Marketing
IZ ČISTA MIRA PRESTANE DA SE JAVLJA: Zašto muškarci ponekad samo NESTANU? - Stvarne djevojke
76969136 Magija Iz Razlicitih Krajeva
Click here: IZ ČISTA MIRA PRESTANE DA SE JAVLJA: Zašto muškarci ponekad samo NESTANU?
Bijah ponosan i na neki način presretan eto da sam se tu u poravo vrijeme našao, tko zna koliko bi dugo u tom živom pjesku i blatu života nepomična izdržala. Piščev predgovor Volio bih da s ovom knjigom, bar djelomično dočarati atmosferu koja je vladala na ratištu Banije 1991. Učini nešto za svoju nutrinu,za nutarnje uređenje svoga srca.
Ako ne mogu da ih čuju moćiće da ih namirišu — sigurno! Sutradan mi piše, pita me da se vidimo, dogovorili smo se za danas… Ali me nije pozvao niti poruku pustio, bio je na Fejsu, pisao je s mojom drugaricom, pitala ga je šta ćemo da radimo. U većini slučajeva Dete želi da što brže bude po njegovom. To vrijedi za muziku, medicinu, drvodjelstvo — a i za ljubav.
76969136 Magija Iz Razlicitih Krajeva - Nema leđa jačih od mojih i vaših, i zato, ako vam nije teško, ako je u vama ostalo još mladenačkog šaputanja, pridružite se.
The assumption of change in therapy Toni Vajt, transakcioni analitičar 05. Fokus je pomeren na pitanja zašto se to dešava i šta može da se učini da se takvo što ne bi dešavalo. Ide priča o dijagnostikovanju, lekovima koji mogu biti korišćeni, ostalim tretmanima itd. Na osnovu onoga što je rečeno o pomenutoj ženi, čini se da se radi o slučaju hronične suicidnalosti. Kao što sam rekao u svojoj knjizi Working with suicidal individuals, Tony White, London, 2011 postoje tri najčešće načina kako se suicidalni nagoni menjaju ievaluiraju tokom vremena: Akutna suicidalna kriza. Suicidni nagon se pojavljuje naglo i obično kao reakcija na neki dogadjaja kao što je bračni kriza ili krah. Nadgledanje suicidalnih osoba u ovakvim situacijama je veoma korisno jer samoubilački nagoni mogu da nestanu i da ne traju tako dugo. Obično podrazumeva bolnički smeštaj Spora suicidalna kriza. Suicidalni nagoni se razvijaju tokom vremena i teže cikličnom ponavljanju. Oni se pojavljuju i nestaju tokom tretmana ili u spontanoj remisiji Hronična suicidalna kriza. Suicidalni nagoni se pojave i održavaju. Oni se ne povlače niti dolaze i odlaze. Tretman ima malo ili nimalo efekta. Nadgledanje u ovakvim slučajevima ima malo efekata. Žena o kojoj je bilo reči izgleda kao da pripada ovoj grupi. U tekućoj diskusiji u štampi postoji jedna podrazumevajuća pretpostavka — postojala je solucija za njenu suicidalnost. Sda ću reći nešto što bilo ko retko kaže i u literature i u oblasti savetovanja. I možda ću zbog ovoga biti obeležen kao jeretik. Ponekad klijentima jednostavno ne bude bolje. Ovo se zaista retko izgovori, a kamoli prihvati. Psihološke teorije su tako napravljene da uvek postoji nada ili objašnjenje zašto se promena trenutno ne dešava i šta se može učiniti da do toga dođe. Kako god, neki klijenti ne pokazuju napredak ili pokazuju samo minimalne pozitivne reakcije na tretman. Verovatno se radi o maloj grupi klijenata, ali oni postoje. Takvi ljudi će obično reći da su proveli godine po raznim tretmanima uključujući i lekove, bihejvioralnu terapiju, terapiju uvida, spiritualne seanse i nisu postigli nikakav napredak. Sećam se žene koja je patila od hronične nesanice koja je trajala godinama i nijedan tretman nije pomogao da joj bude bolje. Neki klijenti će probati sve vrste tretmana da olakšaju osećaj anksioznosti Ovo je dovoljno loše da bi dovelo do strašne posledice nedostatka sna, ali ponekad ljudi imaju samoubilačke nagone i ne bude im bolje bez obzira koji tretman da koriste. Otuda, možemo reći, da postoje oni koji imaju hroničnu suicidalnu krizu. Podrazumevajuće u diskusijama, o ženi koja je spomenuta, jeste da je bilo moguće nešto učiniti. Ponekad ljudima prosto ne bude bolje, dakle ova pretpostavka je pogrešna. Naravno, svi želimo da verujemo da nada i rešenje postoje, ali da li je to da bismo se mi osećali bolje ili da bi se suicidalne osobe osećale bolje? Koliko dugo treba istrajati u tretmanu koji ne daje pozitivne efekte? Da, može biti veoma teško prihvatiti da klijentu ne biva bolje. Reporting suicide in the press Toni Vajt, transakcioni analitičar 30. Ovo je ponovo pokrenulo debate u vezi izveštavanja o ovakvim dogadjajima u štampi. Opasnost od ovakvih izveštavanja leži u mogućnosti izazivanja efekta kopiranja, i vest da je neka poznata i u društvu visoko pozicionirana osoba izvršila samoubistvo može da izazove niz drugih samoubistava. I zaista, ovkvo što i može da se desi. U pomenutom slučaju smatram da je štampa na dobar način izveštavala javnost. Pisano je s merom, nisu objavljeni detalji niti je opisan način na koji je sve učinjeno, nema ni traga senzacionalizma. Sa mog stanovišta, postoji i pozitivna strana ovakvog načina izveštavanja. Ovo postaje prilika da se tema ponovo otvri i ljudi počinju da pričaju o tome, kad se postigne ovakav efekat deluje logično pretpostaviti da ovo