Forum Klix.ba
Vazno je da znate da niste jedini i da se to desava i drugima. Meni lično je ova sama tema besmislena, što sam i izrazio prije par stranica.
Rekao bih samo da osobu o kojoj govorim sam uvek dozivljavao kao egoistu, sto jeste odlika i narcisoidne licnosti, ali neko ko je samo egoistican moze biti razuman i sa njim se moze napraviti dogovor, dok sa narcisom dogovora nema, jer narcisoidnu osobu uvek u jednom trenutku preplave snazne emocije koje odbijaju svaki dijalog i dogovor, praveci od njih zatvoren um. Ali zaista nema nikakve psihicke karakteristike a jos manje fizicke da se kaze da vodi devojke u WC na zvaku. Kad sam bio klinac bili smo kod nekih rodjaka u Bosni, oni nisu imali pojma cirilicu i to mi je bilo neobicno, da ih nisu poducavali. Tacno se covjek zapita kako one hare krisne uopce opstaju kod nas.
Forum Klix.ba - Lepota jednog pitanja od tri reci i jednog znaka interpunkcije je u tome koliko kaze o obe osobe koje razgovaraju.
Meni je to počelo da se dešava u srednjoj školi, nesvesno... Kad učim, obavezno moram nešto da prokomentarišem na glas ili kad čitam uopšte. Moja mama je psiholog i pitala sam je. Ona kaže da je to zdravo i da ne bi trebalo potiskivati. Dakle, dok ne počnemo to da radimo dok same šetamo gradom, nema brige. Koliko sam uspela da preletim po temi, zakljucila sam da se sve svelo na pricu o tome da li nesto prokomentarisete sami sa sobom kad ste sami. Ja to iskreno nisam nikada radila osim kad sam bila mala, pa se igram nesto i mumljam. Inace ne mislim da je bas normalno pricati sam sa sobom! Ne znam ni sta bih sebi rekla, opsujem sama, prokomentarisem ,,Glupaco,, ako nesto zaboravim i takve stvari. Ali bas da sednem i da pricam i pricam.. Medjutim, nisam bez razloga usla na temu. Neki dan vozim u autu prijateljicu i njenog ujaka, bila je noc i vracali smo se sa njene vikendice.. Uplasim se istinski, kazem njoj onako tiho, posto je do mene sedela, a ona mi kaze kako je to jos ranije primetila kod njega. I mi se bukvalno uspanicimo, pa se pocnemo smejati ne znam ni ja.. Onda ga nesto priupitamo, on najnormalnije prica sa nama, ali cim zacutimo on pocne ,,monolog,,. E sad mene zanima, ok pricas sam sa sobom kad si sam, ali sta kad si u drustvu, znaci da to ne mozes kontrolisati. Da li je to normalno?? Joj, vidi kul teme... Meni neko nekad rece ˝razgovarati sam sa sobom je prvi simptom ludila i sizofrenije˝, a ja to redovno radim, pa sam jedno vreme bila opasno zabrinuta, pokusavala sam da se odviknem od toga, ali mi nekako lakse... Kad sam tuzna, besna, kad se dvoumim ili sam jednostavno pretrpana obavezama da ne znam kud cu, ja tad razmisljam naglas... Nekako u sebe najvise mogu da se uzdam, a naglas sam razumnija. Neke stvari smisljene u glavi i kad se izgovore naglas imaju drugaciju smisao.