Marketing
Mistress barbara ljubavni oglasi - Stranica za upoznavanje
Click here: Mistress barbara ljubavni oglasi
Muskarac: - Da, mracno je. Signed, Desperate Dear Desperate: First keep in mind, Boyfriend 5. Cale od muke piša u kriglu.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam. U nočima kao ova bila je u mom naručju. Kada bih ponovno mogao živjeti Bosonog bih hodao već početkom proljeća I završio tek u jesen. Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zari...
- Trifunovic Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:42:53 Vracanje Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada, Ali ne ko zena sto cezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada.
Vitomir Nikolic DRUMOVANJA Pjevaju u meni drumovi snažni, drumovi dobri kao dlan očin. Moram dans otić nekud, da potrazim malo odmora za umorne oči. Idem bez pozdrava, bez poruka, ovako lijepo pomućenog uma, da tražim okuka, okuka, okuka, i iza svake - samo parče druma. Pustite me, pustite da odem, bez pitanja kako, i zašto, i dokle, drumovi uvijek nekuda vode, a ja sam nomadskom glađu proklet. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:23:08 UMJESTO MOLITVE ZA DALEKU Ponekad,davna,sjetim te se, a nesto toplo zasja u dusi kao od dobre stare pjesme sto se slucajno zapjevusi. Gdje li si nocas,ti daleka, da li si negdje svila dom, ili jos uvijek,kao nekad, lutas ponocnim Beogradom. Da li jos trazis onog cudnog, onog iz tvojih snova vrelih, koga si trazila uzaludno i one noci kad smo se sreli. Trazi,samo trazi,tragaj, on ipak jednom mora doci iz tvojih lijepih snova,draga, u tvoje nimalo lijepe noci. Kao sto dodju ove pjesme iz davnih suma nepoznatih pravo u nase ruzne nesne, u gorku zbilju kasnih sati. Ponekad tako sjetim te se, a nesto toplo zasja u dusi kao od dobre stare pjesme sto se slucajno zapjevusi. Sve su to mila Imena i lepa Kojima Srbin Svome zlatu tepa; Al' ja bih proveo Citav jedan vek, Trazeci lepse, Dicnije i sladje, Milije ime, Sto jos ne cu svet, Da njim nazovem Moj rumeni cvet. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:31:00 Ja Ostani dalek Ne prekidaj nikad ovu igru tuge. Nek ostanu uvijek samo pogledi naši. Jedna mala tajna biće to za druge jer okolo je stvarnost koja plaši. Dok si tako dalek izgledaš savršeno. Šta bi bilo kad bi srušili zid između nas? Igranje sa pogledima bilo bi završeno a možda nam ni to ne bi bio spas. Možda savršenstvo nestane kad priđeš. Ko zna šta se iza nježne maske krije? Ti ostani zauvijek čaroban i dalek a ja ću pogledom vječno da te pijem. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:33:46 Smiraj Milos Crnjanski Setim se, kako su u ljubavi, dragi prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oci slede, preletajuci one kolutove blede, oko usana... Sto drhte, protkani, mutnom tisinom, u kojoj su osmeh i tuga pomesani nesigurno i tamno. Klatno zvona tesko i tmurno u grudi udara me. Tad se dizem, i, u mutna oka prozora, puna sitnih glasova veceri, sapucem, nesigurno, i moje ime. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: yu-generation-89 Jun 07, 2007, 01:40:18 Ach, wie sehn ich mich nach dir Ach, wie sehn ich mich nach dir, Kleiner Engel! Nur im Traum, Nur im Traum erscheine mir! Ob ich da gleich viel erleide, Bang um dich mit Geistern streite Und erwachend atme kaum. Ach, wie sehn ich mich nach dir, Ach, wie teuer bist du mir, Selbst in einem schweren Traum. Johann Wolfgang von Goethe Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: yu-generation-89 Jun 07, 2007, 01:41:03 Medju javom i med snom Laza Kostic Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? Srce moje, srce ludo, sta ti mislis s pletivom? Srce moje, srce kivno, ubio te zivi grom! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:45:07 Odlazak Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vise nisam. Neka udju Neka pregledaju neka pretraze. Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opusci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam vise tu. Privezan camac njise se Na crvenim talasima Par nedozrelih reci U oblacnom grlu visi Nisam vise tu. S mesta se nisam pomerio Ali sam vec daleko Tesko da ce me stici. Vasko Popa Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:48:42 PESMA O KERUŠI Jutros u košari, gde sja, šuška Niz rogoza žuckastih i krutih, Sedmoro je oštenila kucka, Sedmoro je oštenila žutih. Do u sumrak grlila ih nežno I lizala niz dlaku što rudi, I slivo se mlak sok neizbežno, Iz tih toplih materinskih grudi. A uvece, kad živina juri, Da zauzme motke, il prut jak, Izišo je tad domacin tmuri, I svu štenad potrpo u džak. A ona je za tragom trcala, Stizala ga, kao kad uhode... I dugo je, dugo je drhtala Nezamrzla površina vode. Pri povratku, vukuc se po tmini, I ližuci znoj s bedara lenih, Mesec joj se nad izbom ucini, Kao jedno od kucica njenih. Zurila je u svod plavi, glatki, Zavijala bolno za svojima, A mesec se kotrljao tanki, I skrio se za hum u poljima. Nemo, ko od milosti il srece, Kad joj bace kamicak niz breg, Pale su i njene oci psece, Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:51:03 William Shakespeare - Sonnet CXXX My mistress eyes are nothing like the sun, Coral is far more red than her lips' red: If snow be white, why then her breasts are dun; If hairs be wires, black wires grow on her head. I have seen roses damask'd, red and white, But no such roses see I in her cheeks; And in some perfumes is there more delight Than in the braeth that from my mistress reeks. I love to hear her speak, yet well I know That music hath a far more pleasing sound: I grant I never saw a goddess do,- My mistress, when she walks, treads on the ground: And yet, by heaven, I think my love as rare As any she belied with false compare. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:58:17 LJUBAV Je li ovo ljubav, ili bolna jedna Potreba da ljubim? Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim zbilja? Ili sen na prolasku preko moga puta, Tumaranje misli bez svesti i cilja, I sve delo jednog bolnog minuta! Ne znam, no na međi toga sna i jave Vidim moje srce da čezne i peti. I suze kad dođu rane zakrvave- Ja ni onda od tog ništa neću znati. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:21:43 Rastanak Vece crne obrve natuce Usnule ptice pred kanonom stoje Da nisam mladost popio juce Da se juce nismo rastali nas dvoje. Zaboravim mracne sile Sto me bez milosti kidale i klale Lik tvoj nezni i oci tvoje mile U dusi su mi jedino ostale. Pa i ako se zaljubim u drugu I snjom ljubljenom, shvati Pricacu o tebi svoju tugu I kao nekad opet drugom zvati. Pricacu joj o nama koje kuda I o zivotu sve sto bude htela Glavo moja neizmerno luda Do cega si ti mene dovela. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:23:50 Proljecna pjesma Osjecam veceras, dok posmatram laste I pupoljke rane, Kako srce moje polagano raste K'o vidik u lepe, nasmejane dane; Kako s mladim biljem postaje sve vece I lako k'o krilo, I kako mu celo jedno nebo srece I pakao bola ne bi dosta bilo; Kako cezne za svim sto bi zivot mog'o Lepog da mu dade, Tako su mu velike ceznje mu i nade. Osecam, da dosad sve je bilo sala Moga srca vrela; Da jos nikom nisam ljubav svoju dala Koliko bih mogla i koliko htela; Da ima u meni cela nezna plima Reci nereceni', Da bih srce mogla poklanjati svima I da opet mnogo ostane ga meni. