- ma ucenja glasi: Ucenjejepromenauaktivnostiindividuekojajerezultatranijeg iskustva. Ali,prenegostodamopotpunijusavremenuodredbu pojmaucenja,pozabavicemoseinekimznacenjimapojmaucenjausva- kodnevnom govoru. Navescemonekolikoprimeraizkojihse vididaobicancovekpoducenjemnepodrazu- meva samo sticanje znanja i motornih vestina. Zadeteiodraslogcovekakazemodajeodmalihnogunaucioda seborizaostvarenjeonogstozeli;zadrugudecukazemodasuihrodi- teljinaucilidaplacemidrugimoblicimaucenjivanjapostizusvojeci- ljeve. PodsetimoseIraze koja pocinjeonim ,naucicujanjega. Unavedenimizrazimasvako- dnevnoggovora unasemjeziku poducenjemsepodrazumevasticanje izvesnihopstihnacinaponasanja,izvesnihcrtalicnosti,socijalnihsta- vova,intelektualnihiradnihnavikaivestinaitd. Ukratko,utakvojupo- trebi termina ucenje je nesto vise od sticanja znanja i motornih vestina. Nestopotpunijaodredbapojmaucenja,kojase cesto nalazi u udzbenicima, glasi ovako: Ucenjejerelativnotrajnaiprogresivnapromenaponasanjaindivi- duekojajerezultatprethodneaktivnostiindividue. Nekadseumesto poslednjeIrazekaze:kojajerezultatprethodnogIskustva,iliVezbanja, ili Prakse. Svi ovi terminiimajuu sustini srodno znacenje. JednostavnaicestadeIinicijapoj- maucenja glasi: Ucenjejepromenauaktivnostiindividuekojajerezultatranijeg iskustva. Ali,prenegostodamopotpunijusavremenuodredbu pojmaucenja,pozabavicemoseinekimznacenjimapojmaucenjausva- kodnevnom govoru. Naime,i opisanosire znacenjepojmaucenja Sire znacenje pojman6e- nalazi se u svakodnevnomgovoru, bar u nasem nia u svakodnevnom. Navescemo nekoliko primera iz kojih se vidida obican covek pod ucenjemnepodrazu- meva samosticanjeznanjaimotornihvestina. Zadeteiodraslogcovekakazemodaj eodmalihnogunaucioda seborizaostvarenjeonogstozeli;zadrugudecukazemodasuihrodi- teljinaucilidaplacemidrugi moblici maucenjivanjapostizusvoj eci- ljeve. Zarazmazenudecukojasuuvekimalasvestosuzel elaiuvek postizalasamouspehekazemodanisunauciladapodnoseporaze,ne- uspehe,ograni cavanja. Unavedenimizrazimasvako- dnevnoggovora unasemjeziku poducenjemsepodrazumevasticanje izvesnihopstihnacinaponasanja,izvesnihcrtalicnosti,socijalnihsta- vova,intelektualnihiradnihnavikaivestinaitd. Ukratko,utakvojupo- trebi terminaucenje jenestoviseod sticanja znanja imotornihvestina. Nestopotpunijaodredbapojmaucenja,kojase cestonalaziuudzbeni ci ma,glasiovako: Ucenjejerelativnotrajnaiprogresivnapromenaponasanjaindivi- duekojajerezultatprethodneaktivnostiindividue. Sviovi termini i majuu sustini srodno znacenje. Ucenje je relativno trajna promena ponasanja individue Svojstvomtrajnostiucenjeserazlikujeoddrugihpromenaponasa- njazakojejekarakteristicnodasuprivremeneili. Uosnovi privremenihpromenalezecinioci,kaostosu:povisenamotivacija,dobro raspolozenje,elanzarad pozitivnicinioci ,iliumor,bolest,alkoholisa- nostitd. Promeneuponasanjuindividuekojevezujemozaucenjesudru- gacijeprirode;onenisuprolaznepri rode, onezasobomost avljajuiz- vestan trag. UcenjesedeIi nisekao relativnotrajnapromenaponasanjaindividue, itozat ostopromenenastal eucenj emnemorajudabuduvecit e. Zatobitrebalogovoritidaseucenje karakterisetrajnimilirelativnotrajnimpromenamauponasanjuindi- vi due. Toje prvi predlogza ispravkudeIini cijekojuovdediskutuj emo. Nekiprimitivniobli ciucenja, kao stosu senzitizacija ili