Marketing
Posao u Srbiji - Pronađite djevojku
Kako naći posao u Srbiji?
Click here: Posao u Srbiji
Time kandidat pokazuje da ne ceni tuđe vreme, prikazuje se u svetlu neodgovorne osobe, koja površno i nezainteresovano pristupa stvarima. Naravno da nije bilo reči o plati, to ako prodjem dalje. Nisam znala da se namirnice kupuju i racuni placaju vazduhom.
Ja sam na taj način našla svoj prvi bitan posao. Daj coveku moc i videces kakav je. Za sve poslodavce, dobro proucite biografije kandidata, mozda naidjete na zlata vrijednog. Inace tu su ranije pokusali razni sa nekim radnjicama, pa propali za par meseci.
OVO JE NAJTRAŽENIJI POSAO U SRBIJI: Pogledajte kakva je gužva na prijavljivanju! - Svaka cast na temi koju si otvorio , svako ima pravo na svoje misljenje i svako struktiura intervjue prema profilu ljudi koje traze za svoju kompaniju.
Intervju za posao je prvi kontakt koji kandidat ima sa predstavnicima kompanije u kojoj želi da radi. Naravno da je važno ostaviti što pozitivniji utisak. Pitali smo HR dve najpoželjnije kompanije za zaposlenje Telekom Srbija i Coca Cola Hellenic i jedne banke Raiffeisen banka da ukažu koje su najčešće greške kandidata, a šta su najpoželjnije osobine. Prilikom odabira garderobe za intervju, potrebno je voditi se sa principima poslovnog oblačenja, ali voditi računa i o samoj delatnosti kompanije kao i kodeksu oblačenja koji postoji. Takođe, potrebno je izbegavati prenaglašenu šminku, upadljive frizure, previše ekstremne detalje. Time kandidat pokazuje da ne ceni tuđe vreme, prikazuje se u svetlu neodgovorne osobe, koja površno i nezainteresovano pristupa stvarima. Činjenica je da je novac u najvećem broju slučaja dominantni factor motivacije za obavljanje poslova. Međutim, ukoliko se na prvom intervjuu, pre dobijanja povratne informacije o tome da je poslodavac uvrstio konkretnog kandidata u uži izbor, postavljaju pitanja o zaradi, mogućnostima za napredovanje ili dodatnim beneficijama, stvarate utisak o sebi kao o osobi koja nije previše zainteresovana za konkretno radno mesto i koja se verovatno tu neće dugo zadržati. Ona je normalna i uvek prisutna kada je ljudima stalo da se dobro pokažu. Na primer kada kandidati nemaju primere za neke neuspehe, probleme ili konflikte. U kontekstu svega prethodno navedenog, ovo se odnosi na situaciju kada kao intervjuer ostanete bez impresije o osobi i, bez obzira na sve dobre odgovore koje ste dobili, ipak se opredelite za nekog drugog ko je pokazao više autentičnosti. Ipak, svi mi želimo da nam kolege budu ljudi koji su iskreni, kojima možemo da verujemo i koji imaju neki lični pečat. Ovo ne bih nikada uzela za zlo kandidatu koji već ima radnog iskustva, što znači da kandidat zna svoj posao i u Vašoj kompaniji za njega nema velikih iznenađenja, i on naravno već negde radi. Svaki kandidat želi više da zarađuje na sledećem poslu, da ima mogućnosti za dalje napredovanje i bolje uslove od prethodnih. Meni ovo čak ukazuje na visoke aspiracije kandidata. Spram truda i zalaganja, dolazi i plata naravno, kao i beneficije. Osoba koja menja posao je morala da uzme slobodan dan da bi došla na intervju sa Vama i nema vremena za gubljenje. I ta osoba ima pravo da bira firmu, a ne samo firma osobu. Kandidati su ljudi koji žele da rade i zarađuju za hleb, baš kao i mi. A što se tiče oblačenja, potrebno je shvatiti da neki ljudi tek prvi put ulaze uopšte u neku firmu i ne znaju za naše dress code-ove, fore sa suknjama i košuljama, da li je previše elegantno ili nije i sl. To je između ostalog, mnogo puta, lična procena intervjuera, jer se svi ravnamo prema sebi. Ne znači da je moje extra elegantno, Vama uopšte elegantno i obrnuto. Ako Vam je već stalo do oblačenja, informišite osobu šta se od nje očekuje u vezi dress coda u Vašoj firmi i pomozite joj da se uklopi, ukoliko sve ostalo odgovara opisu posla i vrednostima firme. Ljiljana Varga, HR menager Saturized Interactive Agency 24. Želim ovde da napišem da sam bila u Telekom-u na razgovoru za posao. Kako sam trenutno u radnom odnosu i želim da promenim okruženje, meni je plata veoma bitan faktor. Odnosno ne dozvoljavam da padne ispod nivoa zarade koju trenutno primam. Priča o plati je bila možda tek u drugom ili trećem krugu. Gospođe iz Telekom, a bilo ih je 5, naglasile su mi da to što ja tražim je nerealno i da treba da me bude sramota. Naš razgovor se prilično žučno se završio, tako da više nikad ne bih pomislila da postoji mogućnost da se u takvoj kompaniji zaposlim. Pa i ja imam pravo izbora! Nisu kompanije bogovi pa da oni sve pitaju a mi cutimo, zato je svet i propao. Kompanije sve treba da napisu u oglasu, sve do sitnih crevaca, a mi da biramo. Mogli bi malo da procitate Zak zan rusoa ili Adorna. Sramota koliko ne razumevanje drustva. Dokaz da sam u pravu je stanje cele zemaljske kugle, a vi ste doprineli tome. Da li vas je sramota. Narodu treba malo duza da shvati, ali na kraju uvek dodje do neke pobune, pa doci ce i do ove