Ako tražite devojku pravac ovo selo. Ove žene vape za muškarcima (VIDEO)
Jedini koji pamtim je bio film Leni Rifenštal. I pored svega uvek ste bili slobodni umetnik, niste se vezivali ni za jednu određenu kompaniju. I danas ste zainteresovani za feminizam?
A vaš film o norveškom nacionalnom danu , 17. Imala sam sreće kada sam odlazila u penziju, jer se kod nas u osnovicu računala zarada dvadeset najboljih godina. Posle toga sam zaboravila da ga uključim. Ne osjećaju se usamjeno kada spavaju same u svom krevetu, niti se osjećaju kao da trebaju nekoga.
Ako tražite devojku pravac ovo selo. Ove žene vape za muškarcima (VIDEO) - Čak i ako pronađu partnera, to će biti neko ko ih ohrabruje. GSM: 00385 0 99- 6874214 12.
Bez Anje Brejen, prve Norvežanke koja je završila studije filmske režije, ženski rukopis ne bi tako upečatljivo obeležio novi talas norveškog filma. Kada je šezdesete godine došla da studira filmsku režiju na prestižnom Institutu za napredne filmske studije u Parizu, u Skandinaviji nije postojala nijedna visoka škola za film. U Norveškoj je ona danas klasik novog talasa, smatra se da je zajedno sa Vibeke Lokeberg i Laili Mikelsen, tragajući za novim formama feminističkog izraza, unela intimističku tradiciju u film svoje zemlje. Kod nas je manje poznato ono što u Norveškoj svi znaju. Torvald Stoltenberg 85 , počasni građanin Beograda, bivši norveški ministar spoljnih poslova, nekadašnji specijalni predstavnik UN za bivšu Jugoslaviju, od pre tri godine je u romantičnoj vezi sa Anjom Brejen. A onda se desila ta fantastična stvar. Svoj stan je zadržala kako bi u njemu mogla da radi, ima i jedan stari auto i malu vikendicu u planinama blizu Osla gde odlazi na skijanje, a sa Torvaldom živi. Kako Stoltenbergova politička profesija i pasija zahteva, dižu se u šest, čitaju sve dnevne novine do sedam, onda jedan sat gledaju najnovije vesti iz sveta i Norveške, potom nastavljaju da čitaju novine. Anja Brejen kaže da je potpuno srećna i da ne odustaje od rada na filmu. Vi ste trostruko slobodna žena. Kao državljanka Norveške imali ste sreću da živite u jednoj od najslobodnijih demokratskih zemalja, kao žena živite u sredini gde je ravnopravnost polova na zavidnoj visini. I pored svega uvek ste bili slobodni umetnik, niste se vezivali ni za jednu određenu kompaniju. Kako vam je sada, da li je to isuviše slobode, možete li da preživite od svoje penzije? Imala sam sreće kada sam odlazila u penziju, jer se kod nas u osnovicu računala zarada dvadeset najboljih godina. Penzija mi nije mala, ali ni prevelika. Nemam decu i mogu da preživim. Kako ste se osećali na filmskoj akademiji u Parizu, kao jedina žena? Filmska režija je u to vreme bila rezervisana za muškarce. Na mojoj katedri bila sam jedina žena. Bilo ih je u montaži, čak i na kameri, ali ne na režiji. Govorili su, devojke su dobre, ali onda dođu muževi, deca, i nemaju više vremena da rade. Niste ni gledali filmove ženskih rediteljki? Jedini koji pamtim je bio film Leni Rifenštal. A ko su ti vaši fantastični filmski očevi? Luis Bunjuel, Federiko Felini, Bergman…Bila je to odlična škola. Francuska kinematografija je bila senzacionalna. Sećam se da je u toku radnog dana bila premijera filma Žana Lika Godara. I ja sam rekla da ne možemo da idemo na časove, već svi idemo u bioskop da gledamo novog Godara. U vreme kad ste počeli da snimate filmove, u Norveškoj je diskusija o ravnopravnosti žena bila u punom jeku. To je uticalo i na vas. I danas ste zainteresovani za feminizam? Mnoge stvari za koje smo se borile danas su osvojene, postale su deo naše svakodnevice. Tek od pre desetak godina, u Norveškoj se vrlo često sreću mladi očevi kako guraju kolica, menjaju bebama pelene, hrane ih, uče ih da hodaju. Češće možete videti muškarca sa kolicima nego ženu. Ta promena nastupila je