Marketing
Price koje nose u sebi poruku - Stranica za upoznavanje
Click here: Price koje nose u sebi poruku
Je li shvatio šta moraju učiniti? Umesto toga vi ste izabrali mnogo teži put: onoga ko misli da je đavo, ko zamišlja da je zlo. Ja sam ti majka i sigurno cu uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako...
Tu čudesnu banku imamo svi mi na raspolaganju. I prošle su i godine… Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Vrata su bila već odškrinuta, ali nisu bila zaključana.
- No one nikada nisu bez pouke u poruke i to ih čini životnima, suživljenima s ovodobnom stvarnošću i vrlo uvjerljivo se uklapaju u književni univerzum i senzibilitet nove generacije čitatelja.
Pade mi na pamet jedna prica koju sam procitala davno na ovom forumu... Valjda se neko vrijeme nisu sretali, i nisu znali nista jedno o drugom, ne mogu tacno da se sjetim. Jednog dana su tu djevojku udarila kola. Za volanom je bio taj momak. Posle toga su se valjda pomirili. Htela sam da idem na koncert Van Gogha koji je u diskoteci u mom gradu treba da gostuje u nedelju,medjutim moje drugarice su insistirale da izadjemo u subotu. Subota,diskoteka puna,muzika,polu mrak,laseri koji neprestalno prelaze preko lica,u vazduhu dim cigareta.... Volela sam muziku,oduvek,volila sam da igram,nista me drugo nije zanimalo... Bas kad krece da bude najbolje,moje vreme izlazka je zavrseno,polako krecem da oblacim jaknu i osetim na svom ramneu tudju ruku,okrecem se i vidim lice momka koji me je celu noc gledao,pitao me je mozemo li se upoznati... Zamolio me je da me isprati,pristala sam jer ispred diskoteke sam trebala da pricekam svoje da dodju autom po mene. Kada smo dosli do izlaza iz diskoketke,njegova ruka cvrsto hvata moju ruku,bila sam zbunjena,pogledala sam ga a on ko da smo zajedno 100 god. Cudan je u tom trenutku osecaj bio,osecala sam se sigurno pored stranca,bilo mi je to malo i smesno... Zovem svoje,dva puta se niko ne javlja,a on smehom kaze nista se ne brini ja te pratim kuci,ubedjivala sam ga da nisam blizu 3km ,da ce moji doci,medjutim korak po korak,kilometri su se gubili pod nogama,rec po rec kao da ga znam sto godina.... Bilo je leto,letnji topli povetarac,a nooc vedra kao da je dan,mesec pun,crvene boje,stapao se sa horizontom,u jednom trenutku osetila sam,njegove prste kako bojazljivo krecu da dodiruju moju ruku... Ima je andjeoski osmeh,bio je toliko lep momak... Niko do tada nije izgovarao moje ime kao on... Celim putem mi je govorio da obecam da cemo se videti opet... Dosli smo do moje kuci,stajali smo na trotoaru ,ispod ogromne lipe,miris njenog cveta povetarac je nosio na svojim krilima... Pitao me je da li moze da me poljubi... Rekla sam mu da moram da idem u kuci,pitao me je kako da se vrati u grad... Otisao je trceci,kad sam usla u kucu,moji spavaju,nisu ni videli da sam zvala.... Nisam dugo mogla da zaspim... Ujutru me probudio zvuk poruke u kojoj je pisalo mozes li da se vidimo danas? Na temperaturi od 40c i nesto,3km do grada pesake sam isla,nasli smo se u slasticarnici,2 sata niko nije s nikim reci podelio,uhvatio me neki sram,ne znam sta mi je bilo,bojala sam se da mu se necu svideti... Jedan od njegovih drugara poceo je da zbija sale... Ja nisam smela da pogledam u njegai kad bi to ucinila videla bi kako njegove oci gledaju direkt u mene,samo bih okrenila pogled u svoje drugarice,bilo je to jako smesno... Rekao mi je da moraju ici ali da ce doci ponovo za dve sedmice,nisam mu bas verovala da ce opet doci,bio je daleko od mene 70km... Dosao je kako sto je obecao,posle toga dolazio je svake druge sedmice sa svojim drugovima. Bio je najmladji u svom drustvu,bio je omiljen u drustvu,tako da su i mene prihvatili njegovi drugovi,sta vise cenili su me,imala sam osecaj da su me cuvali svi gde god da smo isli,kao da sam im bila mladja sestra.... Sedili bi na stadionu,kisa bi lila,drzao bi me toliko cvrsto u zagljaju,cuvao me je kao kap vode na dlanu.... Govorio mi je da sam njegova sad i zauvek,da ne znam sta da se desi,da smo na dve strane sveta da cu uvek biti njegova.... Pricao je o nasoj zajednickoj buducnosti... Padao bi sneg,bilo bi nam zima,stajali bi negde u nekoj ulici,govorio bi kroz smeh sad se smrzavamo ali za par godina smejacemo se ovom kad budemo lezali u nasem krevetu,u nasoj toploj kuci... Nekad nije imao ko da ga doveze do mene,rizikovao je bezbroj puta bez vozacke prelazio je 70km u jednom pravcu... Dosao je dan kada je polozio vozacki ispit... Krenuo je da me vodi i u svoj grad.... Izlazili smo sve manje u grad a sve vise bi subotnje noci provodili trceci ko dve budale kroz polja psenice,sedeci na vodenici,gledali grad u noci,... Jednom je dosao po mene i odveo me sa svadbe i onako u haljinici i stiklama kroz njive kukuruza do vodenice,a tamo me je na terasi docekala vecera,svece... Vecere,svece,iznenadjenja su bila stalno.. Noci bi provodili u stanu njegovog rodjaku posto niko nije ziveo u tom stanu,on je stalno imao kljuceve ,noci smo provodili gledajuci komedije,gledajuci kako kapi kise padaju na krovni prozor,djakuzi. Sav novac sto smo dobivali za skolu,stedili smo da bi se videli. On je u treci grad isao u srednju... Zivili smo za vikend,jer samo tada smo se mogli vidjati,on u jednom gradu zivi,u drugom ide u srednju a ja u trecem zivim i idem u skolu. Vodio me je cesto i u manastire,na planinu.... Niko nam nije mogao nista,bili smo zaljubljeni... Toliko puta me je molio da upoznam njegove roditelje,govorio je svima da me zeni... Godina za godinom je prolazila,a nasa ljubav je trajala i trajala,sve jaca i jaca... Isli smo i na motorijade cesto,toliko puta sam gledala zalazak sunca u njegovom zagrljaju na bezbroj mesta,yamaha kraj nas,miris benzina,marama koju sam mu poklonila oko njegovog vrata.... I danas cuvam bukete cveca koje mi je poklanjao,nisu to bili oni buketi iz cvecare,nego cvece iz baste koje je njegova majka ubrala za mene..... Imao je majku koja se retko vidja... Bili smo vec 4god u vezi... Jako me je pogodila ta odluka,neko po prvi put sam osetila neki strah,neku nesigurnost,nisam mu nijednom rekla nemoj,nisam htela da mu stajem na put. Vec tada su uveliko krenulioko nas da govore sto smo toliko zajedno,mladi smo,trebamo da prozivimo a nisu znali kako smo ziveli i uzivali,kako trebamo da imamo jos veza i on i ja,bilo je ljubomornih,bilo je zavidnih.. Rekao je i tada da se nista ne menja,da ce dolaziti,da ce biti sve kao i dosad,strah me je bio obuzeo.... Dosao je i taj drugi vikend kad treba da se vidimo,nije ga bilo,znam nije moga da dodje,govorila sam u sebi,prezivicete vi