Bračne ponude
Ovdje ih ima trideseta k, od kojih su većina pravoslavci, te nekoliko muslimana i jevreja. Za više detalja pogledaj moj.
Svi bismo ostali kućama. Ja sam se iskreno poslije zauzimanja Sarajeva osjećao kao paradni konj, nakićen novim činovima i unaprijeđen u komandanta čete.
Bračne ponude - Ove dvije džamije ponos su bosanskih Muslimana, iako se te građevine ni izbliza ne mogu uporediti sa brojnim monumentalnim zdanjima Turskog carstva.
UDAVAČE: Snajke iz Albanije preplavile Srbiju Samo u poslednjih nekoliko godina srpski mladići sa Peštera doveli su iz Albanije preko 300 devojaka. Ova pojava donela je mnogo ohrabrenja stotinama neženja. Da je natalitet u velikom padu i da je sve veći broj neženja u selima i nije neka vest. U stotinama srpskih sela godinama se nije čuo dečji plač jer devojke neće da se udaju za mladiće sa sela i ne žele da žive na seoskim imanjima. Ovu sumornu sliku naše svakodnevice potire jedna gotovo neverovatna pojava koja je donela mnogo ohrabrenja stotinama srpskih neženja — seoski mladići iz Srbije, najčešće sa Peštera, sve više se žene mladim Albankama! Samo u poslednjih nekoliko godina srpski mladići sa Peštera doveli su iz Albanije preko 300 devojaka. Pokazale su se sve odreda kao odlične domaćice koje poštuju svoje izabranike, njegove roditelje posebno, i koje se ne libe svakakvog seoskog posla. Uz to, porodica i odgoj dece su im svetinja, baš kao i poštovanje svog supruga kao stožera porodice. Albanke su oživele sela na Pešteru, spasile na stotine porodica od izumiranja i skoro zaustavile seobu Srba iz ovog dela Srbije. Dolaskom nekoliko Albanki izrodilo se desetoro dece. Albanke su već izrodile preko stotinu mališana, a srpsko-albanskih brakova ima i u okolini Raške, na Kopaoniku, u Novoj Varoši, Priboju, Bukovici kod Rožaja. Udruženje pomaže pri dolasku Albanki i njihovom uklapanju u ovdašnji život. Već posle prvog susreta često pada dogovor o sklapanju braka, kaže Kovačević. Vole dobre domaćine, decu i pune kuće i posao na selu. Nadam se da će se trend njihovog dolaska nastaviti. One su bežale od našeg velikog stada ovaca, 25 krava, traktora, vodenice… Albanki Veri to nije smetalo, nije joj bilo važno ni što je znatno mlađa od Spasoja, odmah je videla da je dobar čovek i da ovde može lepo da se živi. One su spasile moju porodicu, naše selo, mnogo domaćinstava, ovde na Pešteru, Goliji i Rogozni. Obe snajke sve znaju da rade, pomažu muževima i ničega se ne libe. Vera kad zatreba čak i zida. Vredne su u kući, pedantne oko dece, pomažu u štali, stižu na njivu…Srpski jezik brzo uče. Njihovim stopama upravo ovih dana iz Jablanice na Zlatiboru, sela sa najviše neženja u Srbiji, put Albanije svakodnevno kreće po nekoliko momaka kako bi kaparisali mladu za ženidbu. I ne samo iz Jablanice — u selima Kokin Brod, Radoinja, Negbina, Seništa i druga, na obroncima Zlatibora i Zlatara na desetine je seoskih momaka koji su već bili ili idu u Albaniju. Kako nam je ispričao Stojan Timotijević iz Zahumskog na Pešteru u Skadru, gde se obreo i nikoga nije poznavao, pomogao mu je jedan taksista koji zna srpski jezik i koji ih je vozio i ujedno prevodio. Oženio je Dijelu iz okoline Skadra, a i njegov brat Radovan takođe se oženio iz Albanije. Lako sa crkvom, teško sa državom Srpska pravoslavna crkva im ne pravi nikakve probleme, venčava ih i krsti njihovu decu, ali sa državom Srbijom imaju problema jer sa dobijanjem državljanstva ide vrlo teško, a bez državljanstva ne mogu da ostvare nikakvo pravo. Posle mnogo peripetija i obijanja pragova državnih ustanova Ljumi je obećano da bi mogla dobiti srpsko državljanstvo. Na području Skadra, a posebno Berata, ima najviše pravoslavnog življa. Međutim, devojke koje su katolkinje rado se udaju za Srbe, krste se kao pravoslavke i prihvataju