One su fatalne za mafijaše
Više je vodi mašta nego instikti. Moram priznati, uzasno glupe i nimalo empaticne.
Mnogi se ne razvode jer su svesni da ih ljubavnica nece kao zena trpeti , da im nece titrati kao ona. Oboje svesno to rade iz same koristi a ne ljubavi. Ljudi najcesce upropaste vazne stvari sa cistim glupostima.
Evo šta muškarci žele od žene, a šta od ljubavnice - Redakcija Blic online ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Žene danas vole slobodu, a neke od njih se ne ustručavaju da uđu u vezu sa oženjenim.
Dvorski kompleks Karađorđevića, duboko u sebi krije jednu tajnu i ljubavnu priču, o kojoj niste mogli da čujete ni reč na časovima istorije. Ova priča je o velikoj ljubavi maršala Tita i njegove sekretarice Davorjanke Paunović Zdenke, koju je zakopao u šumi , podigao joj spomenik, i svako jutro obilazio njen grob, plakao i ostavljao ružu. Prema predanjima Tito i Davorjanka su se upoznali u predvečerje rata, a tada veoma mlada i lepa studentkinja francuskog, modernog i izazovnog oblačenja, brzo se zaljubila u moćnog i misterioznog partijskog vođu. Avantura je prerasla u ljubav i Zdenka, kako ju je Tito nazvao, nije se više odvajala od njega. U toku rata Zdenka je pratila Tita na svakom koraku, kao njegova lična sekretarica. Kad smo ušli u sobu u njoj nije bilo nikoga. Iz susedne prostorije čuli su se uzdasi i krici praćeni jakom škripom kreveta. Krici su postajali sve glasniji, a škripa kreveta sve jača. Izgledalo je da će se krevet raspasti, a osoba u jaucima izdahnuti. Rekao sam drugovima da izađemo napolje da se malo prošetamo, jer ko zna kad će se ovo završiti. Posle jednočasovne šetnje, kad smo ušli u sobu, Tita smo zatekli za radnim stolom, krepkog i dobrog raspoloženja. Pogledao je u časovnik i rekao: Ne smeta što ste zakasnili, ja sam završio neke važne i neodložne poslove. Bila je sujetna, zajedljiva, volela je da naređuje, a neki su čak predlagali Maršalu i da je strelja. Kad je njen uticaj toliko porastao da je počela da se meša u neke važne odluke, odlučeno je da se sazove sastanak najužeg partijskog rukovodstva sa samo jednom tačkom dnevnog reda: rešiti problem Zdenke. Umorna od marševa po bosanskim gudurama, iscrpljena zimom i glađu, Zdenka je obolela od tuberkuloze. Nakratko odlazi u Rusiju na lečenje, ali se ubrzo vraća da bude pored svog Tita. Bolest joj se povratila i ubrzo je umrla, 1946.