habituacija, mogu sesastojati u promenama koje traju sveganekolikocasova,pa cak i krace. Pored toga,bolest, hro-nicni umorilipromenaraspolozenjamogudatrajudugoidaizazivajupromene uponasanjukojesutrajnijenegoupravoopisane. Kodprivremenihpromena dejstvoumora,alkohola,elana zarad promenatrajekolikoicinilackojiihizaziva. To je bitna karakteristika! Ucenje je progresivna promena Progresivnostjevisesmislenitermin. Onmozedai mabartrizna- cenja: a Uevaluativnomsmislu progresivnostoznacavausavrsavanjeive- cuadaptivnuvrednost. Upromenljivojsrediniusta- ljeniiurodeninaciniponasanja instikti nisuuvekdovoljni;menjanje ponasanjanaosnovuproslogiskustvajenekadnuzanuslovuspesnogpri- lagodavanjaizmenjenimuslovimasredine. Ucenjeje,prematome, evo- lucionatekovinaodizvanrednogadaptivnogznacaj a. Upsihologijitu ideju prvi su snazno istakli Iunkcionalisti. Moderni etolozi i psiholozi koji supodnjihovimsnaznimuticajemdanasisticutuadaptivnuvrednost ucenjaismatrajunjegovombitnomkarakteristikom. Covekovoprilago- davanjesrediniimenjanjesredinetakodasluzinjegovimciljevimaj e najvisi izrazteadaptivneIunkcije. Cakicovek'nesticesamo dobrevec ipogresne, neadaptivnenacine ponasanja. Klinicka praksa psi- v19 hologaipsihijataranamtosvakodnevnopotvrduje. Otudasenemozetvrditidajeprogresivnostuevaluativnomsmislu nuzna karakteristika ucenja. Takavkvantitativnirast je rezultat sumacije,akumulacijepromenakojenastajuu tokuucenja,od nosno u pojedinim pokusajima. Nedostatakuobicajenogkvantitativnograstado- vodiu sumnj uda seovderadio pravojuslovnoj reakciji. Kada sejednadrazkojanijepracenaznacajni mposledicamaviseputapo- navlja,organizamprestajedareagujenanju. Fenomen habituacije zadovoljava jednuodbitnihkarakteristikaucenja:onajerelativnotrajnapromena ponasanja. Postosupsiholozinaosnovutejedne, alibitne,karakteristike svrstalihabituacijuuoblikucenja,nasetraganjezaopstimsvojstvima ucenjamoradauzmeuobziriIenomenhabituacije. Postohabitua-cijane sadrzikvantitativnirast,veckvantitativnoopadanjereakcija, progresivnostusmislukvantitativnograstanemozebitiopstaosobi- na ucenja. Drugim recima, progresivnost u ovom smislu odnosi se kako na reakcije koje se dosledno povecavaju tako inareakcij ekojesepostupno smanj uju. Ovi mznace njemprogresivnostiihabituacijamoze bitiobuhvacenapoj momucenja. Ali, iovonajopstijeshvatanjeprogresivnostinije bezzamerke: a Cinjenice nam pokazuju da ima ucenja iz jednog puta, te se u tom slucajuo progresivnostiuovomsmislunemozegovoriti. Ucenjeizjed nogputakarakt erisevi seoblikeucenja,kaost o jeucenj eput emuvi danja iliucenjaugledanjemnauzor model , ali ima iklasicnoguslov ljavanja iz jednog puta,kaou traumatskomuslovljavanju. Otuda iz lazidausvajanjemkarakteristikeprogresivnosti stajemona jedno teorij skostanoviste,a tonebibilouskladusanasi mnaporomdadamojed nu teorijski neutralnu,odnosnoempirijskudeIinicijupoj maucenja. Napredrecenojedovoljanrazlogdaprogresivnostubilokomod navedeni hznacenjaneunesemouempirijskudeIinicijupoj maucenja. To jedrugi predlogza izmenudeIinicijeucenjaodkojesmoposli. Ucenje je rezultat prethodne aktivnosti individue Ovojejednaodbitnihkarakteristikaucenja. Zarazlikuodtakvihpro- mena,zasnovanihnaorganskomsazrevanju,zaucenjesekazedajeza- snovanonaprethodnojaktivnostiindividue,ilinaprethodnomiskustvu, praksi,vezbanju. Pojamiskustvajevisezna- cajan