Šta je razlika između duše i duha?
To piše jedan grčki novinar i dugogodišnji žitelj glavnog grada. To je važno za zapamtiti. Suština bez forme, koja prethodi svakom pokretu. Zatim, kakva je ta suština budući da je jedna i ista po broju, ali je sposobna da prima stanja suprotna jedno drugom.
Budizam i hinduizam smatraju da se srodne duše vole i čuvaju van ovog vremena, tražeći se iz jednog života u drugi. Moja duša i ja često vodimo duge, naprosto beskrajne razgovore. Mi istinski uživamo da učimo jedno od drugog.
Forum Klix.ba - Ono nameće svoj ritam beskonačnim kombinacijama na magičnom kvadratu, Jupiterovom kvadratu, kvadratu sa 16 polja sa zbirom 34, koji može dati 1232 varijacije, i u kojem je Luka Poćoli, majstor quadratura, video simbol planeta. Jer će ono uistinu biti, biće vaskrsenja mrtvih.
Duša u raju, dakle, uživa u plodovima prethodnog života sve dok oni nisu potpuno iscrpljeni. Tada se duša ponovo vraća na zemlju, što se može posmatrati kao nepogodnost raja. Svesnost onih kojima se bliži povratak na zemlju je zatamnjena i prekrivena, i oni su uznemireni. Kada premine čovek koji je činio pobožna, humana i vredna dela, on postaje stanovnik viših planeta, i odlazi u raj, gde uživa u raznim vrstama zadovoljstava. Međutim, tokom svog boravka u raju, čovek ne čini nikakvu novu karmu, već je to prosto nagrada za njegova prošla dobra dela. Možda i deluje da je boravak u raju prava nagrada, ali postoje i određeni loši aspekti tog stanja. Naime, u nebeskoj oblasti, dok čovek uživa u svojim zasluženim nagradama, on ne može da započne ništa novo. Preko te granice ne prelaze dan i noć, niti starost i smrt, niti tuga, niti dobrota, niti zloba. Svo zlo natrag se okreće od nje, jer duhovni svet je slobodan od zala. Zato, uistinu, pri prelasku toga mosta, čak se i noć čini danom, jer svet je Brahmana uvek obasjan. Ono tamo sunce je crveno-smeđe, ono je belo, ono je plavo, ono je žuto i crveno je. One kreću od jednoga sunca i ulaze u te žile. One kreću od tih žila i ulaze u drugo sunce. Kako se njegov um polako gubi, on ide prema suncu. To su vrata sveta, ulaz za znalce, izlaz za neznalice. Idući gore kroz nju osoba postaje besmrtna: druge služe za odlazak u raznim drugim smerovima. Ako se, prema predanju, ljudsko biće tako oslobodi, ono zadržava čistu svest svog stanja i pored toga, 20 do 25 minuta nakon smrti doživljava ekstatično stanje. Tada dolazi do realizacije pripadnosti božanskom svetu. To je prilika otvorena svakom umirućem ljudskom biću, ali retki postaju svesni te mogućnosti. Kako i kojim sredstvima jastvo nakon napuštanja svog sedišta izlazi krećući se naviše? U njoj se nalazi beli lotos zvan dahara koji je procvetao poput crvenog lotosa s peteljkama koje se šire u različitim smerovima. U njegovoj sredini nalazi se okean. Na sredini okeana nalazi se prevlaka. Na njoj su četiri nadija energetska kanala zvani Rama, Arama, Iccha i Apunarbhava. Arama putem nepravednosti vodi u svet nepravde. Kroz Icchu osoba dostiže bilo koji objekat želje koga se seća, a kroz Apunarbhavu osoba se probija kroz prevlaku. Probivši se kroz lobanju, probija se kroz element zemlje. Probivši se kroz element zemlje, probija se kroz vodu. Probivši se kroz vodu, probija se kroz svedost. Probivši se kroz svedost, probija se kroz vazduh. Probivši se kroz vazduh, probija se kroz eter. Probivši se kroz eter, probija se kroz um. Probivši se kroz um, probija se kroz suptilne elemente. Probivši se kroz suptilne elemente, probija se kroz mahat-tattvu sveukupna materijalna energija. Probivši se kroz mahat-tattvu, probija se kroz neočitovanu svetlost Brahmana. Probivši se kroz neočitovano, probija se kroz neuništivo. Tada dolazi u duhovni svet pun obilja i raznolikosti i tamo ostaje prebivati večno služeći Svevišnjeg. U Svevišnjem nema niti postojanja niti nepostojanja. To je doktrina koja vodi ka oslobođenju. To je doktrina Veda. Tada se duša ponovo vraća na zemlju, što se može posmatrati kao nepogodnost raja. Svesnost onih kojima se bliži povratak na zemlju je zatamnjena i prekrivena, i oni su uznemireni. K njima nakon smrti idu oni ljudi koji nemaju znanja, koji nisu probuđeni. Kada duše pate u tom telu na mukama koje im dodjeljuje Yamaraja Gospodar smrti , ta tela se polako vremenom raspadaju i svaki deo se vraća svom sopstvenom osnovnom elementu. Njemu pomaže Chitragupta, njegov pisar koji zapisuje svaki greh koji osoba učini u toku svog života. Pakao je posebno mesto koje je ograđeno od susednih oblasti prostora vojnicima Yamaraja koji se nazivaju Yamadute. Grešnici po kažnjavanju dobijaju posebno telo zvano Yatana-deha. Kada se duša ponovo rađa ona ne pamti kažnjavanje u paklu. Kažnjavanje u paklu reformatorskog je i obrazovnog karaktera. Trajni obrazovni učinak ostaje u svesti. Prirodni strah koji neke duše osjećaju prilikom mogućeg grešnog iskustva prisutan je zbog razvoja svesti u pećnici paklene vatre. To je trajna dobit koju duša dobija. Duša se ponovno rađa s bistrijom i jasnijom svešću nakon što je pročišćena paklenom vatrom. Ona u sledećem rođenju može bolje iskoristiti svoju ljudsku inteligenciju. Kazna u paklu postoji za sopstveno dobro grešne osobe kako bi ona poboljšala nivo svoje svesnosti o svetu u kojem prebiva te kako bi izlečila zla koja je počinila u svojim pređašnjim životima. Ali, možemo se upitati, budući da se mi ne sećamo šta smo učinili u svojim prošlim životima i za šta nam se dodjeljuje kazna, koji je onda učinak kažnjavanja ako se mi ne sećamo svojih nedela? Učinak kažnjavanja toliko je duboko sadržan uantashkaranni podsvesti da ostaje zauvek duboko urezan u našem umu. U narednim životima, duša se tako plaši čina za koji je kažnjena, kao što neko izbegava otrovnu zmiju. Tako osoba automatski izbegava taj čin i razvija prirodnu odbojnost prema tom delu u svom srcu.