sve običaje Srba bez ikakvih problema. Pedesetak momaka iz sjeničke, novopazarske i tutinske opštine za nešto više od godinu dana dovelo je životne saputnice iz Albanije, uglavnom iz okoline Skadra. Neki u pravim momačkim godinama, a neki, priznaju, sasvim blizu opasne granice da budu proglašeni za beznadežne slučajeve, večite neženje. Prošlog vikenda, okupilo se više od 40 mešovitih srpsko-albanskih bračnih parova u selu Buđevu na Pešteri. Priče većine mladoženja različite, a opet slične. Mladost potrošena na igranke i kafane, ili u fabrikama po Šumadiji, odakle su se vratili kao tranzicioni višak, devojaka na Pešteri nema, a ako negde i ima neke, već su je zanela svetla velikog grada, pa neće za seljaka. Roditelji ili pomrli ili stari i imaju samo jednu molbu: da dožive da vide unuče. Sada već sa Verom, iz Puka u blizini Skadra, ima četvoromesečnog sina Miloša. U Buđevu se odavno nije čuo dečiji plač. Veru, veselu i nasmejanu, hvali čitavo selo. Vredna, zna sve poslove i u kući i oko stoke i na polju. Svekrva je, kažu, voli kao kćerku. Prinovu čekaju i Vukoman Maslak iz sela Crsko i njegova Borla. On je zove Boki, a objašnjava da ime njegove supruge može da se prevede kao Snežana. Radiša Savić iz Sopoćana šest godina je živeo sa starim ocem. Zaželela se kuća ženske ruke. Od kada je prag preskočila Pamvera, sve je drugačije, kaže Radiša. Staniša Janićijević i Grade Radosavljević iz novopazarskog sela Žunjeviće već su prekoračili četrdesetu. Njihove supruge Viktorija i Vitore u živahnom razgovoru očigledno imaju obilje tema. U tutinsko selo Dobrinju Srdan Popović je doveo Linditu, a pre desetak dana u albanske zetove upisao se i Miroslav Savić i oženio se Lizom. A mi smo se tek sad oslobodili ženskih poslova, muže krava, mešenja hleba i, hvala bogu, pranja veša — prepliću priče Srdan i Miroslav. Miroslav Mrlješ je u Osaonicu doveo Gofilju. Nedugo zatim, u susedno Guberevo došla je njena sestra Ljumija. Udala se za Radisava Milićevića. Imaju kod kuće u Albaniji još četiri sestre, pa možda... Rafail Vukašinović živi u centru Novog Pazara. Odnedavno sa njim je Anđela, simpatično devojče koje je sledilo put svoje sestre Mirele, udate za Nebojšu Vasovića u Štitarima. Anđela čeka da joj poodraste i najmlađa sestra, možda će i ona ovamo. Zorica Novčić, učiteljica, kaže da njen dever Marko i jetrva Ljulja čekaju prinovu. Šteta što se ovi momci nisu ranije ženili, bilo bi dece a škola u Buđevu ne bi bila zatvorena, pa Zorica sad do novog radnog mesta mora da putuje. Sjenički prota Miroslav Vranić je već mnoge parove venčao, uz saglasnost roditelja nevesti. Snajke iz Albanije jesu hrišćanke, ali su katolikinje. Uz nakit koji mladoženja, kad ode da isprosi nevestu, kupuje, gde spada prsten, narukvica, minđuše i sat, obavezan je i lančić sa zlatnim krstićem. Pričaju da jedan nevestin otac nije umeo da sakrije brigu kada je prolazeći kroz Novi Pazar video mnogobrojne džamije. Oni sa iskustvom u provodadžisanju kažu da je roditeljima u Albaniji važno da kćeri udaju za poštene ljude i hrišćane. Za jednim stolom na skupu u Buđevu samo muškarci. Po godinama priličilo bi im da pored sebe imaju i lepšu polovinu. Po neveste u Albaniju se ne ide nasumice. Već utabane staze najbolje znaju oni koji su taj put prošli. Detalje ne pričaju javno, ali su, kažu, spremni da na pravi put upute svakoga kome zatreba. Prvi nezavisni onlajn multimedijalni projekat u Srbiji i regionu. Onlajn magazin, radio i TV u službi istine, naroda i pravde. Reporter je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima na polju reklamiranja, razmene linkova i sadržaja i svakom drugom polju objektivnog, nadstranačkog, nepristrasnog i slobodnog novinarstva. Reporter je član Mreže onlajn medija Srbije i Udruženja onlajn novinara Srbije.