i o njemu ce biti reci nesto kasnije. Zahvaljujucinovijimistrazivanjimaranoguce- nja,kaoiPijazeovoj Piaget razvojnojpsihologijigiji,tezaospontanom- sazrevanju je uglavnom napustena, bar u kognitivnoj sIeri psihickog zivota. Brojniopitisavrlo mladimzivotinjamakojesuodgajaneuizolacijiilivrlosiromasnojsoci- jalnojsredini tojasnopokazuju. Decakojasusticajemsurovihokolnostizivelado svoje pete ili seste godine ukrajnjeneadekvatnoj spoljasnjoj sredinimo- gudapokazujuznakeumnezaostalosti,baskaoidecacijejenaslede nenormalno. Pravovremenaintervencijamoze,uzvelikenaporeivesti- nu, da tudecupovrati u okvirenormalnostiali je jasnoda neadekvat- no rano iskustvo moze da dovede do slike mentalne zaostalostiisto kao ineadekvatnonaslede. Majmunikojisuunajranijemperiodusvog zivotanosili plasticnepoveske prekoociju, takoda su videli samo diIuz- nosvetio, alineivizuelneoblike,nisu razvilinormalnoopazanje,pa ninekejednostavnevizuelnereakcije,kaostosuokretanjeglaveodna- ilazecedrazi,ilizatvaranjeocnihkapakanavizuelnedrazi. Ukratko,sa- vremenipsiholoziverujudajezanormalanrazvojnuznonesamonor- malnonasledeveciadekvatnastimulacijaiaktivnosturanomperiodu zivota. Eksperimentisazivoti- njamasupokazalidasemozgovizivotinjakojesuodrasleubogatojisi- romasnoj spoljasnjoj sredini Iizicki razlikuju: kora mozga kod zivotinja izbogatihsredinajedeblja,celijesukrupnije,savisepotpornogtkiva, biohemijskisastavcelijaserazlikujeitd. Jednomreci,mozakzivotinja koje suodrasleu bogatojsredinijeIizickiihemijskiboljepripremljen za uspesno Iunkcionisanje. Stimulacija i aktivnosti, dakle, menjaju ca. Ali,dalisuposlediceakti 1 - nostiiiskustvaindividuesamoovakonespeciIicna,opstadejstvara razvojnervnogsistema? Pijazeukazujedaodredenaiskustva,iskustva saIizickimpredmetimailogicko-matematickaiskustva reklibismo,i;',- vesniuvidiulogickeodnoseizmedupojava ,imajuuticajanakognitivni razvojdece. Psiholoziucenjasvetakve aktivnosti i iskustva koje dovode do promena u kasnijim aktivnostima 21 nazivajuucenjem. Toj e jednoodcentralnihpitanjarazvoj nepsihologij e,ukojeseminemozemo inemoramosadaupustati. No, uvezisavecreceni m,dodaj modanam sePijazeovaodredbaucenja,kojuondajeunekimclancima,cinisuvise uskom. De- Iinicijapojmaucenjakojusmoovderazmatralidrugacijeshvataosnovni uslovucenja:tonisuprostospoljasnjeokolnosti, veciskustvaiaktivnosti uodredenimspoljasnjimokolnostima. Poredtoga,jednaodka- rakteristi karanogucenj aiiskustvaj edai maopsta, generalizovana,a nespeciIicnadejstva,dokistaiskustvanastarijemuzrastui majuuvecoj merispeciIicnadejstva. Ali,isamPijazepriz- najedaodredenaiskustva dakle,najezikupsihologijeucenja,odredena ucenja imajuuticajanasamrazvoj. Ovoposlednjeglediste priblizavase,alinijeidenticno,stanovistumoskovskeskole Vigot-ski, eontijev, GaljperinBbiroTKMM, JleoHTbes, rajitnepun , koja u ucenju gledauslovrazvoja, tj. Prethodnom di skusijomht elismodaukazemodagranicaizmeduucenj a,sazrevanja irazvojanijetakoostra,nitipoj movnotakojasnakaostojenekad bila. Pr i ak «« Ovdecemoraspravljati neke probleme ishva- roaa vnostanjao prirodi aktivnostikojadovodidouce- nja. Bihejvioristickiorijentisanipsiholoziizvesnovremesusmatralida aktivnost koja dovodi do ucenjamora biti spoljasnja,motorna aktivnost. Tvrdilosedauslov- IjavanjanemabezmotornihreIleksnihreakcija,kojecesekasnijeasocirati