ovo,ti i on ste neunistivi,pa krenem da razmisljam o svemu sto smo zajedno dozivili,pisao mi je poruke.... Prosao je i mesec dana... Otisao je ponovo,dva mesece su prosla... Mama mi je rekla da sutra sa zadnja dva casa pobegnem inace bila sam odlican djak i nikad nisam bezala i da spremim stvari i da idem kod njega,a ona ce da resi za casove.... Toliko mi je verovala i toliko mi je dozvoljavala puno toga,znala je da se moja sreca pise njegovim imenom... Tako sam i uradila,pobegla,nikom nisam rekla gde idem,prvi bus,drugi bus,23:10 min ja kod njega on me ceka na autobuskoj,bio je presretan,nisam ga pustala iz zagrljaja,bilo nam je lepo... Medjutim zivio je tako reci u garazi ,vlaga preko citavih vrata,nema ni vode? Sve mi je bilo cudno,vamo imao bogatu porodicu kod koje je dosao da radi,njihova kuca ko vila,nije se zalio,samo mi je pricao koliko sam mu hvalila,moj glas,moj dodir... Vikend je prosao kao treptaj oka... Ja ponovo u busu,steglo je u grlu,boli,u grudima bol,autobus krece on ostaje... Zvala bih ga u 3 sata noci i samo rekla Volim te,volim te kao sto nikad nikog voliti necu.... Zavrsila sam i ja srednju i tako kad god bi moji mogli da mi finansiraju kartu isla bih kod njega... Poceo mi je pricati o problemima u firmi u kojoj je radio,o problemima porodice cija je firma bila,molila sam ga da se preseli iz te ''garaze'' gde je zivio,bojala sam se da ce se razboleti. Njegovim roditeljima stizale su price kako je on odlicno,kako ima sve sto mu treba,kako je krenuo da radi,niko nije spominjao mesto gde je ziveo... Zavrsila sam srednju a on je otisao mojim roditeljima bez mog znanja i pitao ih da idem ziveti s njim,bila sam odusevljena,upisala sam fax tu gde je on... Krenuli smo zajedno da zivimo... Ispocetka je i funkcionisalo sve,iako su i tada bile iskre problema koji nas vuku u ponor,nismo ni bili svesni u sta nas se uvlaci... Bili smo mladi,neiskvareni,ciste duse,nisam znala sta je zloba,nisam znala sta je kad ljudi imaju vise lica,nisam znala snagu novca,nisam znala koja je moc novca... U toj firmi su vec bile trzavice,kada se porodicno pomesa sa poslovnim,stvore se tri strane,a vi kao zrtveno jagnje izmedju tri sile,koje su zeljne samo moci i slave,koji su dusu odavno zamenili za materijalno... Dan za danom je prolazio,problemi su se poceli gomilati,problemi drugih su se poceli slagati na nasim ledjima kao tovari... Nisam ni znala sta me je snaslo... Uvukli su nas neprimetmno u kolotocinu njihovog prokletstva... On je krenuo da se druzi sa drustvom koje nije bilo ni slicno onom nasem,bio je mekane duse,popustljiv,zicali su pare na pica od njega,napijali bi ga,ostavljali bi ga samo pred vratima... Komadic po komadic,zrno po zrno,rez po rez,moga srca,moje duse je nestajalo... Borili smo se,pokusavali da se izborimo sa svim sto nas je snaslo,ali bili smo kao pilici u kucini. Krenuli su se mesati u zivot nas dvoje... Stanje je postajalo neizdrzivo,on i ja smo se krenuli udaljavati jedno od drugog,govorili smo mozemo mi to. Svi su mislili da zivimo u ideali,da nam je super.... Bili smo gurnuti u copor gladnih vukova... Pritisak je bi prevelik... Trpila sam,plakala sam,dio po dio mene je nestajao,njega su iskoristavali maximalno,svoje probleme su krenuli da lece na njemu,odredjeni su mu pravili i zamke,svasta samo da bi otisao iz te firme,svaki dan nam je postajao isti... Pala sam u depresiju,nisam znala sta mi se desava,bila sam ispunjena strahom,isprepadana,dosla sam do zida gde ne znam kako dalje... On je pritisak lecio nocnim izlascima do ranog jutra. Nisam mogla vise to da trpim,pozalila sam se njegovim roditeljima... Tako da sam postajala meta za eliminaciju,jer njihov rodjak zasluzuje bolju,bogatiju.... Krenuli su njemu u firmi da pune glavu kako ja nisam za njega,kako je pun grad devojaka,sto me neprevari,za to vreme ja sam dane provodila u suza,ma,bila sam slomljena,bila sam bez trunke snage,bila sam usamljena.... On je pokusavao da me utesi ali nije uspevao,znao je i on dobro koliko duboko smo pali.... Svadjali smo se sve vise i vise,plakali bi obadvoje,video je u koliko smo losoj situaciji,video je koliko sam ja lose,nije dao da odemo jedno od drugog bez obzira na sve.... Nije dao da izgubimo jedno drugo. Rekla sam mu da moramda napustim sve,da moram kuci da se vratim,jer necu uspeti da izadjem iz svega tog,nema me,srusena sam,nije mi dao.... Znam da me bez obzira na sve volio,znam da se bojao da ce me izgubiti,znam da je u nama jos negde duboko postojala ljubav. Drzalo nas je nesto,drzalo nas je skupa,nije dalo da odemo jedno od drugog.... Trpila sam jos svu tu situaciju neko vreme,bilo je sve gore,okrenula sam se crtanju,fax sam zanemarila skroz,nisam nigde isla,gledali smo jedno drugo kaka propadamo. Cutali smo sve vise jedno od drugog,dosao je trenutak kada vise nista nema svrhe ni cilja,taj dio rodbine je svim silama pokusavao da nas rastavi... Primetila sam da je krenuo mob da zakljucava,da stalno nekog trza,poruke mu stizu,nisam imala snaga nizasta,svega ste svesni al ne mozete vise ni pogled da usmerite gde treba,bilo mi 20 i neka godina,dosao je i trenutak kada sam napokon pogledala istini u lice,jer znala sam znala sam da nas nema vise ni dusom ni telom,sve je nestalo,tu sam valjda iz neke navike,mislila sam,pomislim kad bih otisla,kako bi dalje zivela,kako bez njega. Pokusaj razumeti dok citas moju pricu,pokusaj razumeti ako si ikad volila,mozda me i osudis,svako gleda sa svoje tacke gledista,ali samo ja sam osetila tu ljubav i tu bol... Crtala sam crtez i trazila od njega da mi dadne svoj mob da nazovem svoju mamu,bojazljivo mi je dao mob i celo vreme pratio moje korake,bojala sam se istine,bojala sam se onog sto osecam,videla sam njen broj,njene poruke... Pred ocima mi je prosao onaj poljubac pod lipom,milion trenutaka milion reci,krenula sam da bacam sve oko sebe,krenula sam da vadim stvari iz ormana,pokusao je da me smiri,hvatao je moje ruke,bacamo me na krevet,velikim delom se i ne secam te noci... Moram sad da idem s nekim,drugi put nastavljam da vam reknem s kim to sad idem.... Bila je neka zurka u gradu, privatna, i otisla sam sa drugaricom i njenim deckom.. Bilo je gomila ljudi, i on.. On je inace najbolji drug mog kuma, i znam ga dugo iz vidjenja. Svaaaka devojka kada ga vidi odlepi za njim, pa tako i ja... Inace je stariji 7 godina.. Za mene je bilo dovoljno da ga pogledam.. Otisla sam ranije kuci, oko 2 sam vec bila u krevetu... Kako sam spavala cula sam tatin tel i da pominju brata. Skocila iz kreveta i krenula sa tatom na to isto mesto gde je bila zurka. Kako smo