može imati efekat na smanjenje broja samoubistava. Nažalost nemamo nikakvih statističkih podataka o ovome. Bolje je da ljudi razgovaraju o svojoj suicidalnosti nego ako to ne rade. U mojoj knjizi Working with suicidal individuals, Tony White, London, 2011 postoji podatak da 75% ljudi na neki način pominju svoje suicidalne nagone pre ozbiljnih pokušaja samoubistva. Ovo može da zavisi i od onoga ko sluša, ponekad je teško razumeti te poruke jer mogu biti veoma prikrivene. Ovo takodje znači da postoji 25% onih koji ni na koji način ne pominju svoje suicidalne ideje pre pokušaja i kao što sam rekao u knjizi to je grupa sa najvećim rizikom, ja je zovem DSR grupa, deliberate suicide risk grupa koja namerno izaziva suicidalni rizik. Čini se logično pomisliti da ovakva izveštavanja u štampi mogu da smanje broj ljudi u ovoj grupi. To ne možemo reći sa sigurnošću jer ne postoji način snimanja ovih efekata. U svakom slučaju ako ljudi pričaju o samoubistvu to ostalima daje dozvolu da učine isto. Milena Stosic December 28th, 2011. Iako je internet doneo mnogo toga dobrog i zaista umnogome olakšao čoveku štošta, unapredio i ubrzao komunikaciju i iako su pozitivne strane preovladale, ne mogu se a ne osvrnuti na jedan detalj ali nus-pojavu informatičke tehnologije u vreme novogodišnjeg praznovanja. Kada sam ja bila mala što i nije bilo tako davno , ljudi su još uvek u značajnom broju slali čestitke jedni drugima za novogodišnje praznike. Taj je običaj preživljavao i u vreme najveće nemaštine 90ih u mnogim domovima. Bila je radost ugledati poštara ili čestitke udenute u vrata, a posebno su bile drage one naslovljene na baš naše ime, iako upućene celoj porodici. Ali, običaj je počeo polagano da odumire. Sa sve većom ekspanzijom upotrebe interneta postaje lakše i ekonomičnije poslati e-čestitku. Ne znam je li to samo sa mnom slučaj, ali ja te mejlove više i ne otvaram. Jer, poruka je svuda ista, kratka, retko kreativna, slika često već viđena neću pominjati ovde i pitanje copy right-a ili ponovljena iz godine u godinu; mejl nije poslat meni kao osobi, već meni kao članici neke liste neke i ne svojevoljno.. Svakako, reč je o nekakvom internet bon-tonu i dobroj prilici za povećanje vidljivosti i mali marketing. Ali reč je i o kvazi-pažnji i kvazi-poštovanju. Tu su svakako i raznorazne FB aplikacije za slanje novogodišnjih poklona, želja i čestitki, što je možda u prvobitnom susretu sa istim bilo interesantno i novo animacije, flash i slično , ali je brzo postalo dosadnjikavo i nesvrhovito. Jer, šta bi trebalo da je svrha novogodišnje čestitke? Poruka koju čestitka šalje je: mislim na tebe, značiš mi nešto, upućivanje blagonaklonih želja i na koncu i sa raznih uglova gledano, jednostavno: VREDIŠ. Vrediš toliko da sam za tebe izabrao-la ovu čestitku, svojeručno je napisao-la, možda stavio-la i u koverat i poslao-la je poštom. Čestitka se šalje ljudima koje volimo, do kojih nam je stalo, koje poštujemo, sa kojima želimo da stvorimo, razvijemo ili održimo neku vrstu pozitivnog odnosa, ljudima iz privatne sfere, ali i saradnicima i onima koje vrednujemo na neki način. Za razliku od pravih čestitki, e-čestitke su bez ličnog pečata najčešće, ali čast izuzecima! E-čestitke nisu po sebi sada neko zlo, ali i nemaju neku suštinsku vrednost, odnosno drugačijeg su kvaliteta, a alternativa postoji. Bar kad je o bliskim ljudima i prijateljima reč, ako nam je cilj da izmamimo osmeh, poželimo srećnu sledeću godinu i pošaljemo strouk koji nije — koštaće nas tek nešto više da to uradimo na stari dobri tradicionalni način, a vredeće znatno više. Jedna obična čestitka košta oko 10rsd, a verujem da ni markica nije nepriuštiva, dok vreme koje smo utrošili da ih ubacimo u sanduče govori da nam je osoba kojoj je šaljemo vredna tog minimalnog truda. S druge strane, i sam čin pisanja čestitke može biti zabavan i prijatan za onog ko šalje, dok mentalizujemo reakciju osobe kojoj pišemo i ponovo proživljavamo međusobni odnos. Tako da celokupan proces može prožimati obostrano zadovoljstvo. Naravno, kome je to isključivo nametnuta obaveza verovatno to i ne treba da radi. Svakako, danas ljudi nemaju običaj da kao nekada uzmaju tuđu adresu, pa često ni fiksni telefon koji može poslužiti za pribavljanje adrese , što otežava faktor iznenađenja pri slanju čestitke ako moramo da direktno pitamo za nju. Takođe može biti problem i onima koji bi da uzvrate strouk što bi pošiljalac mogao protumačiti i kao diskaunt, te je u ovom slučaju uputno slati čestitku sa kovertom na kojoj je i adresa pošiljaoca. I opet, iako nam internet krade ponešto od tradicionalnih običaja nebitno čijih dok god su u svrhu unapređivanja međuljudskih odnosa , u ovom slučaju može poslužiti da mobilišemo prijatelje na ovu aktivnost i podsetimo se koliko je prava čestitka značajnija od virtuelne... No, najveći poziv na vraćanje ovom običaju jeste da upravo sami pošaljemo prvi čestitke, kao što je jedan moj prjatelj nedavno