Marketing
Vojvoda Stepa Stepanović - Stvarne djevojke
OVO JE PRAVI SRPSKI VOJVODA: Stepa Stepanović vratio penziju jer je mislio da je prevelika!
Click here: Vojvoda Stepa Stepanović
Za ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju - odlikovan je srebrnom ovo je neverovatno: Stepi, neko, dao srebro! Pripreme za ofanzivu trajale su puna dva meseca. Desnokrilna grupa bugarske Treće armije koja je imala zadatak da zauzme pirotski utvrđeni logor, zauzela je srpske prednje položaje i nije pokušavala da zauzme samo utvrđenje. Također su naglasili da vide izvjesnu nadu u uspjeh, ali dosta sumnjivu, samo ako bi ispunila svoje savezničke obaveze prema ugovoru iz 1913.
Njegova armija je u požrtvovano branila , uspešno odbijala više koncentričnih napada nadmoćnijih austrougarskih snaga, prikovala Poćorekovu Petu armiju za obale i i mesecima iscrpljivala i trošila njene snage. Njega je zanimao njihov život, i on bi pratio njihove pokrete sa velikom pažnjom. Šumadijska divizija je oslobodila.
OVO JE PRAVI SRPSKI VOJVODA: Stepa Stepanović vratio penziju jer je mislio da je prevelika! - En la batalla por el control de Vranje que se disputó varios días después, Stepanović acometió las posiciones otomanas en Devotin desde el norte. Preduzmite mere da se tačka osigura od eventualnog napada i posluži kao oslonac za dalje prodiranje.
Vojvoda Stepa Stepanović Puno ime Stepan Stepanović Nadimak Stepa Datum rođenja 1856-03-11. Mesto rođenja kod Datum smrti. Mesto smrti Škola Vojska Kneževina Srbija Godine službe 1874—1920. Stanislava III stepena s mačevima i pantljikom Učesnik je — , kao pitomac-narednik, kasnije. U periodu između bitaka na Slivnici i kod obavljao je dužnosti komandanta , , , i pomoćnika načelnika. Dva puta bio je i vojni. U tom periodu Srpska vojska je u organizacionom, stručnom, materijalnom i moralnom pogledu bila dobro pripremljena za predstojeće ratove. U — Stepa Stepanović je komandovao Drugom armijom. U , armija pod Stepinom komandom požrtvovano je branila nišavsku zonu sa utvrđenim logorom u. Kada je počeo , kao zastupnik odsutnog načelnika Štaba Vrhovne komande , rukovodio je mobilizacijom i koncentracijom Srpske vojske. Posle Putnikovog povratka u zemlju, ponovo preuzima dužnost komandanta Druge armije i sa njenim glavnim snagama izvodi marš-manevar preko i. U noćnom napadu, na istočnim padinama , porazio je 21. Za tu savezničku pobedu nad Centralnim silama,. Njegova armija je u požrtvovano branila , uspešno odbijala više koncentričnih napada nadmoćnijih austrougarskih snaga, prikovala Poćorekovu Petu armiju za obale i i mesecima iscrpljivala i trošila njene snage. U od do 1914 , Druga armija je na desnoj obali Kolubare najpre zaustavila neprijateljski napad, a zatim učestvovala u manevarskim poduhvatima vojvode Radomira Putnika i generala , što je dovelo do sloma austrougarske Balkanske vojske. Za vreme invazije na Srbiju u. Iako je imao značajnu ulogu u reorganizaciji Srpske vojske na i njenim prvim uspesima na frontu kod , na i oko , najveći uspeh vezan je za i izbacivanje iz rata. Vojnici Stepanovićeve Druge armije su u jakom naletu probile neprijateljski utvrđeni front na i Kozjaku i zajedno sa Prvom armijom i savezničkim snagama, bez predaha, gonile razbijene bugarske i nemačke trupe sve dok,. Ta vešto izvedena operacija i prva saveznička pobeda, koju je izvojevala srpska vojska u Cerskoj bici, uvrstile su ga u red najvećih vojskovođa i srpske ratne istorije. Bio je treći sin, a četvrto dete po redu. Ime je dobio po svom dedi Stepanu, po kome je cela njegova porodica nazvana Stepanović. Postoje dve teorije o poreklu njegove porodice. Prva teorija glasi da su se Stepanovićevi preci, koji su se zvali , doselili iz i , dok po drugoj teoriji njegovi preci su se doselili iz okoline i za vreme. Njegova majka Radojka je, zbog kućnih i poljskih poslova, imala vrlo malo vremena za njega i često bi ga ostavljala kući sa svojom svekrvom da se o njemu stara. Mati nije imala vreme da se bavi oko mene i mojih nogu, već bi me tako ostavila i rane bi prolazile same od sebe. Jednom ga je neki mladi neukrotiv bik zakačio rogom po trbuhu i rasporio ga. Stepu je spasila strina koja ga je prišila i , pa se tako oporavio za desetak dana. Trogodišnju Stepanović je završio u. Gimnaziju je pohađao u , u. Da bi pohađao gimnaziju morao je često da služi bogatije beogradske porodice. Prvu godinu je položio sa dobrim uspehom, a ostale razrede sa vrlo dobrim uspehom. Prijemni nije polagao, jer svi učenici koji su završili 5 razreda u gimnaziji bili su oslobođeni polaganja. Ova klasa je ukupno imala 29 pitomaca. Stepa Stepanović kao pitomac Artiljerijske škole. Artiljerijska škola je u to vreme imala više tehnički karakter, tako da se je posebna pažnja posvećivala predmetima u kojima Stepanović nije bio dobar. Nisu mu išli ni strani jezici, mada se koristio ruskom i francuskom literaturom. Posle izbijanja , počinje da se ratno priprema. Artiljerijska škola je prilagodila svoj program rada na praktičnu borbenu obuku. Stepa Stepanović, zajedno sa svim dobija čin , a u maju. Time se njihovo školovanje privremeno prekida. Dodeljena mu je dužnost u štabu Šumadijske , pod komandom. Njegov zadatak je bio da hitno prenosi zapovesti komandanata. Šumadijska divizija je bila deo glavnine Moravske vojske, ali se je posle izmene operacijskih planova, razbila na više kolona. Stepanović je bio u koloni Uzun-Mirkovića, koja je krenula da pomogne Knjaževačkoj vojsci da osvoji i , sve u cilju sprečavanja dolaska turskih pojačanja u. Međutim, turska vojska je pokrenula ofanzivu na kolonu Uzun-Mirkovića, a on je ne čekavši da se sukobi sa njima, povukao svoje vojnike u kod. Turci su napali pandrilski položaj i imali dosta uspeha u tome. Zbog straha da bi mogli izgubiti , srpski su se aktivno uključili u borbi zajedno sa njima i Stepanović. Rame uz rame sa običnim vojnicima su branili položaj, što je dovelo do podizanja morala vojnika i preokreta toka bitke. Na Stepanovića je ovo iskustvo dosta uticalo i kasnije ga je koristio kako bi podigao moral svojih trupa. Nakon pada , Šumadijska divizija u kojoj je bio Stepanović stiže iz u , kako bi sprečila prodor Turaka u. U Soko Banji srpski vojnici su se pregrupisali u četiri. Stepanović je premešten u štab tek imenovanog pukovnika , komandanta Četvrtog korpusa stacioniranog u. Četvrti korpus je odmarširao preko , izbio do i napao položaj neprijatelja. Međutim morao je da krene prema Deligradu i u isti stigao. Sa Turcima su se srpske snage suočile u. Četvrti korpus je imao istaknutu ulogu, ali je bio nemoćan da natera Turke u beg, jer je imao suviše širok. Bitka se završila bez. Primirje je nastupilo 1876. Ukazom iste godine, Stepa Stepanović je za izuzetnu ispoljenu hrabrost odlikovan Zlatnom medaljom za hrabrost. Unapređen je u čin pešadijskog , a. Stepa Stepanović kao mladi oficir vojske Kneževine Srbije. U noći između i Stepin odred neprimećeno obilazi utvrđeni Nišor i zauzima Mali vrh. Kada je ujutru 27. To je unelo zabunu u Turske redove koji se je našla opkoljenom. Stanislava III stepena s mačevima i pantljikom. Šumadijski korpus kreće iz Pirota ka u dva. Na ovom maršu Stepa Stepanović je bio komandant korpusne pobočnice koja se kretala preko. Pod komandom je imao polubataljon pešaka i nešto. Ovaj marš je bio veoma težak, jer je teren bio loš zbog. Sećajući se kasnije ovog marša Stepa je rekao da mu je bio to najteži zadatak u ovom ratu. Uspeo je da sve vojnike dovede zdrave i sposobne za borbu. Vrhovna komanda izdaje naređenje da Timočki i Moravski korpus krenu dolinom i prema , a Šumadijski korpus dobija zadatak da. Očistivši od neprijatelja, Šumadijski korpus započinje pripreme za napad na. Stepa formira dobrovoljačku četu iz Kragujevačke brigade. Njen zadatak je bio da ode u i da od lokalnih Srba formira bataljon koji bi bio naoružan puškama. Po završetku rata Stepanović pohađa naknadni dvogodišnji kurs na , kako bi završio školovanje. Tamo je bio vodni oficir u Drugoj četi 5. U Kragujevcu je upoznao svoju buduću suprugu Jelenu 1861—1943 , ćerku. On i Jelena su se venčali. Obe kćerke udale su se za oficire — Milica za sanitetskog dr 1874-1928 , a Danica za. Njegov drugi zet je u napredovao do čina. XI klasa Artiljerijske škole Vojne akademije 1874—1880. U prvom redu odozdo drugi sleva je Stepa Stepanović, a u drugom redu treći zdesna je. Darovitost pokazuje u opštoj, a posebno. Karaktera čvrstog i preduzimljivog, naravi dosta bujne. Lako shvata i brzo se rešava na delo akciju sa dobrim rezultatima. Zdrav, snažan, okretan i za praktičnu službu sposoban. Strelac, jahač, plivač vrlo dobar. Po potrebi može samostalno da upravlja četom, zna vrlo dobro i ima načina da ih na mlađe prenese. U ostalim službenim pravilima takođe dobar; za administraciju i vođenje novčanih knjiga takođe upotrebljiv. Prema mlađima je strog i spravedljiv, prema ravnima druževan, a prema starijima smotren i vrlo učtiv. U Užicu je ostao do. Vrativši se u Kragujevac unapređen je u čin vojnog Šumadijskog pešadijskog. U Srbiji su iste te godine u gimnazijske programe uvrštene i. Tada je Stepanović bio određen za vojnog vežbanja u. Ovu službu je vršio do kraja. Stepa Stepanović kao komandant puka u Kragujevcu. Tokom , Šumadijska divizija u kojoj je bio Stepanović je napala selo Vrapče i prinudila je Bugare na povlačenje. Stepanović je učestvovao u bici kao komandir 1. U izveštaju koji je podneo komandantu 12. Steapnović je neki dan kasnije postao komandant Prvog bataljona 12. Bugari su odmah počeli da se povlače, a Srbi su zauzeli bezimenu kosu kod sela. Ovo je bio jedini bitni uspeh koji je srpska postigla trećeg dana na Slivnici. Držanje oficira je takođe za pohvalu, kako u pogledu hrabrosti, tako i u prisebnom rukovođenju trupom. Tri dana kasnije bugarska vojska je krenula prema Pirotu i izvršila koncentričan napad na Neškov vis, položaj koji zatvara pirotsku kotlinu. Položaj je branio 12. Nikakvi napori starešina nisu ih mogli vratiti nazad. Za njima su sledili gušće gomile, pa onda cela ona smešna masa, koja je potiskivala i gurala oficire koji su pokušali da ih zaustave. Tamo je obavljao dužnost komandira čete u 10. Uoči ispita je bio određen za načelnika Štaba Drinske divizijske oblasti, pa je odmah po završetku ispita otputovao u na službu. U čina generalštabnog je unapređen 1889. Jeste tražio je od nas mnogo, ali je davao sve. Vojnike je pazio i čuvao iako ih je jurio kao dušmane. Mi smo ga vrlo cenili i poštovali i voleli smo da od njega naučimo, ali smo ipak jedva čekali da ispuni godinu dana komandovanja i da bude premešten. Ispit je polagao od do i uspešno ga završio. Za vreme službovanja u Požegi unapređen je. Tu dužnost je obavljao do. U Beogradu je pet meseci obavljao dužnost komandanta 7. Postao je honorarni profesor ratne istorije na višem kursu. Unapređen je iste godine u čin generalštabnog i dva dana kasnije postavljen je za komandanta 6. Načelnik Đeneralštabnog odeljenja postao je. Na ovoj funkciji je ostao do. Iako nije bio oduševljen kancelarijskim poslom, ostavio je veliki utisak u ministarstvu, gde su ga upamtili kao nekoga ko je veoma strog i tačan. Premešten je opet u Valjevo. Zbog nesporazuma je iste godine premešten u i postavljen za komandanta pešadijske brigade Timočke divizije. Tu on može da pokaže šta zna i da pokaže rezultate. Kancelarija ubija duh, iscrpljuje snagu i pretvara čoveka u mehanizam. Na tom položaju je ostao do. U ovom periodu je po drugi put bio izabran za honorarnog profesora istorije ratne veštine na Višoj školi, gde je predavao. Promena na prestolu nije uticala na Stepinu karijeru, ali je teško preživljavao sukobe u oficirskom koru. Posle prevrata postavljan je za načelnika opšteg odeljenja u Ministarstvu vojnom, a zatim je postavljen na dužnost komandanta Šumadijske divizije. Zbog ovog postavljanja neki istoričari su smatrali da je Stepanović bio naklonjen zaverenicima, dok su ga istovremeno drugi svrstavali u protivnika zavere, i ako je sam Stepa isticao da nije bio na nijednoj strani. Sve to je navelo srpsku vladu da krene sa pripremama za. Stepa se kao komandant Šumadijske divizije ugledao na i zaveo gvozdenu