prilazili videli smo policiju, meni vec nije bilo dobro, bratu je bila uvijena ruka... Da ne duzim, znam kada sam stigla tamo da je bio on i da me je zagrlio i rekao da ce sve biti ok. Posto su brata odveli u bolnicu, ja sam sa njim ostala, sedeli smo u njegov auto i pricali. Onda je on morao da ide i ostavio me. Mislila sam da je to to.... Setali, sedeli na tribinama fudbalskog terena... Mogu vam reci da s tek sada shvatila sta znaci kada ste nekom bitni, i kada je nekom zaista stalo do vas... Imam i ja pricu ali je puna boli i taj koga sam volela je ispao mnogo los covek da ne pisem ovde kakav sve,ali jedino dobro od njega je moje dete koje nikad nije pozeleo da vidi i pravi se da nepostojimo i on se zeni drugom,zaboravio je koliko sam ga volela posle 3 godine veze on nas nije hteo,nije hteo rodjenog sina,a ja ne mogu da nateram nekog da voli svoje rodjeno dete,nije on covek nije.. Radim ovo vec 3-4 leta,upoznala sam drustvo,imam slobodu,odmaram od svakodnevnice kod kuce i super mi je tamo. Kao i uvek,sestra me ceka na autobuskoj stanici,saopstava mi da je tetka otputovala i da smo same i pune obaveza basta,kuca... Sestra je starija od mene 7 godina,ali kao da je mladja ili bar jednako stara kao ja. Razume me,razume moje pubertetske bubice,sprema me za izlazak,savetuje u vezi momaka... Radujem se letu,radujem se drugarima,izlascima i beskrajno dugim razgovorima sa sestrom. I tako,sa dobrim raspolozenjem,krenuh u obilazak drugarica. Znate kako to ide u tim godinama,jedna kafa,dve kafe,tri kafe za gledanje u solju Kada smo napokon ispile sve te kafe, i pretresle sve dogadjaje poslednjih godinu dana kao i traceve ,dogovorismo se da izadjemo uvece. Mesto je malo,svako svakog poznaje,a mi ekipa ustaljena-nas 4. U jednom trenutku prilazi decko,nista posebno-ja ga primecujem jer poznajem skoro sve ljude pa mi nepoznat taj uljez za nasim stolom. Upoznajemo se mi formalno,jedna od drugarica prica i prica sa njim,a on ne skida oci sa mene. Porucio nam je pice i otisao. Pitam drugaricu ko je,sta je,odakle je i otkud sad ovde... Ona objasnjava: decko fudbaler,iz siromasne porodice sa 6-oro dece,majka umrla pre par meseci,ma uzas. On je nekako uspeo da se probije u fudbalu,igrao za strani klub pa se vratio da igra za jedan klub ovde i za reprezentaciju. Uglavnom,gura nekako i pomaze svojoj porodici. Eto,igrom slucaja,zabavlja se sa drugaricom te moje drugarice pa su postali bas bliski. Mislim se,nema veze-tek je leto pocelo i ima vremena za neku letnju romansu E sad,posto su njih dvoje jako dobri,dolazi on kod mene kada smo jedan dan pile kafu kod mene. Upoznaje moju sestru,i krenemo mi kao neko grupno druzenje jer ga ne mogu izbeci nikako. Upoznam ja i tu njegovu devojku jednu vece u izlasku. Ovo ce zvucati malo ruzno,ali tako je bilo. Pricaju mi te moje drugarice kako ona ima puno love,pa se on sa njom poceo zabavljati iz tog razloga,kako je vara na svakom koraku kako je poznao poznat... I prolaze tako moji dani u cupkanju trave,kopanju baste i kupanju u bazencicu ispred kuce. Ponekad svrati neki komsija ili komsinica na kafu,da me vide. Ipricamo se i idemo dalje. Vidim mog andjela svaki vikend,sam bez devojke. Vece provodi sa nama,salimo se,pricamo,pijemo... Uglavnom nas on vozi kuci. Istovari jednu po jednu. I tako jednu vece,on namesti da mene vozi poslednju. Kada smo stigli pred kucu,on cuti,a ja kulturica hvala i laku noc. Zadrzava me,kaze svidjas mi se,jako mi se svidjas! Ja u soku,ne mogu da verujem sta cujem. Objasnjava dalje,za devojku,pocinje o problemima,zivkanjima,proveravanjima... Odgovaram da nije u redu to sto radi,mislim njoj iza ledja. Brate ostavi je pa nastavi sa devojcicama. Kaze duzan joj je,pokusava da raskine,ona pravi drame i bla,bla. Nista nije bilo tu vece izmedju nas,nisam ja htela jer ne zelim da budem druga,iako sam tu samo na par nedelja i od ozbiljne veze ne bi bilo nista zbog daljine. Sanjam ga celu noc,pitam se da li je trebalo da ipak pokusam,hvatam se da mi se vise svidja nego sto sam htela priznati. Ne mogu docekati jutro da ispricam sestri i cujem njeno misljenje. Sledece jutro,cujem sestru kako me zove. Ja ne mogu glavu da dignem od umora,otvaram oci... Skacem na noge,bezim u kupatilo da se umijem i saberem misli. Izlazim,sestra i on me cekaju za stolom da jedemo. Sestra vidi da sam pogubljena pa objasnjava,eto,dosao da nam donese dorucak pa ide na trening,zuri. Ne mogu docekati da ide na taj trening,da pustim slike kroz glavu i skontam sta se desava. Odlazi,mazi me po obrazu i namiguje dok seda u auto. Ispricam sve sestri,a ona u fazonu: ovde si kratko,provedi se,nahrani dusu i idi kuci. Sta ima veze sto ima devojku,njegov problem. I tako,resih ja da budem druga ukoliko bude prilike za nesto vise izmedju nas. Nikad nisam znala kada ce doci. Nisam htela da ga zovem,niti sam zelela da on mene zove jer je ovako sve bilo slatko i iznenada. Jednom dolazi,nosi ruze,drugi put sladoled,treci kolace... Nismo vise pricali o nama,nismo se ni poljubili. Samo razgovori i sitne neznosti koje su meni govorile vise od 1000 reci. Izalazimo i dalje vikednom svi,ponekad i njegova devojka sa nama. On bezi,izgubi se u masi kada je ona tu. Uvek bih osetila njegov pogled,i iz najdaljeg ugla kafane. Jednostavno,cinio je da se osecam kao jedna jedina na ovom svetu cak i u masi ljudi. Sada se vec podrazumeva da ja poslednja izlazim,znaju drugarice za nas. Pricaju mi kako je odlepio,primete svi... A mene briga,samo uzivam. Nekada smo se svecano i poljubili,ili bolje reci ljubili smo se celu noc Nastavio je tako da dolazi i odlazi,nekada bi dosao samo da me poljubi bukvalno sa vrata,a nekada je ostajao pola dana kod mene. Insistira da me vozi fotografu,da izradim slike jer i on zeli neke. Pristajem,sedamo u auto i idemo. Dok cekamo slike,predlaze da se tetoviramo. Nesto sitno,ali istu tetovazu da imamo. Svejedno mu je sta i gde,samo da imamo secanje. Ne pristajem na to iz vise razloga,uglavnom iz straha, sto od bolova,sto roditelja. Vracamo se po slike,uzima sebi jednu i ubacuje u auto. Upozoravam ga na devojku,kaze nije ga briga ako nadje. Meni leptiri uveliko rade i pitam se kako dalje. Jedan dan odlazi sa mnom i sestrom u posetu kod jedne rodjake,nesto smo oboje bili nikakvi taj dan... Mazio mi je kosu i pricali smo. U jednom trenutku upada sestra,i dan danas tvrdi kako je u tom momentu imala utisak da se ceo zivot znamo i da smo delovali jako blisko. Ovaj trenutak spominjem,jer je i meni ostao kao jako lep u secanju. Krenula sam bas da duzim,pa cu malo skratiti pricu jer cete u suprotnom citati 2 dana