i zahvaljujući zakonodavstvu. Muškarac mora da iskoristi jedan deo porođajnog odsustva, on ne može ta tri ili četiri meseca da prenese na ženu. Mislim da je to dobro i za ravnopravnost polova i za decu koja od prvih dana stiču poverenje u figuru oca. Na guranje kolica, na povijanje dece na brigu o njihovoj ishrani uopšte se više ne gleda kao na ženski, majčin posao. Izgleda da su u Norveškoj rešena pitanja rodne ravnopravnosti i ženskih sloboda, ali vi tvrdite da još ima posla? Nismo čak još ni postigli osnovna prava da žene i muškarci na istom poslu i sa istom stručnom spremom budu podjednako plaćeni. Razlika u prilog muškaraca još je upadljiva. Vi ste jedan od klasika feminističkog filma? Tada kada sam počinjala nije bilo ženskih režiserki. Kasnije, osamdesetih i devedesetih, imali smo najveći procenat ženskih režisera u istoriji našeg filma. Zato je film sniman u zimskom periodu, kad je hladnije. Bio je to odgovor, ženski odgovor na film Muževi 1970 , nezavisnog američkog reditelja Džona Kasavetesa. A vaš film o norveškom nacionalnom danu , 17. Reč je o dokumentarnom filmu, ironično sam predstavila paradu, pomalo militarizovanu proslavu sa amerikanizovanom scenografijom. Neka dečica su se zabavljala tako što su zavijali norveške zastavice u trubu i stavljali ih u uši. Tražili su mi da taj detalj izbacim iz filma. To je bilo tada, pre nego što su se pojavili slični satirični dokumentarci. Svi znamo da je Norveška zemlja sa vrlo naprednim zakonima. Ali danas mnogi norveški umetnici ismejavaju državu i njen paternalistički stav prema stanovnicima? Ponekad želimo da skrenemo pažnju na preterani nacionalizam. Ima pisaca koji prave ironiju od suvišnog upliva države u privatni život. Vaš partner Torvald Stoltenberg nije došao s vama u Beograd. Oporavlja se od operacije. Da li vas zove telefonom? Sinoć sam isključila svoj telefon kada je počinjala projekcija filma u Kinoteci. Posle toga sam zaboravila da ga uključim. Tek jutros me je pronašao, i bio je veoma zabrinut. Zaista sam srećna sa Torvaldom. I potpuno slobodno mogu to da kažem da nikom u mojoj zemlji ne pada na pamet da nam na ovoj ljubavi zamera. Molimo vas da s5 u kom5ntarima držit5 t5m5 t5ksta. Kom5ntar5 pisan5 v5rzalom i linkov5 na drug5 sajtov5 n5 objavljuj5mo. Politika ONLINE n5ma nikakvu obav5zu obrazlaganja odluka v5zanih za skraćivanj5 kom5ntara i njihovo objavljivanj5. R5dakcija n5 odgovara za stavov5 čitalaca izn5s5n5 u kom5ntarima. Vaš kom5ntar mož5 sadržati najviš5 1. Sve se svodi na energiju, koliko ko i kakve energije ima i na sta je troši, ja licno pomazem svojoj zeni oko svega ali mi mnogo bolje ide zaradjivanje nego njoj shodno tome i podela energije ja vise vremena trosim na poslu a ona u kuci. E sad, svako hoce vise energije za sebe zbog toga i postoji stalna borba polova, ovo je vek individualizma a porodican zivot je nesto sto vecina ljudi oseca kao teg oko vrata ljudi jednostavno zele vise vremena za sebe za svoje karijere... Zašto se stalno poteže taj argument o primitivnim balkanskim muškarcima? Valjalo bi malo da proširite vidike izvan klišeiziranih odgovora. Otrcano je govoriti da su naši muškarci Balkanci, a žene su odakle, valjda su Finkinje ili Islanđanke? Ovaj eksperiment koji prave Norvežani možda bi bio moguć u slučaju da tamo stalno živi njih 95%, ali to nije slučaj. Muhamed je, čini mi se, najčešće ime novorođene dece u Oslu. Čim sloboda bude potpuna ona umire u anarhiji. Norvežani su dobri ljudi i polaze od pretpostavke da su svi ljudi isti kao oni što je zabluda. Reče davno Niče za njihovog zemljaka H. Žene su ostvarile mnoge slobode, ostvarila ih je i LBGT populacija, razne verske i etničke manjine i ko sve ne, ali da bi se to ostvarilo mnogo toga je moralo biti srušeno i urušeno, nešto opravdano, ali i mnogo toga nepromišljeno.