Ovo su srpski filmovi koji su bili predloženi za nominaciju za Oskara!
Film prati grupu gej aktivista koji pokusavaju da organizuju Paradu ponosa u Beogradu. Osim kroz glavne protogoniste, gradski kulturno socijalni život Beograda je predstavljen i kroz puno sporednih likova koji pripadaju različitim klasama društva, kroz njihova razmišljanja, postavljanje prema životu i sitnim radostima. U glavnim ulogama su Aleksandar Berček, Leon Lučev i Nebojša Glogovac. Ovom filmu se jedino krupnije može zameriti što je redovna bioskopska distribucija donekle i nerezonski odlagana i odlagana, a što filmu neupitnog arthouse opredeljenja u smislu posete bioskopima nikada ništa dobro ne može da donese, te je ovdašnja publika, tek s dolaskom proleća, dobila priliku da se i lično uveri u ono što je izazvalo dovoljno primećene pohvale tokom gostovanja po viđenijim filmskim feštama.
Četiri godine posle toga, rat je završen. Priča o ponavljanju istorije, o nastavku Drugog svetskog rata na tlu bivše Jugoslavije, o patnjama i stradanju običnih ljudi, koji, pod uticajem moćnih političkih interesa, uništavaju svoju porodicu i svoj dom. Radnja filma počinje u jednoj beogradskoj vojnoj bolnici gde su smešteni ranjenici rata u Bosni i Hercegovini.
Join Us on FB & TWitter - Jasna je tinejdžerka koja živi okružena oskudicom beogradskih predgrađa.
Da stoga brzo premotamo unazad — dobili smo nekoliko kvalitetnih, uspelih i zanimljivih filmova, nekoliko promašaja i par sistemskih grešaka u krajnjem zbiru. Prisetimo se ponajpre i u više redaka onih valjanih… Ničije dete Vuka Ršumovića Svakako je najviše pružio inače, scenarista Vuk Ršumović u svom, u neku ruku i iznuđenom rediteljskom debiju, ostvarenju Ničije dete. Ovom filmu se jedino krupnije može zameriti što je redovna bioskopska distribucija donekle i nerezonski odlagana i odlagana, a što filmu neupitnog arthouse opredeljenja u smislu posete bioskopima nikada ništa dobro ne može da donese, te je ovdašnja publika, tek s dolaskom proleća, dobila priliku da se i lično uveri u ono što je izazvalo dovoljno primećene pohvale tokom gostovanja po viđenijim filmskim feštama. Ničije dete na planu nekakvog opšteg utiska pruža zbilja dosta — silovito emotivnu i ubedljivo na film prenetu priču, koja se bavi važnim pitanjima — ponajpre onim identitetske prirode. Gluma malenog Denisa Murića i ovde mora biti pohvaljena. A valja pomenuti i suptilnu i upečatljivu epizodu mladog Pavla Čemerikića. Enklava Gorana Radovanovića Dosta toga aplauza vrednog postigao je u svom drugom igranom filmu i Goran Radovanović, osvedočeni i cenjeni dokumentarista; Enklava se tako ima pohvaliti na račun intelektualnog poštenja, odvažnosti da se bavi pitanjem uz to, prilično filmičnim, kako je dosad nekoliko puta pokazano od kojeg većina srpskih filmadžija svesno i nimalo prikriveno okreće glavu — pitanjem života preostalih Srba na današnjem Kosovu i Metohiji. A tu je i usresređenost na temu i detalj. I još jednom Denis Murić, pored koga u ovom konkretnom slučaju svakako možemo prvo pohvaliti sjajnu glumu takođe malodobnog Filipa Šubarića. Isceljenje Ivana Jovića Iz samog prikrajka, iz, reklo bi se, sa samoizabrane margine u sam kvalitativni vrh srpske filmske 2015. Isceljenje nas je, između ostalog, podsetilo na neprolaznu snagu smislenog šapata i na dosad mnogo puta sugerisano — Jovo Maksić je izvanredan glumac, i kada se zgodi da mu mudri i hrabri ljudi podare značajniju filmsku minutažu. Panama Pavla Vučkovića Poput Ničijeg deteta, i Panama, debitantski dugometražni igrani film ranije mnogonagrađivanog Pavla Vučkovića, došla je pred publiku Srbije sa preporukama onih koji su ga pogledali na festivalskim premijerama u belom svetu. Panama je film sasvim na svom mestu, film koji najavljuje jedan značajan rediteljski dar, koji nam je predstavio Jovanu Stojiljković kao uskoro, sva je prilika, i vodeću glumicu svoje i obližnjih generacija, i koji je zanimljiv i u svojim manama. Mazohisti među srpskim filmofilima na ovu temu ostatak godine mogli su da utroše na još nekoiko stvari — produkcioni krpež televizijskog pedigrea Za kralja i otadžbinu i Bićemo prvaci sveta , repliku na neprevaziđeni Breakfast Club znamenitog Johna Hughesa bioskopski hit Pored mene , podsećanje na foklorizam iz VHS dana Gorčilo , promašaje kao takve Smrdljiva bajka i Top je bio vreo , teško prihvatljive izgovore za film Off i Igra u tami , neujednačen društveno angažovani omnibus Jednaki , te nekoliko prilično radikalnih arthouse radova viđenih na FEST-u i FAF-u Okean, Petlja, Žigosana, Unutra, Sizf K. A tu je i još jednom izvrsni Želimir Žilnik sa odličnim dugometražnim dokumentarnim filmom Log Book Serbistan. Zbilja, sasvim dovoljno, čak i onim zahtevnijim i neumerenijim konzumentima filma….