zaključio, te da pored inicijatorske, proaktivne uloge takođe i proverimo koliko i drugima vredi naš strouk i da li će ga uzvratiti. Strouk koji novogodišnja čestitka prenosi je simboličan, ali značajan i kumulativno niz tih malih stroukova koje poređamo ispod jelke i koje prime i pošalju i drugi ljudi i u drugim gradovima, doprinosi stvaranju novogodišnje atmosfere u kojoj se međuljudski odnosi neguju a ljudi ljudima poručuju: ja sam ok, ti si ok. Toni Vajt Transakcioni analitičar 30. U njoj su izmešani - ljubav i novac. U pozadini je roditeljsko uverenje da se ljubav može izraziti poklanjanjem stvari. Dakle roditelji mogu da daju poklone detetu umesto da izražavaju ljubav i privrženost. U ovoj igri, detetova soba polako počinje da liči na prodavnicu igračaka. Neprestano dobija igračke i stvari sa kojima može da se zabavlja: Kompjutere, igrice, bicikla, televizore, DVD plejere, putovanja u inostranstvo, bazen…i tako u nedogled. Ceo proces je podstaknut i reklamama koje vam poručuju — ako ovo kupite svom detetu ono će se sigurno osećti voljeno. Na ovaj način prevareno je ego stanje Dete, i jedno i drugo, i Dete u roditelju i Dete u detetu. Svi imamo potrebu za ljubavlju. Ona jedino može biti zadovoljena: Ako je izražena direktno dakle ne da nam majka kaže da nas otac voli , Ako je izražena licem u lice ne preko interneta, donekle ni preko telefona , Ako je izražena uz adekvatno osećanje, I ako podrazumeva neku vrstu fizičkog kontakta. Ako su ovi uslovi ispunjeni Slobodno dete može zadovoljiti svoju potrebu za ljubavlju. I zaista, samo ako je ljubav izražena na ovaj način, dete će se osećati voljeno od strane svojih roditelja. Društvo čak teži da formalizuje vreme kada Slobodno Dete treba da zadovolji svoju potrebu za ljubavlju. U našoj zemlji to su često rođendani, i rođendanski poklon treba da bude izraz ljubavi. Pozvali smo takvog roditelja da razmotri sledeće pitanje: Da li igrate karte sa vašim detetom, ili se igrate sa vašim detetom a dešava se da to ponekad budu karte? Igračke, igrice i sve aktivnosti igranja mogu da obezbede siguran način za izbegavanje kontakta sa detetom. One roditelju i detetu mogu omogućiti zajedničke aktivnosti ali i izbegavanje bliskosti, kontakta ili otvorenosti jednih ka drugima. Roditeljima, koji deci kupuju skupe igračke, posebno je potrebno da razmotre kako se to u stvari oni igraju sa svojom decom. Transakcije iz Slobodnog Deteta u Slobodno Dete su blokirane. U bračnom savetovanju , nekada, samo savetovanje postaje zid trivijalnosti. To obema stranama pruža mogućnost da razgovaraju o drugoj strani, a ne o sebi ili o svojim osećanjima prema supružniku. Derivat igre Za ljubav ili novac je igra Gojaznost. U ovoj igri se ne radi o ljubav i novac nego o ljubav i hrani. Roditelj ima pogrešno uverenje da kroz hranu može izraziti ljubav, dete to počinje da prihvata i kada se oseća sito puno oseća se voljeno. Mnogo hrane i jedenje čini da se dete oseća voljeno. I opet je meta samo delimično pogođena. Potreba Slobodnog Deteta da bude voljeno biće zadovoljena dok dete jede, ali za kratko, jer to ne podrazumeva pravi način zadovoljavanja potrebe za ljubavlju koji sam prethodno opisao. Ovde dodajem da postoje i mnogi drugi razlozi za dečju gojaznost. Sledeći derivat igre Za ljubav ili novac je igra Više, brže, duže. U ovom slučaju dete meša ljubav sa dostignućima. Smatram da su mnogi veliki uspesi postignuti baš zahvaljujući ovome. I opet je delotvornost kratkoročna, roditelji ostvaruju kontakt sa detetom samo kada je uspeh ostvaren. Problem je u tome što uvek postoji još jedna trka, uvek postoji još nešto što mora biti dostignuto. Dakle, dete nikada ne stiže na cilj, često se posle postignutog uspeha oseća prazno dok gleda u policu sa trofejima, ostvaren investicini plan ili diplome koje vise po zidovima. Literatura: Kolman, Dž I Vajt, T. WPATA izdanje Toni Vajt Transakcioni analitičar Subota, 17 Juli 2011. Nikada toliko ljudi nije živelo samo, van porodice ili neke druge grupe. I ranije je bilo reči o društvu, psihologiji i porastu u mojim tekstovima. Pravio sam i opaske na račun psihologije koja više od 150 godina promoviše individualizam kao psihološki zdravu poziciju. Još od Frojda psihologija i sam Frojdov način razmišljanja, postaju veoma uticajni, čak i na nivou državnih institucija, tako da je struktura drustva takva da individualizam cveta. Po meni, stvar je otišla predaleko, individualizam kakav promoviše psihološka teorija u svojoj suštini postaje neurotski. Ovo nigde nije tako očigledno kao u bračnim odnosima. Stopa razvoda u Australiji krece se oko 50% a od preostalih pedeset, polovina bi se verovatno razvela da nema pritiska religije, porodice, prijatelja, finansijskih problema itd. Antropološka istraživanja pokazuju da se društvo razvijalo kroz život u grupama. Ljudi su shvatili - ako žive u grupi njihove šanse da prežive postaju mnogo veće. To je najočiglednije u porodičnim zajednicama. Dete ima mnogo više