Uglavnom,celo leto je proteklo tako. Dolazio bi,odlazio,vozali bismo se,pricali,grlili se,ljubili,jednom vodili ljubav... Nije bilo suza,samo obecanje da ce doci sa mojom sestrom kod mene cim uhvati vremena. Ja nisam imala nikakve nade,i potajno sam se pozdravila sa njim. Nisam ocekivala nikakav dalji kontakt. E tu,tu sam se presla. Zvao me je,i to redovno. Pricao bi mi sta ima novo,raspitivao se kako sam ja itd. Pocela sam verovati da ce stvarno doci,i malo sam se i plasila toga. I onda dodje jesen,cujemo se i dalje. Jednu vece lezim,vec me hvata san-zvoni mobilni. Tetak me zove,vristi na telefon da upalim tv. Kaze onaj tvoj izgleda poginuo. Ja ga ne cujem,ne zelim da ga cujem. Trcim roditeljima u dnevnu,pustam program,ali nema-nema nista na tv-u. Ali ne da djavo mira,crv sumnje radi. Razmisljam da li da saljem poruku nekome ili ne... Prolaze minuti,cini mi se kao godine... Pisti telefon,odgovor je stigao. On je veceras poginuo u saobracajnoj nesreci!!! Placem tiho,tugujem u sebi... Sestra mi pise,opsti haos nastao. Sledeci dan,tonem,ne cujem nikog i ne vidim. Samo placem i kajem se sto nisam uradila tu glupu tetovazu,pa taman da me ubiju ti bolovi ili moji roditelji. Javljaju kad je sahrana,ne mogu i ne zelim da idem. Znam da ce biti puno ljudi,a ja zelim sama da se oprostim od njega... Nije to bila velika ljubav,nije bila strast za koju se umire,ali na cudan nacin je promenio moj zivot. Ni danas nisam upoznala osobu koja je toliko pozitivna,vedra i stalno nasmejana kao on pri tom je vecinu svog zivota proveo u gladi i u problemima Samo jos da razjasnim, 2 meseca posle mog odlaska je kupio novi auto. TU VECE,vracao se sa drugom sa utakmice, u krivini je izgubio kontrolu nad vozilom i udario u stub. Bio je na licu mesta mrtav! Drug je preziveo,tesko povredjen. Od auta nije nista ostalo,samo nasa zajednicka slika,slikana onog dana kod fotografa... Imala sam samo 16 godina,druga godina srednje skole. Nisam imala nijednog decka,cak se ni sa kim nisam poljubila.. Bila sam jako povucena,i vec sam pocela da razmisljam da nikada necu imati decka.. Moj svet je,zbog teskog detinjstva,bio siv.. Jedno septembarsko vece,sisla sam sa drugaricom u grad,bio je koncert,secam se.. Tog trenutka,kada sam ga ugledala,kada smo pruzili jedno drugom ruku,ja sam osetila nesto sto ne mogu da opisem,ne znam kako,ali osetila sam da je i on.. Medutim,nakon godinu i 8 meseci veze poceli smo da se svadjamo,ja sam postala jako svadljiva i prekinuli smo.. Godinu dana smo bili bez kontakta,on je cak imao i vezu,ja sam izlazila,bila sam maturant.. Nakon godinu dana,ta drugarica koja nas se spojila se udala,ja sam bila kuma,on kum.. Bili smo napolju,pricali,poljubili se i drugi put osetili sve isto,jedno sto su ljudi jurili kuma i kumu po sali,a mi smo bili ludi ponovo jedno za drugim,na svadbu smo zaboravili.. Pratim mamu i brata na stanicu,odlaze... Mama i brat putuju za Nemacku,3 meseca da menja neku zenu i zaradi za more. Ostajemo sami,ali ne primetim usamljenost niti tugu uz tatu. Objasnjava da ide na par nedelja,dok se situacija smiri... Svi su nekako ubedjeni da nece doci do toga! Mene ostavlja kod babe u drugom mestu. Nazalost pocinje,gube se sve veze a ja i dalje kod bake. Provodim vreme sa tetkom,idem sa babom kod komsinica-lepo mi je. Samo da nije tih uzbuna i skrivanja. Cesto idemo kod jedne tete,njen sin stariji od mene. Pridruzujem im se u Nemackoj. U nase mesto ne mozemo pa se selimo kod babe. Secam se divnih trenutaka provedenih kod njih i sa njima. Pocinje novi zivot za sve nas. Secam se jedino komsinice preko puta i tete sa sinom. Komsinicu vidjam,ali tetu ne prepoznajem. Nestaje struje,sedimo svi u kuci i pricamo. Vidim jednog nepoznatog momka,pitam slavljenika ko je. Kaze komsija moj,ali studira u drugom gradu. Stariji dosta od nas. Slucajno,ili iz te dosade sto sedimo bez muzike,zapocinjem razgovor sa njim. Kazem mu da mi je drago sto smo se eto,ponovo upoznali. Decko me ceka i odlazim sa rodjendana. Nekako mi se ne uklapa u zivotne planove. Zelim da nadjem posao i odem iz tog mesta,da se osamostalim. Ali kako se blizi kraj,svi pricaju o faxu,mestima gde se sele pa odlucujem i ja da pokusam. Nemam volje spremati prijemni,u glavi sam zacrtala : ako polozim-studiram,ako ne,onda mi nije sudjeno najlaksi izgovor Starijeg decka sam povremeno sretala,zdravo za zdravo jer sam ja balavica za njega. Dosao je i poslednji dan skole,uvece slavi cela generacija. Prvi put se peglam,iako nemam bas dugu kosu. Izlazim,pijem i provodim se drustvom. U jednom trenutku vidim njega, i setim se prijemnog. Davim ga tu sa prijemnim i informatorom. Da li bi mi on uzeo,da ne putujem bezveze. Odgovara da nije problem,kupice. Ali nece da uzme moj broj telefona,mene vec nervira prvi put tako nesto da dozivim od muskarca. Ja vec na pola zivaca,okrenem se i vratim se drustvu. Sledece jutro,saljem poruku tek toliko da bih dokazala da drzim obecanje. Odgovara,razmenjujemo 2-3 poruke i tajac. I tako nedeljama,obavesti me kako jos nije uzeo informator i kako ce ga kupiti cim krene kuci. Onda se jednom prilikom javio uvece,i krenemo da se dopisujemo i upoznajemo jer se mi u stvari uopste ne poznajemo,samo ta 2 kratka susreta u razmaku od 4 godine. Pocinje da mi se svidja to sto citam,nezan je,pazljiv... Cak se i posvadjamo po prvi put preko poruka jer sam bila ubedjena da me laze za datum rodjenja. Pitala sam njegovu rodjaku sledeci dan i ona mi potvrdi da smo rodjeni na isti dan,samo sa 8 godina razlike Sve vise i intimnije se dopisujemo,trci nekad po 2 puta dnevno po dopunu. A ja,ne znam sta me snaslo. A on jos toliko stariji,ne smem mojima ni da kazem. Drugarice me otpisuju,kazu da se zanosim. On ozbiljan,stariji decko a ja klinka. Necu da ih slusam,pratim srce svoje... Ne znam na cemu smo,preko poruka definitivno par ali uzivo se nismo videli 2 meseca. Odlucujem da vidim u kom smeru ce sve ici kada se vidimo i popricamo u 4 oka. Mozda nema hemije izmedju nas... Dogovaramo se da se vidimo uvece u izlasku,mene noge jedva nose. Drhtim kao prut, i bojim se susreta sa njim,sta da kazem,kako da se ponasam,da ga poljubim ili pruzim ruku... I tako,dodje trenutak neizbeznog susreta. Sedi sa drugovima,prilazim i pruzam svima redom ruku. Kada sam stigla do njega,privukao me i poljubio u obraz. Mislim da u tom trenutku nisam bila svoja Kasnije se nalazimo,setamo i pricamo dugooo do 6h ujutru i postajemo zvanicno par. Posle 2 meseca smo poceli ziveti zajedno,a posle 2 godine smo se vencali. Evo sada ce biti 7 godina kako smo u braku... Pet dana pre toga, ja sam se