protiv kompanija. O toj kompaniji znamo ono sto smo procitali ili culi i mislimo da je to ozbiljna kompanija zato smo i dosli,pokazali zainteresovanost. Ono sto je veoma bitno je cinjenica da i mi imamo neka pitanja za moguceg poslodavca ali u vecini slucajeva nemamo tu priliku. Ako kandidat ima neka pitanja za poslodavca dozvolite mu da pita jer na osnovu tih pitanja moze se dosta zakljuciti o osobi,nivou poslovnosti,nacinu rada,razmisljanja itd Naravno svi mi radimo da bi zaradili i borimo se za bolje pozicije i vece plate. Nazalost sve gore pomenuto na razgovoru se zavrsi time da poslodavac kaze hvala Vam sto ste bili cucemo se, Nema pomena o tome dali ste prosli u uzi krug,nedaj boze da ko spomene platu,benificije,mogucnost napredovanja,sta se od Vas ocekuje na otvorenoj poziciji. A upravo je to glavni razlog zasto smo i dosli na razgovor. I onda shvatite da se ocekuje od Vas da odete kuci i cekate totalno nesvesni o trenutnom statusu pa ako se neko smiluje onda ce Vas pozvati i upristojiti makar i negativnim odgovorom. Bio sam na razgovoru za posao u Persu, za poziciju regionalni rukovodilac operacija. Od preko 300 kandidata, akon 2 testiranja i razgovora sa ljudskim resursima, ostalo je nas 5-oro. I odjednom se pojavljuje neka žena koja vodi završni krug razgovora i mene oslovljava sa Nemanja 5-6 puta. Koleginica joj se smeje uza leđa i savetuje da ja nisam Nemanja. Niko od preostalih kadidata se ne zove Nemanja Dotična u prilično pripitom stanju počinje da postavlja neka nepotrebna pitanja, na koja ja odmah odgovaram, dok joj koleginica rumeni u licu i ukuvava u sebi samo što joj para ne pođe na uši. Završi se i taj razgovor, oni su kao zadovoljni, i naravno, ne jave se nikad. A na to mesto ne zaposle nikoga. Jel pokazivanjem da si željan da učiš i na napreduješ je pozitivno, to pokazuje da si ambiciozan i da želiš da budeš što bolji u svojoj struci. Tržište je dosta promenljivo što se tiče tehnike, tehnologija, nauke i normalno je po meni da kandidat ima želju za učenjem kako bih bio u toku sa trendom ali i sa razvojem nauke, tehnologije i tehnike proizvodnje. Moj prijateljica je zahvaljujući tome i dobila posao, kaže da nije pokazala želju za daljim učenjem i usavršavanjem ne bih dobila posao. To su je odmah pitali da li je spremna na to. Lako je danas naći posao gdje ćemo radit za male pare, a davat maksimum. Kao što kandidat treba priložiti transparentno svoj CV i sve ostalo …po meni treba i plata biti transparentna barem u nekom rasponu ako ne tačnom iznosu. Zar dolazimo na posao tražeći milostinju ili tražiti ono što zaradimo svojim rukama. Ima tu bezobrazluka,…posebno kod velikih firmi. Sve traže, sve cjepidlače,… a plata najzadnja …to je u startu navikavanje na robovanje a ne na rad. I ta pravila znaju svi mladi koji danas traze posao. Nije problem u ponasanju na razgovoru za posao, vec u tome sto se za jednu radnu poziciju prijavi vise od stotinak ljudi. Oni koji su pozvani na intervju su vecinom obrazovani ljudi koji imaju ili radnog iskustva ili su vec negde obavljali praksu. Niko nece doci u kratkom sorcu na razgovor ili kao za nocni izlazak. A sto se tice zainteresovanosti kandidata za kompaniju, to je tek prica za sebe. Da li ce meni HR umeti da objasni da li firma ulaze u CSR i kako se brine o svojim zaposlenima. Koliko ima zaposlenih osoba sa invaliditetom, da li ne otpusta mlade zene koje ostaju u drugom stanju i kako se brine o svojim zaposlenima? Koliko ulaze u edukaciju? Cisto sumnjam da imaju odgovore na to, a takodje bi ja kao kandidat zvucala previse radoznalo, tako da bih odmah otpala sa liste… Smesno je sve to… I zalosno! Neka se otvaraju radna mesta i neka se manje brinu da li zena ima crvene nokte na razgovoru ili diskretan manikir. To uopste nije vazno. Vazno sta znaju i umeju. A to oni koji vrede ni ne stignu da pokazu. Nego im firme iz inostranstva govore kako imaju impresivne biografije. I odlaze… Dok nasi HR-ovi resetaju pristojne, pametne i obrazovane i prave od njih primere koje zanima samo kolika je plata. Nisam znala da se namirnice kupuju i racuni placaju vazduhom. Ali ocigleno je tako…. O Bože, situacija se nije ništa promenila. Evo, sutra imam razgovor za posao, diplomirala sam 2014. Imenjakinjo Mirjana, sve ste u pravu, računi se ne plaćaju vazduhom, ali naši HR valjda očekuju da radimo zarad firme a ne zarad sebe. Znam kako će moj razgvoor sutra da izgleda, jadno kao i svi ostali, ali zato baš kako kažete stranci su impresionirani mojom biografijom i silnim volontiranjima. Ne znam, ne želim da odem ali me sve tera odavde. Nikad manje posla i para, nikad bahatiji poslodavci. Samo sam izašla jednog dana iz tima rođaka i napustila posao kad mi je više preselo iživljavanje, dok pare kasne po 3 meseca. Trebalo je i ranije da napustim. Živeću od mojih časova i prevođenja, a cilj da odem što dalje. U Srbiji su ostale uglavnom budale preko veze i rođaka, a normalni se ni ne trude da se izbore za