šanse da preživi u potpunoj porodici, gde otac i majka žive zajedno. Pored toga, pojedinac u grupi može ostvariti više ciljeva i mnogo bolji stil života nego živeći sam za sebe. Kako društvo sazreva i postaje bogatije tako i zadovoljenje bazičnih potreba postaje mnogo izvesnije i sigurnije. Ljudi se osećaju mnogo sigurnijima kada je opstanak u pitanju. Kada se ovo konačno desilo, umesto opšteg osećanja olakšanja stiže Frojd, i počinje gledanje u pupak. Ljudi počinju da bivaju fokusirani na svoju individualnost i ličnu sreću. Preko generacija psihologa cela stvar je toliko uznapredovala da je individualizam postavljen kao ideal koji treba dostići. Ova promena fokusa od opstanka u grupi do težnje ka ličnoj sreci odražava se naravno i na to kako terapeuti rade svoj posao, naročito u bračnom savetovanju. Citat koji sledi potiče iz psihološkog udžbenika o bračnom savetovanju koji se koristi na univerzitetima i institutima za psihološku obuku. Ako bilo gde posoji potreba ka kolektivističkom načinu razmišljanja onda je to medju drugovima pod pretnjom rata. Neke od njegovih potreba očigledno nisu zadovoljene, ili iz nekog razloga njegov životni obrazac ne obezbedjuje njihovo adekvatno ostvarenje. Brak nije šarena pilula za sreću. Brak nije tu da vas načini srećnim kao pojedinca. Nije ni čudo sto je stopa razvoda takva kakva jesete! Individualno je pregazilo kolektivno. A, mi još naše psihologe učimo onakvim stavovima, kao i bračne savetnike koji ih dalje zastupaju i stavljamo ih u tekstove udžbenika. Način na koji ja obavljam bračno savetovanje promenio se tokom vremena, mada sam i sam bio obučavan na osnovu pomenutih udžbenika. Moj pristup, pored osnovnih stvari o dinamici odnosa, promoviše pregovoaranje medju partnerima, tako da obe strane mogu na bolji način da zadovolje svoje potrebe. Sada više radim na medjusobnom prihvatanju, ne toliko na zadovoljavanju ličnih potreba preko druge osobe, nego na prihvatanju osobe onakve kakva ona jeste. Medjutim, mislim da je ovo površan odgovor na okretanje od individualnog ka više kolektivnom pristupu u bračnom savetovanju. Osećam da je potrebno više bazičnih promena ali, u ovom momentu, nisam siguran kojih. Potrebne su bazične, filozofske promene u teoriji o braku, koje bi kasnije bile utkane u sam terapijski proces. Toni Vajt Transakcioni analitičar Utorak, 5 maj 2011. On kaže da nam ovo omogućava razlikovanje objektivnosti od ličnih stavova. Ovakav stav je u skladu sa opštim stavom o tome šta održava nauku do danas. Međutim, sve ovo vreme, društvene nauke pokazuju mnogo nedoslednosti u određenim oblastima. I baš ta razlika između Roditelja i Odraslog pokazuje poreklo konfuzije. Stajner 1971 , u osnovi, definiše ego stanje Odrasli kao kompjuter, psihički organ bez strasti, koji prikuplja i obrađuje informacije u cilju predviđanja. Odrasli prikuplja podatke putem čula, obrađuje ih u skladu sa logikom programa koji poseduje, i predviđa ukoliko je to neophodno. Ego stanja Roditelj u osnovi čine ponašanja koja su kopija ponašanja realnih roditelja, ili autoritativnih ličnosti. Ona su preuzeta onako kako su viđena, u celini, tokom ranog detinjstva, bez izmena. Osoba iz ego stanja Roditelj uglavnom odigrava roditeljske figure, internalizovane u ranom detinjstvu. Roditelj je riznica vrednosti I tradicije. Gore navedena definicija ego stanja podrazumeva da Odrasli nije kolekcija snimljenih traka, on nije sastavljen od inkorporiranih informacija od strane roditeljskih figura. U ovom radu se tvrdi da gore navedeno jednostavno nije tačno. Kada dete polazi u školu ono stiče informacije, što podrazumeva i instrukcije nastavnika. Kasnije, u srednjoj školi, kada dete ima više znanja, ono može kritički da proradi ono što mu se predaje, naravno ovo je moguće jedino ako je sposoban za to, odnosno ako je naučeno da kritički procenjuje. Učenje jezika i matematičih pravila takođe podrazumevaju inkorporaciju snimljenih traka. Najočigledniji primer je učenje napamet tablice množenja i pisma. Bruner 1964 se slaže sa tim, navodeći da su sve thenike obrade podataka rezultat prenošenja sa generacije na generaciju, u svakoj kulturi. Svako dete inkorporira način obrade informacija od svojih roditelja. Odrasli i Odrasli u Roditelju Sad je jasno da ego stanje Odrasli i Odrasli u ego stanju Roditelj nisu isto. Dakle, model dva ego stanja moguće je predstaviti geometrijski kao na slici 1b. Za dalju raspravu potrebno je ispitati Stuntz-ov rad o strukturi ego stanja Roditelj drugog reda. On tvrdi da Odrasli u Roditelju OR u stvari jeste Odrasli, i da dalja podela nije potrebna jer samo vodi u konfuziju. Stuntz navodi da kada god je potrebna obrda informacija iz Odraslog to ego stanje mora konsultovati ego stanje Odraslog u Roditelju. Vidi sliku 2a i 2b koje prikazuju zašto ego stanje Odrasli izvan Roditelja nije potrebno, ono u stvari može da radi samo ono što mu je rečeno od strane OR. Posrednik je suvišan samo stvara četiri procesa