Glasam za ljubav - Olujić, Grozdana
Štampan godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, prevođen je i prilagođen izvođenju u , po njemu je snimljen i Čudna devojka. Da li će sudbina u bajci teći rekom romana, tragedije i komedije zavisi od snage junaka, od specifične mašte pisca. Grozdana Olujić , je , i antologičar, dobitnica Povelje za životno delo i za najbolji roman 2009. I jeste moguć ili bi bar morao biti, jer da nije tako ni nas odavno ne bi bilo.
U recenzijama i predgovorima njenih knjiga činili su to i , , Ivan V. Grozdana i danas priča bajke, ali sada jednom drugom detetu, svojoj unuci Ani 10 , koja ima poseban smisao za jezik i veoma razvijenu maštu. Ima ljudi otvorenih i zatvorenih.
Glasam za ljubav - Olujić, Grozdana - Tada iz njegove ruke nestade Mersadova kožica i dečak zajeca.
Do sada je objavila desetine romana, eseja i prevoda, a za svoja dela dobila je Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije i NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2009. Jedna je od najnagrađivanijih savremenih književnika u Srbiji. Pojedini njeni romani su prevedeni na 36 svetskih jezika. Detinjstvo i obrazovanje Grozdana Olujić je rođena 1934. U rodnom mestu je završila osnovnu školu, a gimnaziju u Bečeju. Nakon toga upisala je engleski jezik i književnost u Beogradu. Diplomirala i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ovaj prvenac doživeo je i pozitivne i negativne reakcije, a ono što je potvrdilo uspeh jeste to što je prevođen na nekoliko jezika, te prilagođen za izvođenje u pozorištu. Scenario je, osim književnice, pisao i Jug Guzelj. Glavne uloge dodeljene su Špeli Rogozin, Voji Miriću i Zoranu Radmiloviću. U međuveremenu, tačnije 1959. I ovo delo doživelo je svoju pozorišnu i filmsku adaptaciju. Film je režirao Toma Janić, koji zajedno sa književnicom potpisuje scenario. Producent filma je Hidajet Čalkić, a objavljen je 1965. Glavne uloge poverene su Vukosavi Krunić, Slobodanki Marković, Branislavu Miladinoviću, Dragi Mitroviću u Hermini Pipinić. Grozdana je nastavila da piše dela namenjena mladim ljudima, pa je 1964. On predstavlja svojevrsnu prekretnicu u savremenoj književnosti za omladinu, jer su u fokusu nedoumice, problemi, ljubavi i urbani život mladih ljudi. Umesto toga počela je da piše bajke, pa je 1979. Osim bajki i romana za decu i mlade, Grozdana Olujić objavila je i brojne eseje o književnicima Francu Kafki František Kafka , Tomasu Vulfu Thomas Wolfe i Marselu Prustu Valentin Louis Georges Eugčne Marcel Proust. Olujićeva se takođe bavila prevodilačkim radom. U ovoj knjizi, prvoj takve vrste u svetu, našle su se najlepše ruske, kineske, japanske, indijske, estonske, brazilske, havajske, škotske i srpske bajke, među kojima su i dela Šarla Peroa Charles Perrault , Hansa Kristijana Andersena Hans Christian Andersen , te čuvene braće Grim Jacob, Wilhelm Grimm. Značaj O značaju autorke Grozdane Olujić za srpsku, jugoslovensku, ali i svetsku književnost pisali su brojni književni kritičari poput Aleksandra Jovanovića, Ivana V. Lalića, Dragana Lakićevića i Slobodana Ž. Ni jedan od nijh nije mogao da ospori neverovatan talenat i novi stil koji je u našu književnost uveo Olujićeva. Svaka od epoha u kojima je stvarala, od 60-ih godina, do današnjih dana živo je oslikana u njenim romanima i bajkama. Upravo ta prilagođenost vremenu, i u krajnjoj liniji, razmišljanima čitalačke publike, učinila je Olujićevu jednim od najomiljenijih pisaca za decu i mlade. Njene bajke nisu smeštene u neku daleku zemlju niti u vreme prinčeva i balova, nego upravo suprotno, one se odvijaju ovde i sada i zato su bliske mladima. U njima se prepliću fantastika i stvarnost, zlo i dobro, tuga i smeh, ali pobeđuju dobrota, humanizam, plemenitost i ljubav prema ljudima. Istovremeno su mudre i zabavne, nove i klasične, a elemenata narodnih pripovetki nikad ne nedostaje. Koristeći strukturu narodne priče kroz koju interpretira probleme sadašnjice, Olujićeva spaja tradiciju i savremeni izraz. Obrađuje teme koje muče savremenu omladinu, poput usamljenost, otuđenosti, ljubavnih jada, ali neprimetno ubacuje elemente koje sadašnjica nalaže — poput ekoloških problema s kojima smo suočeni, posledicama rata koje utiču na decu i porodice, te problem identiteta koji nastaje kada čovek napusti mesto u kome se rodio i gde je odrastao. Upravo je to ono što je čini bliskoj mnogim generacijama. Zato su njena dela danas deo školske lektire u regionu i pojedinim državama sveta. Nagrade i priznanja Grozdana Olujić je jedna od najnagrađivanijih književnica sa ovih prostora. Dobitnica je povelje Zmajevih dečjih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. Osim brojnih domaćih, dobijala je i prestižne međunarodne nagrade. Ista zbirka dobila je i svoju televizijsku adaptaciju u vidu serije od devet nastavaka. Scenario za seriju potpisuje Tatjana Pavišić, a režiju Vera Belogrlić. Glavne uloge tumačili su glumci Radmila Savićević i Žika Milenković, te deca iz dečje radio grupe Radio-televizije Srbije RTS. Grozdana Olujić je počasni građanin norveškog glavnog grada Osla, te nosilac danskog viteškog ordena Daneborg za zasluge u polju književnosti. Bibliografija Književni opus Grozdane Olujić je veoma raznolik i kreće se od romana do bajke i satire, preko eseja i recenzija, te prevodilačkih radova. Bili su deca kao i ti.