sebe. Rešenje je da se ode. To je recenica kojom direktori danas otvoreno prete svojim zaposelnima, nagovestavajuci im kako su lako zamenljivi i koliko je njihova pozicija pa samim tim i buducnost- neizvesna! A normalno je, da covek sa iskustvom i kvalifikacijama pregovara oko plate i uslova rada koji pored plate podrazumevaju i ostale benificije telefon, kola, razne edukacije , godisnji odmor, mogucnost napredovanja.. Ali iskreno, kojoj firmi danas trebaju autenticni ljudi, sa stavom i svojim misljenjem? Takve osobine su danas relano mnogo pozeljnije od bilo kakve strucnosti. Preterana intimizacija sa intervjuverom a kasnije sa nadredjenima, je vise nego pozeljna a kasnije i apsolutno neophodna za opstanak u bilo kojoj firmi. Profesionalan odnos prema poslu i kolegama se smatra previse krutim i neprilagodljivim. Emotivna stabilnost je zaista neophodna osobina koju mora da poseduje svaki kandidat da bi kasnije mogao da podnese svoje buduce,emotivno nestabilne kolege i menadzere koji su svoju nestabilnost vesto sakrili na svojim intervjuima. A ako zensko procenjuje zensko na intervju, onda samo neka teska hemija izmedju njih dve moze da pomogne kako bi se odeca i obuca smatrali adekvatnim! U tom slucaju morate da se ponasate i oblacite kao nekad kada ste polagali ispit kod profesorke umesto profesora, da ne biste zavrsili pre nego sto ste i poceli. Naravno, postoje izuzeci izvinjam se Ljiljani u prvom komentaru, na koju se ovo ne odnosi. Sustina, licno misljenje, strucnost su danas odraz nefleksibilnosti i lose komunikacije! Vecini sluzbenika bih preporucila edukaciju. I gospodo iz Raiffeisen banke, da ste imalo prosli edukacije u vezi tipova licnosti, znali biste da gledanje u neku drugu stranu osim u vase oci znaci jedan od tipova: vizuelni, kinesteticki ili auditivni. Ne biste lepili etikete nesigurnih licnosti tek tako. Zato i birate osobe kojima mozete ne da upravljate, nego da manipulisete! Prošla 3 kruga, radila već u korporaciji, aplicirala za drugu. Kriterijume ispunjavam u potpunosti, kao i relevantno radno iskustvo. Moze se reci čak i da sam malo prekvalifikovana. Moj intervju je prošao mojom apsolutnom demotivacijom samo iz razloga što dok sam ja pričala, vrlo ozbiljno, predstavljala svoj dosadašnji rad, devojka je sve vreme gledala u moje CIPELE?!? Bila sam primereno obučena: pantalone, bela košulja, ravne zatvorene cipele ne znam čime su izazvale pažnju, obične cipele, čiste i nove i jednostavne. Ja sam počela da gubim koncentraciju i imala želju da na pola intervjua ustanem i odem. Od njihovog prisnog odnosa jer naravno tako se podrazumeva, vratila sam se na persiranje i profesionalni odnos, jer je devojka iz HR svojim stavom dovela do toga. Naravno da nije bilo reči o plati, to ako prodjem dalje. Završilo se, sa svakako mi je drago da ste došli. Pretpostavljam da sam odmah otpisana, jer ko zna, cipele su ipak bile neki momenat koji je presudio. Profesionalizam je kod njih pojam koji ne poznaju. Telekom Srbija- javno preduzeće koje nema korporativnu kulturu kao ni menadžment obećanja niti ekonomiju iskustva kada su u pitanju zaposleni. Gde je assessment za pozicije? Coca Cola kod nas nema ni trun posmatranja ljudskih resursa kao obnovljiv izvor energije već samo kao trošak… a banke su posebna priča… Izabrali ste pogrešne primere.. Mnogi teorijski primeri iz marketinga, menadžmenta, ljudskih resursa… upravo su došli iz PRAKSE Coca Cole. Umesto toga, pogledajmo jednostavno šta ZAISTA poslodavci traže kao u ovom primeru-3 veoma poznate kompanije u Srbiji. Kada vi budete u njihovoj koži… e, onda ćemo imati još jedan tekst na MCB Blogu 30. Ja se bavim delom HR-a 11 godina trening zaposlenih i zaista sam upoznao veliki broj pametnih, poštenih, vrednih ljudi koji rade u HR sektoru. I kao posalji Cv na engleskom ja se ne slazem sa tim u toku razgovora se moze oceniti nivo znanja, pa meni neko moze prevesti i kad procitate ahaa pa ona zna engleski jezik a ono nema pojma i takvi se pozivaju na razgovor STRASNO …….. Bitno je kako se snaci u raznim situacijama i imati volju ucenja i uspeh sigurno nece izostati 30. E da bi u srbiji dobio poso recimo u telekomu postoje odredjeni postupci koje moras obavezno da uradis tipa da pronadjes adekvatnu vezu pa da sve lepo organizujes i naravno kada sve lepo slegne ti si zaposljen covek,devedeset posto mladih u srbiji do trideset godina nema nikakvog iskustva sem dogogodisnjih razgovora za poso. Ova tema je veoma diskutabilna i ovo sto ste vi naveli jeste tacno ali u velikoj vecini nije primenjivo. Recimo sad cu da spomenem kokakolu u vranju kako primer koliko su oni primenili ovo sto su rekli:vise od pedeset posto tamo su partiski ljudi koji su dobijali poso po partiskoj liniji poznanstu…a ne po onom sto su cenjene kolege pisale. Toliko od mene a samo da znate ovakvih primera je na sve strane. Svesni smo kako se treba obuci kada se ide na razgovor i u razred ako se posao dobije, poznajemo svoje radne