disciplinu. Kažnjavao je svaku nepravilnost, netačnost, povrede pravila i propisa, kao i zaplenu. Neki istoričari smatraju da je tu kontrazaveru izazvao Stepanović zbog svoje strogosti. Oko tridesetak oficira kragujevačkog garnizona su planirali da preuzmu nekoliko zgrada u Kragujevcu i da uhapse Stepanovića. Međutim zavera je otkrivena 30. Kragujevačka kontrazavera je duboko potresla Stepu Stepanovića, mada je i sam bio delom odgovoran. Ja sam u životu imao mnogo teških stvari, gutao sam i nepravdu i nepriznavanje, vređali su me i omalovažavali, ali me nijedna stvar nije toliko dirnula kao ta. Žao mi je onih jadnih mladih ljudi, zavedenih od nesavesnih ili egzaltiranih špekulanata, jer im je uništena karijera u vojsci, gde bi možda bili od velike koristi i za narod i za otačbinu. Ali, ja tu nisam mogao ništa pomoći. Posle i je obrazovao novu vladu bez generala , pa je. Za vreme njegovog mandata Stepanović je krenuo sa snabdevanjem vojske novim naoružanjem, kao i prepravkom starih pušaka sistema , kao i nabavkom. Takođe jedna od njegovih odluka bila je da nabavi novu u. Široke narodne mase su bile za preduzimanje ratnih koraka ka Bosni, ali je Stepanović kao ministar vojni, uveravao i skupštinu da zemlja i vojska nisu spremne za rat i da teba preduzeti temeljite , i vojne pripreme. Ovaj njegov stav je izazvao salve kritika sa raznih strana, čak i u. Zbog toga je početkom. Kao ministar na raspoloženju aktivno je tokom 1909. Ubrzo potom zbio se jedan događaj, koji je izazvao sumnju kod prestolonaslednika da je Stepanović simpatizer. Naime prestolonaslednik je jednom prilikom čuo da Apis u stvari nikada nije bio prijatelj Karađorđevića već da je bio za to, da se na srpski presto treba dovesti neki strani princ. Čuvši ovo prestolonaslednik je pozvao Apisa u i tamo mu je sručio čitavu bujicu grdnji. A šta ste vi mislili? Zar smo mi stavili glavu u torbu da bi se vas dvojica svađali i otimali oko prestola kao kakve igračke. Mi smo u stanju da i po drugi put stavimo glavu u torbu. Nezadovoljan ovakvim stavom Stepanovića, prestolonaslednik je otišao u svoju kancelariju i napisao ostavku kralju na mestu položaja Vrhovnog inspektora vojske. Međutim ga je sutra pozvao i pocepao ostavku. Kada je po drugi put Stepa Stepanović postao ministar vojni, vlast Kraljevine Srbije je uvidela da se vodi borba hrišćanskog stanovništva u Turskoj i da velike sile sve više teže ka tome da podele. Zbog toga je Srbija sa ostalim balkanskim zemljama sklopila niz odbrambenih sporazuma i tako stvorila , čiji je cilj bio proterivanje Turske iz Evrope. U to vreme u Glavnom generalštabu su se razvijali planovi , koncentracije i strategijskog razvoja srpske vojske u ratu protiv Turske. Kreator svih tih planova bio je načelnik Glavnog generalštaba Radomir Putnik, zajedno sa generalom Stepom Stepanovićem i pukovnikom Živojinom Mišićem. To je dovelo do toga da srpska vojska spremna dočeka rat sa Turskom. Uoči rata, u jesen. Posle smrti Milovana Milovanovića, vladu je formirao , ali sa Radomirom Putnikom kao ministrom vojnim. Za više informacija pogledajte: Prve operacije Sa početkom Stepa Stepanović je postao komandant Druge savezničke armije. Armija je imala oko 60. Nju su činile Timočka divizija prvog poziva i bugarska Sedma rilska divizija. Imala je zadatak da dejstvuje u bok i pozadinu turskih snaga ispred srpske Prve armije. Naime divizija je imala zadatak da štiti pravac iz doline preko ka , sve dok srpska vojska ne razbije. Zatim bi se bugarska divizija najvećom brzinom uputila ka i osvojila taj grad pre Srba i. Međutim istog dana bugarska Vrhovna komanda je komandantu Sedme rilske divizije generalu naredila da ujutru pređe granicu i otpočne napad ka i , koje je izvršavajući naređenje u energičnom naletu uspela da zauzme. Na zapovest Vrhovne komande, Timočka divizija je prešla granicu i otpočela ofanzivu ka. Neobavešten da je 1. Time je izgubljeno dosta vremena, ali je veći deo divizije uspeo da prođe kroz krivorečku u toku dana, bez otpora neprijatelja. U ranim popodnevnim časovima konjički je započeo borbu peške 5-6 kilometara ispred. Zatim je komandant 13. U 8 časova uveče Stracin je zauzet i time je otvoren put ka Kumanovu. Ipak glavnina Timočke divizije se tog dana sakupila u Stracinu, a zatim je uspostavljena veza između Prve i Druge armije. Delovanja za vreme Kumanovske bitke Razglednica 1912—1913. Kralj , , , , , i Pošto nije dobio nikakva obaveštenja da se neprijatelj pojačava kod , general Stepanović je izdao zapovest Timočkoj diviziji da u 6 časova ujutru preduzme marš ka Kumanovu. Istovremeno je uputio zapovest Sedmoj diviziji da krene jačim snagama prema i da ih zauzme 23. Ujutru je Timočka divizija krenula u ofanzivu ka čime je otpočela. Međutim general Todorov je izvršavao naređenja svoje Vrhovne komande, pa je poslao samo jedan bataljon sa deset baterija da zauzmu Kočane, koje je branila čitava jedna divizija. Stepanović je, dok se divizija nalazila na maršu, dobio obaveštenje da se od i Kočana prema Kratovu kreću jake turske snage. Na osnovu toga on je naredio komandantu Timočke divizije da požuri ka Kratovu i da ga zauzme i obezbedi sa južne strane. Međutim stigavši u rejonu Kratova, je odlučio da je divizija premorena i da treba da prenoći. Koristeći pasivnost divizije, Turci su zauzeli Crni vrh, koga je čuvalo bugarsko komitsko odeljenje i jedna četa Srba. Generalu Stepanoviću se nije sviđao rad obeju divizija, pa je izvestio Vrhovnu komandu. Od komande je dobio odgovor da 7. U međuvremenu je Stepanović dobio obaveštenje da se je čitavog 23. Ovom vešću je bio iznenađen i zabrinuo ga je položaj Timočke divizije, ali je ipak tražio mogućnost da pomogne Prvoj armiji. Naredio je Timočkoj diviziji da zauzme Crni vrh, ali je to tek urađeno sutradan uz težak otpor Turaka. Odmah je stavio na raspolaganje 14. Međutim stigavši u Kratovo od generala Todorova je dobio depešu u kome ga obaveštava da je dobio naređenje svoje Vrhovne komande da svoje snage usmeri ka i i da se divizija već nalazi u pokretu. Nakon ovoga se je Stepanović vratio u da pripremi trupe određene da idu pomoć. Opsada Jedrena General Stepa Stepanović, oko vrata nosi svoj najdraži sa mačevima i pantljikom. General Stepa Stepanović je stigao sa svojiim štabom u mesto železnička stanica ispred. Odmah se javio , vrhovnom komandantu bugarske Druge armije i. Svoj štab je smestio u Mustafa Paši, gde se je nalazio i štab generala Ivanova. Međutim general Stepanović nije dozvolio da budnost armije popusti. Zahtevao je maksimalnu disciplinu i spremnost čak i na. Za vreme primirja Stepanović uspeo da poboljša snadbevanje njegove armije. Bugarska vrhovna vlada je prihvatila da snadbeva Drugu srpsku armiju, ali Stepanović tim snadbevanjem nije bio zadovoljan, jer je smatrao da je bilo vrlo loše. Zahtevao je da se poboljša kvalitet , i drugih artikala. Posle temeljnih dvomesečnih priprema,. Timočka divizija je toga dana postigla najveći uspeh. Bez podrške artiljerije je zauzela ceo severni sektor neprijatelja za samo 45 minuta, čime je navukla najveći deo jedrenske tvrđavske artiljerije. Na kraju dana odlučeno je da se sutra uveče, pod zaštitom mraka savladaju protivpešadijske prepreke i u ranu zoru preduzme juriš za osvajanje. Bugari su, sa istočnog sektora, započeli nastupanje odmah po izlasku od 23,30 časova do 1,30 časova i izbili na foru Ajdžu-jolu. Turci su se našli u panici počeli da napuštaju svoje položaje. Na frontu Timočke divizije, Turske trupe su krenule u napad kako bi povratile položaj, ali nisu imali nikakav uspeh. General Stepanović je neposredno pratio tok napada sa jednog uzvišenja iza Dunavske divizije. Već u 8,30 časova dvojica turskih oficira došla su kod 20. Pošto nije dobio odgovor poslao je svog u 20. Stepanović je odgovorio kako on nije ovlašćen od strane komandanta da vodi pregovore i da za to treba da se obrati generalu Ivanovu. U međuvremenu Timočka divizija je zauzela liniju forova, a Dunavska divizija. General Stepanović se kretao iza prednjih dunavskih pukova, i u 11 časova bio na , nedaleko od , koji je zauzeo 4. Posle pada Jedrena general Stepanović je obrazovao kombinovan odred i na čelu je svečano umarširao kroz osvojeni. Nekoliko dana kasnije je naredio da se na , upravo na onom mestu gde se, prema istorijskim podacima odigrala. Prema pisanju učesnika pomen je bio upečatljiv i potresan za sve prisutne. Ubrzo potom Stepanović je započeo pripreme za transport svoje armije nazad u Srbiju. Bugarska vlada mu nije dala dovoljan broj za transport trupa nazad u Srbiju, pa je on zapretio da će svoju armiju pešice provesti do Srbije, posle čega je bugarska vlada popustila. Uspeo je da celu armiju prebaci u Srbiju od do. Stigavši iz Jedrena u Pirot. Dalje stoji da mu oduzimaju Drugu dunavsku diviziju, koju su priključili Prvoj armiji. Na kraju mu je naređeno da preuzme oprez prema bugarskoj granici. U duhu ovog naređenja je započeo utvrđivanje pirotskog kraja. Stara pirotska utvrđenja iskorišćena su kao depoi i slagališta, a umesto njih izgrađena je nova odbrambena linija -----, po tipu ojačane poljske fortifikacije, a ispred ovih položaja izgrađeni su prednji položaji istog tipa, ali slabije jačine. Imajući u vidu značaj nišavske doline, Stepanović je svu pažnju koncentrisao na odbranu pirotskog , pretvrajući svoju armiju u njegovu posadu. Vlasotinački pravac i svetonikolski pravac su branile veoma slabe snage, što je pružalo bugarima šansu da uklešte celu Drugu armiju. Stepanović je čvrsto verovao da se srpsko-bugarski spor neće rešiti putem pregovora. Njegova pretpostavka se obistinila nekoliko dana kasnije, kada je od vrhovne komande dobio naređenje da zatvori bugarsku granicu, jer su Bugari prešli u napad celom dužinom. Obavešten o ovom događaju Stepanović je hitno uputio dva bataljona i jednu poljsku bateriju kao pojačanje Svetonikolskom odredu, a zatim poslao načelnika štaba na ugroženo levo krilo. Analitičari smatraju da je Stepanović mislio da svetonikolskim pravcem napadaju bugarske pomoćne trupe. Međutim suprotno njegovom očekivanju pomoćne trupe su napale pirotski utvrđeni logor u cilju vezivanja glavnih srpskih snaga. Sledećeg dana bugarske snage su napale srpske položaje na Crnom vrhu i Samaru i uspele da ga osvoje. Posle nekog vremena major Cvetković je zatražio pojačanje, jer je sumnjao da će tri bataljona trećepozivaca uspeti da zadrže dva ojačana bugarska puka. Sad uložite sve snage da ga održite, pa makad izginula sva komanda. Mislite na to da i vi imate snagu, a ne samo neprijatelj. To je ostavilo na njih snažan utisak, jer su sutradan, 7. Kralj i otadžbina priznaće vašu junačku zaslugu, a ja vam od sveg srca blagodarim na pokazanom junaštvu i pozdravljam vas sa uzvikom: — Slava poginulima i hvala živim! Odobrio sam mu da se povuče na položaj Babina glava-Orljanski kamen-Bazovički vrh-Granikovo. Ovo je moj poslednji potez koji sam mogao da učinim za obezbeđenje moje pozadine. Ako se i tu popusti, onda mi je propast neizbežna. Preterana zabrinutost srpske Vrhovne komande za ishod operacija na frontu Druge armije, izazvana Stepanovićevim pesimističkim izveštajima bila je neosnovana. Vrhunac krize na levom krilu srpske armije očekivao se 8. Bugarska Vrhovna komanda je morala da izda naređenje da se ofanziva prema Pirotu, , i prekine, zbog neposredne opasnosti prebacivanja preko. Neki vojni analitičari okrivljuju Stepanovića, jer su zbog njegovih izveštaja Drinska i Šumadijska divizija izvučene iz makedonskog ratišta, baš u trenutku kada je Prva armija trebalo da goni bugarsku Četvrtu armiju, čime joj je omogućeno da se povuče na položaje. Desnokrilna grupa bugarske Treće armije koja je imala zadatak da zauzme pirotski utvrđeni logor, zauzela je srpske prednje položaje i nije pokušavala da zauzme samo utvrđenje. Žestoke borbe su se desile u noći između i , kada su Srbi pokušali da povrate položaj. Tri srpske čete koje su krenule na ovaj položaj su bile dočekane jakom puščanom, mitraljeskom i artiljerijskom vatrom. Duboko potresen izveštajima da su trupe ovog sektora izgubile. Preporučujem ubuduće mudrije čuvanje boračke snage, koja ima da se sva založi samo tamo gde interesi