umesto dva. Na slici 1b i 2b vidi se da je prema modelu dva ego stanja Odrasli smešten u ego stanje Roditelj. Ovo znači da su internalizovani snimci, koji su zaduženi za obradu i manipulaciju podacima, obuhvaćeni u OR. Obrada koja nije bazirana na ovim snimcima spada u domen Malog Profesora ili O1. Odrasli kao kompjuter Ego stanje Odrasli često se opisuje kao kompjuter, ova metafora ilustrovana je na slici 2. Kompjuter je programiran od strane programera. Računarske sposobnosti kompjutera u potpunosti zavise od logike progrmera. U ovom slučaju 'kompjuter' je definisan kao deo celokupnog sistema sa kojim korisnik komunicira uglavnom putem tastature i vizuelno preko ekrana. Kompjuter će obrađivati podatke samo u skladu sa uputstvima sa 'snimaka' odnosno 'diskova', sa kojima je povezan. Ti snimci sadrže logiku kompjuterskog programera, to jest njegove stavove, pretpostavke i uverenja o pravilnoj obradi podataka. Kompjuter slepo i bezrezervno prihvata sve što je snimljeno na trakama, a što se nalazi u glavi kao što to radi i Odrasli van Roditelja. Jedina funkcija kompjutera odnosno, tastature i ekrana jeste da služi da pretvori kompjuterski jezik u ljudski. Kada bi ljudi mogli da 'razgovaraju' jezikom računara, onda bi mogli da razgovaraju direktno sa snimljenih traka. Snimljene trake ego stanja Roditelj su na jeziku ljudi, što nam omogućava direktan razgovor. Nije nam potreban proces pretvaranja tako da ego stanje Odrasli van Roditelja nema nikakvu svrhu. Tonijeva prezentacija modela dva ego stanja na ispitu za TSTA 1989 Pretpostavke prezentacije Logično, ovaj rad je napisan iz Odraslog u Roditelju. On se zasniva na uverenjima, programu i informacijama koja se razlikuju od onih koja je koristio Bern kada je pravio model tri ego stanja. Očigledno da postoje razlike u informacijama. Kada je Erik Bern prvi put objavio svoj rad opisujući teoriju o tri ego stanja, sredinom 50-ih godina prošlog veka, bilo je malo dokaza da veliko obećanje nauke naprosto nije tačno. Naučnici i teoretičari verovali su da realnost može biti sagledana bez roditeljskog programiranja. Međutim u eksploziji saznanja, u proteklih deceniju ipo, postalo je jasno da je to obećanje nemoguće održati, i da nikada neće biti ispunjeno. Pretpostavka je, uverenje i mišljenje pisca ovih redova da Odrasli van Roditelja samo ilustruje veliko obećanje nauke, i da Odrasli u Roditelju pokazuje zašto obećanje ne može biti ispunjeno. Osnova ovog verovanja prikazana je na prethodnim stranicama. Druga pretpostavka jeste da je neophodno predložiti teoriju ego stanja koja uvažava probleme savremenih društvenih nauka. Bazirana je na uverenju da naučnoj zajednici treba ponuditi nešto, i teorijski i terapeutski, što ne nudi model tri ego stanja. Razlozi za navedene pretpostavke će biti evidentni u sledećih četiri ili pet prezentacija. Nesumnjivo da postoji mnogo više razloga za najavljene prezentacije, što će biti sve očiglednije kako koncept dva ego stanja bude više razmatran. Originalno prezentovano u: Tony White. New Ways in Transactional Analysis. The American Journal of Psychotherapy. Australian Journal of Psychology. Grove Press: New York. American Journal of Psychiatry. Pod uticajem određenih disfunkcionalnih uverenja ljudi se osećaju onemogućeni da zadovolje svoju psihološku glad za stroukovima na konstruktivan način, i onda se logično okreću drugim načinima zadovoljenja. Te druge načine zadovoljenja nazivamo junk stroukovi. Iz mnoštva takvih izvora stroukova ovde ćemo pomenuti verovatno najkarakterističniji danas. Ono što Facebook odlikuje je mnoštvo stroukova u svakom ćošku njegovih šarenih stranica - lajk, bockanje, deljenje, porukice, smajlovi, igrice, pisanje po zidu, lajk, promena statusa, događaji, prijateljstva, grupe, fotografije, lajk, video klipovi, tagovanje, slanje poljubaca, opet lajk pa hranjenje kokoške, preporuke za druženje, slanje cveća, slanje kolača, flert, lajkovi, lajkovi, lajkovi... Na svakom koraku ste prepoznati, uvaženi, neko vas se setio, poslao vam neki znak pažnje, nominovao vas za najboljeg igrača pokera, kuvara, prijatelja itd. Neke karakteristike Facebook stroukova: 1. Šta god rekli o njemu moramo se složiti da je Facebook nepresušni izvor stroukova koji ova kompanija obezbeđuje svojim konzumentima. Takođe, ne može se poreći da novom korisniku taj talas stroukova ne prija - naprotiv. Dovoljno je da se ulogujete i svi su tu, spremni i voljni za druženje i razmenu toliko potrebnih stroukova. Ta ogromna količina stroukova i način stroukiranja neosporno vodi do inflacije, tj. Odjednom se nađete sa gomilom tzv. Svakako da vam pogled oči u oči i stisak ruke mnogo više znači od facebook bockanja, ali svejedno, jednostavnost i udobnost će vas uputiti da i dalje istrajavate na junk stroukovima. Ako se glad za stroukovima zadovoljava junk stroukovima, tj. Dalje, provodeći sve više vremena uz junk stroukove osoba dobija manje realnih stroukova što samo učvršćuje spregu