Profesionalno si vrlo aktivna, imaš li vremena za ljubav? Kome ste prvo javili da ste dobili ulogu?
Kada se razbolite, da li prednost dajete lekovima ili fiototerapiji? Ko je najviše uticao na vaš stil? Čovek sreće prijatelja, koji je Strelac u horoskopu, i pita ga zašto u njegovom životu tako često dolazi do pucanja veza?
- Verujem, ali ipak mislim da većina stvari zavisi od nas samih. Prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu je polagala posle drugog razreda srednje škole, pa posle trećeg, i na kraju je primljena posle četvrtog.
Završila je master studije glume na 2013. Pored glume, bavila se i manekenstvom, te osvojila drugo mesto na takmičenju. Fotografija: Miljana Gavrilović Sa poznatim indijskim rediteljem sarađivali ste na snimanju nekoliko projekata. Kako biste opisali njegov pristup filmskoj umetnosti? Moram priznati da ni sama još uvek nisam uspela da u potpunosti spoznam njegov pristup samom filmu, ali sam primetila da je, bar u dosadašnjem radu, pokušavao da odstupi, koliko god je mogao, od bolivudskog stila i približi se više zapadnom. Koliko je u tome uspeo na našem tržištu i da li je ispunio kriterijume srpske publike — procenite sami. Hoćete li uskoro ponovo sarađivati sa njim? Ukoliko mi ponovo bude ponudio angažman, bilo da odbijem ili prihvatim — postojaće opravdan razlog za to. U svakom slučaju, trudim se da svoj deo posla odradim strogo profesionalno i nemam problem sa tim da sarađujem sa istim rediteljima. Da li pratite hindi kinematografiju? Šta je izdvaja od ostalih? Ne mogu da kažem da pratim hindi kinematografiju, ali zato što sam filmofil, odgledala sam ih dosta. Dopadaju mi se starija ostvarenja poput filma iz 1964. Osim starih, toplo preporučujem film iz 2010. Na mene je ostavio snažan utisak, baš zbog toga što nije klasična kombinacija kadrova sa zumiranim reakcijama glumaca, prenaglašavanjem pokreta i principom pričanja priče kroz duge muzičke numere praćene koreografijama, već ozbiljna dramska forma. Upravo pomenuta kombinacija našem mentalitetu deluje pomalno bizarno, a nekada i jako smešno, čak i kada nije u pitanju komedija… Fotografija: Miljana Gavrilović Holivud ili Bolivud? I jedno i drugo! Mada, osim naše kinematografije, uvek biram evropski film. Vaša prva televizijska uloga je Zvezdana Anđelković u popularnoj seriji. Imate li sličnosti s njom? Možemo o tome naširoko i nadugačko. Dovoljno je da je u isto vreme i razumem i prezirem. Samim time što je igram ja, a ne neko drugi, već smo slične. Međutim, činjenica je da ima dosta stvari po kojima se razlikujemo. Pored glume, bavili ste se i manekenstvom. Zašto ste izabrali glumu? Zato što je to moj životni poziv i osećam da nisam pogrešila. Fotografija: Miljana Gavrilović Koliko je teže uspeti u glumačkom poslu ako dolazite iz provincije? Nije važno odakle si, nego ko si! Ako je to nešto što voliš i radiš na tome uporno i hrabro — uspeh neće izostati, bez obzira da li si iz provincije ili metropole, posebno sada kad možeš da se afirmišeš lakše nego pre. Dakle, ne postoji teži ili lakši, već samo tvoj put. Sa kolegom iz klase, Matejom Popovićem, držali ste Školu glume u Leskovcu. Vidite li sebe kao profesora na nekom od dramskih fakulteta? Za sada ne vidim. Fotografija: Miljana Gavrilović Šta nedostaje srpskom teatru, osim finansija? One odlaze u pogrešne ruke, a to sa sobom povlači i suštinu teatra, onog kakav bi trebalo da bude — kvalitetan, a ne kvantitetan. Kako vidite svet pozorišnu i filmsku scenu za 50 godina? Ne mogu ni da zamislim šta će biti za 50 godina, ali verujem u pravdu i dobre ljude koji, zaista, vole pozorište i koji će jednog dana osvetlati njegov obraz, odavno ukaljan.