akcije budu to neodložno zahtevali. U što kraćem vremenu podnećete mi izveštaj o toj borbi. Prolaz mu je izdat istog dana, ali je mir zaključen tek. Za više informacija pogledajte: Druga armija je demobilisana u. Daj Bože da Austrija ne baci krivicu na nas. Ako to bude, imaćemo strašan rat, možda evropski, ili još gore, — a mi se nismo još ni odmorili, a o spremi da i ne govorim. Te noći, Stepanovića su probudili u 2 sata ujutru s telegramskim naređenjem da odmah otputuje u , gde će zastupati načelnika štaba Vrhovne komande do povratka sa lečenja. Istovremeno mu je saopšteno da će sutradan izaći ukaz o opštoj mobilizaciji, a tri sata kasnije Stepanović je krenuo u Kragujevac. Po dolasku u Kragujevac Stepanović je primio pismo lično od i ministra inostranih poslova u kome je u kratkim crtama analiziran međunarodni položaj. Na kraju pisma mu je rečeno, da je međunarodna situacija takva, a srpska Vrhovna komanda neka radi kako smatra. Stepanović je radio na mobilizaciji i koncentraciji srpske vojske s velikim teškoćama. Nedostajala su mnoga materijalna sredstva i vojska je imala veliki nedostatak u. Vojska nije imala čak ni kompletnu , a bili su i discolirani u novim pripojenim oblastima. Uprkos teškoćama do 1914. Njegova armija je bila najjača u vojsci i nju su činile Šumadijska i Moravska divizija prvog poziva na prostoru - sa ojačanom Dunavskom divizijom prvog poziva kod. Mogu reći da je on u tim momentima, zahvaljujući svojoj inteligenciji, poznavanju prilika i proučavanju događaja, bio potpuno svestan velikih iskušenja koji dolaze. Sa srčanošću koja ga nikada nije napuštala, Stepa je bio odlučan da preduzme sve mere za pružanje energičnog otpora neprijatelju. On je sa vidovitošću velikog uma i talenta predviđao razvoj događaja i umeo svoje odluke da sprovodi čvrsto i brzo, tako da one budu u punoj meri korisne. Tih dana naša zemlja imala je neizmernih koristi od Stepinih osobina, kao i kasnije, kada je on vodio trupe u slavne, besmrtne pobede. Dobivši potpuniju sliku o kretanju neprijatelja, Radomir Putnik je naredio Stepanoviću da njegova Druga armija izvede veoma složeni marš-manevar preko sela od ka , radi energičnog udara u levi bok neprijateljevih snaga koje su od i dolinom nadirale ka Valjevu. Postupajući po naređenju Vrhovne komande general Stepanović je naredio Šumadijskoj diviziji prvog poziva da požuri prema Šapcu, prihvati tamošnje srpske delove i sa te strane obezbedi desni bok i pozadinu glavnih snaga Druge armije. Istovremeno je uputio Konjičku diviziju u sa zadatkom da, dejstvom na prostoru -, kontroliše prostor između glavnih i pomoćnih snaga Druge armije. Iako nije znao da austrugarski 8. Oko je naredio Kombinovanoj diviziji koja je marširala ka Tekerišu, da čelni puk sa jednom poljskom baterijom odmah uputi preko na i , najveći vrh Cera. Tamo je došlo do noćnog sudara sa glavnom kolonom austrougarske 21. Ovim sukobom je započela Cerska bitka. Epoleta za rame Vojvode Kraljevine Srbije. U toku noći srspke trupe su zauzele Malu lisinu, Parlog i Veliku lisinu i naterale Austrougare na povlačenje ka Trojanu. Međutim baš kada je su srpske trupe napale , austrougarska 9. Komandant divizije je naredio povlačenje divizije na nove položaje, jer je zbog velikih gubitaka i premorenosti nastupila kod vojnika. Kriza je prebrođena tek oko 10 časova , kada je Stepanović poslao Moravsku diviziju prvog poziva kao pojačanje. Stepa je time popravio situaciju na levom krilu Kombinovane divizije, a zatim energičnim napadom Cerske udarne grupe preuzeo na greben Cera i. Bitka se je rasplamsala 16. Izjutra , Stepa Stepanović se je nalazio kod Šumadijske divizije prvog poziva. Pretpostavljao je da će Austrougari možda ubaciti nove snage u rejonu Šapca radi preuzimanja napada ka Tekerišu. U tom slučaju bi se Druga armija našla između dve austrougarske Druge i Pete armije. Stepanović je hteo ličnom intervencijom da ovo spreči. Oko 16 časova 2. Usrdno čestitam herojima 5. Preduzmite mere da se tačka osigura od eventualnog napada i posluži kao oslonac za dalje prodiranje. Snažna artiljerijska vatra je uspela da sruši kod Šapca i unela paniku kod Austrougara. Dalje napredovanje divizije je bilo veoma otežano vatrom teške artiljerije sa leve obale , zbog toga je Stepanović odobrio odluku komandanta divizije da pređe u odbranu na liniji --. Sledećeg dana austrougarska vojska je krenula u kontraofanzivu. Srpske trupe, iako višestruko nadjačane, uspele su da zaustave ofanzivu i čak krenu u ofanzivu. Na centralnom frontu Kombinovana divizija i Moravska divizija prvog poziva su započele ujutru zajednički napad. Napad je tekao sporo i neusklađeno, ali su ipak naterale Austrougare na povlačenje. Stepanović nije bio zadovoljan radom cele Cerske udarne grupe, jer je propuštena prilika da se neprijatelj potuče do nogu, nedovoljno energičnim nastupanjem. Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom. Osetivši da neprijatelj popušta, Stepa Stepanović je preuzeo energičan napad sa Kombinovanom i Moravskom divizijom prvog poziva preko grebena Cera i Iverka, čime je slomio otpor austrougarskog 8. Desna kolona Kombinovane divizije je osvojila sam vrh Cera, ali usled iscrpljenosti nije mogla da goni neprijatelja. Leva kolona je savladala žilav otpor Austrougara na Rašuljači i goneći ih južnom padinom Cera. Moravska divizija prvog poziva je napadala grebenom Iverka, slomila je otpor 9. Posle osvajanja Rajinog groba, bitka na Ceru je završena. Stepa Stepanović je ukazom br. Pored unapređenja dobijao je sa svih strana priznanja i pohvale. Po ovoj direktivi Drugoj armiji Moravska i Kombinovana divizija prvog poziva i Timočka divizija drugog poziva pod komandom Stepe Stepanovića je dobila zadatak da sa Timočkom divizijom I poziva pokuša i po mogućstvu izvrši prelaz preko kod i da sa mostobrana pomogne akciju Prve armije u Sremu, a da sa ostalim snagama brani desnu obalu od njenog ušća do. Pola sata po prijemu Vrhovne komande 4. Kondić je stigao u oko 6,30 časova i odmah se javio Stepanoviću. Stepanović mu je zatim čestitao na lepom zadatku, a potom mu je predao dispoziciju sa preporukom da je prouči i da mu se javi ako su mu potrebna objašnjenja. Kondić je, pošto je proučio dispoziciju, izvestio Stepanovića da mu nisu potrebna nikakva objašnjenja i da se rešio da vrši prelaz kod Jasenove grede stražare , takođe je dodao da je naredio trupama da kuvaju. Pokret je otpočeo oko 11 časova. Kako je pokret bio naporan i slabo organizovan došlo je do zastoja i ukrštanja kolona. Zbog svega ovoga Stepanović je zaključio da u Sremu nema jačih neprijatelja, pa zbog toga nije naredio da se obustavi prevoz i počne sa izgradnjom mosta. Međutim Kondićeva procena je bila pogrešna, jer su se u Sremu nalazili 30 pešadijskih bataljona, 5 konjičkih i 12. Prvi izveštaj koji je nagoveštavao da situacija postaje ozbiljna, Stepanović je dobio u 15 časova u kome se kaže da je borba prenesena zapadno od sela Jarka i da je započeta borba i kod , gde je pojačano dejstvo Austrougara. Na kraju izveštaja se navodi da je most za polovinu gotov. Stepanović je još pre prijema ovog izveštaja poslao načelnika štaba Vojislava Živanovića u Čevrntiju, radi pružanja podrške komandi Timočke divizije. Međutim Austrougari su preuzeli snažan napad, što je navelo srpske jedinice da popuštaju na celom frontu. Jedna lažna dojava o pojavi konjice je uspaničila srpske vojnike, što je izazvalo veliku gužvu kod Save. Neki vojnici i ranjenici su potrčali ka najbližim , prepunili ih i prevrnuvši se počeli da se dave. Stepanović je primivši ove izveštaje, sutradan uputio jedan pešadijski i konjički puk, i jednu brzometnu bateriju u nadi da se na levoj obali Save srpske jedinice mogu održati. Međutim istog dana je dobio izveštaj generala Kondića i saznao da su sve jedinice na levoj obali Save zarobljene i uništene. Na zathev vojvode , on je ovaj izveštaj prosledio Vrhovnoj komandi sa komentarima o očiglednim propustima i predlogom da se general Kondić smeni sa dužnosti. Ovo je i učinjeno sutradan 1914. Time se završilo najneprijatnije poglavlje Stepanovićeve karijere. Za neuspeh ove operacije delom je kriv i sam Stepanović. Istoričari ga najviše okrivljuju da je zbog preterane , kasno saopštio zadatak Timočkoj diviziji, tako da je ona započela zadatak bez nužnih tehničkih priprema. Odbrana Mačve Za više informacija pogledajte: Trupe 5. Na osnovu prvih izveštaja koje je Stepanović dobio od potčinjenih komandanata, došao je do zaključka da glavne neprijateljeve snage dejstvuju u širem rejonu ušća Drine. Stoga je odlučio da angažujući armijsku rezervu energično napadne prebačene neprijateljeve jedinice dok su još slabe i prebaci ih preko Drine i Save. Neprijatelja najenergičnije napadnite i proterajte ga preko Save. Uzmite pod komandu tamošnje trupe drugog i trećeg poziva. Postupajući po Stepanovićem naređenju srpske trupe su energično napadnule neprijatelja sa fronta i bokova, i za manje od pola časa uništile i zarobile dosta neprijateljevih snaga, a odbrana Moravske divizije prvog poziva je bila stabilizovana. Timočka divizija drugog poziva je napala prebačene trupe austrougarske 21. U međuvremenu Austrougarska Šesta armija je bila iznenađenje srpskoj Trećoj armiji i uspela je da je potisne i izbije na planinsku gredu -, čime je ozbiljno ugrozila komunikaciju u dolini. Pored neracionalnog početnog grupisanja snaga, komandant Treće armije general učinio je krupnu grešku što je već prvog dana, angažujući armijsku rezervu, lišio mogućnosti da uspešno parira nove neprijateljeve poduhvate. Pošto nisu uspeli njegovi pokušaji da pregrupisavanjem i rokadom snaga, zaustavi prodor austrougarske Šeste armije, intervenisala je vrhovna komanda. Vrhovna komanda je Stepanoviću uzela Kombinovanu diviziju, a njegov odbrambeni front je povećan na preko sto kilometara. Neprijatelj je obnovio napad 13. Na osnovu prvih nepotpunih informacija koje je Stepanović dobio, naredio je komandantu Moravske divizije prvog poziva da ojača odbranu Parašnice snagama sa manje ugroženih delova fronta i da obezbedi desni bok utvrđenjem Crne Bare. Takođe je rekao da će jedan puk Timočke divizije prvog poziva iz armijske rezerve smestiti u , ali mu je napomenuo da će moći da uđe u borbu po njegovom odobrenju. Već sutradan na frontu Druge armije rasplamsale su se ogorčene borbe. Pokušaj srpskih trupa u Parašnici da energičnim protiv napadom odbace neprijateljske snage preko Save nije uspeo, ali su pritom naneti teški gubici austrougarskoj 21. Kod Ade Kurjačice neprijateljska 42. Međutim ovaj pokušaj osujećen je intervencijom Vrhovne komande, koja je naredila vojvodi Stepi da sa dva bataljona i jednom baterijom Timočke divizije drugog poziva pomogne odbranu Drinske divizije drugog poziva. U ranim jutarnjim časovima austorugarska 9. Gotovo u isto vreme vojvoda Stepa je obavešten da su austrougarske snage iz Srema počele forsiranje Save kod i da su se trupe trećeg poziva razbežale. Smatrajući da Druga armija nema dovoljno snaga da brani dva fronta, vojvoda je doneo rizičnu odluku. Da, Moravsku diviziju prvog poziva ostavi da se brani sama, a da armijsku rezervu i pojačanja koja dobija od Vrhovne komande upotrebi za zaustavljanje neprijatelja iz pravca Jarak- koji ozbiljno ugrožava Drugu armiju. Pošto nije bio sasvim siguran da će sa raspoloživim snagama uspeti da osujeti jednovremeni neprijateljev napad iz Srema i Bosne, Stepa je, pored navedenih, preduzeo i mere za izvlačenje armije na cerske položaje, ali je od toga odustao nakon telefonskog razgovora sa u kome mu je obećano da će se drugoj armiji vratiti Šumadijska divizija prvog poziva. U toku noći između i primećen je prodor neprijateljskog Kombinovanog korpusa iz Srema, preko močvarnog zemljišta što je usporilo napredovanje. Napad je odbijen intervencijom Konjičkog odreda kome se u toku borbi pridružila Timočka divizija prvog poziva. U borbama nije se uspelo da se odbaci nazad preko Save, a srpska vojska je uspela da zadrži i spreči dalje napredovanje. Po dobijenom izveštaju o napredovanju Prve armije koja je razbila i poslednji otpor neprijatelja, vojvoda Stepa odlučuje da i njegova Druga armija krene u kontranapad