ilustrovanu na slici. Pomenuti mehanizam važi za bilo koji od junk stroukova - shopping, internet, TV, zloupotreba hrane, grickanje noktiju, luksuz, seks, dozvoljene npr. Nesreća je što su neke od ovih zavisnosti socijalno prihvatljive, pa samim tim i neprepoznatljive kao takve. Po Viktoru Franklu čovek nije biće nagona već biće smisla. Moglo bi se reći da je nagon deo smisla, odnosno da je u funkciji ili službi smisla, dok sa druge strane Frankl zastupa tezu da je volja za smislom takođe nagon. U svakom slučaju, neosporno je da i smisao i nagon egzistiraju i deluju paralelno u svakome od nas, I da svaki od njih ima svoju konstruktivnu funkciju. Osnovna razlika između nagona i smisla može se prikazati iz perspektive slobode: dok nagon ugrožava kvalitet slobode, jer čoveka na-goni na određene postupke, misli, način života i sl, Smisao ispunjava punoću slobode samom realizacijom svesne odluke. Rečnikom Transakcione Analize, nagon prevashodno deluje iz Deteta, a Smisao iz Odraslog. Niče je pisao da je čovek konopac razapet između životinje i natčoveka, dakle između uslovljenosti i slobode, dakle između nagona i smisla. U svakom od nas postoji volja za smislom koja nas suštinski određuje. Kada je osujećena težnja ka smislu, nastaje neuroza besmisla - duhovna ili egzistencijalna neuroza. Ljudi doživljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne, neukotvljene i na ta iskustva odgovoraju tako što povređuju sebe, druge, društvo ili svo troje. Ali, šta god da uradi, nikada nije dovoljno. Dok je nagon vezan isključivo za preživljavanje, smisao je termin koji se odnosi na duševnu odnosno duhovnu nadgradnju. To ne mora biti, kako mnogi misle, termin isključivo religioznog tipa, već mnogo širi skup svesno odabranih stremljenja. Svaki čovek ima svoje shvatanje univerzalnog dobra, koje, ako nije kontaminirano, može biti usmereno ka poboljšanju ovog sveta. Što se religioznog smisla tiče, i on, kao i ostali vidovi smisla, mora biti svesno odabran, jer ako ostane u svojstvu nasleđenog ne može zaživeti u punoći. To je stečeni nagon. Nedostatak smisla se u početku nadoknađuje hiper-stroukiranjem nagonskog dela ličnosti, i to kasnije uz podizanje tolerancije slika 1 dovodi do stvaranja stečenog nagona. Iz TA perspektive, stečeni nagon se javlja kroz kontaminaciju Odraslog Detetom moram da imam tri automobila, dve ljubavnice, hiljadu Facebook prijatelja ili Roditeljem ako moj FB komentar ne dobije bar deset lajkova ništa sam, zdravlje na usta ulazi zato samo jedi. Iz ontološke perspektive junk strouk definišemo kao strouk koji nema utemeljenje ni u smislu ni u nagonu već u stečenom nagonu. Nasuprot junk stroukovima koje ipak nisu na dohvat ruke ma koliko se ova potrošačka civilizacija trudila da to obezbedi, imamo konstruktivne stroukove kojima smo okruženi svi i svaki dan, ali koje smo zaboravili da prepoznajemo. Oni mogu biti razni: prirodni, antropološki, socijalni, estetski, duhovni i drugi. Ljubav je jedan od najjačih kreativnih stroukova, ali ne ljubav iz romana, estradnih afera, porno filmova ili rialiti šoua, već ljubav čista, bez kalkulacije i interesa. Već smo pomenuli da su stroukovi biološka potreba dece, a psihološka potreba čoveka, što implicira da njihov manjak donji strouk limit uslovljava određenu patnju ili nelagodnost. Međutim, postoji i druga granica — gornji strouk limit. Mi nemožemo da apsorbujemo preveliku količinu stroukova. Prekomernim unosom pozitivnih stroukova dolazi do određenih promena: 1. Ako je prekomerni unos povremen, onda se jednostavno višak stroukova apsorbuje kao junk strouk ili diskaunt. Ako je prekomerni unos konstantan, dolazi do menjanja strouk profila, koji je u najtešnjoj vezi sa referentnim okvirom Stroukovi se mogu svrstati u nekoliko podela, a mi ćemo ovde navesti podelu prema Platonovoj tročlanoj strukturi ličnosti: Stroukovi na telo su na primer: hrana, telesne senzacije, milovanje. Stroukovi na dušu su pohvala prijatelja, uživanje u Betovenovom koncertu ili posmatranje mirne zvezdane noći. Stroukovi na duh su duhovna, metafizička, transcedentalna iskustva. Dugotrajnim apstiniranjem od stroukova pojedini deo ličnosti atrofira. Strouk limit se odnosi na ukupno stroukiranje cele ličnosti, što znači da ako preteramo u stroukiranju jednog dela, kasnije stroukiranje drugog dela ne doživljava se adekvatno. Upravo to je dovelo do pojave uzdržanja i posta u mnogim religijama, gde se smanjuje stroukiranje tela da bi se pojačao doživljaj stroukiranja druga dva dela. U strožijim religijama smanjuje se stroukiranje i duše ukidanjem i duševnih zadovoljstava kao što je npr. Ovo svesno usmeravanje glavne struje stroukiranja na jedan ili više delova ličnosti nazivamo strouk optimizacija. Zaključak: Ukoliko se kod ličnosti uspostavi poredak Konstruktivnog i Optimalnog Strouk Poretka, kao antipod Strouk ekonomiji, onda će se realni konstruktivni stroukovi prepoznavati i razmenjivati na adekvatan način, i kao takvi biti