ljubavni statusi za njega
Trgao sam se i osetio da su mi oči vlažne. Za sreću je potrebno mnogo a za tugu tako malo. Kome god zelite slati sms, čestitku, poruku ili neki lep tekst kod nas možete ga pronaći, tu su lepe reči za devojku, momka, brata, sestru, prijatelje, roditelje, djecu i sve ostale.
Razporedi po: · datumu ·. Bio je avgust i bili smo srećni. Kod mene kiša lije kao da je moja tuga pocepala nebo. Čak i na mjesec da odeš voljeću te najviše.
Tužni citati o ljubavi i životu - Najlepše poruke na netu čitajte na poruke.
Neko je nekad rekao da su tužna osećanja mnogo jača i iskrenija od trenutaka kad sreća boji naše vidike. Ustvari možda je to samo delimično tačno jer kad je čovek srećan on ne piše pa onda ispada da su najlepše one pesme iz kojih viri tuga. Kako god bilo na ovom mestu ćete naći bezbroj divnih,osećajnih, setnih stihova koje možete podeliti sa dragim osobama kojima želite poslati neku poruku koju samo oni mogu razumeti. Tužni ljubavni stihovi i statusi Jesen se provlači kroz kosu sanjam te pohotnu i bosu sa severa nagoveštaj zime nanosi tvoje kratko ime Na žicama laste odbrojavaju sate ja bih voleo da mogu da te vrate kiše su već odavno počele ples uzalud je napupio crveni vres Neki nasmejani, jesenji dani mirišu rascvetali zvezdani žute dunje ponovo mirišu a sećanja tako jako uzdišu Počinje sezona jesenjih kiša želi da moje emocije da utiša meni više ni sneg neće pomoći da te zaboravim neću moći… Mislio sam da ljubav ima granice lutao sam od stanice do stanice svuda sam video tvoje nežno lice jedina moja najdraža devojčice Kad se večernji suton prospe i kad magla svoje inje prospe poželeću da mi se u san vratiš znam da ponekad bar i ti patiš Misli su moje u led okovane čekam da zimsko jutro svane tražiću te po brdima Balakana neću se bez tebe vraćati do stana Još uvek je šuma zelena trava rosom umivena jesen se šunja sa brda bez tebe postelja je tvrda Budim se noću često danju me ne drži mesto Ponekad o tebi pišem napišem pa obrišem kako je život bez tebe siv čudi me da sam uopšte živ Prosto, nije nam se dalo sunce je da sija prestalo mesec se negde povukao na prozore roletne svukao listam naše slike na telefonu gledam senke na plafonu… Kad asteri procvetaju mira mislima ne daju sećanja tad nadolaze a dani bez tebe prolaze Noć se spusta na moj grad na nebu sija mesec mlad zvezde će stići nešto kasnije tad će mi biti mnogo jasnije bez tebe sve je bez smisla baulja moja duša pokisla Miriše sneg sa severa ulica pogrešnog smera koraci odječu kroz noć bez tebe nemam moć osmeh je sa lica nestao da te volim nisam prestao U daljini čujem crkvena zvona gledam u zamišljeno sa balkona bez tebe ne umem da dišem uzalud ove tužne rime pišem Koliko puta treba da ti kažem ja ne želim tebe da lažem jedino što iskreno želim da sa tobom minute delim Uzalud se rascvetali zvezdani uzalud predivni jesenji dani u mom srcu daljine uzdišu osećanja slute sumornu kišu bez tebe ničemu se ne divim bez tebe ne umem da živim Gledam u nebo, pahulje promiču meni se nade sve dalje izmiču boli me svaka tvoja reč i suza kao tužna melodija bluza… Prošla je godina, kao tren ponekad umoran i snen začujem tvoj glasni smeh valjda to nije nikakav greh ne, ja te zaboraviti neću bez tebe možda i umreću Odzvanjaju mokre ulice osećam drhtaj gubice pokušavam ti izgovoriti ime nešto me u grlu steže ove zime zajedno proleće nećemo dočekati ali ćemo sigurno dugo, dugo plakati Sve sam pokušao svoj život ti dao sa neba ti oblake skidao dok sam u noći ridao ipak oprosti molim te što još uvek volim te Proleće je stiglo prečicom brisao sam slutnje gumicom jednog jutra sam se usudio bez tebe se nekako probudio sad u mom srcu magle caruju i moju dušu gorčinom truju Sve moje pesme su napisane, sva moja jutra isplakana. Ipak još budim sa nekom ludačkom nadom da će se neko čudo desiti i da ćeš reći, sve ovo je bio samo ružan san. Da, probudim se odmah zatim neke jesenje kiše jure kroz moje oluke. Često izadjem na kišu, molim je da opere moje misli i moja osećanja. Sećam se, da smo čak imena deci znali. Znali smo kakve će im boje sobe biti, znali smo i kakvi će im krevetci biti…Da, sve smo to znali…jedino nismo znali da jedna vetrovita noć, jedna neodmerena reč može odneti sve nedosanjane snove… Priznajem, krio sam ponešto od tebe. Krio sam da prohladnim noćima nisam oka sklopila razmišljajući o nama. Krila sam i to da ponekad kad neke magle sakriju putokaze a ja umotana u šal čekam da dodješ, zaplačem kao dete…Krila sam i to da sam ti u danima samoće pisala pisma, pisala a onda cepala i palila. Ali čemu sve to sad kad ionako ništa više nema smisla… Poslednja izgovorena reč je otvarala mala vrata očaja. Za sreću je potrebno mnogo a za tugu tako malo. Ja sam izgleda sve pogrešno razumela. Mislila sam dovoljno je voleti i to je to. Naučio si me da za ljubav treba i vedar dan i ucvali zvezdani i mirisna jutra i ko zna šta još…a ja sam te samo volela. Nešto razmišljam ovih dana da odem u manastir. Možda tu nadjem spokoj dše koji sam tvojim odlaskom izgubila. Možda u Božijim tajnama dosegnem visine koje su mi nedostajale. Moliću se, svakoga jutra…Ko zna možda i ti jednom poželih u samoći potražiti moje suzne oči…možda…možda… Danas ti je rodjendan. Kod mene kiša lije kao da je moja tuga pocepala nebo. Sanjao sam te prošle noći. Bila si tako bleda i umorna. Hvatala si neke žute leptire a oni su ti uvek nekako izmicali. Trgao sam se i osetio da su mi oči vlažne. Čuo sam vetar, kotrljao je moje nade. Udarale su roletne i topile se kao kocka šećera u šoljici kafe. Tako bih voleo da si tu. Leto je i obale su pune vedrine. Da, tu negde smo se sreli. Imala si neke smešne naočare i bila si nasmejana. Bio je avgust i bili smo srećni. Opet se avgust igra nemirnim talasima ali ja sam sam. Ustvari nisam sam, moj verni pratilac je tuga koja se tvojim imenom zove. Jednom kad si kasnila, pomislio sam da nećeš doći ali došla si. Jednom kad nisam ni sanjao da ćeš otići ti si otišla.