pomirila sa bivšim dečkom oprostila sam mu prevaru, ni sama ne znam zašto, a spavao je leta 2010. Uglavnom, plan je bio da mu se ne svetim, iako sam takve prirode, i da pokušamo, pa da vidimo kako ide. Međutim, mnooogo sam se napila te večeri, od belog vina. Onda je moja I. Onda jedna drugarica šalje poruku svom drugu L. Dooobro zapamtite ovo D. Elem, mi tu počeli da se gledamo, smeškamo, i ja nisam mogla da odolim. Rekla ja njemu da imam dečka, i on meni da ima devojku, mi se ipak smuvamo, ja onako pijana uspem da upišem njegov broj u telefon, jeeedva i rastanemo se. Ujutru, kad sam se otreznila, planirala sam da ne pričam ništa dečku, a da se D. Međutim, posle nekoliko dana, on mene doda na FB kaže, samo da vidi slike, da vidi s kim je to bio. Posle dva dana većanja sa samom sobom, ja ga prihvatim. Već je bio decembar. Drugo veče, treće veče i sve više i više. Počnem već da ga pominjem po kući, mama sumnjičava, kaže mi da se ne igram. Prvog januara, prvo sam D. A i dalje sam u vezi sa S. Do kraja januara, dopisujemo se svaki dan po nekoliko sati, ne mogu da zamislim da legnem da spavam, a da se prethodno ne ispričam sa njim. Kapiram da mi više nije svejedno i počinjem da razmišljam o tome da raskinem sa dečkom, jer ne mogu više na dva fronta, žao mi obojice. Sredinom februara, bilo je lepo vreme i izađemo D. Posle izađe u bioskope onaj film No strings attached i zove mene D. I ne samo film, nego ceo izlazak, tako trapav, tako romantičan, tako savršen. Nikad se u životu nisam tako osećala. Ja padam u nesvest. Pričamo o svemu, ja razmišljam šta da radim, moram da izaberem. Početkom marta, raskine S. Bilo mi je glupo da kažem D ovako: E, S. Osetio bi se kao rezerva, a to nisam želela. Izabrala sam, naravno, goru opciju, želeći da učinim sve kako treba. Slagala sam da sam ja ta koja je raskinula sa S. Međutim, nisam bila oprezna i D. I obriše me, blokira me, ne javlja se na telefon, prekine kontakt skroz. Ja shvatim da sam sedela na dve stolice i na kraju pala sa obe i ostala sama. Htela sam da se pojedem, bolelo me uvo za S, ionako nikad nisam mogla da imam poverenje u njega, ali sam htela da se ubijem što sam sve upropastila sa D. Pa nikad ga pre nisam slagala, šta mi je to trebalo... Krajem aprila, u dva ujutru sedim za laptopom i ukucam bzv njegovo ime i prezime i vidim da me je odblokirao i pomislim - to mi je šansa. Napišem mu roman u kom sam priznala sve: i zašto sam slagala, i kako se osećam, i šta želim i sve. On mi odgovori sutradan kako je sve to ok, ali ja se sad samo kajem jer sam sve izgubila. Osećala sam se kao da me je neko udario maljem po glavi. Razmišljam kako da mu dokažem da sam iskrena. Napišem mu pesmu, napiše on meni. Vidimo se jedan dan, ali on i dalje stoji pri svome. Posle se dopisujemo, ali nije kao pre, ipak osećam da pomalo popušta. Bio je Đurđevdan 2011, ja u kupatilu, sušim kosu, i stiže mi poruka od njega: Aj dođi do Zelenjaka. Ja s mokrom kosom, ne mogu nigde, a on zapeo da se vidimo, kaže da će doći on do mene, do moje stanice. Objasnim mu gde da siđe, na brzinu osušim kosu, izletim napolje da ga sačekam, a tresem se sve vreme kao prut. Izlazi iz autobusa, ja krenem da se pozdravim sa njim, a on mi okrene glavu i poljubi me... Od tada traje najsavršenija veza koju možete da zamislite. Toliko slučajnosti je dovelo do ove ljubavi - nije ni trebalo da bude na tom rođendanu gde smo se upoznali, pod jedan. Sve je bilo tako slučajno, da sam počela da verujem da mi je suđen i da je moralo da bude tako. Ispostavilo se da je on moja bajka. Uz njega sam sazrela, naučila da volim i verujem, izlečio je sve moje rane i strahove, moja je najveća snaga i podrška, izvor energije i inspiracije. Za mesec dana nam je druga godišnjica... Bio je to onaj trenutak izmedju jave i sna. Onaj trenutak kad otvorite oči još nesvesni svega što vas okružuje, svega sa čim ste utonuli u snove , kratak trenutak koji traje nekoliko sekudni, a znači čitavo bogatstvo. Onda, susrela se sa stvarnošću. Ne pogledavši na sat, ne privikavajući oči na svetlost , pružila je ruku i uzela telefon. Jedan propušten poziv i jedna nova poruka. Naravno, duboko u sebi nadala se da je on. Ali kao što to uvek biva kad se preterano nadamo, nije bio. Međutim , ovo jutro joj je donelo neočekivane vesti. Nije ga čula dugo. Za nju previše dugo. Broji mesece otkako su se rastali. Od tada, zavladala je tišina. Navodno je otišao, nije znala gde i nije znala kome. Nadala se, samom sebi. Mada, nije bila sigurna. Kao i uvek, razum je govorio jedno, a srce drugo. Lako je ustala iz prazne postelje, jer se u njoj nikome ne ostaje. Hladan, pomalo snežan i sumoran. Vedre,ali hladne noći , maglovita i snežna jutra obeležila su tu zimu. I njeno čekanje, uzaludno čekanje da se navikne da više nije kao pre. Da je sve postalo nekad. Pokušala je sa frazama, lažnim rečima, utehama prijatelja ubediti sebe da je to bila ispravna odluka. Pokušavala je skloniti sve što je podseća na njega. Sa predmetima je bilo lako, ćutali su i nisu se branili. Ćutke su ležali u dubokim kutijama. Sa sećanjima je bilo teško. Nepozvana, kasno noću uglavnom, navirala bi. Likovi u prolazu ,nasmejani, podsećali su na njega. Uzvici nepoznatih ljudi koji bi odzvanjali ulicom oponašali su njegov glas. Nije ih mogla sprečiti,oterati,pokidati. Ma koliko se trudila. Međutim ,ovo januarsko jutro beše drugačije. Zraci sunca su milovali gole krošnje drveća , nije bilo magle niti ledenog vetra. Bilo je mirno, usnulo i prelepo. Dok je ispijala vruću crnu kafu iz okrenjene porcelanske šoljice borila se sa razumom i srcem. Srce ju je teralo da krene, da potrči, pregazi reči i zakletve i zagli ga. Razum, strog kao i uvek govorio joj je da ostane tu gde jeste, da se ne vraća na staro , da se seti o čemu je govorila i mislila onog kišnog dana kad ga je poslušala i otišla. Neumorno, citirao je njene rečenice, poput kvarnog kockara, na svako njeno dvoumljenje, izvukao bi pred nju pregršt argumenata. Ispila je kafu, nevidljivo podigla ruke u znak predaje , i odlučila poslušati razum. Ostala je da sedi i zuri u januarsko jutro. Postalo je bezlično i sumorno. Zvuci su joj smetali ,parali joj uši i budili bes u njoj. Bilo je skoro podne. Prebacivala je svoj mobilni telefon iz ruke u ruku, iščitavala jednu te istu poruku nekoliko puta. Samo na korak od nje. Počeo je padati sneg , nebo se naoblačilo. Posmatrala je tu zimsku igru koja je u njoj budila uspavani nemir. I sakrivena u nekom uglu njenog stana , šapnula joj je ludost ''ma ,idi da ga vidiš,samo iz daljine''. Na njenom licu zaigrao je osmeh. Srce