zadatke, znamo čak i kolika nam je plata, ali do razgovora nikada ne dođe. E onda se vi osetite kao magarac jer ynate da ne samo da sa vama nije vođen razgovor, već isti nije vođen tačka. Treba li naglasiti da se ovakvim načinom selekcije godišnje zaposli 20 do 50 radnika u prosveti od kojih barem 50% ne ispuni ni deseti deo onoga što pozicija na kojoj radi zahteva od njega ali je tu jer mu se može. Kako se obukao, kako se ponaša i šta misli takav radnik je direktorima od sekundarnog značaja… 30. Ovaj tekst je naslovljen, pre svega, ljudima iz privrede business. Pretpostavljam da je situacija u školama i državnim institucijama još slabija. No, zato i postoji MCB blog… mali, besplatan pokušaj da se podigne nivo znanja 20. Recimo da danas, 10 godina od kada sam prvi put poceo da radim, sve manje mi je jasno sta onaj koji sprovodi intervju hoce da cuje. U principu, sve vise uvidjam da vise vole da ih lazes, i da je forma bitnija od sustine. E sad, ovo se cak ne odnosi samo na Srbiju, buduci da sam imao priliku da radim i u Emiratima. A nakon toga vas eliminisu. Poslednjih par meseci imao sam intervjue za dve inostrane firme, razlicite, oba puta su HR cinili Italijani. Prvi me je eliminisao u startu, fizicki mu se nisam uklapao u zeljeni profil, sto sam i ocekivao. I tako su me pozvali za poziciju za koju nisam ni aplicirao, tako da nisam ocekivao da budem izabran. Ali njegovo ignorisanje mog ucesca u debati bilo je vise nego jadno, sto se profesionalne strane tice. Kasnije mi je Makedonka koja je bila deo komisije rekla da je bila vrlo neprijatno iznenadjena jer sam kotirao u top 5 po iskustvima, a sto se tice znanja jezika to se na intervjuu videlo. Pre nedelju dana sam imao intervju sa drugom kompanijom, ponovo je Italijan bio rekruter, napravio sam drugaciji pristup u odnosu na prethodni, vise nego aktivno ucestvovao u debati, cesto postavljao pitanja o poslu, operacijam, aktivnostima to je ono sto ovi nasi odozgo u tekstu cene , i taj je odmah nakon debate eliminisao nas osmoro koji smo sve vreme bili aktivni. Posto je u pitanju Qatar, eliminisani smo jer postavljamo pitanja, oni traze profil radnika koji nista ne pita, nego samo savija glavu. Jos je povrh svega samo nas troje bilo sa cuvenim bliskoistocnim iskustvom i svo troje smo eliminisani, jer bi doslo do onog neprijatnog dela sa nepristojno niskom ponudom zarada. To cak nismo ni pomenuli. E, to se radi cak i u onom delu sveta koji po nasem shvatanjima pliva u blagostanju, i tamo vlada nevidejni red i profesionalizam. O tome bih tek mogao roman da napisem, kakve sam menadzere imao i koliko sam puta ispravljao njihove brljotine. Bilo je i onih koji su bili vrhunski profesionalci, ali najveci je broj onih kojima je jedina referenca — Arapin po nacionalnosti. O nasim firmama, a prosao sam i privatni i drzavni sektor, svasta bih mogao da napisem. U principu, to su situacije koje idu iz krajnosti u krajnost. Od vrhunskih profesionalaca, do tesko izgubljenih slucajeva, kada je menadzment u pitanju. Kada je u pitanju HR i proces selekcije, retke su situacije da sam naisao na neprofesionalizam, bilo je i toga, medjutim, na to sam najvise nailazio kada je sam rukovodeci kadar u pitanju. Jednom prilikom mi je jedan od direktora rekao da smatra da moj fakultet treba ukinuti i da ta diploma nista ne vredi, ovaj poslednji je na razgovoru prakticno pokusao da me napravi nepismenim, jer sam svoje vidjenje njihove firme predstavio kroz clanke koje je on sam davao u novinama. Kaze, ne zna odakle sam stekao tu predstavu. Kad sam mu rekao da sam mozda pogresno razumeo ono sto sam iz njegovih izjava procitao, nije nista prokomentarisao. I svasta bih jos mogao da napisem, i da, mogu da iznesem sasvim solidne kritike na mnogobrojne procese selekcije, podjednako isto kao sto mogu da iskritikujem samog sebe. Da se ne pravimo naivni, znamo svi jako dobro kako se kod nas proces selekcije odvija. Cak i u tim cuvenim korporacijama koje su napravile svetske brendove. Mogu i da kazem da je u gore navesenim zahtevima od doticnih predstavnika HR-a previse licemerja, s obzirom na to kako obavljaju konkurse. Ma sam termin HR mi je ponizavajuc ljudski resursi? Tako da je meni citava ta prica bas onako kako je moj menadzer u Emiratima rekao — everything is just a show. Sa druge strane, uverila sam se više puta da kandidati, bez iskustva, vrlo često i biraju posao i ponašaju se razmaženo prema prilici koju im pružamo. Jedan od primera koji je na mene ostavio baš veliki utisak jeste kada sam pozivala devojku da dođe na razgovor za posao koji bi radila u mestu stanovanja, ali je na razgovor bilo neophodno da dođe u centralu. Takva nam je zemlja, a mi moramo da se borimo sa tim. Možda zvuči tužno, no to još uvek nije normalno u Srbiji. Problemi sa strane KANDIDATA: — kandidati dolaze u japankama na razgovor — neke simpatične devojčice dolaze obučene u korsete i u seksi veš. Super ih je za videti ako si muškarac , no i