da se zajedničkim snagama neprijatelj protera preko Save iz Srbije. Bila je to neravnopravna borba s obzirom da je austrougarska vojska bila dvostruko brojnija u odnosu na srpsku vojsku. Međutim to nije uticalo na borbeni moral srpske vojske, pa je ujutro Timočka divizija prvog poziva otpočela napad na austrougarske snage koje su prethodnog dana zauzele Pričinović, i. U ogorčenoj borbi koja se vodila ceo dan, Timočka divizija je imala znatne gubitke, takođe je Konjička divizija iznenadna napadnuta i pod silovitim napadom neprijatelja bila prinuđena da se povuče na liniju -. Ni Šumadijska divizija nije imala sreće. U novom napadu kod sela Pričinovića napad nije uspeo, a i iz komande Druge armije javljeno je da je neprijatelj dvostuko nadmoćniji i da se od daljih operacija odustane. Vojvoda je naredio da Timočka i Šumadijska divizija pređu u odbranu na utvrđenoj liniji 150-300 metara od neprijateljskog položaja. Iako nije uspeo da protera neprijatelja vojvoda je ostvario značajne rezultate, prinudio je neprijateljsku grupaciju da pređu u odbranu na poziciji zapadno od i stabilizovao odbranu. Strahujući od ponovnog jednovremenog napada Kombinovanog korpusa i Pete armije, vojvoda je zatražio od Vrhovne komande da mu, u zamenu za premorenu Konjičku diviziju, uputi jedan svež puk pešadije i divizion artiljerije. Vrhovna komanda je usvojila ovaj zahtev i stavila mu na raspolaganje 19. U napadima od , trupe austrougarske 9. Pošto je i novi snažan napad od u Parašnici pretrpeo neuspeh, komandant 8. U tom povlačenju Stepina armija je zatvorila 8. U ovim borbama srpska Druga armija je, dakle i ovog puta sjajno izvršila svoj zadatak: ukočila je napad Pete armije i Kombinovanog korpusa na obalama Drine i Save i time još jednom pomrsila račune komandantu austrougarske Balkanske vojske, generalu. Napadi srpske vojske preko nisu imali nekog značajnijeg uspeha i sredinom oktobra srpska vojska je bila prinuđena da se povuče nazad u Srbiju. Za to vreme obe strane su fortifikacijski ojačale svoje položaje i vršile povremene napade radi ojačavanja sopstvenih položaja i stvaranja što povoljnijih uslova za predstojeće operacije. U ovom periodu srpska vojska je prvi put primenila minsku vojnu. Na Kombinovana divizija je izgradila minske galerije ispod austrougarskih rovova i aktivirala ih pred sam početak napada, koji je preuzela izjutra. Snažna bacila je u prednje neprijateljske rovove što je izazvalo pometnju u austrougarskim redovima. Položaj Druge armije u barovitim i blatnjavim predelima Mačve bio je osobito težak. Trupe su svuda u bojnim položajima na bliskom odstojanju od neprijatelja i u tankom rasporedu. U slučaju povlačenja bile bi svuda opažene i gonjene. Za sada još nema neposredne opasnosti, ali ako se protivnik ojača... Ja smatram za dužnost da ovu situaciju iznesem Vrhovnoj komandi na ocenu, jer se ne osećam dovoljno snažan da je sam rešim. Izbor momenta povlačenja i sve ostalo prepušta se vašoj oceni. Pojačanja više ne možete dobiti; jedino možete računati na Konjičku diviziju, koja sada obezbeđuje granični front Ušće-Mišar. Kada je, uprkos tim upozorenjima, Vrhovna komanda ipak insistirala da Druga armija preduzme noćni napad radi proterivanja neprijatelja preko , ili bar skraćivanje fronta i poboljšanja opšte situacije u Mačvi — vojvoda Stepanović je održao sastanak s komandantima i načelnicima štabova Šumadijske i Moravske divizije prvog poziva, na kome se raspravljalo o ovom pitanju. Posle detaljne analize situacije jednoglasno se usvojen zaključak da ne postoje uslovi za preduzimanje napada. Vrhovna komanda je prihvatila ovaj zaključak. Zatišije na frontu Druge armije trajalo je do 24. Njihovi nadletali su položaje srpske Druge armije i bacali s propagandom sadržinom, ali su svi pokušaji unošenja u srpske trupe ostali bez uspeha. Povlačenje Druge armije U toku noći od na neprijatelj je tukao unakrsnom artiljerijskom vatrom srpske položaje u i na desnom odseku Moravske divizije prvog poziva. Ta vatra je u zoru bila jaka da se nije moglo prići rovovima da se spasu oni koji su zatrpani zemljom i nastrešnicama porušenih rovova. Oko 6 časova dva austrougarska preduzimaju snažan napad na desno krilo i centar Parašničkog odreda, ali ubrzo bivaju prisiljeni — jakom puščanom, mitraljeskom i artiljeriskom vatrom srpske odbrane — da se povuku u svoje rovove. Posle ovog neuspeha neprijateljska artiljerija obasula je uraganskom vatrom srpske položaje i razornim granatama tako da je preorala streljačke zaklon, da dalji opstanak u njima nije bio moguć. Tek tada su neprijateljske jednice 21. I pored žilavog otpora srpskih snaga, a usled nemogućnosti da se angažovanjem iz rezerve, povrate izgubljeni rovovi naređeno je povlačenje Parašničkog i Ravanjskog odreda na ranije pripremljene položaje kod i. Ceneći da nova odbrambena linija nije pogodna za odbranu, je oko 13 časova izdao naređenje da Severni , ukoliko ponovo bude prinuđen na povlačenje, postepeno odstupa ka , a Ravanjski odred prema i. Istovremeno je predložio Vrhovnoj komandi da blagovremeno iseli stanovništvo iz svih sela severno od puta -. Međutim, u tim teškim trenucima Stepu je najviše zabrinjavala nestašica artiljerijske municije, koja je ušla u kritičnu fazu. Haubičke baterije nisam dobio, a artiljerijske municije mi je slato vrlo malo ili nikako. Sada je stanje ovako: protivnik nadmoćnijom artiljerijom ruši rovove i zatrpava vojnike, ljudstvo gine a ja nemam rezervni da gubitke popunjavam niti imam potrebnu municiju da vodim borbu i smanjujem gubitke... Usled ovakvog stanja, posvednevne brige za artiljerijsku municiju istrošile su me i slomile mi snagu, te se osećam sasvim nemoćan i nesposoban da i dalje komandujem armijom. Stoga molim da se odmah rezeršim dužnosti. U opštem je interesu da mi se zamenik što pre uputi. Uveren da je Stepa podneo ostavku zbog gubitka Parašnice, vojvoda Putnik je u početku nastojao da ga uveri da taj gubitak ne treba da shvatiti tako tragično, pošto ima još dosta pogodnih položaja na kojima se može snažno odupreti neprijatelju. Pri tome ga je upozorio da najodgovorniji komandanti ne smeju, zbog svojih potčinjenih, pokazivati malaksalost. Stepa je na to odgovorio da je upravo radi svojih potčinjenih, kojima ne može da pruži traženu , tražio svoju smenu, a ne zbog pada Parašnice. Na ovo je Putnik smireno reagovo, rekavši da nema ko drugi da primi Drugu armiju i zapitao Stepu ko bih mogao da ga zameni. Međutim, pošto je Stepa i dalje uporno insistirao da bude smenjen, Putnik mu je srdito odgovorio, što je Stepu odvratilo od namere da zatraži svoju smenu. Dva dana docnije, vojvoda Stepanović je, da bi privoleo Vrhovnu komandu da odobri blagovremeno povlačenje Druge armije na cerske položaje, održao sastanak sa komandantima divizija u selu Bogatić. Sastanku su prisustvovali i načelnici štabova, ali oni nisu imali pravo glasa. Posle dvočasovnog razmatranja novonastale situacije odlučeno je da Druga armija usled velikih gubitaka od neprijateljeske artiljerijske vatre, kao i usled nestašice artiljerijske municije, nema više realnih šansi za uspešnu odbranu Mačve. Takođe je odlučeno da sve trupe Druge armije osim Šabačkog odreda i Timočke divizije drugog poziva, povuku na utvrđene cerske položaje u toku noći između i. Ovu odluku Vrhovna komanda je odobrila tek pošto je od vojvode Stepe dobila šire obrazloženje motiva kojim se rukovodio prilikom donošenja odluke da napusti Mačvu bez borbe. U odgovoru Vrhovne komande je stajalo da se neprijatelj na novoj liniji fronta mora dočekati s najvećom upornošću i energijom. Prilikom povlačenja pojavio se novi problem, zajedno sa vojskom povlačile su se i nepregledne kolone stanovništva koji je u strahu od represalija, bežalo sa stokom, i drugom pokretnom imovinom čime je zakrčilo slabe i blatnjave puteve. Pojedini odredi su se povlačili bez ikakvog reda a komandanti nisu imali komandu nad svojim odredima jer su se odredi protezali kilometrima. Pa ipak, sve jedinice Druge armije povukle su se tokom 31. Novim rasporedom Stepa je skratio front Druge armije na oko 40 kilometara i postavio njene trupe u znatno povoljniji položaj i za odbranu i za eventualni prelazak u protivnapad, jer su njihovi novi položaji dominirali mačvanskom ravnicom. Izjutra austrougarska je preuzela treću ofanzivu protiv Srbije sa celokupnim snagama Balkanske vojske. Na celom frontu srpske Prve i Treće armije od do neprijatelj je toga jutra otpočeo snažnu artiljerijku pripremu, koja je neprekidno trajala više od dva časa. Njen intenzitet u zadnjem času bio je strahovit. Na ostalim delovima odbrambenog fronta Prve i Treće armije duž celog planinskog grebena vodile su se ogorčene borbe. Neprijatelj je u borbu uveo sveže trupe i obasuo je srpske položaje jakom artiljerijskom vatrom usled čega njihov položaj iz časa u čas se pogoršavao. Predlog je bio da se potpiše separatni mir sa austrougarskom i on je u načelu odbijen. Vlada je odlučila da se enegično i do poslednjeg čoveka brani front. U međuvremenu situacija na frontu se pogoršava. Time je bitka na Drini, kojom je prema zamisli generala Poćoreka, trebalo baciti na kolena srpsku vojsku, bila završena. Kolubarska bitka Vojvoda Stepa Stepanović u razgovoru sa na frontu. U , koja je vođena od sredine novembra do sredine decembra, Druga armija imala je ulogu stožera. Pred srpskom Drugom armijom ponovo se u oštroj formi nametnuo problem , koje su zakrčile puteve u njenoj pozadini. U depeši koju je vojvoda Stepa uputio Vrhovnoj komandi, energično je zahtevao da se pobrine za izbeglice. Stanje izbeglog stanovništva uticalo je znatno na borbeni moral srpske vojske. Od do austrougarska vojska izvršila je strahovite napade na liniji -. Vrhovna komanda izdala je sledeća naređenja: Da Prva armija nastavi da brani svoje položaje, a da Druga armija pređe u napad u pravcu i dok Treća armija napada pravac od Slovca ka , Užička vojska da dejstvuje pravcem --, a Obrenovački odred da štiti desni bok Druge armije. Ova odluka je bila preuranjena jer artiljerijska municija nije bila pristigla, a ni borbeni moral nije popravljen među srpskim vojnicima. Na Druge armije vođene su ogorčene borbe. Moravska divizija prvog poziva preuzela je , u sadejstvu da dva Timočke divizije drugog poziva iz Treće armije, protivnapad radi preotimanja , ali nije uspela. Napad je nastavljen sutradan s nesmanjenom žestinom. Zbog žilavog otpora neprijateljskih snaga Moravska divizija prvog poziva je prešla u odbranu. Komandant divizije je nameravao da napad obnovi u toku noći ali je posle depeše koju je dobio od vojvode Stepanovića odustao. Vojvoda Stepa je ocenivši da je preduzimanje napada rizično naredio je da se Timočka divizija drugog poziva vrati u sastav Treće armije. Aktivna i uporna odbrana srpske Druge armije u ovom periodu imala je značajniji uticaj na dalji tok. Glavne snage austrougarskog 16. Vrhovna komanda je zahtevala od Stepine Druge armije da pređe u ofanzivu, međutim zbog pojačanog neprijateljevog pritiska na celom frontu Druge armije i Obrenovačkog odreda srpske trupe su ostale u odbrani. Neprijatelj je pokušavao preko 8. U borbama na , Moravska divizija prvog poziva doživela je značajne gubitke i bila je primorana na povlačenje. Čim je saznao za povlačenje vojvoda Stepa je naredio komandantu da povrati izgubljen položaj, a ako to ne uspe da utvrdi položaj na odseku -. Uvidevši da je održavanje položaja gotovo nemoguće Stepa naređuje da se i Timočka divizija prvog poziva povuče na liniju --. Šumadijska i Konjička divizija nisu menjale položaj. Posle povlačenja levog krila Druge usledilo je povijanje desnog krila Treće armije na levu obalu Kamenice. Nakon ovih izveštaja Vrhovna komanda je zahteva da Druga i Treća armija zadrže ove položaje jer od njih zavisi sudbina. Druga armija po odluci vojvodinoj morala se dalje povlačiti u unutrašnjost Srbije. O ovoj odluci obaveštena je Vrhovna komanda koja je u početku insistirala na zadržavanju položaja ali posle detaljnog izveštaja naredila povlačenje i Obrenovačkog odreda koji je branio Beograd. Zbog ove odluke , vlada na čelu sa je razmišljala o vojvodinoj smeni. Vojvoda i prestolonaslednik , oglušili su se