zaneutralne uslovne drazi. Slicnojeisaucenjemvestinakod ljudi:plivanje seuci samoplivanjem,skijanje samo skijanjem itd. Kada bi spoljasnjemotorno reagovanje bilo nuzno zaucenje,kakobismoondaucili izmapa,dijagrama, Iilmova,knjiga. U takvim prilikama ljudi su, uglavnom,mot orno pasivni; ako i izvodeneke reakcij e,tonisuonekoje trebada senauce. Ali,one su unutrasnje,ane spoljasnje, a pitanjejekakva jenjihovaulogapriposmatranjumapa, shema iline- mi hIil mova. Vizuel neinIor macij euovi msl ucajevi mamogudabudu vaznijenegoverbalniopisionog sto sevidi,kojiuneki msl ucajevi ma mogudabuduvrloslozeni,anekadsu j edvamoguci ilinemoguci. Na ovaj poslednji argumentnadovezujese sledeci. Danasseveoma aktivno ispitujeoblikucenjakojisenazivauce nj epomodel u ili, preci znije, ucenjeugledanj emnauzor posebnopo glavlje bice posveceno tomoblikuucenja. Kodtog oblikaucenja jedina aktivnostkoju subjekt vrsi je pazljivo posmatranje ponasanja uzora. Za nasukasnijudiskusijuznacajnojedakazemodasubj ektnedobijani kakvuneposrednunagraduilikaznu. Posle izvesnogvremenaonjeu stanjudaponovi, da i mitira ponasanjeuzora. Drugi mreci ma,on jene sto naucio vrseci samoaktivnostpazljivogposmatranja. Naravno,paz ljivo posmatranje i pamcenje onog sto je opazeno nisu pasivna,vec aktiv na stanjasubj ekta,kaost ocemokasnij e upogl avljuoucenj upomo delu pokazati. Izgledada seucenjempomodelumogunauciti i izvesne uslovne reakcijeuslovna reakcija salivacije i uslovna emocional na re akcija straha. Eksperi mentisakurarinom,kojiparaliseskel etnumuskulaturu, pokazalisudaniza j ednostavnoklasicnouslovljavanjenijenuzna spo- Ijasnjamotorna reakcija. Cak i izvesniIizioloskiopitipobijaju klasicnu bihejvioristicku tezuda jezaucenj enuznaspoljasnjamot ornareakcija. Izvesni istrazi vaci DottyandGiurgea,1961 uspeli su dadrazenjemdvacentraukori velikogmozga, jednog senzornogi jednogmotornog, stvoreuslovnu re akciju, bez ikakvespoljasnje reakcij eorgani zma. Dazakljucimoprethodnutacku:aktivnostkojadovodidoucenjamoze bitispoljasnjaaktivnost ponasanje ,aliicistounutrasnja,mentalna aktivnost. RecaktivnostkojusmoupotrebiliudeIinicijipoj maucenja imatudobrustranudamozedaobuhvatikakospoljasnjaponasanja tako iunutrasnjementalneprocese. Kakve sve mogu da budu unutrasnje aktivnosti koje dovode do ucenja? Kodinstrumentalnogucenjazivotinje iljudiopazajusopstveneradnjenaosnovukinestezickih,anekadina osnovuvizuelnihpodataka,kaoinagradukojaslediizvrsenuradnju;po svoj prilicivisiorganizmi opazajukauzalniodnos izmeduizvrsenerad- 2 njeidobijenenagradeikasnijevrseinstrumentalneradnjepokrenuti ocekivanjemnagrade,stopretpostavljanekioblikreprezentacijebudu- cegcilja,dakle,jedanslozenijiprocesodopazanja. Une- kimjednostavnimlaboratorijskimeksperimentimasubjektivizuelnoili auditivno opazaju serije reci ili besmislenih slogova. Kod skolskog ucenja istudiranjasubjekticitajuizudzbenika,casopisailibelezaka,aaktivnost citanjapodrazumeva,presvega,vizuelnoopazanjeverbalnogmaterijala u koje su ukljuceni slozeni procesi memorije i misljenja. Uocimo,opazanje,citanje,misljenjenisuistostoiucenje,alisena osnovu opazanja, citanja i misljenja uci. O ovoj temi govoricemo opet kada budemo analizirali logicki status pojma ucenja. Videli smo da se ucenje nekad deIinise