malo govori o njima, zar ne? Ja sam obavezno pitao svakog kandidata o OČEKIVANJIMA za platu. Razlog je bio da eliminišem kandidate koji imaju prevelika očekivanja +20% , ali… ja sam to ODMAH i rekao kandidatu. ODMAH sam rekao kandidatu da ne možemo dalje ići, jer su razlike zaista prevelike više od +20%. Nisam išao u dalju raspravu, jer će kandidat biti jako nezadovoljan ako krene da radi 800 umesto očekivanih 1500. Dakle, moja poruka HR menadžerima — obavezno pitajte oko OČEKIVANJA za platu. Recite iskreno kandidatima ako su njihova očekivanja prevelika. Ne ulazite u razloge, nemojte da se cenjkate. Jednostavno, završite taj intervju ODMAH i krenite na drugog kandidata. Moja poruka kandidatima — pitajte otvoreno za platu. Recite da imate svoja očekivanja. Recite iskreno svoja očekivanja oko plate 1500 … Bez obzira šta god vi kažete, kompanija ima svoju definisanu politiku oko plata 800 i neće je menjati samo zbog vas. Ukoliko se vaša očekivanja ne slažu sa ponudjenom platom, recito to iskreno. Bolje je da to uradite ODMAH a ne kasnije. Moja poruka svima — čitajte MCB Blog 31. Razlog je što sam par puta tako odgovorila a onda su me pogledali čudno. Po svim standardima — za moju struku to je neka minimalna plata za početnika. Da ne spominjem kako sam se javlja na oglase za praksu i to neplaćenu, i bivala odbijena jer nemam 3 godine radnog iskustva. To je van svakog komentara, posebno što je u pitanju jedna naša veća kompanija i veoma poznata. O tome da se na odgovor čeka po 3-4 meseca tek da ne govorim. Ako radim posao koji zahteva srednju školu sa diplomom fakulteta, što je bolje nego čekati posao, i tražim nešto što mi više odgovara po zvanju — očekujem da to HR uvaži a ne da kritikuje. Poslodavac plaća za RADNO MESTO a ne za to KOLIKO VREDIŠ. Isto tako, ako radiš odgovoran posao možeš imati 3. Dakle, još jednom — bitni su ZAHTEVI RADNOG MESTA a ne sposobnosti kandidata za visinu plate. Možete da vi vredite neverovatno puno, no poslodavac uvek gleda ZAHTEV RADNOG MESTA i prema tome određuje radnu platu. Ja sam jednom imao situaciju da sam tražio Xxxx platu, a dobio sam 50% više! Bio sam šokiran… i naravno, nisam odbio Moj komentar nije da te obeshrabri; čak naprotiv. Samo želim da ti približim LOGIKU razmišljanja poslodavca i zašto rade to što rade… 31. Moja je greška što nisam navela da sam konkutisala na mesta koja zahtevaju veliku odgovornost, visok stepen znanja i diplomu koju imam u džepu. Koja su plaćena i bolje. Raspitala sam se pre razgovora o platama. Desilo mi se da mi poslodavac na razgovoru kaže da on ne zna šta je moj posao, ali da su mu rekli da treba, pa da on baš zato traži nekoga ali ne misli da to vredi toliko para. Tom čoveku barem nisam uzela za zlo njegov stav — bio je iskren i ja sam to cenila. Često menadžeri NE ZNAJU opis posla, ne daju kandidatu, ne opišu mu njegove dužnosti… Npr, ja sam svakom zanimljivom kandidatu dao VRLO DETALJAN opis posla. Šta će da radi, koje su aktivnosti, šta ga očekuje, koja su mu prava, koje su mu obaveze… Posle toga, proveravao sam da li on to i ZAISTA razume. Neki su pogledali papir i odmah odustali — što je OK. Za neke sam ja shvatio da oni nama ne odgovaraju — i odmah sam im to rekao. No, kao što rekoh, bitno je da se bude ISKREN. Ja, čak štaviše, volim da kažem ono što može biti najgore na poslu. Npr, pukla je vodovodna cev ili nema vode, a 10 polaznika seminara hoće u WC — šta ćeš da uradiš? Kandidati uglavnom cene kada si iskren i kada im otvoreno saopštiš kakva je REALNA situacija. Npr, ako ja imam kafe kuvaricu, ja cu je placati kao kafe kuvaricu a ona moze biti i doktor nauka, najbolji menadzer na svetu i sl. Zato se i uvode platni razredi, da ljudi imaju JASNA ocekivanja. Vecina dobrih kompanija ima jasne platne razrede… I to nije lose, cak naprotiv takodje, jos jedan generalni stav. Pomaze kandidatima u razumevanju interne logike sistema kompenzacije. Zelio bih da dodam da iako najzastupljeniji model job-based structure nije i jedini model za utvrdjivanje internih platnih razlika. Skill-based structure — placa radnike u zavisnosti od vestina koje poseduju. Sve veca primena ali jos uvek najvise zastupljena u proizvodnim djelatnostima. Jedan zna samo da zavrne saraf, a drugi zna jos jednu kativnost. Drugi je vise placen i samim tim kompanija motivise radnike za sticanje odrejdenih vjestina. Povecava fleksibilnost radne snage i smanjuje odredjene rizike. Competency based structure — Prva pomisao su kompanije oje zaposljavaju visoko profesionalan kadar. Placen si onoliko koliko donosis kompaniji ne samo u finansijskom smislu vec i u imidzu, iskustvu… Zanimljiv paradox nalazimo u Tournament teoriji — npr. Svaki sledeci nivo donosi neproporcionalno veci nivo zarade. Poenta je da se jako brzo napreduje i ko zeli da zaradi dace sve od sebe da dodje do vrha hijerarhijske lestvice — jer nagrada ceka samo onoga na vrhu. Cinjenica je da ipak najvise para ovim fimama donose zaposleni