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:25:32 Iskrena pesma O sklopi usne, ne govori, cuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I rec nek tvoja nicim ne pomuti Bezmerno silne osecaje moje. Cuti, i pusti da sad zile moje Zabrekcu novim, zanosnim zivotom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velicinom prirode; a potom, Kad prodje sve, i malaksalo telo Ponovo padne u obicnu camu, I zivot nov i nadahnuce celo Necujno, tiho potone u tamu, Ja cu ti draga, opet reci tada Otuznu pesmu o ljubavi, kako ceznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osecam tako. I ti ces, bedna zeno, kao vazda Slusati rado ove reci lazne, I zahvalices Bogu sto te sazda, I oci ce ti biti suzom vlazne. I gledajuci vrh zaspalih njiva Kako se spusta nema polutama, Ti neces znati sta u meni biva- Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki zivac rastrese i nadme, I osecaji navale ko plima! Za taj trenutak zivota i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al' ne volim te, na volim te, draga! I zato cu ti uvek reci: cuti, Ostavi dusu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lisce na drvetu zuti I tama pada vrh zaspalih njiva. Rakic Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:31:37 Budi jaca Necu vise da se igram toga Nesto mi je drugo na pameti Cini nesto od zivota svoga Budi jaca pa mi se osveti. Dosjeti se svake moje mane Svega sto si nekad znala kleti Naljuti se kad pomislis na me Budi jaca pa mi se osveti Zaboravi da te volim zarom Od koga se moze umrijeti Obraduj me samo jednim darom Budi jaca pa mi se osveti. Trifunovic Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:42:53 Vracanje Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada, Ali ne ko zena sto cezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada. Trazec mekom rukom mesto gde ga boli. Puna nostalgije beznadezne, duge, Ne secaj me nikad da bi mogla doci Zadocnela radost iz dubine tuge, Ko ponocno sunce iz dubine noci. Jer ti ne znas, bedna kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje zene U tvom caru ljubljah sav car neke druge... I ti bese samo sen necije sene... Ducic Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:44:28 Ljubavna pesma Ti si moj trenutak i moj san I sjajna moja rec u sumu I samo si lepota koliko si tajna I samo istina koliko si zudnja. Ostaj nedostizna, nema i daleka Jer je san o sreci vise nego sreca. Budi bespovratna, kao mladost. Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca. Srce ima povest u suzi sto leva, U velikom bolu ljubav svoju metu. Istina je samo sto dusa prosneva. Poljubac je susret najlepsi na svetu. Od mog prividjenja ti si cela tkana, Tvoj plast suncani od mog sna ispreden. Ti bese misao moja ocarana, Simbol svih tastina, porazan i leden. A ti ne postojis, nit' si postojala. Rodjena u mojoj tisini i cami, Na Suncu mog srca ti si samo sjala Jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami. Romanov Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 07:19:36 Dobro jutro i ovdje, valjda ce danas neko osim nas troje biti aktivan kad je u pitanju poezija. Rado, ali trenutno ne mogu da se setim nijedne pesme koju već niste napisali... Da je čujem uzalud sam jutros kušao, kao da je pesma bila sreća moja sva zaboravio sam jutros pesmu jednu ja... Rado, ali trenutno ne mogu da se setim nijedne pesme koju već niste napisali... Da je čujem uzalud sam jutros kušao, kao da je pesma bila sreća moja sva zaboravio sam jutros pesmu jednu ja... Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: papa Jun 08, 2007, 12:16:46 Nad prozorom mesec. Jablan se rasipa pun srebrenog svetla. Harmonike placne usamljena jeka, I toliko prisna, i toliko daleka. Gde si, lipo moja, ti lipo stoletna? S harmonikom nekad isao sam ja Dragani na praznik pre no dan zasija. A sad nicim vise crce da joj zgrijem. Uz glas tudje pesme kroz suze se smejem. Sergej Jesenin 1925 Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: yu-generation-89 Jun 08, 2007, 12:18:09 Žak Prever -Ta ljubav Ta ljubav tako silna, tako drhtava, tako očajna, tako nežna ta ljubav lepa kao dan i ružna kao vreme ta ljubav tako stvarna ta ljubav tako divna tako srećna tako vesela i tako jadno drhteći od straha kao dete u mraku a tako sigurna u sebe kao neki spokojni čovek u sred noći ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih, gonila ih da govore i primoravala da blede ta ljubav tako vrebana jer te druge mi smo vrebali ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani, poricani, zaboravljani zato što smo tu istu ljubav mi ganjali, ranjavali, gazili, dotucavali, poricali, zaboravljali ta ljubav cela celcata još toliko živa a sva ozarena to je tvoja ljubav, to je moja ljubav ona koja je bila to osećanje je uvek novo i nije se izmenilo, toliko stvarno kao neka biljka, toliko drhtavo kao neka ptica toliko toplo i živo kao leto možemo oboje otići i vratiti se možemo oboje otići i vratiti se možemo zaboraviti a zatim ponovo zaspati pa probuditi se patiti bditi pa ponovo zaspati sanjati i smrt zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se i podmladiti se naša ljubav zastaje tu tvrdoglava ko magare živa kao želja svirepa kao sećanje hladna kao kajanje nežna kao uspomena hladna kao mermer lepa kao dan nežna kao dete gleda nas smešeći se i kazuje mnogo ne govoreći ništa a ja je slušam drhteći i vičem vičem za tebe vičem za sebe i preklinjem te za tebe za sebe i za sve one koji se vole i koji su se voleli da, ja im vičem za tebe za sebe i za sve druge da ne znam ostani tu, tu gde si gde si bila tu ostani ne pomiči se, ne idi mi koji smo voleli mi smo te zaboravili ali ti nas ne zaboravi jer nemamo drugog do tebe na zemlji ne dopusti nam da postanemo hladni da se udaljavamo sve više odemo bilo gde daj nam znak da si živa a mnogo kasnije na ivici nekog šipražja u šumi uspomena iskrsni odjednom pruži nam ruku i spasi nas. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 08, 2007, 19:44:29 Pa dooobro, kad vi necete da radite nesto ovako lijepo ja cu. Samo se zanosite Enom, Markom, Marijom,Djanijem... Od njih ce te mnogo nauciti. Simic OPOMENA Covjece pazi da ne ideš malen ispod zvijezda! Pusti da cijelog tebe prode blaga svjetlost zvijezda! Da ni za cim ne žališ kad se budeš zadnjim pogledima rastajo od zvijezda! Na svom koncu mjesto u prah prijedi sav u zvijezde! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: Skorpija Jun 08, 2007, 21:57:23 Među svojima - V. Dis U mom srcu ponoć. Moja lepa zvijezda, majka i robinja, Bože, šta li danas u Srbiji radi? Kod vas je proleće, došle su vam laste, oživele vode, đurđevak i ruže i miriše zemlja koja stalno raste u grob i tišinu, moj daleki druže. Ideš kući sporo ulicama straha a duša ti jeca. Tvoje gladne oči, moja divna zoro, hrani ljubav majke - neka žive deca. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 11:06:38 SAMOTNA LJUBAV -A. Simic Ponoc vec je prosla,svjetlo mi se gasi na barsunu crnom lezi teska noc; Celom mi se kruni spomen tvojih vlasi- Ljubavi daleka,kad ces,kad ces doc? Ko da umrla si, razdvojenost ko' da ima smrtnu moc. Srcem strasti,dusom,sumnjom strasi- Poginut cu nocas,i za dragom poc. Ljubav boli,boli,kao zivot boli... Tesko,tesko onom,tko zaista voli... Al muci me samo,kad sam sam ko - kamen. