(...da ti ispričam, dok nas u ovoj nije bilo,
kako sam preživljavala sudare
neizgovorenih dimenzija;
zvalo se vremenom sve što je prolazilo
usput,
izgledalo je nevino i stvarno
da bi zatim bolno nestajalo
u treptaju oka,
u pokretu ruke koja bi samo ponekad
izgledala poput moje,
moja,
u posudbama sebe na koje sam mislila
da i ja imam pravo,
da je posve u redu u ovoj mračnoj sobi u kojoj se čekamo
gutati taj bjesomučni tornado,
ne zastajati,
ne zapitati se,
pa ionako stojimo nedaleko od nas, zar ne,
uvijek za tu jednu
kronologiju izmaknuti,
ali osjećala bih pritom
svu zagušljivost lažnog vakuuma
na koju si me upozoravao iznutra,
ono poznato ništavilo u kojemu ne vidiš
ništa osim nepregledne gladne praznine,
pa kao da sam svejedno vjerovala
da na taj međuprostor jalovih manevara
i ja imam neotuđivo pravo
prije nego ti se došapnem,
prije nego ti konačno
pokažem svaki ovaj bolan ožiljak,
putokaz koji će bez dvojbe prepoznati
samo onaj jedan,
onaj koji zna)
___________________________________
(Njegov odgovor:)
Post je objavljen 29.12.2018. u 12:58 sati.