na najnizem nivou Eto, mali pregled zanimljivosti… Pitanje za razmisljanje: zasto su i koliko placeni muzicari, sportisti u klubovima i da li oni imaju platne razrede? Mada, generalno pravilo je da iza svake cifre postoji ordedjeni razlog. Kako jedan kandidat moze znati kakvi su uslovi rada u jednoj kompaniji, pgotovu za kandidate koji prvi put traze posao. Ja imam drugi metod, kada mene poslovadac pita za platu ili o ocekivanjima, moj odgovor je zapravo pitanje toj osobi, pogotovu ako nije kompanija u mom mestu, da li ta plata moze da pokrije troskove stanovanja, hrane i mozda nesto da ostane. Onda loptu prebacim kod njih, i obicno mi ponude cifru, sa kojom se ja slozim ili ne slozim. Trenutno radim u jednoj dobroj francuskoj kompaniji, a ponudili su mi korektnu sumu za posao. Drugo, svi HR-ovi ili poslodavci ne mogu da se igraju sa iskusnim kandidatima tj onima koji znaju posao. Uglavnom se svi sile nad onima koji traze prvi put posao. Nekoliko puta sam i ja intervjuisao kandidate i unapred im predocio kakva ocekivanja trebaju da imaju. A drugo, i ako neko trazi 2-3000 evra platu, mislim da bi korektno pitanje bilo, sta tak kandidat moze da ponudi za tu platu, a ne eliminisati. Naime, koliko se ceni u koliko je kandidat iskren? U smislu imala sam na jednom razgovoru pitanje: Koliko se dobro snalazim sa kvantitativnim istraživanjima tržišta? Odgovorila sam sasvim iskreno da ja imam 10 godina iskustva u kvlaitativnim istraživanjima ali jako malo iskustva u kvantitativnim tj znam da pravim upitnike, znam da radim u progamima za analizu, znam da obradim podatke, ali da ipak nmam toliko iskustva kao u ovom drugom — naravno uz napomenu da brzo učim i da mogu jako brzo sve da savladam što opet nije laž, mogu prosto sam se više specijalizovala za jedno jer se njime i bavim. Moje okruženje me je kritikovalo zbog tako iskreno datog odgovora. Cenim da se svaka laž lako otkrije, a i ne volim laži, posebno u poslu. Smeta Vam isticanje finansijskog aspekta na intervjuu u Telekomu? Pa oprostite sto Vas pitam gospodjo iz telekoma, ali da li vi radite za platu ili Vam je dovoljna lojalnost firmi da zivite? Bio u Coca Coli, dobro se pokazao, nisu me ni obavestili ni o cemu. Znam dosta ljudi iz Coca cole, nemam lepo misljenje o vecini, kao ni oni sami o sebi :. Ipak ima par izuzetaka. O ljudskim resursima imam jos manje lepo misljenje. Bitna je veza, kao i u vecini preduzeca u Srbiji, verovatno gorepomenuti gospodin Zoran zna o cemu se radi ;. Jedan divan primer kako izuzetno dobro pozicionirana banka zloupotrebljava svoju moci i iskoriscava nezaposlenost u zemlji. Ali, zar to ne rade i jace firme u svetu kao npr. Nike i Apple :? Drago mi je da sam na dobroj poziciji i sto ne moram da gubim vreme sa ovakvim nabedjenim HR menadzerima. Daj coveku moc i videces kakav je. Iz ovih gore stvari koje su gorenavedeni prepisali iz sablona za oglase koje ce davati na infostudu, jasno je s kim se ima posla: npr. Coca Cola Poželjne osobine + Orijentisanost ka poslu i ciljevima kompanije je svakako najvažnije Posedovanje neophodnog znanja i iskustva vezanog za poziciju Dobra saradnja i komunikacija sa drugim ljudima Otvorenost za promene, napredovanje i učenje Lične vrednosti, koje ga čine uklopivim u sistem i tim u koji dolazi Tzv copy-paste za oglas sa Infostuda U svakom slucaju, hvala MCB na trudu i samo napred! Najbitnija je veza, jer ako nemaš vezu nemaš čemu ni da se nadaš. Dobra veza dnas vredi više od fakultetske diplome. Poznajem neke ljude koji su na direktorskim i menadžerskim pozicijama u poznatim kompanijama a nemaju fakltetsku diplomu tj imaju srednju stručnu spremu, ali su imali jaku vezu. Takođe, neke kompanije previše razvuku proces selekcije,na primer CocaCola Helenic kod njih proces selekcije traje nekoliko meseci. Lično sam dogurao do 5. Na kraju sam čuo da nisu nikoga primili. Čemu onda tenzija i maltretiranje kandidata. Takođe u nekim kompanijama HR-ovi te zatrpavaju raznim testovima tako da nemožes da dođeš do prilike da pokažes znanje iz oblasti struke za koju si konkurisao. Ti testovi jesu potrebni ali ne treba oni da budu ključni filter selekcije. Takve kompanije prime nekog na osnovu tstova pa onda kad taj kandidat počne da radi i zakopa se sa strucnim problemima kompanija je primorana da ponovo raspisuje konkurs za tu poziciju i da traži drugog kandidata. Ovo je veoma čest slučaj, ako pratite oglase na infostudu videćete da se neki oglasi ponavljaju vise puta u par meseci. Znam neke kompanije u kojima se ovo dešavalo Alka, Huawei, DTS…. To ne samo da je pošteno nego i poželjno, ni HR ni kandidat ne treba da troše vreme ukoliko ne postoji šansa da se pogode oko kompenzacije. Firma ima pravo da nudi minimalnu platu zakonom dozvoljenu ako hoće za poziciju koju oglašava. U zavisnosti od tržišta rada i njihove sreće dobiće i kandidata koji okvirno odgovara uslovima pozicije i tržišta. Generalno mislim da je većina HR osoblja tu da primenjuje