na zahtev vlade s obzirom da je Stepa Stepanović nedavnim unapređenjem bio nagrađen i da nije kriv za trenutno stanje koje je izazvano povlačenjem Prve armije pod komandom Mišića. General , javio je Vrhovnoj komandi da je Prva armija spremna i da će preći u kontranapad. Ohrabren ovom odlukom vojvoda Putnik je izdao naredbu svim armijama da energičnije napadnu neprijatelja i prinude ga u povlačenje. Osim Prve armije, ostale armije nisu imale značajnije uspehe. Druga armija, koja je prešla u napad iz odbrambenog položaja, bez ikakvog pregrupisavanja snaga, vodila je borbe sa austrougarskim snagama 13. Moravska divizija prvog poziva podstaknuta prisustvom starog kralja na bojištu izvršila je četiri uzastopna napada na Kremenicu ali posle očajne borbe sa nadmoćnijim neprijateljem nije uspela da ga zauzme. Sa druge strane Šumadijska divizija prvog poziva uspela je veštim manevrom da zarobi oko. I Timočka divizija prvog poziva imala je tih dana značajne uspehe, međutim ni jedna od pomenutih divizija nisu uspele da zauzmu utvrđen neprijateljski položaj. Ni i , Moravska divizija prvog poziva nije uspela da zauzme zadati cilj, pa je Vrhovna komanda odlučila da Drugu armiju oslabi odvođenjem Timočke divizije i njenim pripajanjem Obrenovačkom odredu. Zbog ove odluke oslabljena Druga armija bila je prinuđena da iz faze napada pređe u odbranu ali i tako formacijski postavljena zadavala je neprijatelju strahovit otpor u napredovanju. Uveče je vojvoda Stepanović primio od kralja Petra I pismo ohrabrenja. Svedok mudrog vođenja od strane Vaše, silnih napora, hrabrosti i požrtvovanja trupa, ja Vam izjavljujem svoju zahvalnost. Oslabljena izvlačenjem Timočke divizije prvog poziva, Druga armija je obustavila započetu ofanzivu i na dostignutoj liniji fronta prešla u odbranu. Ceneći nepovoljan položaj Šumadijske i Moravske divizije prvog poziva između reke i , vojvoda Stepa je izjutra obavestio vrhovnu komandu da sa tih položaja armija se neće dugo održati. Takođe je zatražio da ako se položaji ne mogu odbraniti da se pređe u povlačenje. Putnik je taj zahtev kategorično odbio jer je dobijao pozitivne izveštaje sa frontova Prve i Treće armije. Moravska divizija u noći između i , posle krvavih petodnevnih borbi, slomila je otpor 36. Međutim u toku noći između i , Vrhovna komanda je naredila vojvodi da se Moravska divizija prvog poziva okrene u pravcu Beograda i tamo potpomogne odbranu. Time je propao pokušaj da se potuče 13. Uprkos naredbi da se napad armije obustavlja, druge klase je u dva sata po ponoći upao sa dve čete u Lazarevac gde je zarobio 170 austrougarskih vojnika. Shvatajući da je bitka konačno izgubljena, komandant austrougarske Balkanske vojske general naredio je da 15. Pošto nije imala dovoljno snaga koje bi joj omogućile istovremenu ofanzivu na celom frontu, Vrhovna komanda je odlučila da Prvu armiju zadrži u rejonu radi zaštite boka i pozadine snaga angažovanih na beogradskom pravcu. Ofanziva Druge i Treće armije i trupa Odbrane Beograda protiv austrougarske Peta armije otpočela je izjutra, sa težištem u pravcu --Beograd. Srpske trupe u ubrzo naišle na trupe Pete austrougarske armije kada su se razvile ogorčene borbe na liniji --Parcanski vis-Koviona-Mostine. I pored energičnih napada, trupe Odbrane Beograda i Treće armije postigle su toga dana neznatne uspehe. Značajniji uspeh, postigla je jedino Druga armija, koja je probila front Pete austrougarske 21. U duhu ove direktive, srpske trupe su izjutra nastavile energično nadiranje na celom frontu. Stepina Druga armija je već u samom početku napada postigla značajnije rezultate. Nadiranje ka Parcanskom visu se sporo odvijao ali uz pomoć artiljerije predveče je zauzet položaj. Šumadijska divizija prvog poziva je zauzela neprijateljske rovove na Pogledu. Ovim uspesima Druge armije glavna odbrambena linija austrougarske Pete armije bila je poljuljana. Pošto se neprijatelj u toku noći na iznenada povukao, trupe Druge armije su rano izjutra 13. Sredinom dana Druga armija je utvrdila front na liniji Avala-Kumodraž. Druga armija je ujutru napala utvrđene neprijateljske položaje na brdu na kom se nalazio 8. Prateći iz tok borbe na beogradskom mostobranu, general je ostao pri odluci da se Beograd brani po svaku cenu ali to je bilo nemoguće. Izbijanjem Prve armije i Užičke vojske na obale i i oslobađanjem Beograda. Ovom velikom vojnom pobedom u Srbiji je učvršćena vera u sopstvene snage. Planovi Centralnih sila Posle proterivanja austrougarskih agresora krajem. Trupe Druge armije bile su razmeštene u rejonu istočno od. Štab armije nalazio se u , školskoj zgradi nedaleko od. Austrougarske snage su prilikom povlačenja ostavljale bolesnike zaražene. Srpski ranjenici su u toku mešani sa zaraženim bolesnicima, što je izazvalo da je krajem 1914. Od pegavog tifusa umrlo je 150. Za vreme epidemije vojvoda Stepa Stepanović je ostao u Mladenovcu. Oko njegovog štaba podignute su velike engleske u kojima su lečeni vojnici Druge armije. On je lično obilazio pukove, jer je smatrao da se tako održava zdrav duh, borbeni moral i disciplina kod vojnika. Zahvaljujući takvom radu vojvoda Stepa je sredinom maja mogao da izvesti Vrhovnu komandu da su njegove divizije spremne za pokret. Tih dana vodio se rat na. Za to vreme ni nije mirovala, pokušavši da uvuče u rat protiv , što je sredinom 1915. Međutim pritisak savezničke na Srbiju u ovom periodu je dostigao neviđene razmere. Antante su predviđali da će po završetku kampanje u , preduzeti ofanzivu na Srbiju kako bih preko došle u direktnu vezu sa savezničkom koja je u to vreme na ratovala sa Rusijom. Bugarska vlada je odlučila da početkom stavi svoje snage na raspolaganje Centralnim silama, ali je saveznička Antanta na svaki način pokušavala da ih ubedi da se predomisle. Sredinom avgusta su počele mobilizacijske pripreme u Bugarskoj, vojvoda Putnik je zatražio odobrenje od vlade da koncentriše trupe na istočnoj granici. Plašeći se da na Srbiju ne padne sumnja da provocira rat s Bugarskom, vlada je otezala s odgovorom Vrhovnoj komandi sve do kraja meseca. Ali uviđajući da se zemlja nalazi pred skorim trojnim napadom, je sazvao zajedničku sednicu vlade i Vrhovne komande za u. Sednici je prisustvovao i vojvoda Stepa Stepanović, zajedno sa ostalim komandantima armija. Raspravljalo se o vojno-političkom položaju uoči očekivanog trojnog napada. Pre ove sednice Nikola Pašić je uputio Vrhovnoj komandi sa nizom pitanja o tome kakve su izgledi za uspešnu odbranu zemlje u slučaju napada Austrougarske i bez Bugarske, a kakvi su slučaju kombinovanog napada sa Bugarskom. Generali su na prvi pitanje odgovorili da bih uspeh u slučaju dvojnog napada uspeh bio verovatno pozitivan za srpske trupe. Takođe su naglasili da vide izvesnu nadu na uspeh, ali dosta sumnjivu, samo ako bi ispunila svoje savezničke obaveze iz. Pošto se na Grčku nije moglo računati, a imajući u vidu veliku opasnost koja preti do Bugarske, na sednici se raspravljalo da se ona eliminiše pre početka trojnog napada. Suočena sa opasnošću da u predstojećoj neravnopravnoj borbi ostane izlovana i poražena i da, pored svega toga, na nju padne odgovornost za slom na Balkanu, srpska vlada je odobrila Vrhovnoj komandi da koncentriše trupe na istočnoj granici radi odbijanja eventualnog bugarskog iznenadnog napada. Tom prilikom Bugarskoj je obećana cela i srpske oblasti istočno od Morave a takođe i teritorijalna proširenja na račun Grčke i koje su stale na stranu Antante. Trojna ofanziva Povlačenje srpske vojske dolinom Morave. Posle desetomesečnog odmora, Druga armija i njen komandant upućeni su, , na pirotsko bojište radi zaštite od Bugara. Posle jednodnevne žestoke artiljerijske pripreme iz oruđa svih neprijateljeva se otisnula preko i. Suočena sa tako opasnim razvojem neprijateljeve ofanzive, Vrhovna komanda je počela da skida pojedine jedinice sa manje ugroženih delova radi pojačavanja trupa u Odbrane Beograda i pomoći Trećoj armije. Budući da je na bilo mirno, Vrhovna komanda je, uzdajući se u brzi dolazak saveznika, počela da sa tog fronta povlači trupe. Najpre je Drugoj armiji uzeta Šumadijska divizija prvog poziva bez 10. Posle odlaska tih trupa efektivi Druge armije bili su jako smanjeni. Objašnjavajući ove mere komandantu Druge armije, vojvoda Putnik je u naredbi od naglasio da se odlučio na taj korak zbog daljeg pogoršanja situacije na severnom frontu, sobzirom da su francuske trupe raspoređene u. Molim da mi se uputi jedan pešadijski puk prvog poziva. Ako ga ne dobijem, ja ne mogu garantovati za odbranu nišavske doline, jer nemam trupa za njeno zatvaranje. Prisustvo francuskih trupa u Nišu nije od stvarne koristi, jer trupe treba da drže položaje. Umesto toga, je raspodelila trupe na pravcu od do i naređenje je bilo da ne stupaju u borbu. Druga armija je zbog ovakvog stanja sa smanjenim efektivnim dejstvima i najavljene pomoći saveznika, dočekala napad Bugara na frontu od 120 km. Prisiljen da sa malim snagama brani ogroman front, uvideo je da je teren jedini saveznik njegovih boraca u borbi koja ih je očekivala. Zbog toga je lično obilazio trupe i nadgledao izradu zaklona i prepreka na položajima. Posle završene i koncentracije svoje vojske, bugarska Vrhovna komanda je čekala punih devet dana da nemačko-austougarske armije što dublje prodru u Srbiju i privuku gro srpskih snaga istočnog fronta, pa da tek tada narede prelazak u ofanzivu u nadi da će tako postići laku pobedu. U noći na Bugari su bez objave rata prešli u napad duž srpsko-bugarske granice. Ubrzo su se borbe proširile na ceo front. Čim je primio izveštaj o pokretima bugarskih trupa prema granici, vojvoda Stepanović je, ne čekajući odobrenje Vrhovne komande naredio da jednice krenu u pravcu napade i zauzmu ranije određene istaknute položaje duž armijskog fronta. Bugari su preduhitrili Srbe, pa došalo do niza borbi. Timočka divizija i 10. U toku Bugarske ofanzive najveći pritisak je trpela Timočka divizija dok su Moravska i Šumadijska energično odbijale napade. Pojedini bugarski odredi su se predavali ne želeći da se bore protiv. Druga armija je konačno stabilizovala front iz pravca koji je kontrolisala Timočka divizija, sa druge strane Šumadijska divizija nije izdržala i počela je polako da se povlači. Posle 13 dana neprekidnih borbi Bugari su probili front i neprekidnim napadim dospeli do. Da bi popravila situaciju kod , Vrhovna komanda je sakupila iz raznih jedinica devet pešadijskih prvog, drugog i trećeg poziva, i oko tri baterije. Vojvoda Stepa, mada je dotad više puta upozoravao Vrhovnu komandu da nema dovoljno trupa za odbranu nišavske doline, ovoga puta je, uviđajući svu ozbiljnosti situacije u dolini , u najvećoj žurbi sakupio oko tri bataljona i dva topa i uputio ih ka Vranju. Od prikupljenih jedinica formiran je Vranjanski odred, koji je zajedno sa Vlasinskim odredom obrazovao Južnomoravske trupe, pod komandom. Glavni zadatak ovih trupa bio je ponovno otvaranje komunikacije Niš- i proterivanje neprijatelja iz doline Južne Morave. Posle pada Skoplja koje je osvojeno od strane Bugara, Vrhovna komanda suočena sa novonastalom situacijom se odlučila na povlačenje trupa severnog fronta do pravca -, desna obala prema i visoravnima severozapadno od i. Ovim manevrom Vrhovna komanda je htela da dobije na vremenu očekivajući intervenciju saveznika iz pravca Soluna, međutim do date intervencije nije došlo. Nov pritisak neprijatelja se osetio. Pod pritiskom nadmoćnijih i tehnički bolje opremljenih neprijateljevih snaga, srpska vojska je bila prisiljena na povlačenje. Nemačke i bugarske snage su se spojile kod. Istog dana, bugarske snage su uz pomoć pobunjenih prodrle u. Trupe novih oblasti su se sastojale od dve divizije Prve i Druge armije. Opšta situacija je zahatevala da se ubrza povlačenje trupa na svim frontovima i izvrši novo grupisanje na skraćenoj liniji, da bi se odvojile potrebne snage za otvaranje Kačaničkog tesnaca i proboj prema Skoplju. U noći između i po naredbi Vojvode Stepe, Druga armija napušta položaj u rejonu na nove položaje za odbranu Niša. Po obavljenom povlačenju Druge armije koji je protekao vrlo teško onemogućen jakim vremenskim uslovima, na novom položaju