Sivilo neba, a u vazduhu zemljana prašina. Mokro. Nigdje one vesele igre pahulja. Kao da kasna jesen još traje. Kao da januar ne može lako zaboraviti decembar, a ni novembar.
Znam da Miroslav ne voli jesen (i pretpostavlja da ne volim ni ja) i znam zašto Đole ne voli januar (duga je to priča).
Ja ne volim prognoze.
Ja se u januaru resetujem i tariram (kao prava vaga) da sav onaj teret koji pritiska atlas svedem na nulu.
E tako,
Sada možemo početi.
Počeci su zamorni, posebno u "ispošćenom" januaru. Potrošile su se ne samo pare, već i ona dobra energija u ludovanju. Zato je kamin dobro mjesto. Volim posmatrati varnice i slušati pucketanje vatre dok se toplina širi. Nisam za sumiranja, lamentiranja, kao ni za predviđanja. Ne volim čak ni vremensku prognozu. Kome sve to treba što ubija životne izazove?
Mene jedino zanima da li ću kišu i sušu i sve druge nepogode dočekati na nogama?
Odgovoriti izazovu i snaći se u datoj situaciji.
Treba li više od toga?
Post je objavljen 02.01.2019. u 15:30 sati.