kao re- Pojamiskustvai. U ne- mackom jeziku postoji poseban izraz za ovaj pojam: Erlebnis. Iskusiti semogu razliciti sadrzaji. Pijaze,kao sto smovideli,govori odvaznacenjaiskustva:iskustvunaosnovuposmatranjaiopazanja Ii- zickihobjekata iiskustvuulogicko-matematickomsmislu. Nemozemo bitisigurnidaonmislinaiskustvouovomprvomznacenju Erlebnis alisvakakodaseiskustvo dozivljaj mozeodnositinaposmatranjei opazanjeIizickihobjekataidrugihljudi stojeuranomdetinjstvuod izvanrednogznacaja ,aistotakonadozivljajevezanezaotkricailiuvi- de. ZaovajposlednjislucajBiler Biihler jeskovaoiposebantermin Ahadozivljaj AhaErlebnis. Ovajdozivljajsejavljakakopriresava- njucistointelektualnihproblematakoiupsihoterapiji,kadaseodnosi natrenutakpoimanjasamogsebe,svojeproslosti,ilismislasvogziv- ljenja. No,uovompoglavljusezastupagledistedajeiskustvouovomzna- cenju vazan izvor ucenju, ocemu ce za koji cas biti reci. U nemackom jeziku postoji posebna rec za ovaj pojamErIahrung. U tom smislu ono je obicno povezano sa po- navljanim iskustvima u prvom znacenju. Tako govorimo o iskusnom po- smatracu, iskusnom nastavniku, uopste o iskusnom coveku. U sustini se ovde pod iskustvom podrazumeva postojanje znanja i vestina; otuda je ovaj pojam najuze povezan sa pojmom ucenja, a nekad se cini da je iden tican sa njim. Prema tome, ako se kaze da je ucenje rezultat iskustva, on da, u stvari, dobrimdelom kazujemo da je ucenjerezultat prethodnog ucenja. Zato pojam iskustvo u ovom znacenjune koristimo udeIiniciji pojma ucenja. Naosnovuprethodnediskusijei predlozenihizmena,moglibismosadadadamosledecudeIinicijupojma ucenja:Ucenjejetrajnailirelativnotrajnapromenaponasanjain- dividue koja je rezultatnjene prethodne aktivnosti. MnogicesepsiholozizadovoljitiovomdeIinicijompojma ucenja, kao idiskusijomkojajeokonjevodena. Nekonammozepo- stavitipitanje:Zastot ocinit i?
Devojka sa Sela Traži Muža da Živi i Radi sa Njom! A Ona za Uzvrat Nudi Ovo!
Feministkinje su zahtijevale ravnopravno ukljuCivanje zena u poredak i borile se protiv njihove diskriminacije. Njezin X5 politicki zivot ,i> dug niz odusevljenih nada sto su se smjenjivale s razocaranjima, od pristanka uz americku obalu do iskustava u Sovjetskom Savezu i izdaje anarhista u gradanskom ratu u Spanjolskoj. Sve i dalje biva po starom... Ovinalazinazivotinjama suuskladusaneki mnalazi manaljudi ma. Budi tu za nju, brani joj cast. "> podrazumijeva istrajnu sumnjieavost naspram ideoloskog diskursa koji A5 prvo implicitno, zatim eksplicitno isticati iskljuCivi monopol u regulaciji i rjesavanju svih drustvenih pitanja, 0 kojeg usvaja i reproducira sama organizacija zena. Svaka od ove dvedrazi mogla je da se javi na dvanacina: sporo ili brzo. 5d8 ostalim navodi i primjer tobelije rodene 1926. Razranova koncepcijasenzitizacije i pseudo- Razranovo shvatanjeuslo vijavan ja mogla bi seIormulisati na sle- senzitizacijej -· -· deci nacin: 1 senzitizacija je, kao stosmo stalno isticali,posebanoblik ucenja; 2 sustinaIenomenajeusledecem:drazkojaupocetkuni jeizazi vala odredenu reakciju pocinjeda je izaziva relativno stalno;uzrok ovom je relativno trajno povecanjeosetljivostiodredenihnervnihcentara ipu- teva.
[Elitna prostitucia u hrvatskoj|Slobodne cure vinkovci|Masaza novi sad goga]
Post je objavljen 02.01.2019. u 16:04 sati.