Druga armija je držala front od 160 km sa oslabljenim i izmorenim trupama. U toku Šumadijska divizija trpela je strahovite napade od strane neprijatelja, ali i pored neprijateljskog upornog napada zadržala položaje. Timočka divizija je trpela nov napad Bugarske ali je i pored danonoćnih borbi uspela da se održi na postojećim položajima. Na osnovu izveštaja oba komandanata Šumadijske i Timočke divizije, vojvoda Stepanović je bio zadovoljan. Po prijemu izveštaja Vrhovne komande da su saveznici uputili pojačanje u Solun, vojvoda Stepa je odlučio da sa svojom Drugom armijom što duže održi postojeće položaje. Iste instrukcije dobili su komandanti drugih armija. Kako saveznička pomoć nije stigla u noći i Druga armija se postepeno povlači na nove položaje sela. Ostale armije su obrazovale novi front na linijama i Južne Morave. Poslednja odbrana i Albanska golgota Za više informacija pogledajte: Stanje srpske vojske po dolasku na moravske položaje je bilo je vrlo teško. Budući da je nastavio pritisak nesmanjenom žestinom, pretila je opasnost da — potisnuta u siromašne planinske krajeve i lišena mogućnosti da se snabdeva i — podlegne pre nego što joj stigne obećana saveznička. U takvoj situaciji srpska vlada je u održala vanrednu sednicu, pod , na kojoj je donesena odluka o daljem vođenju. Na sednici vlade odlučeno je da borbe treba nastaviti i da se povlačenje izvede ako bude moralo preko , u južnu i u. Vrhovna komanda je odlučila da jedinice sa severnog fronta se povuku prema , dok je Druga armija dobila zadatak da spreči prodor neprijatelja sa istoka na pravce povlačenja glavnine srpske vojske. Pritisak neprijatelja brzo se osetio na celom istočnom frontu. Druga armija trpela je strahovite udare Bugarskih divizija. U takvim okolnostima Vrhovna komanda je obavestila vojvodu da mu na raspolaganje stavlja i Moravsku diviziju drugog poziva iz sastava Treće armije. Vojvoda je u depeši vrhovnoj komandi saopštio da mu ne šalje datu diviziju da se ne bi pravila gužva u pozadini njegove armije i da će on manevrom sa postojećim trupama u sastavu svoje armije pokušati da odbije napad Bugara. Međutim u toku sledećeg dana situacija se znatno pogoršala. Timočka divizija je na bila razbijena od strane Bugara koji joj nisu dozvolili da se pregrupiše pa su se odredi našli u rasulu i front je počeo da popušta. Vojvoda Stepanović čuvši izveštaje sa fronta naredio je da se snage povuku na liniju reke i i da taj položaj zadrže za eventualni kontranapad. Sutradan , nastavljen je napad Bugara na Timočku diviziju, a je primio izveštaj da su zauzeli i položaje oko reke Jablanice. Ali od svih ovih mera ne očekujem nikakav uspeh, zbog rasula pešadije koja je prsla i nemože se sakupiti. Sve ovo javljam po ličnom uverenju, jer sad dolazim sa mesta borbe. Nemam nade da će se artiljerija, koja je dosad očuvana, očuvati. Bugarska snaga ceni se na 8 bataljona. Naredio sam da se teška artiljerija, i svi vozovi evakuišu prema Prepolcu. Opasnost predstoji i Timočkoj vojsci, koja brani prelaze na Moravi. Sa Veterničkim odredom nemam veze. O ovome je ziveštena Treća armija. Leskovački protivnapad , bila završena. Istog dana vojvoda naređuje da se sve armije Prva, Druga i Treća zajedno sa trupama Odbrane Beograda i Timočke vojske, postepeno povlače na , a da Druga armija štiti istočne pravce. Između i razvile su se strahovite borbe Druge armije na pravcu stare srpske granice pravac - i time su presečene komunikacije sa. U ovom povlačenju Druga armije je uprkos nadčovečanskim naporima i usled nedostatka ljudi uspela da uspešno zaštiti pravce za povlačenje. Prelazak Vrhovne komande preko zaleđenog Vezirovog mosta na Crnom Drimu. Međutim tada se uvidelo da je vojska suviše premorena, jedinice proređene, a artiljerijska municija iscrpljena. Uvideći dato stanje, Vrhovna komanda je odlučila da se cela vojska povuče preko i u. Naredba Vrhovne komande o povlačenju nije prihvaćena s odobravanjem u vojsci. Mnogi vojnici su napustili jedinice i uputili se kućama, drugi su negodovali da će radije poginuti na svom ognjištu nego da idu u tuđinu. Karakeristično je pismo koje je , uputio načelnik štaba Šumadijske divizije drugog poziva, tadašnji generalštabni kasnije i , vojvodi Stepi Stepanoviću. Vojvodu je u pismu pozvao na patriotizam i borbu prsa u prsa sa daleko nadmoćnijim neprijateljem isti scenario primenio je. Na ovaj patriotski čin vojvoda je odgovorio smireno majoru da očekuje od njega da sa preciznošću izvršava naređenja njegovih pretpostavljenih i da ne klone duhom. Simović je na ovaj apel odgovorio ponosno i prkosno, smatrajući da je u pravu i da prekor nije zaslužio. Sutradan vojvoda se suočio sa novim zagovornikom, vojvodom da se srpska ofanziva usmeri ka severu. Na njegovu inicijativu u periodu od do održane su generalštabne sednice u. Sednici su prisustvovali Stepa Stepanović, , i. Sednicom je predsedavao vojvoda Stepa kao najstariji komandant po činu u armiji. Posle petodnevnih sednica u kojima je jedino vojvoda Mišić bio zagovornik da se krene u kontraofanzivu, ostali generali i vojvoda Stepa bili su stava da se izvrši naređenje Vrhovne komande. Naređenje je zaslugom vojvode Stepe, realizovano od posle podne kada je odlučeno da se celokupna vojska povuče preko Jadranskog primorja i time spasi. Povlačenje sa na izvršeno je postepeno u periodu od 25. Prilikom povlačenja Vrhovna komanda je odlučila da se armija transformiše u brdski tip i da se uništava sav materijal koji se ne može poneti, a da se kasnije i uništi tvrđavska, haubička i deo poljske koja se nije mogla vući. Druga armija se povlačila, u sastavu glavnine, s Prvom i Trećom armijom pravcem Peć---. Ostale trupe su se povlačile uz samu granicu sa Albanijom i tako štitile odstupnicu glavnini srpske vojske. Za to vreme vojska pružila je poslednji otpor austrougarskom neprijatelju u , znatno nadmoćnijem neprijatelju. Posle pada , kralj je zamolio na pregovore ali je austrougarska insistirala na kapitulaciji koja je potpisana 1916. Time je uloga Crnogorske vojske u završena. Mada neprijatelj nije uspeo da odseče odstupnicu srpskoj vojsci, sudbina srpske vojske je bila tragična. Kroz divlje albanske planine kroz koje su prolazili, od , , po blatu i bez krova nad glavom su umirali. Po dolasku u Jadransku obalu Srbi nisu ništa našli od onoga što su im saveznici obećali: ni , ni , ni municiju, a ni pojačanje u trupama koje bi ih štitile dok se ne oporave i reorganizuju. Za to vreme dok su čekali savezničku pomoć od sredine decembra do kraja februara srpske trupe su bile izložene gladovanju i najgrubljem šikaniranju od koji su bili zaduženi da se francuski sanduci sa hranom doture Srbima. Razočaranim ovakvim držanjem saveznika, na hiljade srpskih vojnika napustilo je svoje jedinice i uputilo se svojim kućama ali su samo retki pojedinci stigli svom domu. Većina ih je ili palo u , umrlo od gladi ili zime, a jedan manji deo je poginuo od napada albanskih bandi. U tom periodu je srpska vojska izgubila oko 143. Konačno su ostaci srpske vojske zahvaljujući Francuzima prevezeni na u periodu od 1916. Ukupno je spaseno 158. Za to vreme vojvoda Stepa je bio sa svojim vojnicima. Boravak na Krfu i Solunski front razgovara na sa Stepom Stepanovićem, i. Po naređenju Vrhovne komande Stepa se zajedno sa prvim ešalonima svoje , prevezao na. Trupe Druge armije bile su smeštene uz morsku obalu između sela , i. Za vreme tromesečnog boravka na Krfu, Stepa je smestio svoj u sredinu svojih trupa da bi neposredno rukovodio i nadgledao oporavak vojnika i starešina. Stepa je, bez obzira na vreme obilazio svoje trupe. General je na međusaveznikoj konferenciji od do. Zbog sloma Srbije u je pala vlada na čelu sa , a novi premijer i njegova vlada je sa više nesebičnosti i iskrenosti okrenula se spasavanju Srbije. Međutim sve savezničke zemlje nisu mislile isto. U jednoj izjavi iz 1915. On je u takvim prilikama najviše vremena provodio u radu. I upravo zahvaljujući takvom shvatanju dužnosti, u čemu su ga sledili i njegovi , obnovljena Druga armija je već sredinom aprila bila spremna za nove podvige. Vrhovna komanda je u narednom periodu uradila detaljnu reorganizaciju armija. Od postojećih 13 pešadijskih divizija obrazovano je 6 novih istog naziva. Prema novoj organizaciji srpska vojska je imala tri armije i po dve pešadijske. Osim toga, zadržana je Konjička divizija i pomoćne trupe izvan armijskog sastava. Ukupno brojno stanje je bilo 147. Od februara do maja , zahvaljujući i komandantu Druge armije, na Krfu je stvorena nova Druga armija. Ta jedinica je polovinom maja prebačena u , a u julu na novo ratište, na. Skoro dve godine nalazila se na položaju oko , , , i Sokola. Po mišljenju srpske Vrhovne komande, to je bilo povoljno mesto za izvršenje proboja , ofanzivnim dejstvom. Prva naređenja Vrhovna komanda je uputila Drugoj armiji tek 1916. Tada je završeno strategijsko raspoređivanje srpske vojske koja je zajedno sa francuskim trupama razvila front na liniji od 450 km — od do. Glavokomandujući ovih združenih snaga bio je general , koji je bio i glavokomandujući Francuske istočne armije. Početak savezničke ofanzive planiran je za , ali je nekoliko puta odlagan zbog odugovlačenja da stupi u akciju. Tako da je napad počeo sa mesec dana zakašnjenja. Potpisivanjem konvencije po kojoj Rumunija pristupa , Bugarska je izvršila napad na Rumuniju, i time odsekla i za jedno vreme zaustavila pomoć rumunskih armija saveznicima u Solunu. Zbog novoiskrslih okolnosti, Saraj je odustao od ranije planirane ofanzive dolinom. Na sastanku sa svim savezničkim komandantima 20. Određeni su detalji napada kao što je vojvodi ponuđeno da Druga armija ispita nove duge topove kalibra 155 mm i na osnovu analize da odrede u kom pravcu da se vodi. Za to vreme Prva armija pod komandom generala je preuzela glavninu napada, a Drugoj armije vojvode Stepe određena je uloga pomoći. U to vreme je reorganizovan komandni kor u armijama. Nakon reorganizacije, pristupilo se zadatku koji je srpska vojska dobila u dogovoru sa saveznicima. Srpska armija je imala zadatak da napadne neprijatelja na frontu i probije front pravcem na sever prema Bitolju. Dana , počela je saveznička ofanziva i prva značajnija bitka koja je trajala tri dana do 17. U ovoj bici značajnu ulogu odigrala je moravičkog puka koja je pružala podršku. Za vreme , Druga armija je takođe vodila vrlo oštre borbe. Na pravcu , , , , , , , , na kojima je neprijatelj organizovao odbranu, Druga armija nije mogla da izvrši zadatak sa sopstvenim snagama. Polazeći od ovih činjenica vojvoda Stepa 17. Na ovaj predlog Vrhovna komanda ga je u celosti prihvatila i obavestila vojvodu da mu se stavlja na raspolaganje da komanduje armijom sa potpunom slobodom. Borbe su bile teške, krvave ali zbog žilavog otpora neprijatelja napad se sporo odvijao. Posle žestokih borbi konačno , Drinska divizija je osvojila planinu Kajmakčalan. Do zastoja operacija dogodilo se na bitoljskom frontu. Taj zastoj posebno je uznemirio srpsku Vrhovnu komandu, koja je došla do zaključka da neće biti moguće savladati odbranu neprijatelja na bitoljskom pravcu. Zbog lične želje da se ne dozvoli neprijateljima da se odmore i pregrupišu snage general Bojović se obratio generalu Saraju , i sa predlogom da se ojačaju trupe u Druga armija i da se sa tih položaja preduzme snažna ofanziva u , sa ciljem da se izbije na liniju: -- i da se tako izmanevriše i pokoleba nepijateljev front u dolini Vardara i kod Bitolja. Na žalost ovaj predlog nije prihvaćen pa je Solunski front probijen tek dve godine kasnije. Ne dobivši pojačanje od , srpska Vrhovna komanda se odlučila na transformaciju. Od Druge armije je uzet jedan 12. Ove trupe su upućene Trećoj armiji i ubrzo se utvrdilo da je to bio pravi potez. Već počeo je napad na obalama Crne reke. U međuvremenu rumunski front se naglo pogoršao i saznavši za tu situaciju francuski general insistirao je da saveznici pošalju 10 novih divizija i da u dogledno vreme ojača front i pripremi ga za kontraofanzivu na Solunskom frontu kojom bih u sadejstvu sa Ruskim snagama na , izbacio Bugarsku iz rata. Po dolasku tih trupa ukupno savezničke snage na Solunskom frontu su