šablonske intervjue i to je pošteno, ako ima 200 kandidata oni ne mogu da svakom posvete 3 sata. Kada treba da se zapošljavaju malo ozbiljnije pozicije i kada se broj kandidata meri jednom cifrom onda su to vrlo ozbiljna pitanja. Uvek možete da se prijavite i tamo gde su 10 puta veće plate. Ja kao vlasnik uspesne kompanije u Australiji uvek naglasim visinu plate, beneficije i kako zaposleni mogu da napreduju u oglasu za posao. Nazalost u Srbiji koliko vidim nije takva situacija. Poslodavci bi zeleli da zaposle najbolje kadrove za minimalnu platu tako da sebi obezbede velika primanja i sebe da unaprede a da svi ostali ostanu u mestu. Nazalost to nefunkcionise tako u stvarnosti. Moje misljenje je da zaposleni mora da brine o sebi i njegovoj finasijskoj stabilnosti da bi meni mogao da obezbedi rast i prosperitet. Preporucujem HR odeljenjima da malo preispitaju sebe i njihove metode razmisljanja, uostalom, neverujem da oni ne razmiljaju o svojo buducnosti ali ako nerazmisljaju, mozda je vreme da pocnu. Ja sam spremio 7000 evra i cekam svoj posao. Inace brat mi radi u jednoj od ovih kompanija vec 6 godina a zaposljenje ga je kostalo 3500. Toliko o razgovorima za posao 02. Kao što ti imaš primer brata koji je dao 3. Sve je stvar kako posmatraš situaciju. Na tvom mestu, ja bih uzeo 7. Nauči strani jezik, računare, veštine komunikacija, rad u timu… , Znanje koje stekneš ostaje večito U TEBI i tvoja glava je puna pameti. Pare koje daš nekome… ostanu u TUĐEM džepu. A ti ostaneš prazne glave … 22. Potencijalni kandidati su došli tamo da se što bolje prodaju svoje veštine, znanje, iskustvo … Kako će dobro da se prodaju, ako ne znaju po kojoj ceni???!!! Ja da sam vlasnik firme, tokom razgovora sa potencijalnim kandidatom, izuzetno bih cenio njegovu borbu za platu! U suprotnom, imao bih utisak, da mogu sa njegovom platom da radim šta mi je volja. Mogu da mu je samnjim kad hoću, mogu da mu je ne dam i tako… Mislim da je ovo jedna velika propaganda sa zapada, i pleada destruktivnih vrednosti prema našem radnom stanovništvu… Pokušaj, generalni pokušaj da se iz teškog stanja, gurne u još teži, da ne kažem potlačeni! To je sramotno i neprimereno jednoj kompaniji koja drži do svog imidža. Ovo pričam iz iskustva meni bliske osobe. Ukoliko nekoga zanima, neka se javi pa ću sve potanko i do detalja objasniti. Dobar glas daleko se čuje a loš još dalje!!!! Za Telekom i Rajfajzen ne bih komentarisao, nisam upoznat. Molim vas, pa sta vi gospodo mislite, da ja ili bi ko drugi zeli da radi za slavu? Intervju za posao je klasicna medjusobna prodaja, gde onak ko aplicira prodaje sebe, dok onaj ko zaposljava prodaje posao u slucaju da je kandidat ostavio dobar utisak u medjuvremenu, jer lako je zaposliti bilo koga, a jako je tesko naci sposbnog radnika. Prema tome, aplikant verovatno zna koliko vredi ono sto on ima da ponudi ukoliko je rec o iole ozbiljnijem profesionalcu i kao sto njega ocenju, tako i on ocenjuje svoju eventualnu buducu kompaniju. A zasto molim vas? Zbog cega neko ne bi otvoreno rekao sta je to sto mu smeta u njegovoj trenutnoj kompaniji? Svi smo odrasli ljudi i svako od nas ima sopstvene stavove. Menadzment je posao koji zahteva razmisljanje, formiranje i zastupanje stavova sa kvalitetnom argumentacijom, ljudi sa takvim stavom doprinuse poslovnom procesu, svi ostali samo nanose stetu povladjujuci onome ko je umislio da je najpametniji. I ako dodje do neslaganja, Boze moj, sta je tu problem? I zasto se to ne bi smelo reci? Zao mi je ali po mom misljenju to ne doprinosi poslu, vec samo individui koja takav pristup praktikuje. Primera radi, na razgovoru za posao u jednoj kompaniji u kojoj sam kasnije proveo godinu i po dana, prvih sat vremena intervjua je bilo na srpskom jeziku, da bi kasnije narednih sat i po nastavili intervju na engleskom. Na osnovu tog intervjua, ja sam stekao utisak da cu bog zna kako imati potrebe za komunikacijom na engleskom jeziku, da bi se u realnosti ispostavilo da sam engleski koristio nula 0 puta za svo vreme provedeno u kompaniji. Cemu onda sat i po ispitivanja na stranom jeziku? Vrlo neozbiljno i neprofesionalno. Ja sam licno posebno alergican na deo da o prethodnom poslodavcu mora da se govori samo i iskljucivo pozitivno? Jeste da je u duhu srpske tradicije da o pokojnicima treba samo najbolje, ali ta usiljenost i hipokrizija mi je neverovatna. Ja iskreno zaista iz svakog iskustva izvucem sve ono sto je bilo najpozitivnije, ne zato sto moj buduci poslodavac to hoce da cuje, nego zbog sebe. Ne pricam ruzno ni o kome opet zbog sebe, jer bih na taj nacin ruzno pricao o sebi. Ali nerazumno je ocekivati od mene da pricam u superlativu o poslodavcu koji mi je ostao duzan zaradu i po, i jos me kompromitovao, buduci da sam licno garantovao za njegovu ozbiljnost, partnerima koje nije isplatio. Sto se engleskog jezika tice, tu ste tek u pravu. Uglavnom se svodi na pridavanju znacaja. Rezultat nije bio zadovoljavajuci, tacnije, rekli su