Rudolf Steiner - Poljoprivredni Tečaj
Zdravstvene ustanove i druge pravne osobe te osobe koje samostalno osobnim radom obavljaju DDD mjere obvezne su uskladiti svoje poslovanje s odredbama ovoga Pravilnika najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovoga Pravilnika. Brzi pretpregled sadržaja MINISTARSTVO UNUTARNJIH POSLOVA 3146 Na temelju članka 128. Program razvitka poljoprivrede za područje grada Slunja i općina Cetingrad i Rakovica; HZPSS; I.
Sam grad Kotor je jedan od najstarijih na Jadranskoj obali a crkva Svetog Tripuna u Kotoru najstarija u Europi. Sudjelovao je na oko sedamdest 70 inozemnih i domaćih znanstvenih skupova i kolokvija većinom međunarodnih.
D.Ivanović-Biodinamička poljoprivreda - Aktivno sudjelovao u Tempus projektu BioEMIS Studies in Bioengineering and Medical Informatics na Sveučilištu u Mostaru.
Sve prisutniji problem u vezi sa zagađivanjem životne okoline i obezbeđivanje zdrave hrane za ljudsku ishranu doveli su u zap adn o-e vro psk im zem lja ma i SAD do nag log raz voj a biološ kih metoda u poljo privr edi. Od svih njih, najp oznat iji i najza stupl jeniji je biodi namič ki, koji mnogi s pravo m smatr aju POLJOPRIVREDOM BUDUĆNOSTI. Metod je nastao dvadesetih godina ovog veka i zasnovan je na uče nju DR RUD OLF A ŠTA JNE RA, nem ačk og nau čni ka, filozofa i mistika, poznatog kao osnivača ANTROPOZOFIJE — čiji je sastavni deo i ovaj metod. Bio din ami čka pol jop riv red a isk lju čuj e upo tre bu hem ijs kih đubriva i otrovnih sredstava za zaštitu bilja i bazirana je na korišćenju prirodnih sredstava i postupaka u proizvodnji hrane. Pro izv odi bio din ami čke pol jop riv red e su bog ati ji i bol je izbalansirani u pogledu sadržaja osnovnih hranljivih sastojaka i ne sadrže otrovne hemijske materije štetne po zdravlje, »BI ODI NAM IČK A POL JOP RIV RED A« od inž. Des imi ra Ivanoviča je prvi praktični priručnik na srpskohrvatskom jeziku za proizvodnju hrane po ovoj metodi. Namenjen je prvenstveno onima koji su u mogućnosti i žele da na svojim imanjima, ili u baštama i okućnicama, proizvode nezagađenu hranu, ali i svi- ma onima koje zanima zdrava ishrana ili su zainteresovani za ovaj deo Stajnerovog antropozofskog učenja. »Vaša hrana neka bude lek, a vaš lek neka bude hrana«. Hipokrit ISBN 86—901001—1—3 Ne pr ođ e ni ne ko li ko da na a da na s sr ed st va ja vn og informisanja ne obaveste da su u neku reku ponovo ispuštene ve li ke ko li či ne ot ro vn ih ma te ri ja il i da su u po je di ni m namir nicam a otkri veni otrovni sastojci, a u posle dnje vreme nisu retke ni vesti o masovnim katastrofama ovakve vrste, kao o onoj koja se pre nekoliko godina desila u Indiji. Obično se u takvim slučajevima predlažu i rešenja koja se najčešće odnose na pos tav lja nje fil ter a, već u kon tro lu nad pro izv odn jom i prime nom pojedi nih sredst ava, a ređe na zabran u nekih od njih. Da takve mere ne daju zadovoljavajuće rezultate dokaz je i činjenica da se o tome sve više piše i da su vesti o pojedinim slu čaj evi ma sve ala rma ntn ije. U ist o vre me, pro izv odn ja i upo tre ba raz lič iti h hem ijs kih sre dst ava je u nep rek idn om porastu. Zato, možda i nije preterana tvrdnja pojedinih bioloških st ru čn ja ka da će , ak o se na st av i sa ov ak vi m te mp om zag ađi van ja hra ne i živ otn e oko lin e, čov eča nst vo i bez nuklearnih bombi uništi sebe za manje od 200 godina. Mogućnosti zagađivanja hrane, na način kako se ona danas proizvodi, su toliko raznovrsne da ih malobrojne i nepotpune ana liz e ne mog u efi kas no otk riv ati , dok je, ist ovr eme no, prisustvo toksičnih hemijskih materija u njoj iz godine u godinu sve veće. Njiho vo unošenje u organ izam čoveka ima velik i udeo u porastu malignih i drugih oboljenja. Zbog opadanja biološke vrednosti i usl ed sve već eg uno šen ja otr ovn ih mat eri ja, zem lji štu su potrebne sve veće količine veštačkih đubriva i ono počinje da se ponaša slično narkomanu kome su vremenom potrebne sve jače doze. To u sve većoj meri utiče na neravnotežu