Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/rossovka

Marketing

Završna faza

Od danas samo ležerno. Osvanuo je prvi dan godišnjeg odmora, koji će trajat sve do iza Tri kralja, pa ću sukladno tome dat sve od sebe da pozavršavam sve ono šta nisam učinila da bi Božić zasjao punim sjajem i u mom stambenom objektu.

To otprilike znači da ću se danas i sutra satrat da doperem i posaugam sve šta nisam sve ove dane, a nisam jer sam izgubila raspored čišćenja po danima. Bilo je i nekih nepredviđenih momenata; nezgodno je kad ti vrećica s pepelom koji si očistila iz kamina malo popusti i pukne usred hodnika, pa spoznaš pedesetprvu nijansu sive usred rođene kuće, koja iza popuštanja vrećice izgleda ko Pompeji. Srećom nije popustila iznad tepiha u dnevnom boravku, nisam baš sigurna koje bi dalekosežne posljedice to izazvalo.
Znači imam dva dana za uređenje interijera, jer već u nedjelju biće red primit se okolopećnih aktivnosti - kuhanje juhe i sarme i pravljenje francuske i grah salate. Sarma me najviše veseli, skuvaš lonac i veselo podgrijavaš sukladno osjećaju gladi. Možda, ali samo možda spečem i princeskrafne, šteta je ne izgubit par sati na pečenje krafni pa ih rezat pa pravit kremu i pretvorit one kuglice od krafni u princeskrafne. ( Dakle kuhinju ne trebam dirat dok ne završi epizoda zvana kuhanje i pečenje, jer ću zasrat sve šta se može zasrat. Predlani mi je ispala vrećica štaubšećera na pod, naravno otvorena, bilo je vrlo zanimljivo; u sekundi sve bijelo i slatko ko u najljepšoj bajci, a ja ne znam jel da prvo plačem pa idem usisavat, il da prvo usisavam pa onda plačem. )
Na sam Badnjak dodatne okolopećne aktivnosti, ovaj put riblja tematika sa prilogom u vidu blitve i krumpira. Pa stavljanje božićnih stolnjaka i unošenje bora uz neviđene mjere sigurnosti. Znači nema majci dok se jede da ti pastrva u naletu vađenja kosti padne na stol, il da laktom rokneš čašu sa crnim vinom koje će natopit jadnog soba il Djeda Mraza na stolnjaku. Za unošenje bora prvo se popije normabel, tako kad tijekom unošenja krene zapinjat kojekuda po namještaju il se nakrivi dok se kiti jer je ispala klipa kojom je zakajlan u stalak nemaš napade panike; samo podigneš lijevu obrvu i držiš bor dok ostatak ekipe traži klipu ispod bora i pokušava ustabilit smolastu instalaciju.

Da rezimiram - pod punom odgovornošću i pri zdravoj pameti konstatiram da me čekaju tri zanimljiva dana kako bi onaj četvrti dan osvanuo i proteko onak kako treba i biti, jer on označava i da je krvavim predblagdanskim visinskim i nizinskim pripremama došo kraj. Samo treba sjedit i jest i jest i još malo jest, obasjan treperenjem lampica na boru. Pa onda varenje slično onom anakondinom kad proguta antilopu, pojačano konzumacijom Pepsija il Kokakole. Jedva čekam doć u tu fazu.




Post je objavljen 21.12.2018. u 08:38 sati.