dovoljni za normalno i afirmativno funkcionisanje, a junk stroukovi mogu biti prisutni samo u sklopu razonode. Ni u kom slučaju i ni pod kakvim uverenjem junk stroukovi ne trebaju biti prepoznati kao potreba - kao što je to slučaj kod ličnosti sa zavisničkim tendencijama. Tony Vajt Transakcioni analitičar Utorak, 5 maj 2011. Neki od njih potiču iz porodica koje su se razvijale u odsustvu oca. U mnogim društvima postoji tradicija da muškarac ide da radi dok žena brine o deci. Znači da se može desiti da zbog posla otac ima veoma malo kontakta sa decom. Ovo je samo jedan od razloga za odsustvo oca iz porodice. Dakle, otac je Iz navedenih razloga odsutan, a to je samo jedna situacija koja dovodi do toga da dečaci odrastaju bez očeva. Za mušku decu ovo može imati značajan uticaj na njihov emocionalni razvoj. Jedan od efekata koji se javljaju prilikom odrastanja bez oca razlog je zašto je ova grupa muškaraca predmet mog pisanja. Oni obično u prošlosti imaju mnogo muškaraca u kojima su gledali surogat očeve. Takođe i kao muškarca, ja sam sređivao neke račune i kao surogat otac. Tokom vremena, primetio sam da muškarci iz pomenute grupe, koji su bili moji klijenti, u stvari ispoljavaju iste osobine ličnosti. Često to budu pretpostavljeni na poslu, možda trener ili bilo koji muškarac koji je povezan sa nekim autoritetom. Još jedna značajna zajednička karakteristika je nedostatak asertivnosti, a kao rezultat može biti istorija zlostavljanja tokom školovanja. Samopouzdanje u društvu muškaraca je nisko. Takvi ljudi često imaju osećaj da ne znaju šta da rade u društvu vršnjaka. Ono što vršnjaci pričaju obično im je nepoznato, a ponekad jednostavno dosadno. Zbog toga oni češće razgovaraju sa ženama na društvenim okupljanjima, za njih su ženski razgovori mnogo interesantniji. Ponekad se javljaju i homofobična osećanja. Usled želje da usvoje mušku ulogu pitanja u vezi njihove sopstvene seksualne orijentacije su veoma opterećujuća. Homofobija se može javiti kao odbrana. I na kraju mogu biti zabrinuti u vezi seksualnih performansi, mogu da se osete zastrašeno ili nemoćno, naročito sa seksualno asertivnim partnerom. Pozitivno je to da ovi ljudi mogu biti veoma uspešni u poslu i odnosima sa ljudima. Ove osobine daju im značajnu prednost kada je u pitanju konkurencija na radnom mestu. Kako je njihova komunikacija bolja njihovi odnosi sa ljudima često su dublji i značajniji. Podizanje samopouzdanja Ciljevi muškaraca koji su odrastali bez očeva u mnogome su slični onima za koje se bore žene u poslednje tri decenije. Postoji potreba za podizanjem samopouzdanja, asertivnosti itd. Terapijski odnos je značajno sredstvo za muškog terapeuta koji radi sa ovakvim ljudima. Preuzeto od: Psychologically Speaking The Newsletter of the Australian Psychological Society, WA Branch. June 1993, page 5. Toni Vajt Transakcioni analitičar Ponedeljak, 11. Oni su i sročeni na tri različita načina. Odnosno ugovor koji je motivisan od strane ego stanja Roditelj. Ego stanje dete uvek odnosi pobedu na duže staze, to je u suštini ljudske prirode. U dužim procesima, ono sa čime čovek uvek završava jeste ono što hoće njegovo ego stanje Dete. Iz ego stanja Roditelj klijent može reći da treba da smrša, iz ego stanja Odrasli da potvrdi da to ima smisla, što je i tačno. Ovo sve neće značiti ništa ukoliko Dete na neki način ili u nekom obliku ne da svoj pristanak. Ako ego stanje Dete kaže da voli hranu i ne voli da vežba, posle izvesnog vremena počeće da jede ukusnu hranu i neće baš puno vežbati. U većini slučajeva Dete želi da što brže bude po njegovom. Osoba može da počne sa novom dijetom i za nedelju, dve, ili tri ona će biti gotovo zaboravljena. Može da uzme šestomesečnu pretplatu za teretanu i nakon mesec dana da prestane da je posećuje redovno. U svakom navedenom slučaju moć deteta u ličnosti jača je od uticaja ego stanja Roditelja i Odraslog. Čak i kada Odrasli misli da je savršeno racionalno i smisleno smršati, što obično i jeste, to nije važno, sve dok ego stanje Dete ne bude zainteresovano. Postoji izuzetak koji se zove kontraskript akcija. Neki ljudi mogu u značajanoj meri da utiču na sebe iz ego stanja Roditelja. To mogu biti osobe koje se veoma dobro kontrolišu ili imaju prema sebi ozbiljno kažnjavajući stav. Oni su u stanju da depriviraju potrebe svoga Deteta u dužem vremenskom periodu. U ovakvim slučajevima ugovor sa Roditeljem će trajati duže, obično nekoliko nedelja ili meseci. Osoba može da izgubi i 20 kilograma za godinu ili dve. Međutim, kako ego stanje Roditelj gubi dominaciju u ličnosti, tokom vremena, težina se vraća, i na kraju Dete opet pobeđuje. U ovakvim slučajevima imamo ono što se zove jo-jo efekat. Ljudi gube značajan broj kilograma u nekom periodu i opet se vraćaju na isto. Osobe koji ovo rade sposobne su da u velikoj meri smanje potrebe ego stanja Dete što ukazuje na značajnu psihološku neprilagođenost. Ovo može da ukazuje na značajno prisustvo samoprezira i