različitih sastojaka u biljkama i na povećanu osetljivost biljnih organa na bolesti i štetočine. To opet iziskuje sve veće količine i sve jače doze hemijs kih sredstav a za zaštitu, koje pak remete već i onako narušenu biološku ravnotežu i negativno utiču na život mikroorganizama u zemljištu, čime uveliko smanjuju njegovu plodnost. Istovremeno, tako proizvedena hrana je zagađena hemijskim materijama i štetna je za ljudsku ishranu, a zbog prete ranih ulaganja u vešta čka đubri va i hemi jska sredstva sama proizvodnja postaje i ekonomski nerentabilna. Tako se ulazi u začarani krug iz kojeg nema izlaska. Plodna zemljišta se postepeno pretvaraju u neplodna i, dalje, u pustinje. S obzirom na kra tku ist ori ju upo tre be veš tač kih đub riv a i hem ijs kih sre dst ava za zaš tit u, kao i zbo g nep otp uni h i ned ovo ljn ih istraživanja u toj oblasti, sve posledice takve orijentacije još nisu u punoj meri uočljive. Među tim, neosporn a je činjenica da kvalitet hrane i oslovi životne sredine postaju sve lošiji i da to, u sve većoj meri, negativno utiče na čovek ovo zdravlje i da, postepeno, ugrožava njegov opstanak na Zemlji. Čija je zajednička karakteristika od- sustv o upotr ebe vešta čkih đubriva i hemij skih sredstava za zaštitu i šire gledano, humaniji pristup obradi zemljišta. To je praćeno i odgovarajućom podrškom vlada tih zemalja. Tako je američko Ministarstvo poljoprivrede nakon svestranog izučava- nja ovih metoda donelo 1980. Slične preporuke donesene su još ranije u Nemačkoj i Engleskoj. Bio-Dynamic Agricultural Association, England. U ov im , ka o i u dr ug im za pa dn im ze ml ja ma , po st oj e mnogo brojn e farme , udruž enja, škole i instit uti koji se bave primenom, istraživanjem, edukacijom i popularisanjem ovih me- toda. Njen utemeljivač je dr Rudolf Štajner 1861 - 192 5 , nau čni k i fil ozo f, tvo rac ant rop ozo fij e, osn iva č i 2 pokretač istoimenog pokreta, na čijim osnovama je utemeljena ova metoda i pod čijim okriljem je kasnije dalje izgrađivana. Naravno, još od samog početka naglašavano je da ona nije rezervisana samo za manje grupe privilegovanih ljudi, ili samo za farmere antropozofe, već je ona za sve one koji žele da pro- izvode zdravu hranu. Ovi proizvodi su po svojo j biolo škoj vrednos ti dalek o iznad onih iz klasi čne poljoprivrede. Ova metoda se naširoko i uspešno primenjuje i u vrtovima, okućnicama i pored vikendica. Primenjuju je oni koji se proizvodnjom hrane bave iz hobija i za zadovoljenje sopstve- nih potreba. Tu je svakako i najšira mogućnost primene ove metode u našim uslovima. Zbog toga, kao jedno od mogućih rešenja, zaslužuje da bude uzeta u razmatranje i proverena u praksi, kroz širu primanu u našim uslovima. U mome višegod išnjem radu na upoz navanj u ove metode donedavno, mnogo su mi pomagale pokojna Olaga Senoa iz Zagreba i Božena Dryak iz Savinja Švajcarska i njima ovom prilikom odajem svoju duboku zahvalnost. Zahvaljujem i Klausu Paduru, na čijoj sam farmi u blizini Lozane Švajcarska boravio sa suprugom u toku leta 1981. Pose bno se zahva ljuje m i svoji m prija telji ma Slobo danu Tomanović u na izrad i korica , Aleks andru Portnoj u na izradi crtež a i Milan u Vidojeviću na pruženoj pomoći kod štampanja ove knjige. U Zaječaru, Januara 1987. Pre nego što započnem o sa izlaganje m osnovn ih posta vki biodinamičke metode, osvrnućemo se ukratko na atropozofiju, ili tačnije rečeno antropozofski orjentisanu duhovnu nauku, na čijim je osnovama utemeljena ova metoda i na život i rad njenog osnivača dr Rudolfa Stajnera. Uz potvrđiva nje i prizn avanj e svega onoga što je naučnim metod ama d o ta da ot kriv eno, antro pozof ija n udi, takođe naučne metode, za prodor i za ispitivanje duhovne realnosti, najstojeći da dokaže da je materijalna realnost samo jedan od više postojećih planova egzistencijalne stvarnosti. Budućnost nauke i čovekovog napretka uopšte leži upravo u upoznavanju i ist raž iva nju tih sup til nij ih ili nad čul nih pod ruč ja rea lno sti. Ona nam ne pru ža cel ovi ta 3.