je lupalo jako, probudila mu je nadu. Razum je pokušao sprečiti na milion načina. To je tvoja odluka bila, zašto bi te čekao? Nije mogla da reši šta će obući niti da se seti gde je šta stavila. Ipak, nekako je uspela da se spremi. Uzbudjena , krenula je da izadje iz kuće. O, zar je baš danas moralo? Možda je to znak da treba da se vrati kući? Ne, sad je već kasno. On je tu i videće ga iz daleka. Poneće ih sa sobom , gde god da ode, biće to njeno bogatstvo. Kad se sruše svi opipljivi oslonci , tlo pod nogama počne da se ruši, čovek se hvata za ono nevidljivo i nepipljivo. I ,za pravo čudo, nikad ne sklizne u ponor, jer je to što ne možemo dodirnuti i definisati večno, za razliku od svega ostalog. Držeći se za slamku nade, uplovila je u snežno veče. Brzo je stigla ispred dobro poznatog gradskog lokala. Ušla i nečujeno se smestila u jedan ugao. Prijateljica, koja je bila sa njom, nije znala tačno o čemu je reč. Znala je samo da je tu neko, neko koga ona mora videti. I začudjena, ispijala je svoj koktel. Tiha muzika joj je mutila um. Ovo mesto joj je bilo dobro poznato. Mirisalo je na uspomene. Samo, falio je on da ih oživi. Bol u predelu grudi. Gledala je na sat, i prazan sto na kraju sale. Nadala se da će sedeti tu, kao i uvek,osim ako nije promenio tu naviku. Onda je počela pričati sa svojom prijateljicom o navikama. O tome, da li i zašto ljudi menjaju navike. Da li je tako nešto moguće? Sve vreme mislila je o njemu. On je mogao iskoreniti svaku naviku ,znala je. Nije bio kao ona. I možda , baš zbog toga, verovala je da ju je smetnuo sa uma već. Otišla je, neće se vratiti , pa šta? Mirila se sa tim, uz piće, prepun restoran i sve uspomene koje su živele tu. Dok se gubila u uspomenama i nebitnoj diskusiji sa drugaricom , krajičkom oka ugledala je grupu ljudi koju sprovodi hostesa do stola. Baš tog, gde su oni uvek sedeli. Osmeh, toplina i srce koje je udara kao ludo. Tapše je po ramenu. Smeje se, ne gleda oko sebe, razgovara sa ljudima koji su oko njega. Pokušava približiti sebi njegov lik. Plave oči, osmeh, sitne bore oko očiju. Stavlja ruke preko lica. Pali cigaretu, sve joj se čini da će mu uloviti pogled. Mada, zna da neće jer se ni ne trudi. Uradila je stvar koju joj je naložila ludost. Videla ga, a sad će, dok je on u žaru priče , tiho nestati. Razum je činio svoje, prekoravao ju je zbog njene ludosti. Možda je mogla već od sutra krenuti dalje. Misliti o njemu tek ponekad. Ovako, dodala je so na živu ranu, i opet je na početku jednog kraja. Platile su račun, priključivši se grupi stranaca koja je takodje polazila, izašle su i njih dve iz restorana. Ostavila ga je tamo, nasmejanog. Nije ni slutio da je tu. A možda je i video,ali se napravio lud? Misli koje bole zarobile su joj um. Ledeni vetar joj je šamarao lice. Vejao je sneg, svež i čist šuštao pod njenim potpeticama. Usna joj je drhtala, od hladnoće one koja dolazi iz srca. Ubrzo je stigla kući. Shvatila je ,bila je to greška. Ludost, kao i svaka kukavica, sklupčala se u nekom mračnom ćošku njenog doma i ćutala. Nije imala šta reći. Bilo je to njeno maslo, nije moglo bolje ispasti. Sela je na krevet i zurila u mrak. Čuo se vetar koji nosi sve pred sobom, sneg koji neumorno pada. I njeno srce koja lupa. Kao da čeka nešto. Kao da nije kraj. Šta još može da se desi? Lomila je prste i prebirala njegove pokrete u mislima. Još malo sećanja koje će da je progone, eto. Još nekoliko koraka unazad. Ma, šta je tu je. Mogla bi popiti još neko piće. Razmišljala je šta ima u kući. Zaspaće sa lažnim, pijanim osmehom, ako ništa drugo. Jedna odluka je pala. Ustala je i krenula ka dnevnoj sobi. Međutim, zazvonio je njen telefon. Preturala je po tašni ,pokušavala ga je naći. Setila se da se nije javila prijateljici koja je bila sa njom da je stigla kući. Konačno, aparat se našao u njenim rukama. Na ekranu je videla neki nepoznati broj. Bio je to on. Da li je moguće? Vrati se'' staloženo govorio je. Na njenom licu smenjivali su se grč i osmeh. Suze su se sušile, a navarile nove. Napolju je besnela snežna mećava , već je bila duboka noć. Srce joj je lupalo , vilica drhtala. Kao da je hteo,a nije smeo ništa reći. Ludost sklupčana negde , zadovoljno se cerila , kao da je znala sve unapred šta će se desiti. Išli su zajedno u osnovnu školu, stalno su se svađali i tukli. On je nju zadirkivao, a ona se uvek ljutila i svađala sa njim. Završavaju osnovnu školu i upisuju srednju i to istu školu. Oboje odlaze u gimanaziju i to u isti razred, ali oboje su upisali u drugom gradu i ispada da nikoga ne znaju. Zbog toga počinju da sede zajedno u klupi na njegovu inicijatevu bila mu je simpatija oduvek.. On je nju naravno nervirao prvih mesec dana, ali malo po malo počeli su jedno drugome da pomažu u učenju, da se druže, izlaze i završe u vezi vrlo brzo.. Zabavljali su se celu srednju školu. Zaršavaju srednju, upisuju faks svako svoje što je želeo. On postaje ljubomoran pomalo, a i ona, kreću svađe i raskinu. Ona počne zbog njega da izbegava odlaske kući kod roditelja da se ne bi viđali. On promeni grad, i promeni fakultet zbog nje.. Posle raskida nisu se sreli nijednom 6 godina. Oboje su imali veze, ali ništa posebno. I dešava se situacija da ona treba da ide u neke svatove kod drugarice, odlazi tamo i ispostavlja se da je on kum mladoženji.. Tu celi dan on pored nje, počele da rade još jače emocije koje se nisu ni ugasile nikada. Provedu 2-3 dana zajedno i dođe dan kad ona ide u svoj grad. Nakon par dana on se stvori ispred njenih vrata sa prstenom. Zaprosi ju, i nakon mesec dana se venčaju tajno da niko ne zna. Tad kad nam je profesorica pričala, ona je rodila treće dete, ćerku. Imaju dva sina i jednu ćerku. Zavrsavala sam gimnaziju,nikad se nisam zaljubila,nikad nisam osetila takvu vrstu ljubavi. Imala sam momka,trudila sam se da ga zavolim,ali jedino osecanje koje je probudio u meni jeste ljubav kao prema drugu. Nisam zelela da ga zavlacim I prekinula sam sa njim. Kasnije sam otisla u drugi grad zbog fakulteta. Novi grad,nova lica,nova poznanstva…,ali nema novog osecaja nema ljubavi. Vec sam pocela da verujem u to da ne mogu da volim,da ne mogu da se zaljubim. Kada sam otisla kod kolegenice videla sam sliku njenog druga,odmah sam osetila neku toplotu,nesto neopisivo. Da,dopao mi se taj decko iako ga nisam videla uzivo,ali nisam htela da pitam kolegenicu za njega,on je ostao deo moje maste. U tim trenucima sam upoznala jednog decka lep,visok,plesac ,izlazila sam sa njim,druzila se,ali nisam htela vezu sa njim. Svi su euforicni,sredjuju se,zure.. Imam poziv od kolegenice da idem na