samoljutnje. Iz ovoga je jasno koliko je važno za terapeuta da prepozna kada klijent prezentuje ugovor iz Roditelja. Ako to izostane klijent može da bude uspešan radeći nešto tokom više nedelja, ali ipak samo privremeno, ali da nikada stvar ne završi do kraja. Ukoliko terapeut ima osećaj da zaista nema trajnih rezultata, to može biti znak da je u pitanju ugovor sa Roditeljem i da to preispita. Neki od ovih ugovora su laki za prepoznavanje. U bilo kom ugovoru koji podrazumeva gubitak težine, više vežbanja, prestanak uzimanja alkohola, smanjenje uzimanja narkotika, više rada i zalaganja, postoji velika mogućnost da se radi o ugovor sa Roditeljem. Takav ugovor je lako prepoznati kada klijent koristi i rečnik ego stanja Roditelj. Ovo su ugovori koji se očigledno ne sviđaju ego stanju Dete. Druga vrsta ugovora iz Roditelja su oni koji su nam nametnuti. Sa bilo kojim klijentom koji je prinuđen na terapiju ugovor će bar delimično biti iz Roditelja. Kod novih klijenata, zbog rečnika koji koriste, lako je prepoznati ugovor sa Roditeljem. Rečnik Roditelja je već prethodno opisan. Sa iskusnijim klijentima to nije tako lako. Kako klijenti uče šta je ugovor iz Roditelja i o rečniku koji Roditelj koristi oni počinju da menjaju način izražavanja. Kultura psihoterapijskog pristupa se uči i utiče na rečnik. Kako klijenti postaju iskusniji oni uče poželjan način izražavanja i mogu nesvesno da ga menjaju, da bi se prilagodili terapijskoj situaciji ili da bi ubedili sebe da žele nešto što u stvari ne žele. Ugovor iz Roditelja predstavljen je kao ugovor iz Deteta jer klijenti sa iskustvom poznaju jezik i kulturu psihoterapije. Oni nemaju nameru da obmanu terapeuta samo žele da učine nešto što je ispravno. Svaki ugovor može imati u sebi sakriven ugovor iz Roditelja. Majka može doći na terapiju i reći da želi da nauči kako da postavi dobre granice sa svojim sinom. Ovo izgleda kao potpuno racionalan zahtev. Toni Vajt Transakcioni analitičar Utorak, 29 mart 2011. Rodžers tvrdi da empatija nije samo kognitivno razumevanje klijentovih iskustava, nego njihovo doživljavanje u kome se ne gubimo. On dalje kaže da klijentov osećaj konfuzije, bojažljivosti ili ljutnje postaje i terapeutov ali bez osećanja izgubljenosti u njima. Ne izgubiti se u osećanjima znači da ista nisu postala prejaka za terapeuta i da ne ometaju njegove sposobnosti i funkcionisanje. U tim uslovima moguće je pružanje razumevanja od terapeuta ka klijentu. Rodžers 1962 , Međuljudski odnosi: Osnovni vodič. Rodžers i Stivens ur. Vama se na neki način sviđa da dolazite na ove razgovore, ali niste baš sigurni da time nešto dobijate. Hajde da ispitamo proces empatije iz perspektive ego stanja. Terapeut je svestan i razume ono što vidi kod klijenta. Terapeutovo ego stanje Odrasli posmatra ponašanje klijenta i verbalno saopštava svoj doživljaj tog ponašanja. Terapeut ima svoja osećanja kao reakciju na razumevanje klijenta i svest o njemu. Terapeutovo ego stanje Roditelj proverava reakcije sopstvenog Slobodnog Deteta da ne postanu suviše slabe ili jake za samog terapeuta i tada se kao cilj javlja dobrobit klijenta a ne zadovoljavanje potreba sopstvenog ego stanja SD. Negujući Roditelj sa Slobodnim Detetom kombinuje emotivnu reakciju i ego stanje Odrasli shvata empatični odgovor na klijenta. Kao što možete videti prilično složen psihički proces. Treba napomenuti da nije moguće doživeti isto što i klijent, možemo imati samo emotivnu reakciju na to. Ova reakcija omogućava terapeutu da preživi ono što opaža kod klijenta, ali samo kao kopiju njegovog iskustva, mada je i to samo pretpostavka, jer niko ne može da oseti isto što i druga osoba. Ironija ovog prikaza jeste da empatija podrazumeva priličnu usmerenost na sebe u jednom narcističkom procesu. Radi se o meni i mom razumevanju klijentovog iskustva. Tek u poslednjoj fazi proces počinje da se tiče drugih, učešćem Negujućeg Roditelja. Tada terapeut svoje lično preživljavanje koristi kao osnov za negovanje, za dobrobit klijenta.
Buduća očekivanja - Matias de Stefano - srpski prevod
Budi obazriv u svojim poslovima jer svijet je pun prijevara. Nikad niti u mislima nisam u našu vjernost posumnjao niti sam bilo kakve strahove imao da će sve to među nama jednog dana neminovno da se ohladi i da nas možda i rastavi. Vojvoda ga je pratio u stopu i brutalno je klao svakoga ko bi im se našao na putu! Jedan je zločest, u njemu prevladavaju gnjev, zavist, ljubomora, pohlepa, oholost, samosažaljenje, ljutnja, inferiornost, laž, lažni ponos i egoizam. Rastrzani od silnog glupog cmizdrenja. Ne, ja nemam pravo da se od tebe možda oprostim. Ma koliko je brisali, ispirali, na lomači spaljivali, ona opstaje Šiklja gdje se najmanje nadaju, dopire u najdublje galaksije. Imadoh osjećaj da smo oboje iskreno potpuno čeznuli O zajedničkim trenutcima nestrpljivo stalno maštali.
[Zene udaja ili zenidba|Serbian tubes|Uživajte! Vruća pravila erotske masaže]
Post je objavljen 28.12.2018. u 08:35 sati.