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 11:08:53 SPOZNANJE -Dobrisa Cesaric Prignuo sam pred zivotom celo upoznavsi mu ludu dvojnost: Sto najvise u srcu pece, postat ce najveca opojnost. Jer zivot - alhemista stari umijece znade nepoznato. Od muka,bolova i sumnja u mom srcu stvara zlato. Sto dublji mi je bio bol, u vecem sjaju je umino'. I tako vrsim poziv svoj, od suza praveci vam vino. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 11:11:03 Jacques Brel: NE OSTAVLJAJ ME Nemoj! Zaboravit treba Sve sto je moguće Onog koga nema Vrijeme rastanka Izgubljeno vrijeme Treba znati kako Preboljeti sate Što ubiti mogu Udarcima svojim Samo srce sreće Nemoj - nemoj ići... Poklonit ću tebi Svaki biser kiše Iz onih zemalja Gdje ni kiše nema Prokopat ću zemlju Sve do iza smrti Da ti skrijem tijelo Svjetlošću i zlatom Stvorit ću zemlju Gdje će ljubav biti I vladar i zakon Ti kraljica moja Nemoj - nemoj ići... Izmislit ću za te Besmislene riječi A ti ćes ih znati Pričat cu ti priču O zaljubljenima Što vidješe svoja Srca gdje se ljube Pričat cu ti priču O onome kralju Što je davno umro Jer te nije sreo Nemoj - nemoj ići... Dešava se često Da izbije vatra Iz starog vulkana Što je davno umro I, čini se, ima Izgorjele zemlje Koja žitom rodi Bolje nego druga A kad dođe večer I upali nebo Zar se stopit neće Crveno i crno Nemoj - nemoj ići... Plakat vise neću Govoriti neću Sakrit ću se negdje Samo da te gledam Kako plešeš sretna Samo da te slušam Kako pjevaš sretna I samo ću biti Sjena tvoje sjene Sjena tvoga psa Nemoj - nemoj ići... Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:02:58 Noc skuplja vijeka - Njegos Plava luna vedrim zrakom u prelesti divno teče ispod polja zvjezdanije u proljećnu tihu veče, siplje zrake magičeske, čuvstva tajna neka budi, te smrtnika žedni pogled u dražesti slatkoj bludi. Ja zamišljen pred šatorom na šareni ćilim sjedim i s pogledom vnimatelnim svu divotu ovu gledim. Čuvstva su mi sad trejazna, a misli se razletile; krasota mi ova boža razvijala umne sile. Sluh i duša u nadeždi plivajući tanko paze na livadi dviženija — do njih hitro svi dolaze! Trenuć mi je svaki sahat — moje vreme sad ne ide; sile su mi na opazu, oči bježe svud — da vide. Hod je vilin mlogo dični na Avrorin kada šeće, od srebrnog svoga praga nad proljećem kad se kreće; zrak je vile mladolike tako krasan ka Atine, ogledalo i mazanje preziru joj čerte fine. Prelesnicu kako vidim, zagrlim je ka bog veli, uvedem je pod šatorom k ispunjenju svetoj želji. Pri zrakama krasne lune, pri svjećici zapaljenoj plamena se spoji duša ka dušici raskaljenoj i cjelivi božestveni dušu s dušom dragom sliju. Ah, cjelivi, boža mana, sve prelesti rajske liju! Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati što je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati. Malena joj usta slatka, a angelski obraščići — od tisuće što čuvstvujem jednu ne znam sada reći! Čudo smrtni ere sada ne poludi! Igram joj se s jabukama — dva svijeta srećna važe, k voshištenju besmrtnome lišenika sreće draže; znoj lagani s njenom kosom s zanešene tarem glave... Druge sreće, malo važne, za nju bi da, i sve slave. Luna bježi s horizonta i ustupa Febu vladu, tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:07:31 PONOC MENE - Risto Ratkovic Zaspati ili umreti… Ili se pretvoriti u suncokret… Da li je ona ikada i bila… Ali otkud njen lik naslucen u vazduhu cim pogledam… Njeni prsti živeli su u mojoj ruci i posle njene smrti. Ja sam ih pokretao i nisam razlikovao Da li imaju vezu kakvu još sa kosom njenom, Ili sa ocima, Ili sa haljinom novom sto joj kupih. Tako sam retko uzimao i za nju i za se. Tako cesto smo se svlacili kao vedar dan. I cini mi se da nema mesta na svetu Gde nismo zajedno bili. Mrtva si, a tebe nema. Zašto mi ne dodes… Ta znaš li kako si obecala Cešce da ceš se meni javljati… Možda ti i kucaš uporno na vid mi, Možda su oci moje nesposobne da te vide. Osecam lobanja cela tobom da mi je ispunjena. Voskresni ili sebe ili barem oci moje… Sluh mi je vec malo savršeniji: Zovneš li me Osetim i dah tvoj i miris predsmrtni, Tamo gde se nadao ne bih, I srce mi je još sposobnije Za otkucavanje tajnih znakova duha, Duha ili druge materije. Ovo cini da nocu kadkad moram zatvoriti vrata od sobe, I osecam da ležiš povrh zelenih suncokreta, U zelenoj košulji Prevrnutim ocima. Al mi još došla nisi, I beše kao ravnodušna Prema strahu mom što svaka stvar beše zagrobno živa. Muciš se dugio u toj noci, Jedan mi covek, seljacki odeven, isprica, U gužvi dima i ljudi po jednom nepoznatom podrumu, Da ima neko što dodir naš sprecava, I što do mene nisi doputovala. Poverih tome sumnjivom prijatelju zaveru svoju Da tog cu duha polako ubiti iz puske, Što smeta našem sporazumevanju. Pobedicu ga, mislim, grobom tvojim, likom i kosom crnom tvojom, I cvetom sasušenim koji beše oko tvoje glave na odru kad u nedra ti priložih sliku svoju, A cvet se prihvati rukava mog: To ti mi kao uzdarje vrati. Pomozi mi, pomozi: Vidnija budi kad u ma koju sobu udeš. Bar sad ne brinem brige sirotinjske, Jadnice moja! Celog dana onog dana uzalud tražih pare, I kad ti dodoh - mrtvoj ti dodoh… Velika patnice moja, Krvavo te pozdravljam. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:11:39 Aleksandar Leso Ivanovic KARI ŠABANOVI Sjecanje me lakom tugom ovi: …vece slazi i miriše lipa. Kroz sumrak se cuje kolska škripa, - s puta idu kari Šabanovi. Mi u susret otrcimo k njima, a kare nas vrate srecne kuci i sivom nas džadom truckajuci o predenim šapcu drumovima… Mili dani, moji sni nestali, kao da ste svi u jutro neko na kare se kradom ukrcali i otišli od mene daleko. Zalud uho sad zvukove lovi, zalud oko daljinama pipa: davno više ne cuje se škripa, niti idu kari Šabanovi… Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:13:35 VOJISLAV VULANOVIC SAMOCA Cutim zamišljen, sam i setan Sati postaju krik galeba Ja sanjam ruke - meka krila, i oci blage kao trak neba. Samoca ima nož jauka. Samoca ima tužne oci. Samoca ima usta vuka. Možda cu uskoro da nestanem. Upijaju me žile dana, moj sluh se topi, govor peni i raznosi me svaka grana. Samoca ima nož jauka. Samoca ima tužne oci. Samoca ima usta vuka. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:30:01 I moja omiljena, PONEKAD.. CESTO Sad mogu da kažem da sam te zaboravila jer te pomenem ponekad, radi reda. Spakovala sam sjećanja,u kofer ih stavila ali još mi nešto da ga bacim neda. Pa i ovu pjesmu ne pisem za tebe. U njoj ću skupiti sve boli,svu tugu. Stavit ću je u album sjećanja sa osmjehom pisat neku drugu. Ipak neću ništa baciti. Sakriću sve na neko tajno mjesto- i neću više misliti o tebi, eto, radi reda,ponekad... Ja Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:52:40 USNE Usne jedino zato postoje da s nekim podeliš nesto svoje. I da ti šapat šapatom vrate usne postoje da se pozlate. Usne su vulkan tvoga tela usne su izvor tvojih reka, usne su pupoljak gde se srela pčela od vetra s pčelom od mleka. Usne postoje da se procveta u vatrometu neba i sveta, usne su da se u dahu zgusne krilatost zvezda i kometa. I nikad nikom nemoj ih dati, ako ne ume da ti ih vrati, toplije, mekše, mladje i sladje. Jer usne samo zato postoje da osmeh po tvome osmehu skroje. Mika Antić Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 14:56:38 Imena Pronadješ negde nekakvog Mišu, Nekakvog Gorana, Dragana, Svetu, Pronadješ drugare nalik na sebe I staneš tako I ne veruješ Da ima neko kao ti-isti, Baš isti na ovom drukčijem svetu. I ništa ne mora da se kaže. Sve se unapred zna i razume. Možda te neke Mire sad traže. Možda Gorana neka ne ume Bez tebe, Jelene, Milice, Vide, Do nekog ogromnog sunca da ide. I ne znaš koliko kao ti —takvih Večeras ponovo nekog nemaju. I ne znaš koliko kao ti-istih Za susret sa tobom baš sad se spremaju. I ne znaš ko su to, kao ti-divni I što su jastuke suzama vlažili. A lepo ste se mogli sresti Samo da ste de malo patražili. I krenes u zivot s pogrešnim nekim. A Boris, Vera, Vladan I Sanja Još uvek samo tebe sanja! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 14:59:47 Mostovi U meni veceras jedna reka razbila ogromna brda daleka, muci se urlice, ramice klance i kida svoje zelene lance, i rije kroz moje srce i pece i kroz oci mi kipi i tece. U tebi veceras ta ista reka, cudno je meka. I cas je srebrna, i cas je plava, u njoj se tisina odslikava. Svako u sebi reke druge, pod istim mostovima sretne, zato su nase srece i tuge Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 15:03:03 Petrarka - Ja nemam mira Ja nemam mira a u rat ne hrlim; Leden a gorim, plašim se i nadam; Po nebu letim, a na zemlju padam; Ne hvatam ništa, a svet citav grlim. Amor me kazni da sred uza stojim, Nit' omcu dreši, nit okove steže, Nit'me živa, ne smatra me svojim. Bez vida vidim, nem, glas gubim: Umreti žudim, a pomoci tražim, Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim. Nit mi se mre nit mi se živi, Smejem se placuci, žalošcu se snažim. Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: djtufna Jun 11, 2007, 19:08:48 Ne vjeruj -Šantić Ne vjeruj u moje stihove i rime kad ti kažu draga da te silno volim, u trenutku svakom da se za te molim i da ti u stabla urezujem ime. No kasno kad se mjesec javi, i prelije srmom vrh modrijeh krša, tamo gdje u grmu proljeće leprša i gdje slatko spava naš jorgovan plavi. U časima tijem, kad na grudi moje priljubiš se čvršće, osjetiš li draga da mi tijelo dršće, i da silno gori ognjevima svijem. Tada vjeruj meni,i ne pitaj više! Jer istinska ljubav za riječi ne zna. Ona samo plamti,silna,neoprezna, Niti mari draga,da stihove piše. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:50:07 PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi žari. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Peć pucka i grije. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije. Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka Ko drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače i u bolu grca. Negda u take noći, kada otka Promrzlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila ko vrt jedan, Gdje je ko potok tekla sreća krotka. Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri. Lako se talasa Iz mirne pramen i blagoslov taji. Sva okađena miriše nam soba. Okolo žute lojane svijeće Mi, djeca, sjeli kao kakvo vijeće, Radosni što je već grudanju doba. Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima. Uvrh, na meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova mis'o nadaleko luta, I pogled budi sanjiv, blag, i mio. Uza nj, tek malko na šiljtetu niže, Ko simbol sreće, naša majka bdije; Za skori Božić košulje nam šije, I katkad na nas blage oči diže. U to bi halka zakucala. On vazda voli govor i sijelo - Otvorite mu! I stari susjed, visok kao brijeg, Tresući s ruha napanuli snijeg, Javio bi se s fenjerom u ruci. Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, I brišuć čelo za zdravlje ga pita. Sa novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto - Sučući brke, stari susjed vješto poč'o bi priču iz dalekog doba. I dokle prozor hladna drma ciča, Mi svaku riječ gutamo nijemi; Srca nam dršću u radosnoj tremi, Sve dogod ne bi dovršio čiča. Zatim bi otac, vedar ko sjaj dana, Uzeo gusle u žilave ruke, I glasno poč'o, uz ganjive zvuke, Lijepu pjesmu Strahinjića Bana... Meni je bilo ko da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! I bez vas više ja sreće ne steko'... Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožičnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, ko kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni... No dok mi mutni boli srce kose, Ko studen travku uvrh krša gola, Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj ko viline kose. Sad se redom rasklapaju same, Sve knjige stare, snovi čežnje duge - Miču se, trepte jedna pokraj druge, I njihov sumor ko da pada na me... Il bi ovo java bila? Iz rastvorenih listova i strana Prhnuše lake tice, ko sa grana, I po sobi mi svud razviše krila... Sve u bl'jesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, ko da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi... Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte ko svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo, Ko da bi htjela zbrisati sjen tuge.. S bolom kuda ćeš i gde bi?! Mi pjesme tvoje, i drugova sviju, Što svoje duše na zv'jezdama griju, - Sveta smo živa porodica tebi! Mi kao rosa na samotne biljke Padamo tiho na sva srca bona, I u noć hladnu mnogih miliona Snosimo tople božije svjetiljke. Mi združujemo duše ljudi svije'! Mrtve sa živim vezu naše niti: I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna! Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:51:10 KAD ZABORAVIŠ NEDJELJU A kad zaboraviš šarene pokrivače srijedom i subotom, A naročito Kad zaboraviš nedjelju; Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu, Ili mene kako sjedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne, I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi; Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja; I ništa ne moram da radim, i sretna sam.... I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći! I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima, I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon, I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak; To jest, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom u jugozapadnom kutu, na Nedjeljnji ručak. A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rižom, i salata, pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama. Kažem, kad to zaboraviš..... Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe; I kako smo se konačno svlačili, Gasili svjetlo, uranjali u krevet, Ležali načas opušteni u nedjeljnoj svježoj posteljini, I nježno se slivali jedno u drugo... Kada kažem, zaboraviš sve to, Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati Da si me dobro zaboravio. GWENDOLYN BROOKS Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:52:27 Celoga je dana Celoga je dana sneg lagano pado kao s voćki cvet. O, kako večeras, o, kako bih rado odletela nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snežne, kao leptir lak i nekome htela reci reći nežne, tople, lepe, nove, kakve ne zna svak. I sutona celog sneg je tiho pado umoran i gust. Večeras bih nekog ugledala rado, ali njega nema. Put je davno pust Samo s bledog neba beloj zemlji sleću Pahulje kroz zrak. O, kako je bolno kad ti doći neće neko koga čekas, a spušta se mrak. DESANKA MAKSIMOVIĆ Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:53:16 Zaboravlja se, zaboravlja Zaboravlja se, zaboravlja Ona što je dugih noći s tobom bdjela Što se s tobom probudila s tobom jela Zaboravlja se, zaboravlja U trenutku tijelo ono, usta neka Što su tebi pripadali Od početka Zaboravlja se, zaboravlja Ova ruka što me grije Zagrliće nekog stranca Ko što nikog nije prije Zaboravlja se, zaboravlja Ono sveto - najtajnije I sve naše lude noći Kao da ih bilo nije Zaboravlja