njenu kucnu zurku,iako sam taj poziv prvo odbila,u zadnjem trenutku joj javljam da ipak dolazim sa nekim drugaricama. Ulazim kod nje I prvo sam ugledala decka sa slike tacnije te noci sam samo njega I videla. Prisao je I upoznali smo se,ali zbog mog stanja alkoholisanog stanja povukla sam se u drugu sobu. Decka sa slike nisam vise videla te noci.. Ne znam zbog cega ali ja njemu posaljem zahtev to nikad ne bih uradila,ne znam ni sama zasto sam to tad uradila. On je odmah prihvatio I javio se. Izasli smo istog dana. On je cutao sve vreme,kratko je odgovarao na moja pitanja. Zakljucila sam da mu se ne dopadam,da je razocaran.. A on mi je rekao da je dolazio na tu zurku,da me nadje!? Kasnije mi je drugarica rekla da decko sa slike nije hteo nikog da pusti u sobu gde sam bila,cak ni one sa zurke. Kad sam se vec pomirila sa tim stize poruka od njega I pocinje nase dopisivanje,razgovarali smo bukvalno celog dana I cele noci. Kad smo oboje dosli u grad gde studiramo poceli smo da izlazimo,da se druzimo.. U jednom trenutku me je uhvatio za ruku,izveo me je sa strane I poljubio. Osetila sam nesto lepo,nasmejala sam se. Taj osmeh je on pogresno protumacio,mislio je da je pogresio negde. Nastavili smo nase druzenje,nas odnos je bio takav da smo samo razgovarali,od doceka Srpske Nove godine se nismo poljubili. Razvila se izmedju nas neka vrsta platonske ljubavi. Bili smo navodno u vezi,ali bez ikakvog fizickog kontakta. Shvatila sam da ga je sramota zato sto nikad nije imao devojku,imala sam strpljenje I cekala sam da se opusti.. Posle mesec dana opustio se,bio je to najlepsi period. Razgovarali smo o svemu,kada se ne vidimo mi preko telefona razgovaramo.. Za druge smo bili zaljubljeni ludi par koji je cak I poceo da lici jedno na drugo,a za mene mi smo bili jedno. Zavoleli smo jedno drugo,bas kada smo jedno drugom to I rekli mi smo prekinuli nasu vezu. Razlog prekida ne znam,on krivi mene,ja krivim njega.. Ona se seća, vrlo dobro. Bilo je leto, vrelo i sumorno. Dugi tropski dani, i kratke ,ali vrele noći obeležile su to leto. I ona, umorna , tužna i sama. Prepuštena talasima osećanja , onih teških i bolnih od kojih ne postoji beg. Onih osećanja , koja se kriju u mračnim uglovima sokaka, stana i postelje. Izviru poput nemani , stežu , prete da nikad neće otići i bole. E, takvo je bilo to leto kada je ona napunila dvadeset godina. Bio je avgust sparan i težak. Teško, bez imalo volje krenula je prema gradu. Ne seća se kad je poslednji put izašla u grad, smejala se i živela. Skoro je bilo, ali se ona nije sećala. Skadarska ulica se prostirala pred njom. U jednoj od bomeskih kafana čekala ju je drugarica sa svojim društovom. Tačnije, društvom svog verenika sa kojim je ove avugostovske noći slavila veridbu. Povodom ovog dogadjaja nije bila ni srećna ,ni tužna. Otišla je osoba koju je volela , kojoj je verovala, ta osoba je otišla nekom drugom. Bes, očaj, suze- proslo je. Ostalo je samo tupo osećanje izneverene nade. I pitanje koje lebdi u vazduhu : nadati se , da li znači, varati samog sebe? Dok je koračala strmom ulicom, na viskokim i neposlušnim potpeticama, pažnju su joj skretali zvuci tambure, zvižduci momaka i žamor. Našla se pred ulazom jedne poznatijih skadarlijskih kafana. Ušla je polako, nesigurno, ponovo je bila medju svetom- nasmejanim, pijanim, razdraganim. Ubrzo, nalazi sto za kojim sede njeni prijatelji. Veseli, pomalo pijani i zaljubljeni. Verenički prsten koji sija zamagljuje joj pogled. Hoće li nju neko voleti takvim sjajem ljubavi? Odgovora nije bilo, muzikanti su svirali svoje, ljudi pričali i smejali se po svome, a ona nabaci lažni osmeh na lice, nazdravi u čast budućih mladenaca i uperi pogled ka nekoj zamišljenoj tački. Vreme je odmicalo, a nije se to primećivalo. Sa pogrešnim, izgubila je godinu, oduzeo ju je i pogazio ,bez pitanja i griže savesti. Ostala je sama u borbi sa vremenom- surovim protivnikom. Večnim,a opet prolaznim, koje naredjuje kada ćemo zaboraviti, odsanjati i prežaliti. Sati su prolazili, muzika je svirala , njen pogled je lutao unaokolo. Tek tu i tamo podigla bi čašu , nazdravila, nasmejala se. I opet bi se vratila u prvobitno stanje - tup pogled, nevidljiva tačka i misli, bezbroj misli o tome šta je bilo,a šta je moglo biti. Medjutim, u predelu stomaka osećela je nemir. Nemir, onaj slatki i razdirujući, koji šapuće nerazgvetno i zagonetno : biće, biće , desiće se. Znam, ali ti reći neću. A čekanje boli, umara i obeshrabljuje. U žaru razgovora, smeha i planova o sreći i ljubavi njenih prijatelja, osetila je pogled na svom ramenu. Nekoliko metara od nje sedeo je On. Srednje visine, kratke crne kose, prelepog osmeha i dubokih plavih očiju. Gledao je netremice u nju, osetila je strah ni sama ne znajući zašto. Podigao je čašu u kojoj je bilo vino, nasmejao se i nazdravio njoj. Ni sama ne znajući ,zašto privukao joj je pažnju. Nasmejala se i ona. Ni sama nije znala tada, ali taj osmeh bio je poseban. To tada nije znala,a možda ne zna ni danas. Nazdravljali su jedno drugom neizmenično. Odjednom, prilika srednje visine, prodornog ,ali hladnog pogleda , ustala je i prišla njoj. Smireno, izgovorio je svoje ime. Odjednom, ne znajući zašto, muziku više nije čula, žamor njenih prijatelja kao da je odzvanjao negde u daljini, gledala je , poput hipnostisanog bića te oči taj osmeh. U njima se krilo nešto tajanstveno i hladno. Istovremeno nežno i opasno. Srce joj je lupalo, govorila je sa tom prilikom. O sebi, svojim studijama, patnjama i željama. Govorio je i ćutao. Smejao se i mrštio. Onda , došla je vreme za polazak. Prijatelji su je opomenuli da krene jednom, pa drugi put. Posluša ih, ne osvrćući se na zanimljivog ,plavookog neznanca. Znala mu je ime, mogla proceniti godine kojih je bilo više nego njenih. Sećaće se jedne noći u jednoj beogradskoj kafani u koju su neki došli ponešeni srećom,a ona tugom i željom za dahom života, onog živog i pravog,a ne umrtvljenog i satkanog od sećanja. Neznanac , namrštivši se , sa nekim čudnim osmehom poželi joj dobru noć i reče i srešćemo se. Vratio se za svoj sto, koji su okupirali njegovi pripiti prijatelji. U noć, vrelu i kratku, misleći o njemu , muzici i vinu , i nesvesno smetnula je sa uma onog koji ju je doveo dovde. Poslednje što beše čula bilo je ''Vidimo se'' palo je tačno sa njegovih tankih usana. Smatrala ih je lažnim izjavama koje su tu, samo da bi popunile prazne redove u razgovorima izmedju onih koji ,zapravo, nemaju šta reći. Vreme je teklo, kao što to uvek čini, ne pitajući one koji žive u njemu šta mislle o tome. Bio je kraj avgusta , nad