brojale 500. Uvidevši to neprijateljske snage su počele da se povlače na sever iznad Bitolja. U ovim bitkama nije zaostajala ni Druga armija, mada je glavninu napada vodila Prva i Treća armija. Ona je svojim besprekornim izvršavanjem naređenja na položajima oko reke , korisno potpomogla napad u završnoj operaciji osvajanja Bitolja. Posle ove bitke vojvoda Stepa Stepanović odlikovan je Posle ovih bitaka srpska vojska je bila vidno oslabljena u ljudstvu što je zahtevao novo reorganizaciju. Od dotadašnje tri armije, napravljene su dve, a komandanti raspoređeni prema činu i novom rasporedu. Za komandante ovih armija postavljeni su vojvode Stepanović i. Reorganizacija armija završena je. Već idućeg dana je sa komandantima svojih divizija razamatrao plan za budući napad, koji je od strane svih komandanata jednoglasno prihvaćen. U međuvremenu pogoršala se vojno-politička situacija Antante. Naime posle Ruske u kojoj svrgnut , Rusija je napustila. Vrhovna komanda je zaključila da novonastale okolnosti nisu pogodne da se u skorije vreme započne prodor fronta. Detaljniji izveštaj podnet je na sednici Vrhovne komande u. Na sednici je takođe odlučeno da se front probije pravcem — Veternik i da se plan ne menja, a da se uspeh postigne sa što manje žrtava. Takođe je odlučeno da napad započne Druga armija, a da Prva armija krene u napad po izbacivanju neprijateljskih trupa od strane Druge armije. Posle toga obe armije bi produžile ofanzivu na sever dolinom Vardara: Druga armija — na prostoru sela - na Vardaru , a Prva armija — između i u slučaju da to ne bi uradila francuska Istočna armija. Obavešten od strane Vrhovne komande da nema ništa od obećane artiljerije od strane saveznika vojvoda Stepa, odlučuje u konsultacijama sa svojim komandantima da krene u napad na liniji -. Vojvoda Stepa Stepanović u razgovoru sa na Solunskom frontu. Dana , Druga armija je odlučila da započne napad. Operacije su počele ujutru snažnom artiljerijskim bombardovanjem neprijateljevih položaja duž celog fronta. Vojvoda Stepa je u 7 časova ujutru sa svoje osmatračnice posmatrao tok borbi. Međutim, već oko podneva napad se nije odvijao kako je planirano što je zabrinulo vojvodu. Imajući u vidu težinu i uporost neprijatelja, Stepa je s razlogom insistirao na što snažnijoj i racionalnijoj artiljerijskoj vatri, jer je od njenog uspeha zavisio i uspeh pešadije. U toku tri dana i tri noći razvile su se ogorčene borbe. Bugari su ceneći značaj osvojenih položaja, u nekoliko navrata izvršavali protiv udare na srpske položaje koje su srpske snage vešto branile. Cilj je bio da se Bugari izbace sa tzv. Napadi na ovu kotu trajali su sa prekidima, zbog vremenskih uslova koji prekidali borbu. Po odluci generala , sve operacije na frontu su bile obustavljene. Razlog je bio jer se početkom 1917. I bez podrške Srbije, saveznici su uspeli u svojoj nameri. Kralj Konstantin I je abdicirao u korist sina , koji je postavio za predsednika vlade. Nova vlada je krajem juna objavila rat Centralnim silama i stala na stranu Antante. Posle ovih dešavanja i grčka je uputila deset divizija na front i time su značajno ojačane snage Antante na solunskom frontu. Još početkom juna 1917. S obzirom na delikatnu ulogu koju je u tome imala Druge armija, a od čijeg je početnog uspeha zavisio uspeh ofanzive u celini, vojvoda je sa svojim komandantima do detalja razradio sve pojedinosti napada, od najviših do najnižih jedinica. Čuvši za ovo vojvoda Stepa je naredio da se u narednom periodu sprovede istraga u svojoj armiji. Zavera je otkrivena od strane jednog podnarednika koji je prijavio svog i četvoricu podoficira da stoje iza zavere. Istog dana vojvoda je naredio da se dotični oficiri uhapse, a treći bataljon povuče u rezervu i dotadašnji komadni kadar zameni novim. Takođe je izdao naredbu svojim komandantima da vlada i Vrhovna komanda preduzimaju sve mere da se trupe poštede velikih gubitaka i napora. U isto vreme obilazio je , i trupe na frontu i podizao vojsci borbeni. U toku leta smenjena su još četiri oficira na visokim položajima u Drugoj armiji: pukovnici , i , zajedno sa generalom. Posle ove smene postavljeni su novi komandanti na iste dužnosti, pukovnici , i. Međutim iako lojalan i , o vojvodi su ispredane intrige i činjeni su pokušaji oko njegovog uklanjanja iz službe. Ubrzo se u Drugoj armiji saznalo za pismo u kojem se Vrhovna komanda obraća vojvodi da ako je umoran može da preda svoj položaj i ode na. Na tom mestu se nalazio štab Druge armije od aprila 1917. Vrhovna komanda je poslala u Drugu armiju veliki broj dobrovoljaca iz austrougarskih krajeva naseljenih Srbima i drugim južnoslovenskim narodima koji su došli na Solunski front da ratuju na strani saveznika. Popunjavanjem novim dobrovoljcima iz celog sveta, Amerike, Rusije, četa sa dobrovoljcima iz južnoslovenskih krajeva je vremenom prerasla u , i na kraju u diviziju. Divizija je početkom 1918. Vardarska divizija je rasformirana i njen sastav je ušao u sastav Jugoslovenske divizije i konačno ona je ušla u sastav Druge armije. Posle pobede i izlaska Rusije iz rata, Nemci su mogli da prebace svoje slobodne divizije sa istočnog fronta i po prvi put od početka rata da ostvare nadmoć u broju divizija na. Glavni razlog je bila očekivan dolazak novih saveznika koji su svoje trupe obučavali na zapadnoj obali i koji bi početkom. O svemu ovome obaveštena je i Srpska Vrhovna komanda. Druga armija je u tom periodu izvršila određen niz manjih operacija na svom frontu, pri čemu se posebno istakla novoformirana Jugoslovenska divizija. Francuske trupe ojačane Grčkim snagama, sa svojom snažnom artiljerijom napadala je bugarske položaje kod Skra di Legena. I ja tako mislim. Samo bi mi trebalo da imam bar još jednu diviziju u rezervi. Vojvoda je punih dve nedelje radio na pripremi i proračunu potrebnih snaga i sredstava za uspešno izvršenje ofanzive. U međuvremenu zamenjeni su komandanti francuskih snaga, u je otišao general , a postavljen je novi general kasnije jedini inostrani počasni jugoslovenski vojvoda. Prilikom odlaska general Gijom je ostavio svoje izveštaje generalu d'Epereu, po kojim bi trebalo da se pripremi predstojeća ofanziva pravcem Dobro polje — i dalje na sever, koja bi se razvijala u kooperaciji sa protivofanzivom savezničkih armija na zapadnom frontu. U međuvremenu za novog načelnika štaba srpske Vrhovne komande imenovan je Živojin Mišić umesto generala. General Bojović je u aprilu podneo ostavku zbog sukoba sa francuskim generalom Gijomom jer je odbio njegov zahtev da se srpski front proširi u luku , pa je po svojoj ličnoj želji postavljen za komandanta Prve armije. Nakon odlaska Gijoma i dolaska d'Eperea normalizuju se odnosi između dve visoke komande. Na poziv , general d' Epere je i obišao srpski front i na terenu se upoznao sa projektima srpske Vrhovne komande. U štabu Prve armije na Jelaku održano je završno konferisanje sa srpskim generalima. Takođe je zatražio da u toku napada dejstvuje i francuska avio-eskadrila po neprijatelju pozadine i stalnim izviđanjem. Vrhovna komanda je prihatila zahteve Druge armije i uz njih dodala zahteve i Prve armije da se i ona ojača sa još jednom divizijom i teškom artiljerijom. S tim projektima vojvoda Mišić je otišao kod generala d' Eperea koji je prihvatio srpske predloge uz uslov da se francuske trupe rasporede u Drugu armiju kod vojvode Stepanovića. Pored obećane pomoći general d' Epere je i Prvoj i Drugoj armiji srpske vojske dodelio još 12 dugačkih topova kalibra 240 mm, 18 cevi rovovskih oruđa, 2 baterije kratkih topova kalibra 155 mm. Uz to d' Epere je obećao da će staviti na raspolaganje srpskim snagama i što je moguće više aviona, bacača plamena, radničke odrede i izvestan broj specijalista. Na sastanku vojvode Mišića i generala d' Eperea od do u Solunu utvrđene su sve važnije pojedinosti predstojeće ofanzive, te je glavni komandant izradio projekat plana operacije. Pripreme za ofanzivu trajale su puna dva meseca. Pošto su za proboj neprijateljevog fronta relativno male širine bile predviđene veoma jake snage i ogromne količine municije i drugog ratnog materijala, pred svim komandama i njihovim organima nalazili su se do tada nepoznati, vrlo krupni zadaci. Naime, trebalo je sve unapred predvideti, proračunati i najracionalnije upotrebiti. U tim okolnostima najpotpunije je došlo do izražaja Stepino ogromno iskustvo i ona njegova poslovična metodičnost, sigurnost u predviđanju i tačnost u radu. Gledajući na trupu kao izvršioca svih planova, on je uporno zahtevao da se ne okasni sa izradom planova i druge borbene dokumentacije, da bi trupa imala što više vremena da što kvalitetnije i na vreme izvrši postavljene zadatke. Stepa je čak u nekoliko navrata ulazio u prepirku s Vrhovnom komandom zbog zadocnjenja nekih osnovnih naređenja, kao i zbog čestih izmena i dopuna u već izdatim naređenjima — jer je to, kako je on s razlogom isticao, izazivalo pometnju i kolebanje u radu jedinica. Najviše se raspravljalo o metodu proboja fronta. Imajući u vidu jačinu neprijateljeve odbrane, vojvoda Stepanović je planirao proboj po sistemu metodičnog napada. Dana , general d'Epere je izdao posebnu veoma opširnu naredbu u kojoj je izneo svoje poglede na tok proboja, sa zahtevom da se uputstvo Druge armije za izvršenje napada izmeni. Na ove zahteve vojvoda Stepa je i dalje ostajao pri svojim stavovima. Vojvoda Mišić je u celini podržao naredbu glavnog komandanta. Posle toga vojvoda Stepanović je morao da izradi novi plan napada svoje armije, koji je bio gotov tek. Pripreme za početak napada završene su do početka septembra. Međutim, engleska i italijanska vlada neprekidno su odbijale da daju saglasnost za početak ofanzive. One su se zalagale da se diplomatskim pregovorima i uz odgovarajuće ustupke Bugarska navede na separatni. Ovakvom stavu suprotstavile su se vlade Srbije i Francuske. Najzad posle dugih pregovora odlučeno je da se napad realizuje. Takođe je određen termin za početka napada saveznika. Artiljerijska priprema imala je da počne na celom solunskom frontu , a napad pešadije: za Srbe — , za Engleze i Grke — , a za Francusku istočnu armiju —. Trinaestog septembra uveče svim jedinicama je pročitana naredba Vrhovne komande o predstojećoj ofanzivi. Artiljerijska vatra je trajala ceo dan i celu narednu noć. Njena najveća žestina dostigla je vrhunac 15. Vojvoda Stepa je pratio razvoj napada sa svoje osmatračnice i sve do 11,40 časova nije nalazio za potrebno da podstiče komandante divizija da ubrzavaju akciju, jer se napad Šumadijske divizije razvijao uspešno preko svakog očekivanja, dok su komandanti frnacuskih divizija slali izveštaje da preduzimaju najenergičnije mere da prošire početne uspehe. Međutim vojvoda je oko podneva postao uznemiren zbog tapkanja u mestu francuskih divizija na glavnom pravcu napada. Oko 11,40 uputio je naređenje francuskim generalima da ovladaju zadatim ciljem, ali i posle tog naređenja, mada su činile očajničke pokušaje da krenu napred francuske trupe su ostale u mestu. Kako je situacija postala kritična bio je doveden u pitanje ceo proboj. U 14,10 časova vojvoda Stepa je naredio komandantu Šumadijske divizije da iz sastava svoje rezerve uputi jedan odred sa brdskom baterijom u pravcu i da istu zauzme u cilju olakšavanja daljeg rada 17. Međutim, nije bilo izgleda da će 17. Posle ovoga vojvoda je odlučio da u borbu uvede Timočku i Jugoslovensku diviziju, da one dovrše proboj. Tek pošto su posle 20,30 časova stigle dve čete iz divizijske rezerve uz saradnju Drinske divizije, izvršen je proboj i osvajanje Sokola. Posle pada i , Jugoslovenska divizija je uputila svoju Jugoslovensku brigadu da zauzme. Na taj način Druga armija je u toku , razbila bugarsku 3. U toku , Druga armija izbila je na Vardar, na prostor između Crne reke i reke , čime je izvršen potpuni proboj Solunskog fronta i zadobijena pobeda. Da bi ubrzala napredovanje Druge armije, Vrhovna komanda je naredila da konjička divizija izađe iz sastava Prve armije i da se 18. Konjička divizija u sadejstvu s levom kolonom Jugoslovenske divizije, uspela je da savlada otpor neprijatelja ispred Kavadara, da oslobodi i. Desna kolona Jugoslovenske divizije