se, zaboravlja Što je sada ljubav tvoja Mlada dugo Mala topla uspomena Vjetar s juga Zaboravlja se, zaboravlja Ova ruka što me grije Zagrliće nekog stranca Ko što nikog nije prije Zaboravlja se, zaboravlja Ono sveto - najtanjnije I sve naše lude noći Kao da ih bilo nije Zaboravlja se, zaboravlja Još si noćas bila samnom topla nada Preko svega snjeg će pasti Moja draga Arsen Dedić Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:54:24 NE, JA TE TAKO VATRENO NE LJUBIM Ne, ja te tako vatreno ne ljubim, Ljepota tvoja ne blista za mene: u tebi svoje prošle dane ljubim I mlade svoje dane izgubljene. U času, kad te zadivljeno gledam, S očima tvojim kad svoj pogled spojim, Tajanstvenom se razgovoru predam, Ali ne s tobom, već sa srcem svojim. Ja s dragom zborim, koje više nema, U tvom liku tražim crte njene, U živim ustima - usta davno nijema. U očima ti - sjaj ugasle zjene. MIHAIL LJERMONTOV Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:55:17 POD TANKI VEO Pod tanki veo ruke sam skrila...... Izašao je pognut i bolno iskrivljenih usta, a ja sam, ne držeć se ograde stuba, za njim trčala pusta. ADAM ASNYK Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:59:09 MELANKOLIČNI MADRIGAL Ono što ja u tebi obožavam Tvoja ljepota nije. Ljepota je ta što se u nama krije. Ljepota je pojam jedan. I ljepota je tužna. Po sebi ona tužna nije, Već po krhkosti i nesigurnosti koje u sebi krije. Ono što ja u tebi obožavam, Tvoja nadarenost nije. Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava, -- Slobodna ptica uvrh planinskog neba treeptava, Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava, Svega što se u srcima ljudi u stvari krije. Ono što ja u tebi obožavam Nije ljupka muzika tvoga glasa, Koja se stalno obnavlja svakog časa, Dražesna i vazdušna kao misao tvoja, koja zbunjuje i smiruje osjećanja moja. Ono što ja u tebi obožavam, Mati, koju sam izgubio, nije. Ni sestra, koju sad zemlja krije, Ni mrtav otac nije. Ono što ja u tebi obožavam Nije nagon materinstva duboka, Otvoren kao rana u srcu tvoga boka. Ono što ja u tebi obožavam -- neka mi bol i utjehu nosi! Ono što ja u tebi obožavam život je koji prosi. MANUEL BANDEIRA Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:01:16 Zapisano u sredu U sredu smo se prvi put sreli, a do tada se nismo znali. U petak smo se zavoleli. Sad svima kažem dok lutam po korzu sam: ne, nije ona lepša ni draža od drugih devojčica koje znam. Pa kad je sretnem - oči krijem. Gledam u nešto drugo. I mislim: zbilja, svejedno mi je... Al okrećem se dugo... MIROSLAV ANTIĆ Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:02:22 NE BJEŽI LANE Ne bježi od mene, lane, ja lovac nisam, Na čelu mi piše da tebe ljubim, Ne bježi, divno lane! Ja nemam planine da pobjegnem kao Mendžun, Ni bašče nemam da ti ko slavuj pjevam, Ne nosim zamke niti konce za njih, Da te bar tako ulovim, jer lovac nisam.. Ti bježiš od mene, druge gledaš i daješ im draži, Iz drugih ruku piješ slatko vino. Košuto moja, što od mene bježiš, Ja nisam lovac, ne bježi od mene! Ja ću pismo napisati, Zlatnim perom povijest napisati, Uvojak tvoje kose nanizati biserjem... Ne bježi košuto, jer ja lovac nisam... KATIBI - SEYDI ALI Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:03:50 VRTLAR Držim joj ruke, grlim je i tražim Da poljupcem opljačkam njen smijeh, U naručju da otmem njene draži, Da ispijem joj oči, kao tamni grijeh. Ah, tko da nebu plavetnilo uzme? Ljepotu mi se ugrabiti htjelo, Al izmed ruku ona mi ispuzne, U rukama mi osta samo tijelo. Gdje je njezin svijet? Vraćam se opet, prevaren i smožden. Ah, kako tijelom da dotaknem cvijet Što samo duh ga dotaknuti može? RABINDRANATH TAGORE Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:06:13 PLAKAT Kud pade snijeg bjelasaju se staze, Na hridih stijenah bijele se i ginu, U snijegu stope. Blijed se ljulja mjesec U svijetlijeh krpah što po stijenah ginu. A podno stijena sjaji timor-šuma, I ledna, snježna, ruši se i sniva U plavet doli - gdje u staklu voda Tavna slika mitskog grada pliva. Ja vrač sa hridi slazim uklet, silan, I k mraznom srcu stišćem cimbal snova; Po jasnom snijegu plave mi se stope, A sjen moj pada kao plašt bogova. VLADIMIR VIDRIĆ Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:09:35 Srebrna cesta Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže, kad padne veče ponad tvoga krova, kroz mrak se javi ćuk i hukne sova, a oblaci ko jata ptica kruže nad tornjevima sela i gradova - izađi u noć... Divlje ruže opijat će te putem. Trn će cvasti, otvorit oči lopoči na vodi. Srebrn plašt će pasti dalekom cestom, kud te srce vodi. Ti znadeš i sam da svjetove nosiš u samom sebi, i da na dnu duše sja jato zvijezda, ponori se ruše i - ako hoćeš - oluji prkosiš olujom, koja u tvom bilu huji. Pjevat će slavuji u crnom grmlju. Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati. I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak vidjeti boga što te cestom prati. Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri što kida greben tvoje volje. Gazi na putu zmiju, guštera na stazi, i budi kao putnik što se žuri dalekom stepom zelenoj oazi. Divlje ruže opijat će te putem. Trn će cvasti, otvorit oči lopoči na vodi. Srebrn plašt će pasti dalekom cestom kud te srce vodi! GUSTAV KRKLEC Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:10:41 SVAGDAŠNJA UTJEHA Zaboravi taj dan i rad, moj mili! Ta sve je prošlo, sad si tu! Zaboravi, o kako bi opet bili Ko nekoć bliski! Ja živim samo kad si pokraj mene Ko sad. Uza te živim sretno, znaj. O ne gledaj na čelu mome sjene. Ne tražim čudo, tek ruku mi daj! Tek časak s tobom na prozoru stati, Ta to je sve, što želim ja, I naslonjena na te osjećati Aprila raskoš kako vani sja, I tad još malko sanjariti žmure O ljetu, što će skoro, skoro doć, Dok željeznice kroz dolinu jure I gube se sa zviždukom u noć. MANFRED HAUSMANN Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:12:03 MOJ GROB U planini mrkoj nek mi bude hum, Nad njim urlik vuka, crnih grana šum, Ljeti vječan vihor, zimi visok snijeg, Muku moje rake nedostupan bijeg. Visoko nek stoji, ko oblak i tron, Da ne dopre do njeg niskog tornja zvon, Da ne dopre do njeg pokajnički glas, Strah obraćenika, molitve za spas. Neka šikne travom, uz trnovit grm, Besput da je do njeg, neprobojan, strm. Nitko da ne dođe, do prijatelj drag, - I kada se vrati, nek poravna trag. IVAN GORAN KOVAČIĆ Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:13:40 ŽELJA Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu. Kad bih u njoj imao jedan mali tepih I kad bi sve to bilo moje. Sto, mastilo, polica I na prozorima moje zavjese. I na polici kad bih imao svoje knjige. Kad bih imao jednu malu, malenu kuću I u njoj ženu koja bi me bez para voljela.... I kad bi ta žena bila moja. Ma gdje i u kom mjestu bilo, Kad bih malu, malenu kuću našao, Dovoljan bi bio jedan mali tepih, Dovoljan, pa čak i suvišan. Ma gdje, u ma kom gradu bilo, Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige, Ženu koja me ne voli zbog para, To bi bilo dosta, čak i suviše. DŽEVDET KUDRET SOLAK Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:14:24 EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kad se šeće i plećima kreće... Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti đule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dođe lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alčak, što za njome crko'! Šantić Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:18:17 NA POTOKU - Šantić Polako suton prikrada se, slazi U lisnu goru - u zavičaj mio; Rađa se mjesec i po dugoj stazi Padaju sjenke, i san trepti ti'o. Šumore breze, dršće list do lista, Mrmori potok ispod vrba stari'; Odbleskom mekim dijamanta čista Modru mu trsku zlatan crvić zâri. Noseći snoplje preko niske brvi Na drugu stranu potoka, u selo, Seljanka hodi, mlada, puna krvi; Lice joj mramor, mjesečina čelo. Gdje li je rasla ta ruža što gori? Visoko, tamo gdje se jelen krije, Gdje vjetar tiho s jasikama zbori I bistra voda iz kamena bije. Odar su njezin široki velenci Od modrih trava. Tu, gdje ona sanja, Potoci šume u dubokoj sjenci I slavuj pjeva pod svodom od granja. Nju plava jutra umivaju rosom, A vjetar trepti i lako mirisnim Češlja je krilom, i svilenom kosom Vihori dugo pod brezama lisnim. U vedre noći njen je pokrov mio Od plava neba, mjesečine meke; Njena su njedra vrt u kome ti'o Počiva miris bagrema i smreke. Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći! I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim. I tvoje slatko govoriti ime Nebu i suncu i gorama plavim! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:20:46 LJUBAV - Šantić O, da mi je nešto pa da budem reka, Pa da tečem ispred tvoje kuće male; Pevajući tebi da razbijem vale O pragove gde ti staje noga meka. Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke, Prigrlim te sebi u svoje klobuke, I da tebe, draga, više ne dam nikom. Na dušeku trava i mojih smaragda, Kao nimfa moja, da počivaš svagda, I da niko ne zna tvoje mesto gde je. Samo moje oči da gledaju u te, Samo moje sve dubine i sve kute Da lepota tvoja osiplje i greje. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:22:03 KOBNA VEČE - Šantić Ja htedoh da budeš ti čuvarka tajne Lepote i blaga u dnu duše moje - I pružih ti ključe gradina gde stoje Moje nimfe bele i arkade sjajne. Ja sam hteo tako da utone u te Moje biće celo, i da tvoje ime, Kô zlato rušpija, urežem u rime, I sva stabla svoja, i sve svoje pute. No večeri jedne ja videh gde lepe Sve gradine moje, kô pećine slepe, Puste zjaju... Gde su zlatne alke s vrata?... Gde su nimfe bele? Gde je Plod rumeni?... Samo što sneg veje Na krvave brazde tvojijeh nokata... Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:24:36 TAMNI TRENUCI -Šantić Ne hvataj, draga, više rukom belom Za moje stablo. Zatresti se neće, U slatkoj žudnji i sa snagom celom Po tebi lepo da razaspe cveće... Gledaj, u njemu sada gnezda viju Pauci kobni i crv grize, dube... Otrubile su sve njegove trube Vihora, strasti i čeznuća sviju. Ono sad misli samo da je varka Sve ovde što je, a istina sušta Jedino ona crnoriđa barka Sa nama što se izgubi i spušta Tamo gde Lete val huji i ječi... Ono sad misli: prave sreće čaša Na tom svetu da je smrt naša, Jer kroz nju bogom biva sin čoveči... Vaj, sve je vetar i zvuk praznih reči... Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:27:17 SVIRAČ -Šantić Ne, po vašem taktu gudalo ne vučem! Melodije moje teku s vrha sama, Gdeno zora suncu svojim zlatnim ključem Otvara portale, i makovi cvet S nedara mu baca na pragove hrama, U kraljevskom plaštu gde ga otac svet Ispraća i sprema na nov sjaj i let. Moj zvuk rađa samo drhtaj mojih struna - Sam izbija kao vrelo reka plavi'. S vihorima živi uvrh gorskih kruna, I s lučama kruži naš ubogi kut... On je žižak onih koje memla davi I rodne im bašte mraz ubija ljut, Po očima traže duga svetli put... U skrovištu, gde ga zlatne vatre krepe, On ne čeka nikad na tapšanje vaše... Njemu vence viju oreade lepe, I uz harfe slažu hvala čedni poj... I kô kaplje sunca ljiljanove čaše, On u sebi hrani svetih iskra roj, I dar od njih prima i oreol svoj... On žeđ vinom gasi iz svoga krčaga, Sluhom svojim sluša reči s reka tajne... On je moje delo, moja krv i snaga, Moja sreća, radost, i bolova glas... S njim ću i umreti jedne noći sjajne, Kad uspeva reka, grm, polje i klas, Grleći, o drage moje strune, vas... Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:30:24 MOJA LJUBAV - Šantić Sad je ljubav moja jedna vila tmurna, Osamljena, pusta, paučljiva, bona... Više ruže žute ne mašu s balkona, Ni kaktusi rujni iz mramornih urna. U strehi se krova gnezde miši slepi; U prozora svijeh, rasklimana, gnjila, Kô u mrtve tice, vise oba krila, A po njima pauk svoje mreže lepi. Gde šedrvan mutni spram kapije prska Niz pragove krnje ribnjaku se siđe, No labuda nema... Povrh vode riđe Leže mrtvi venci lotosa i trska. Samo noći koje, kad ogrnu ti'o Struke mesečine bašte vile stare, Sve dvorane sinu, tremovi se žare, I sa harfa svuda zvuk se diže mio. Svih prozora snova uzdignu se krila, Kao da bi negde poleteti htela; I puna korala poteku sva vrela Radosti i pesme, gde su groblja bila. Nove svetle kaplje rasipa fontana - Iz drobnih dragulja lepa plane boja; I pri mesečini vedra slika tvoja, U svodu od ruža javi se altana... Lotosi zašušte po ribnjaku celom, Kô sedef sva voda zablista iz rama Jasika i breza, a ti ozgo, sama, Na labuda svoga mašeš ružom belom... Krila, kô dva bela jedra, Podiže i kruži nadomak fontane - U te gleda... Zlatno, iz brezine grane, Mesečevo koplje pogađa mu nedra. Snova ćuti vila tmurna, Ostavljena, sama, paučljiva, bona... Više ruže žute ne mašu s balkona, Ni kaktusi rujni iz mramornih urna. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:33:42 Strepnja -Desanka Maksimović Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka da volim i zelim tvoja oka dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da. Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi ova slatka strepnja, cekanje i stra'. Sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna. Ne, nemoj mi prici! Nasta to i cemu? Izdaleka samo sve ko zvezda sja; izdaleka samo divimo se svemu. Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:41:48 KRVAVA BAJKA -Desanka Maksimović Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom balkanu, umrla je mučenickom smrću četa djaka u jednom danu. Iste su godine svi bili rodjeni isti su im tekli skolski dani, na iste svečanosti zajedno su vodjeni, od istih bolesti svi pelcovani, i svi umrli u istom danu. Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa djaka u jednom danu. A pedeset i pet minuta pre smrtnog trena sedela je u djačkoj klupi četa malena i iste zadatke teške rešavala: koliko može putnik ako ide peške... Misli su im bile pune istih brojki i po sveskama u školskoj torbi besmisleno ležalo bezbroj petica i dvojki. Pregršt istih tajni rodoljubivih i ljubavnih stiskalo se u dnu dzepova. I činilo se svakom da će dugo, da će vrlo dugo trčati ispod svoda plava dok sve zadatke na svetu ne posvršava. Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom balkanu, umrla je mucenickom smrcu četa djaka u istom danu. Dečaka redovi celi uzeli su se za ruke i sa školskog zadnjeg časa na streljanje pošli mirno, kao da smrt nije ništa. Drugova redovi celi istog časa se uzneli do večnog boravišta. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:51:27 Kolajna -Tin Ujević Zelenu granu s tugom žutog voća U kakvom starom spljetskom perivoju Sanjarim s mirom dok se duša noća I vlaga snova hvata dušu moju Al' čežnja dršće kao ptiće golo, K'o plava pjesma naglo prekinuta, k'o neko blijedo i beznadno kolo, K'o bosi prosjak na pô pusta puta. Sva ljubav moja usred ceste kisne, Moje je srce od sedam komada; Pod svakim mačem jedan plam da vrisne Nad mojim dahom mramorna gromada Tmurne se misli reska svjetla boje; Krv u moždane, mozak van da skoči; Nad mojim mrakom sijevaju tek tvoje, Tuđinska ženo, samilosne oči. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:52:54 LJUBAV Je li ovo ljubav, ili bolna jedna Potreba da ljubim? Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja? Il' sen na prolasku preko moga puta, Tumaranje misli bez svesti i cilja, I sve delo jednog bolnoga minuta! Ne znam; no na međi toga sna i jave, Vidim moje srce da čezne i pati. I suze kad dođu, rane zakrvave - Ja ni onda od tog ništa neću znati. Jovan Dučić Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:54:35 EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kad se šeće i plećima kreće... Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti đule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dođe lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alčak, što za njome crko'! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 14, 2007, 09:57:37 Adrijen -Prever Adrijene nemoj da se duriš! Adrijene nemoj da se duriš! Grudva snega koju si bacio na mene u Šamoniju prošle zime sačuvala sam je Eno je na kaminu pokraj svadbenog venca moje pokojne majke koju je ubio moj pokojni otac što je giljotiniran jednog tužnog zimskog jutra ili proletnjeg... Grešila sam priznajem znala sam ostati duge godine ne vraćajući se kući Ali nikada ti nisam rekla da je to zato što sam bila u zatvoru grešila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela Adrijene nemoj da se duriš! I Vrbova grana tvoj mali foksterijer koji je crk'o prošle nedelje sačuvala sam ga! Eno ga u frižideru i ponekad kad otvorim vrata da uzmem pivo ugledam jadnu životinju i to me strašno rastuži! A ipak to sam ja uradila jedne večeri da skratim vreme dok sam te čekala... Adrijene nemoj da se duriš! Sa vrha kule Sen-Žak bacila sam se prekjuče zbog tebe sam se ubila Juče su me zakopali u jedno divno groblje i mislila sam na tebe i večeras sam se vratila u sobu po kojoj si se šetao go u vreme dok sam još bila živa i čekala te Adrijene nemoj da se duriš! U redu grešila sam duge godine nisam se vraćala kući ali sam ti uvek krila da je to zato što sam bila u zatvoru! Grešila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela! Adrijene nemoj da se duriš! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:03:54 Tamničareva pesma - Prever Kuda lepi tamničaru Sa tim ključem poprskanim krvlju Idem da oslobodim onu koju volim Ako još ima vremena A nju sam zatvorio I nežno i svirepo Na najskrovitijem mestu svojih želja Na najdubljem mestu svojih nemira U laži budućnosti U gluposti zaklinjanja Hoću da je oslobodim Jer hoću da je slobodna Po cenu i da me zaboravi Po cenu i da ode Pa čak i da se vrati I da me još voli Ili da zavoli drugog A ako joj se taj dopadne Pa ona ode I ja ostanem sam Sačuvaću samo Na svojim dlanovima Do poslednjeg daha Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:08:36 Lorka-NEVERNA SUPRUGA I odvedoh je na reku misleći da je devojka, a imala je muža. Bilo je to u noći svetoga Jaga i kao po dogovoru - pogasili su se fenjeri i zapalili svici. Na poslednjem uglu ulice dodirnuh njene zaspale dojke i odjednom mi se otvoriše kao grane zumbula. Njena uštirkana suknja zvonila mi je u ušima kao komadić svile rezan sa deset noževa. Bez svetlosti u svojim krošnjama drveće je poraslo. I horizont pasa lajao daleko od reke. Pošto smo prošli kupine, vrbe i trnje, pod velom njene kose iskopah jamu u vlažnom pesku. Ja skidoh kravatu; ona skide haljinu. Ja otkopčah revolver, ona skide četiri jelečića. Ni smilje ni puževi nemaju put tako finu, ni velika ogledala ne blistaju tim sjajem! Njena su mi bedra bežala iz ruku kao iznenađene ribe pola u ognju a pola hladna. Tu noć sam projurio najlepši put jašući kobilu od sedefa bez uzde i uzengija. Čovek sam i ne dolikuje mi da kažem šta mi je rekla; savest mi nalaže da budem diskretan. Prljavu od poljubaca i peska odneo sam je na reku. Ljiljani su se mačevali sa vetrom. I ponašao sam se onako kao što dolikuje meni pravom Ciganinu. Poklonih joj kotaricu od žute svile. I ne htedoh da se u nju zaljubim jer je imala muža, a kazala mi je da je devojka kad sam je odveo na reku. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:10:08 Lorka- NOĆAS BIH MOGAO NAPISATI STIHOVE Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove. Noćni vetar kruži nebom i peva. Voleo sam je, a ponekad je ona i mene volela. U nočima kao ova bila je u mom naručju. Ljubih je, koliko puta, ispod beskrajnog neba. Volela me, a ponekad i ja sam je voleo. Kako da ne volim njene Velike nepomične oči. Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove. Misliti da je nemam, osečati da sam je izgubio. Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje. I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak. Nije važno što je moja ljubav ne sačuva. Noć je posuta zvezdama i ona nije uza me. U daljini neko peva. Duša je moja nesrećna što ju je izgubila Kao da je želi približiti moj pogled je traži. Srce je moje traži, a ona nije uza me. Ista noć u belo odeva ista stabla. Ni mi, od nekada, nismo više isti. Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam voleo! Moj glas je tražio vetar da takne njeno uvo. Ko pre mojih poljubaca. Njen glas i jasno telo. Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim? Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug! I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju, duša je moja nesrećna što ju je izgubila. Iako je to poslednja bol koju mi zadaje i poslednji stihovi koje za nju pišem. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:12:01 Lorka-MALA PESMA O PRVOM POLJUPCU U jutro zeleno hteo bih da sam srce. U kasno popodne hteo bih da sam slavuj. Dušo, odeni se u boju narandže. Dušo, odeni se u boju ljubavi. U jutro zivo hteo bih da sam ja. A s' večeri hteo bih da sam tvoj glas. Dušo, odeni se u boju narandže. Dušo, odeni se u boju ljubavi. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:24:25 SAN Jezdim ja tako na nekakvom jarcu. Jedan me starac srete pa će reći: ''Je li to tvoj put? Jedna mi labudica namignu:''Pođite sa mnom! Zagledan u nebesa, rekoh: ''Pa ja nemam puta! Ruže početka i kraja su iste. U maglu ode i meso i stena. I ostavih ga da leži na zemlji, puno tuge. Pala je noć borama izbrazdana i senkama. Preda mnom put osvetljen blistavim i modrim očima mog jarca. Ode na dve na tri pole. Još od njega leže crepi, Ali de je onaj lepi? Kad bi sada opet došo, Ma i ovaj drugi pošo! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:33:52 Kad mlidijah umreti - Branko Radicevic Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuti dole veće pada; Zelenoga više ja nikada Videt neću! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba da idem u groba. Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadašnji raju, - Ja sad moram drugom ići kraju! O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gledo tvoje sunce jarko, Slušo groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj ruci i tvojem izvoru - Mog života vir je na uviru! O, pesme moje, jadna siročadi, Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svučem, Dugom šarnom da sve vas obučem, Da nakitim sjajnim zvezdama, Da obasjam sunčanim lučama... Duga bila, pa se izgubila, Zvezde sjale, pa su i presjale, A sunašce ono ogrejalo, I ono je sa neba mi palo! Sve nestade što vam dati spravlja - U traljama otac vas ostavlja. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:34:48 Branko Radicevic- Ukor Gde si dušo, gde si rano! Gde si, danče mio? Gde si, sunce ogrejano? Gde si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada'! Sunce zađe - pade tama - A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Grli, ljubi, dok ne svane - Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:41:27 KRUG Razici cemo se u svitanje i čitav dan provesti kao stranci. Tek tada ću postaviti pitanje. Pokušaću da te zaboravim i sakriću se u tami sobe, ali kad padne noć,kad se pojavim otkloni tragove zlobe. I tako će sve da se vrti u krug, kao i bezbroj puta do sada, i dalje ćeš tvrditi da si mi drug a ja ću nastaviti da se nadam. JA Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: ChEtNiK Jun 16, 2007, 12:15:02 Dis- Mozda spava Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao: Da je cujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreca moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za budenja moc, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se krece u umrlu noc. U snu svome nisam znao za budenja moc. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oci neke, nebo necije, Neko lice ne znam kakvo,možda decije, Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne secam se niceg više, ni ociju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oci da su moja duša van mene; Ni arije, ni sveg drugog, što ja nocas snih: Ne secam se niceg više, ni ociju tih. Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oci da su baš one Što me cudno po životu vode i gone: U snu dodu da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad I te oci, i tu ljubav, i taj put srece; Njene oci, njeno lice, njeno prolece U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad. Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad; Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveca, Što me gleda, što mi kaže da me oseca, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili pociva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas, Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Možda spava sa ocima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, nevidjena, njena lepota; Možda živi i doci ce posle ovog sna. Možda spava sa ocima izvan svakog zla. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:19:15 NIRVANA Noćas su me pohodili mrtvi. Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari. Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene. Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće - k meni dohođaše. Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblika, bez sreće, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko. I taj pogled, k'o kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor daleki, Na ideje, i sve misli nove. Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari. Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:33:35 Šantić- Srcu Ne boli me, cuti! Neka mine sad I bol rana tvojih, i nemir, i jad! Povratak slavuja i grlicin poj Nek užegu snova mrtvi oganj tvoj! Polja šume, povija se klas, I mrtve iz groba božji zove glas. Još jednom proslavimo gôd I berimo ruže i ljubavni plod! Il' labudsku pjesmu, bono srce, daj I pozdravi njome moj ubogi kraj! Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:38:51 Sreca Ne merim vise vreme na sate, ni po suncevom vrelom hodu; dan mi je kad njegove se oci vrate, a noc kad ponovo od mene odu. Ne merim srecu smehom, ni time da li je ceznja moja od njegove jaca; sreca je meni kad bolno cutim s njime, i kad nam srca biju ritmom placa. Nije mi zao sto ce zivota vode odneti i kaplju moga zivljenja; sad neka mladost i sve neka ode; on je zadivljen stao kraj mene. Evo i ja da se javnem.. Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo. Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež. Uopste obozavam citavog Gradinara... Samo smo zato na svetu, a sa svim dužnostima, svim moralom i svim zapovijedima retko činimo jedno drugoga srećnim, jer i sebe time ne činimo srećnima. Ako čovek može biti dobar, može to samo onda kada je srećan, kada u sebi ima sklada, dakle kada voli. To je bilo učenje, jedino učenje na svetu. To je rekao Isus, To je rekao Buda, To je rekao Hegel. Za svakoga je na ovome svetu jedino važno njegovo vlastito najunutarnjije, njegova duša, njegova sposobnost da voli. Ako je ona u redu, onda je svejedno jede li se proso ili kolači, nose li se dragulji ili rite; onda svet zvuči zajedno s dušom, onda je dobro. Ne daj se Ines - i ovo mozemo ubrajati u poeziju... Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 18, 2007, 09:07:26 Nisam ignorisala bweeee... Dok sam te imao - Pero Zubac Jezik sam ptica razaznavao i tajne pticije odgonetao biljke sam razumeo, i u nocima prepisivao razgovor trava tolike sam pesme ispisao prepisujuci rukopis vetra uz more, u noci,u planini tolike navoljnike saslusati umeo i ciniti im male radosti bez napora,bez sebicnosti imalo tolike sam dobrote i plemenitosti umeo u druge utkati a da i prevec ostane u meni san sam s radoscu na oci nanosio i budjenju se kao drvece radovao dok sam te imao Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 26, 2007, 21:51:03 >R8! >R8 :C4 18;>, ?CB =510, ?CB <>@0, =0 ;54=8: 8;8 A8R8 C @02=8F5! "@068 HB0 18;>, @04, ;5?>BC, YC102! > G8=8 B> A0 4CH>< ?C=>< A=>20 8 A25B;>AB8, A0 4CH>< ?C=>< 4>1@>B5 8 A=035 U0 ?@0HB0Z0. 45=8 A5 C E@01@>AB 8 C =04C 8 ?>R8 ?@:>A5[8 <@07C XCB@0, ?>4=52=>X X0@8 8 =>[8 157 725740. CB5< 8A:@?8 — 0:> B@10 — A@F5, :> <>@=0@ @0AB@3=CB0 X54@0 =0 :0B0@F8. 07<@A8 <8A;8 1C@>< 70?;5B5=5 ?>?CB @810@A:5 <@565 =0?CHB5=5, =0 3>;>< ?5A:C. :> A8 25[ ;530> — CAB0=8! 7=>20 :@5=8, 87=>20 >B?>G=8, C?>@=>, <8@=>, :> HB> B> G8=5 45F0 =0 ?@68=8, 3@045[8 >4 H:>Y0:0 <>@A:8E 8 HYC=0:0 1@>4>25 :>X5 20; ?>B>?8 =>[C 8 42>@F5 :>X5 ?@20 ?;8<0 71@8H5, 0 >=0 =>2C ;0RC, 42>@0F =>28, B5: <0;> 40Y5 8 B5: <0;> 28H5 =0?@025 >?5B 25[ A;545[53 XCB@0! :> A8 >A2>X8> 2@E :0:02 ?>4 ;54>< :@8;8<0 =>28< :>X0 =5 ><0=C, :@8;8<0 4>B;5 X>H =5 40=8<, 0 B8 157 AB@0E0 28=8 A5 8 AB>?8 A0 15A:>=0G=8A A25
Misstress Barbara - Barcelona
I kako su to izračunali… Pa zar je neko stvarno lupao glavom o zid sat vremena??? Mika Antić Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 14:56:38 Imena Pronadješ negde nekakvog Mišu, Nekakvog Gorana, Dragana, Svetu, Pronadješ drugare nalik na sebe I staneš tako I ne veruješ Da ima neko kao ti-isti, Baš isti na ovom drukčijem svetu. Gledam u nešto drugo. Ducic Naslov: Odg: POEZIJA Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:44:28 Ljubavna pesma Ti si moj trenutak i moj san I sjajna moja rec u sumu I samo si lepota koliko si tajna I samo istina koliko si zudnja. U kasno popodne hteo bih da sam slavuj. On odgovara: - A da ti pravo kazem,od kada smo dobili nezavisnost, bas nista! Ma, dan i nekako, al' kad pomislim šta me ujutru čeka... Also, do not attempt to reinstall the Boyfriend 5. I nadju tri misa, svima daju po decilitar rakije da popiju. I ponori tuge Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama, Sad koleba cuti, i sad, mesto duge, Kao paucina svrh nje visi tama. Bio mujo u depresiji cijeli dan. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo?
[Gole ljepotice slike|Tinejdžerke gole|Spoj na slijepo znacenje]
Post je objavljen 22.12.2018. u 20:00 sati.