Ljubomora: ozbiljna bolest ili ne?
Velika je verovatnoća da je problem zapravo u vama. Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola. Bilo bi lepo ako bi Mia Popic pokusala da doda ovaj, cini se, neophodan segment koji itekako moze da se klasifikuje kao iracionalna ljubomora i isto moze da bude veoma destruktivna pojava.
Zavisno od preovlađujućih osećanja i sklonosti osobe, može doći do povlačenja u sebe i apatije, do dramatičnih izliva optužbi na račun partnera, optuživanja i nabacivanja krivice, kao i do satanizacije i prebacivanja odgovornosti na osobu koja se doživljava kao pretnja odnosu. Ljubomora sadržava čitav spektar negativnih emocija kao što su strepnja, ljutnja, povređenost, prezir, a u ekstremnim slučajevima i mržnju. Malene tice preveseli zvek, U lisnatome što se gaju krije, Nemirna vrela žuboreći tek, Po šljuncima šarenim što se vije, Malene čele zukajući jek, Iz cveća štono meda slasti pije, — Sve to je lepo, no je lepše bilo, Kad moje oko nije suze lilo. Najintenzivniju ljubomoru osećaju oni koji duboko u sebi ne veruju da zaslužuju da budu voljeni.
Magazin - Imate obavezu da se javljate, jer čim to ne uradite, on vas optuži da nešto krijete.
Ljubomora je vrsta straha, ili bolje rečeno složena, afektivna reakcija na zamišljenu ili realnu pretnju da će voljeni objekt biti izgubljen,u potpunosti ili nekom stepenu. Ljubomora je složena reakcija gde primarna emocija strah u percepciji događaja s percepcijom sopstvene reakcije na njega poprima dimenziju složenog odgovara na povređivanje. Reč ljubomora je etimološki blisko povezana sa ljubavlju, u psihološkom smislu ta veza nije tako čvrsta. Psihoanalitičari Fenihel otkrivaju da su najljubomorniji oni '' koji ne mogu voleti ali koji moraju osećati da su voljeni. Neka istraživanja urođeničkih plemena, kod kojih postoji potpuno slobodan promiskuitet, pokazuju da i među članovima plemena postoji ljubomora, mada je skrivena, verovatno pod pritiskom kulturnog modela i društvene uloge. Struktura ljubomore Nema ljubomore bez ljubavi. Priroda ljubavi je takva da drugi uvek može, iz nekog razloga, sada ili u budućnosti, prestati da voli i da uzvraća ljubav. Dakle, prvo ljubav, a zatim i strah od gubitka ljubavi su dve emocionalne pretpostavke na kojima je zasnovano osećanje ljubomore. Sumnja u neverstvo opravdana ili ne, nosi emocionalni odnos kako prema voljenoj osobi tako i prema suparniku. U ontogenetskom razvoju najraniji začeci ljubomore nalaze se u odnosu prema braći ili sestrama, a posebno prema tek rođenom malom ''suparniku'' u borbi za ljubav majke. Ova ljubomora je nesvesna i često dovodi do razvoja osećanja krivice. Ljubomora kod dece je maskirana i nediferencirana. Najčešće su to agresivni postupci, koji mogu preći u surovu destruktivnost, simboličke aktivnosti, emocionalnu regresiju, zaostajanje u razvoju neke funkcije govor , ili razvijanje nekog poremećaja tikovi, mucanje, enureza, enkopreza itd. Transakciona funkcija detetovog poremećaja ima za cilj da preusmeri roditeljsku pažnju s rivala na ''bolesno'' dete. Na ovaj način se razvija obrazac iznuđivanja potvrda tuđe ljubavi kroz bolest i poremećaj. Cilj je zastrašiti,oterati ili poniziti rivala. Istraživanja pokazuju da je čak oko jedne trećine svih ubistva motivisano osećanjem ljubomore i češće je ubijanje partnera nego rivala. Sklop ljutnja-napad izaziva strah, a tuga-povlačenje je usmeren na izazivanje krivice. Kod preteranog ispoljavanja ovog načina ljubomore osoba može razraditi čitave strategije samouništenja čija je transakciona funkcija poruke: ''Ako me još voliš ,zaustavi me'', a koje mogu kulminirati pokušanim ili stvarnim samoubistvom. Njeno ugađanje je poruka partneru koja pokazuje kako je osoba dobra i odgovarajuća za partnera i šta bi on sve izgubio. Pseudoljubomora To je takođe osećanje straha od gubitka ili separacije,ali subjekt nije pokrenut ljubavlju nego zavišću, posesivnošću ili interesom. Najčešće se radi o zavisnosti i patološkoj simbiozi, te tu strah od ''gubitka voljene osobe'', je u stvari strah za samoga sebe. Ljubomora je afektivna reakcija, urođena ili ne koja daje mračni kolorit ljudskom životu, i koja ga negde u tome dodiruje sa animalnim svetom, jer je podstrekivač daljeg usložnjavanja i buđenja emocionalnog spektra, daljih akcija i ponašanja sa posledičnom problematikom.