mi da ispunjavam uslove ali da trebam da unapredim engleski. Tada nisam razumeo sta zele da kazu. Posle boravka i rada u inostranstvu, gde sam ga zaista unapredio, jer sam ga govorio na dnevnoj bazi sa native speaker-ima, javim se ponovo istoj kompaniji. Opet ista skola jezika, opet identican odgovor i ocena! E tada sam ukapirao u cemu je caka. Da bi me preporucili trebam da postanem polaznik skole jezika i da platim kurs! Tada sam ljubazno zamolio devojku iz HR-a da moj CV ukloni iz svoje baze jer ni pod kojim uslovima ne bih saradjivao sa njima cak i da su najatraktivniji poslodavac u Srbiji. Secam se takodje i razgovora gde je HR asistent proveravala moj engleski, pa sam ja njoj postavio manju zamku. Pitao sam je da mi pomogne oko jednog termina koji navodno nisam znao kako se kaze. A imao sam kroz posao jako puno menadzera koji su mi bili nadredjeni, bez znanja i kompetencija o tom poslu koji su trebali da kontrolisu. Svaka cast na temi koju si otvorio , svako ima pravo na svoje misljenje i svako struktiura intervjue prema profilu ljudi koje traze za svoju kompaniju. Dosta komentara procitah i kritika ali ja bih to gledao na nacin da je to i velika pomoc kandidatu da na pocetku shvati da ta kompanija i nije za njega posto mu se ne svidja iz x i y razloga. Nazalost , nisam procitao da bilo ko od pomenute tri kompanije pre intervjua predstavi sebe i svoju kompaniju. Intervju je dvosmerna komunikacija , ako ocekujemo od kandidata da predstavi sebe naravno da i on ocekuje od nas da mi predstavimo kompaniju i damo mu razloge zbog cega bi dosao da radi kod nas. Na Maldivima brinem o timu u kome rade 24 razlicite nacije , ljudi svih verosiposvesti i mora se voditi racuna o najstinijem detalju za svakog zaposlenog. Od mojih zaposlenih se ocekuje da pruze uslugu veoma zahtevnim gostima u premium 5 star resortu i ako se oni ne osecaju postovani i delom porodice NIYAMA ne bi smo nikada mogli da racunamo na uspeh koji trenutno postizemo. Moji zaposleni u HR timu nikada ne smeju da zavrse intervju a da prethodno nisu pitali kandidata ima li pitanja za nas koliko god da ih ima. HR ima veliku odgovornost jer daje prvi utisak kandidatu o nasoj komapniji. Mislim da dobar deo problema se ogleda u tome sto su vrlo cesto ljudi koji vode HR sluzbe ili rade intervjue psiholozi po struci , bez iskustva iz operativnog dela kompanije i sto se cesto drze struktuiranih intervjua gde ocenjuju verbalne i neverbalne znake komunikacije umesto sustinu kvaliteta koji kandidat nudi. Ja uvek naglašavam reč MENADŽER pa tek onda HR. Dakle, vi bi trebalo da se zovete MENADŽER HR… 07. Svi, u opisu posla, traze komunikativne osobe sa izrazenim prodajnim sposobnostima i sl. Smatram, da neko kao ja , ko se bavio takvim poslom gde plata zavisi iskljucivo od procenta licne prodaje, maksimalno ispunjava uslove kompanija koje su postavile takve zahteve. Naravno, proizvod koji kompanija plasira, mora se prvo prvo dobro upoznati. Kako vi na to gledate? Hvala unapred na odgovoru. Radio preko 4 godine za multinacionalnu kompaniju kao tehnicka podrska proizvodnji njihovog kupca. Jedini u Evropi za to vreme 0 reklamacija. Dve inovacije koje mesecno stede 30 hiljada evraa kad bi se primenile u svim evropskim fabrikama — i do 1 milion evra mesecno! Epilog — moja plata od 1100 evra je po njihovom HR-u prevelika za Srbiju pa su zaposlili coveka koji radi za 700 evra koji niti inovira, niti primenjuje postojece ustede, pravi reklamacije … Koja je tu logika ako ti firmi za tri nedelje isplatis svoju godisnju bruto platu? 5D8=8B82=> >4ACAB2> 5;5<5=B0@=5 ;>38:5 C B2>< A;CG0XC HB> 4>2>Y=> 3>2>@8 > Z8E>2>< <5=0_5@A:>< :04@C, 25@CX5<. !040 A5 A5B8E ?@8<5@0 87 A>?AB25=5 ?@0:A5,=08<5, 8<0;0 A0< :>;53C :>X8 X5 4>H0> =0 <5AB> ?@5BE>4=8:0 :>X8 X5 18> %>;0=R0=8= 8 :0> B0:02 2@;> X5 4>1@> 7=0> :>;8:> >4 Z8E <>65 40 B@068 70 BC " ?>78F8XC. >H0> X5 =0H 45G:> 4> <5=0_5@0, AX0X0= R0: 35=5@0F8X5 C <0B5<0B8G:>X 38<=078X8, =>A8;0F =5:>;8:> ?@28E <5AB0 =0 @07=8< @5?C1;8G:8< B0:<8G5Z8<0, 4>10@ ABC45=B 5;5:B@>B5E=8:5 8 @5:0>
Imate diplomu, a nemate posao? Dođite u Dubai!
Interesi kompanije se ne NE POKLAPAJU uvek sa interesima radnika. Ukoliko se vaša očekivanja ne slažu sa ponudjenom platom, recito to iskreno. Dakle, vi bi trebalo da se zovete MENADŽER HR… 07. Zanima me vaše mišljenje na ovu temu — šta sa radnim kadrom koji boluje od neke hronične bolesti koja ne mora ali ponekad trenutno može uticati na rad zaposlenog? Nikad manje posla i para, nikad bahatiji poslodavci. Naš pravni tim čine pravni stručnjaci koji Vam u svakom trenutku mogu pružiti pravnu uslugu iz područja stručnosti. Bio sam zaposlen u jednoj firmi izvesno vreme i u jednom trenutku je došlo do zasićenja tim poslom koji niti je bio moja struka a i bez nekih mogućnosti za dalji napredak. O Bože, situacija se nije ništa promenila.
[Medicinske masaže oglasnik|Mali oglasi zagreb|Upoznavanje online forum]
Post je objavljen 29.12.2018. u 08:57 sati.