Beogradom se prosuo topli, letnji pljusak. Ona, ponesena nekom čežnjom pomešanom sa tugom, reši da korača mokrim ulicama. Da rukama sklanja kišne kapi sa lica i usana. I neprimetno, iskrade se iz kuće. Niz ulice se slivala voda, ljudi su se tiskali ispod kojekakvih nastrešnica. Psovali su, ljutili se. Neki sa čudjenjem gledali devojku koja prkosi letnjem pljusku. Mogla je pretpostaviti šta šapuću dok je posmatraju '' lujka'', ''nastrana'', muka je naterala da žuri pa ne mari za kijamet''. Nešto, ni sama ne zna šta, navelo ju je da krene nekuda. Po pljusku, vetru , preskakajući bare koje ih bilo mnogo po ulicama. Bez plana, bez cilja, koračala je. Našla se pred Sabornom crkvom u Beogradu. Bilo je šest sati posle podne, letnje vreme, crkva je bila otvorena. U džepu svojih pantalona napilala je nekoliko zgužvanih novčanica. Tiho, ušla je u crkvu, kupila par sveća. Primeti izgubljenu veru koju je polako nalazila. A sama , nije bila vernik, nije bila čak ni krštena. Ona se moli, iz srca, iz glave iz osećanja koje je navodi na to. Pali sveće za one koji sanjaju i one koji su tu. Za njega da se vrati njoj i njima. Nije primetila da se poslednja sveća ugasila. Vetar, promaja, šta god- sveća nije stigla dogoreti. Još nekoliko molitivi upućenih nekome gore pale su sa njenih usana. Izašla je iz crkve, Prosjaka nije bilo, na miru je mogla napustiti crkveno dvoršte. Dok je koračala trotoarom , nije primetila priliku ,koje je koračala ka njoj. Muškarac, srednje visine, u crnoj košulji u crnim pantalonama. Pokušavao joj je uhvatiti korak. Kiša je stala, nebo se razvedrilo,a Saborna crkva ostala je da sanja u mraku. Prodoran plavi pogled, osmeh koji se ne zaboravlja. Bio je to On. Da li ju je pratio? Još gore od toga, čitao joj je misli. Želeo sam da se sretnemo i želja mi se ostvarila. Nadam se da će i svaka tvoja za koju si se pomolila u crkvi. Hoćeš da popijemo kafu, čaj? Ja sam krenuo ka ''Knezu'' preko puta tvoje crkve... Nisam za kafu zaista'' pokušala je odbiti ovog tajanstenog muškarca. Pokušala, ali nije želela. Njegove oči ,osmeh ulivale su joj mir. Osećala je da bi mogla satima pričati sa njim. Nije znala, ali nju osećaj nikad nije varao. Pomislio sam, srešćemo se opet, i ispade tako. Hajde'' govorio je sa osmehom, držeći je za ruku. Razum je govorio stani, ne idi. Neku čudan osećaj, tiho ,da ga niko ne čuje idi, šta čekaš? Držeči ga za ruku , ušli su u restoran Royal Knez. Nije bilo puno gostiju, taman onoliko da ne bude pusto i neprijatno. Seli su i naručili čaj. Čudno, ali delovalo joj je iskreno. O Beogradu, njoj, njemu, i raznim stvarima. Ni trenutak nije uspelo da joj ukrade sećanje na onog koji ju je povredio. Sveća je ugasila, ona to nije znala, ali je osećala. Ustao je, platio račun i poravnao košulju. Nekoliko trenutaka, gledao je netrmice u nju. Ona nije znala šta bi mogla reči. Ne volim čaj ,ali sam ga popio bez muke'' rekao je sa osmehom. Izvadio je mobilni telefon, upisao njen broj. Na čajanku ili šta god. Ako nekad svratiš do crkve ponovo, potraži me ovde, često dolazim. Zvaću te, svakako'' rekao je dok se spremao poći. Bila je već opuštena. Čaj, prijatan razgovor, smeh. Šta joj je više trebalo? Ovlaš je poljubio u obraz , osetila je mekoću njegove kože i miris Opiuma koji mu je pristajao savršeno. Rastali su se, ubrzo je stigla kući. Usledio je njegov poziv , jedan, pa drugi. Rekla mu je bezbroj puta kako i dalje ne može da poveruje da su se upoznali na tako čudan način. Pitala ga je kako ju je uopšte primetio tog popodneva ispred crkve. Uvek se smejao i samo bi dodao '' prosto ,ostvarila mi se želja da te vidim opet''. Počela je da veruje da se želje zaista ostvaruju. Na ovaj ili onaj način, uobičajeno ili ne, dešava se. Pred njom je bio novi život. Neočekivani, brz i nepredvidiv, obojen ljubavlju jer je molitva bila uslišena. Dosao je u trenutku kad mi je bilo najteze. Onda kad mi je trebala najveca podrska. Bilo je super mesec dana. Onda saznam za mene neke price, kako sam cula on ih je pricao. Nisam nesto mnogo patila jer tad i nisam bila puno vezana za njega. Znala sam da nece dugo da traje to sa njim buduci da mi nijedna veza pre njega nije trajala duze od mesec dana. Proslo je mesec dana. Nakon toga, moja drugarica ode na svadbu, na koj je bio njegov drug. Upoznali se, pricali, i sasvim slucajno dosli na temu mene i mog dragog. Njegov drug je pitao moju drugaricu zasto sam raskinula tek tako, ona mu rekla da nije lepo od md da prica takve price o meni. Na to se njegov drug bas zacudio. Onda su dosli do zakljucka da su to pricali neki momci sa kojima se md druzio pomalo. Posle svadbe, javi ona meni sta je saznala. Ja md posaljem poruku i izvinim se. Vidimo se posle toga i pomirimo. On naravno prestao da se druzi sa tim momcima koji su to pricali. U pocetku je bilo puno problema. Njegove bivse, moji bivsi, mali grad.... Ljubomora, mi klinci nismo znali sta znaci prava veza... Bila sam kod njega, pricali, i nesto se posvadjali oko mog bivseg. Iznerviram se, i bez ijedne reci skupim se i odem. Ne javljam mu se. Bilo mi je tesko, ali nisam htela to ni sebi da priznam. Sutradan mi je stigla poruka. Ne mogu tacno da se setim ali bilo je nesto tipa: ti si jedina zbog koje mi je stalo, jedina zbog koje sam suzu pustio itd. Moram li ga kazem da me je kupio za sva vremena, i da nas evo zajedno vec vise od 3,5 god. Bilo je svadja, uspona i padova. Bilo je i prevare. Ali nasa veza je zaista nesto posebno za nas dvoje, svakim danom sve jaca i sve sigurnija. Mogu samo jedno da kazem: vratio me je iz pakla u zivot. Volim ga i uvek ce da ima poseban deo u mom srcu, sta god da bude. Ipak je on moja prva ljubav. Mozda znam ovog tvog Volela bih da se pomirite da znas Znali smo se u skoli tako 5-6 razred,bili smo klinci,kad god bi me video nesto bi dobacio,jer sam se svidjala njegovom drugu,nervirao me je taj mali pegavi. I on kao i ja ispitivali smo rodjake,i hvala bogu ispostavilo se da nismo. Iskreno da kazem i nije mi se svidjao,a sad ga volim vise od zivota,jeste da imam 18 god. Godinu i po dana smo u vezi i nismo spavali.
How to learn any language in six months
Razdoblje do sedme godine života najdragocjenije je za formiranje novih veza. Vidi najdivnije ljudsko bice. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. A u krajnjem slučaju, tu je PCR, koji ne može da omane i nema veze sa antitelima, već detektuje direktno prisustvo virusnog genoma. On promeni grad, i promeni fakultet zbog nje..
[POSAO U SLOVENIJI|Online upoznavanje partnera|Starije gospode zagreb]
Post je objavljen 28.12.2018. u 17:37 sati.