sporo je nastupala usled jakog otpora neprijatelja, dok je Timočka divizija savlađujući otpor obe kolone nekako uspela da se probije na zadate položaje. Prodor prema Vardaru imao je vrlo velikog strateškog značaja. Tim povodom general Franš d'Epere poslao je telegram srpskoj Vrhovnoj komandi u kome je uputio čestitanje, posebno ističući uspeh Druge armije od 19. Posle prodora srpske vojske između Crne i Vardara , neprijatelj se dao u povlačenje. Dana , saveznička Glavna komanda je izdala saopštenje u kome je rečeno da su srpske trupe izbile na Vardar. Vrlo nedovoljna aktivnost savezničkih trupa na desnom boku armije usporavala je brže nadiranje, naročito Timočke divizije. U toku naredne noći i u ranim jutarnjim satima 24. Druga armija je zatim, u sadejstvu sa Konjičkom divizijom, upućena preko na. Posle oslobođenja Kočana i Radovišta, Druga armija je od do 29. Time je rat sa Bugarskom bio završen. Za ovu ogromnu pobedu najveći deo tereta je podnela Druga armija, koja je svojom silinom bila rešena da goni bugare do. Time su takođe bile završene posle četiri duge godine. Povodom srpskih pobeda oglasili su se Enleske novine, Mančester Gardijan i Londonski Tajms. Vrhovna komanda je još , naredila vojvodi da iz svoje armije izdvoji jedna puk sa baterijom i vod konjanika i da ih uputi u Skoplje. Pošto je zadat prvac napredovanja u narednom periodu vojvoda Mišić je u posebnom uputstvu izričito zahtevao da se prilikom zauzimanja Crne Gore ni na koji način ne ulazi u sukob sa crnogorskim narodom. Takođe je naređeno da se ne ulazi u sukob ni sa albanskim stanovništvom u Albaniji. Njene jedinice ušle su u , a do sredine novembra i u , , i. Nakon pada u Crnoj Gori je izbio oružani. Neznajući za njega austrougarske trupe stacionirane u nisu mogle da se povuku pravcem preko Crne Gore, jer su ih ustanici prisilili da se pod otežanim uslovima povlače duž Jadranske obale. Za to vreme trupe Druge armije gonile su neprijatelja prema. Timočka divizija oslobodila je i nastavila napredovanje prema. Novoformirani Novopazarski odred je oslobodio i goneći neprijatelja prema. Šumadijska divizija je oslobodila. Zajedno sa ovom divizijom stigao je vojvoda, pronašavši svoju porodicu. U više navrata dok je bio na Solunskom frontu do vojvode su stizali glasovi da mu je porodica stradala, a u istom periodu i njegova porodica je slušala svakojake glasine. Čak se proneo lažan glas da je vojvoda u osuđen i streljan što bio veliki udarac za njegovu porodicu. No Stepa je, izdajući naređenja za novo grupisanje armije u iščekivanju borbi na reci. U tom periodu počela se raspadati , prvo je nezavisnost proglasila , zatim je održan i Hrvatski sabor koji je prekinuo državno pravne veze sa Austrougarskom monarhijom. Pokrajinske vlade su požurivale srpsku Vrhovnu komandu da okupira teritorije naseljene Jugoslovenima pre nego što to učine kojima su one obećane Londonskim ugovorom. Bosanska vlada je uputila delegaciju na pregovore sa Drugom armijom da sa svojim trupama pređu Drinu. Izveštavajući Vrhovnu komandu , vojvoda je formirao novi Sarajevski odred pod komandom pukovnika , a taj odred je ušao u Sarajevo. Dana , kapitulirala je Austrougarska, a sedam dana kasnije i. Međutim , je proglasila nezavisnost ne priznajući kapitulaciju, ali po zauzimanju od strane srpske armije, Mađarska vlada je zatražila zasebno primirje. To je bio kraj rata. Od svih država saveznica Srbija je podnela u ovom ratu najveće žrtve, izgubila je 600. Međutim on to od Sarajlija nije ni očekivao pa ga je to u neku ruku ganulo. Po dolasku u Sarajevo, domaćini su odveli vojvodu u dvorac u kome su za njega bile rezervisane odaje u kojima su nekada stanovali , a docnije. Pustite vi mene da ja sam nađem sebi sobu u ovoj kući. Decembra 1918, kao komandant Druge armije, Stepa Stepanović je zauzimao dužnost komandanta novoobrazovane Druge armijske oblasti u. Za to kratko vreme zadobio je kako zbog slavne prošlosti tako i zbog karakteristične skromnosti i jednostavnosti u životu i ophođenju, simpatije stanovnika kako glavnog grada tako i cele Bosne i Hercegovine. Po dolasku u Sarajevo vojvoda se kao i obično posvetio komandnim dužnostima. Takođe je često kontaktirao sa predsednikom opštine , pesnikom i drugima. Na intervju se odlučio posle molbe , urednika lista koji je putem njegovog obavestio vojvodu da je list u interesu nove državne zajednice i patriotski. To je delovalo na vojvodu i on je pristao na. Intervju je objavljen pa su ga zatim preneli i drugi listovi. Ceo intervju se odnosio na Stepine uspomene iz. Na pitanje kako misli da će se urediti nova , Stepa se najpre ogradio rekavši da nije i da je to stvar vlade i političara, a da se on nada da će nova država biti uređena na temelju i na demokratskoj osnovi. Posle 43 godine teške vojničke službe i učešća u šest ratova u periodu od 11 godina na frontu, njegova je snaga bila iscrpljena. Vrhovna komanda mu je izašla u susret, i on je otišao u. Poštedu je prekinuo posle i po dana i vratio se u Sarajevo. Preostali deo odmora iskoristio je od do. No u jesen se definitivno povukao na malo duži odmor, a već 1919. Najzad, , izašao je ukaz kojim se vojvoda Stepa Stepanović razrešava dužnosti i stavlja na raspolaganje. Odmah posle toga vojvoda je predao dužnost i iznenada otišao u Čačak. Po odlasku vojvode iz Sarajeva, gradska vlada je odlučila da Stepi dodeli priznanje. Izaslanici su stigli u Čačak 1920. Sutradan u pratnji i posetili su vojvodu u njegovom. Vojvoda ih je ljubazno primio. Ceo susret je protekao u srdačnom raspoloženju. Predajući diplomu vojvodi, je održao kratak govor u kojem je nabrojao mesta i slavne bitke Stepine Druge armije naglašavajući da je posle silnih okršaja i velikih žrtava prešao krvav put i sa svojim junacima stigao u Sarajevo donoseći svojoj braći slobodu i nacionalno. Vojvoda Stepa je na ovaj govor odgovorio da je srećan što je doživeo ostvarenje vekovnih težnji naroda da stvore zajedničku državu. Svoje goste je ostavio na ručku. Po izlasku iz aktivne vojne službe Stepa je živeo u. U je odlazio kad je morao na poziv vrhovnog komandanta i njegovih ratnih saboraca. U prvo vreme je najveći period provodio sa svojim unučićima u bašti. Negovao je voće i cveće. Sa Solunskog fronta je doneo ratni sto na rasklapanje i smestio ga u hlad bašte gde je često vreme provodio sam. Nikome nije odlazio u posetu i retko koga je primao. One koje je primio dočekao je domaćinski, srdačno i gostoljubivo. Dosta vremena je provodio u šetnji kraj. U šetnju je uvek odlazio u skromnoj odeći, a ljudi koji su ga sretali pozdravljali su ga, međutim on nije otpozdravljao nikog. No uskoro bolest je počela da uzima Stepino zdravlje. Za vreme političke krize. Kasnije je tu ponudu odbio zbog zdravstevnog stanja. Pošto nije došao na proslavu, počele su da kruže intrige koje su ovaj događaj okarakterisali da je stari vojvoda pao u nemilost novog režima i da je njegova bolest izmišljena da bi se javnost zavarala. Vojvoda Stepa Stepanović posle kongresa Narodne odbrane. Čim je počeo da poboljeva njegov lični doktor Drago Mirković je nagovarao Stepu da se pregleda i leči, ali on je to odbio. Nekoliko puta je šetao čačanskim grobljem tražeći zgodno mesto sa koga se proteže lep pogled i vidik. Naviknut kao komandant da posmatra okolinu sa najviše tačke, on je izabrao najizdignutije mesto u i tu mu je sagrađena grobnica. Dok je pravljena grobnica Stepa je često odlazio i sedeo pored novog groba, a kada je grobnica bila završena kamenorezac je u spomenik utisnuo slavna mesta pobeda Druge armije na šta se Stepa naljutio ali je bilo prekasno. U političkom životu Stepa nije hteo da učestvuje. Jedino je učestvovao u radu , organizacije koja je imala za cilj da okuplja narod na patriotskoj osnovi, što ga je izuzetno radovalo. Radeći onako kako je navikao u vojsci, on je u Narodnu odbranu uneo aktivnost, posao je krenuo i pododbori su počeli da niču širom Jugoslavije. Međutim, čim je primetio. I tek nakon intervencije njegovih saradnika i ubeđenja da organizacija neće postati pristao je da otpupuje u Beograd na kongres Narodne odbrane. Na putu za Beograd kad su pravili pauzu na , vojvoda se prisetio svog saborca i komandanta iz rata. Počeo je da priča kako je vojvoda Putnik generalštabne pravilnike tuda izvodio na teren. Često je ponavljao da je vojvoda Putnik bio njegov učitelj i komandant, mladalački ushićen i bez trunke zavisti. Napomenuo je da se kongres održava svake druge godine u drugom mestu. Obećao je da će doći ali je bio sprečen. Starost i ratni napori iscrpli su njegov organizam. Tek kad je bolest uzela maha pristao je na nagovor da ga pregledaju lekari, međutim već je bolest uzela maha da se nije mogao pomerati. Pre smrti predvideo je sve što je trebalo za. Od svoje skromne vojvodske plate za vreme službe uštedeo je koliko je mislio da će biti potrebno za pogreb. Kad je osetio da mu se bliži kraj, predao je svojoj supruzi dva zamotuljka sa : u jednom je bio novac za sahranu, a drugi je bio za nju i njen dalji život. Zatim je odredio koju će obući i odabrao koje će staviti na uniformu. Na kraju je rekao da se koju je dobio na dar od svojih oficira kao komandant 6. Pred samu smrt pokušao je da se pokrene i da nešto kaže. Žalost je bila iskrena i duboka. U mnogim domovima borbi Druge armije prekaljeni su plakali za svojim komandantom. Na hiljade je stiglo u i Beograd, u kojima su ljudi raznih zanimanja i uzrasta izražavali bol za preminulim vojvodom. Sahrana vojvode Stepe Stepanovića u Čačku 1929. Sahrana je održana 1929. To je ujedno bio najveći javni skup u Čačku između dva svetska rata, kako po broju učesnika, tako i po društvenom ugledu i značaju prisutnih na sahrani. U varoši su bile istaknute državne i crne zastave u znak žalosti za velikim vojskovođom. Pogrebna povorka je od crkve do groblja organizovano, peške, nekoliko sati prolazila kroz grad dok su varoš nadletali. Domaća štampa i veliki svetski listovi doneli su opširne nekrologe. Strana štampa ga je opisala kao nacionalnog junaka srpskog naroda i uvrstila ga u red najvećih vojskovođa. Tako je vojvoda Stepa Stepanović kao veliki vojskovođa, zajedno sa njegovom slavom ovekovečanom Drugom armijom, ušao u svog naroda. Njegov spomenik je zaslugom vandala oskrnavljen septembra. Čin razdvojen na tri nova a već unapređeni pomereni u rang divizijskog ili armijskog. Čin ostao najviši i posle promene u strukturi unapređenja. Vojvoda Stepa u ratovima Srbije 1876—1918. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. Generali Vojske Kneževnine i Kraljevine Srbije. Ministri Vojni Kneževnine i Kraljevine Srbije 1862—1918. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918—1941. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. Srbi u Prvom svetskom ratu 1914—1918. Novi Sad: Društvo istoričara Južnobačkog i Sremskog okruga. Vitezovi Karađorđeve zvezde sa mačevima.
Vojvoda Misic
El 11 de mayo, ascendió a coronel y dos días después recibió el mando del 6. U , koja je vođena od sredine novembra do sredine decembra, Druga armija imala je ulogu stožera. Sada je stanje ovako: protivnik nadmoćnijom artiljerijom ruši rovove i zatrpava vojnike, ljudstvo gine a ja nemam rezervni da gubitke popunjavam niti imam potrebnu municiju da vodim borbu i smanjujem gubitke... Borbe su bile teške, krvave ali zbog žilavog otpora neprijatelja napad se sporo odvijao. U duhu ove direktive, srpske trupe su izjutra nastavile energično nadiranje na celom frontu. Pojedini bugarski odredi su se predavali ne želeći da se bore protiv. His attitude on this matter, caused him a barrage of criticism from many sides, even in the press. Za našu opravdanu borbu dobili smo podršku Opštine Voždovac, Centra za zaštitu potrošača Srbije, Zaštitnika građana. Prije ove sednice Pašić je uputio Vrhovnoj komandi s nizom pitanja o tome kakve su izgledi za uspješnu odbranu zemlje u slučaju napada Austro-Ugarske i bez Bugarske, a kakvi su slučaju kombiniranog napada sa Bugarskom. Povodom srpskih pobeda oglasili su se Enleske novine, Mančester Gardijan i Londonski Tajms.
[Dame za brak|Parovi broj telefona|Poznanstvo preko interneta forum]
Post je objavljen 31.12.2018. u 11:32 sati.