Marketing
Pali me zenino flertovanje - Susret s djevojkom
Iz muškog ugla: vi ste krive što vas
Click here: Pali me zenino flertovanje
Unistila sam svoj drustveni zivot. Shvatiš da nisu svi iskreni kao ti i otvoreni i spremni za razgovor i odlučiš da si samo sebi vazna. Necete je naterati da promeni svoju odluku ma kakva ona bila proveravanjem, ljubomorisanjem i sl.
A ni žene nisu ništa bolje. A ako ne prevari nego se ON razvede jer ne moze da izdrzi-OPET ona uzima SVE... Da pokusam da razgovaram sa njim bas i nije zainteresovan,drzi se onog principa nemoj da se operecujes vise,ja sam zavrsio ,okrenuo sam se tebi,i nemoj to vise da spominjes.
Iz muškog ugla: vi ste krive što vas - Ja se zeznula, pa se nisam folirala, htela da imam dobar seks sa mužem.
Mnogi ne prave razliku između ljubomore i posesivnosti. Iako naizgled slična, reč je o sasvim različitim osećanjima. Ljubomora predstavlja zabrinutost strah osobe da može biti ostavljena zbog postojanja neke treće osobe. Jedna od osoba u vezi postaje ljubomorna tek onda kada uvidi da postoji realna opasnost da izgubi osobu sa kojom je u vezi. Za ljubomoru mora postojati neki povod u realnosti neko ponašanje koje jedan od partnera inicira, na primer flertovanje. Svako od nas je ponekad ljubomoran. To može nekada biti opravdano sa razlogom a nekada neopravdano biti isključivo odraz lične nesigurnosti. Dakle, ljubormora je prolazna a posesivnost često nije. Na emotivnom planu osoba jako strepi ne samo da će biti ostavljena, već i da će se osećati povređeno, besno i da neće moći da podnese ta osećanja užasavenje , ili život bez partnera. Za razliku od ljubomore, kod posesivnosti, bilo koji događaj čak i izmišljen, trivijalan može postati povod okidač za stalnu sumnju i strepnju. Mišljenje osoba koje su posesivne je paranoidno. U osnovi može biti mehanizam projekcije osoba svoj strah od odbacivanja prebacuje u spoljašnju realnost pripisujući ga nekim spoljašnjim uzročnicima. Šta je u osnovi posesivnosti? Na posesivnost ne treba gledati kao na fenomen sve ili ništa. To ne znači automaski da se radi o nekom poremećaju. Većina ljudi je posesivna u podnošljivoj meri, koja ne prelazi granicu patološkog. Posesivnost se može ispoljavati od retkih ili povremenih epizoda nesigurnosti što može biti slučaj na početku veze, kada smo jako zagrejani za partnera ali nismo sasvim sigurni da je i druga strana isto toliko zainteresovana pa sve do patološke posesivnosti koja jeste u sklopu ozbiljnijih poremećaja. Patološka posesivnost je hronična i u potpunosti iracionalna, paranoidna. Jednom rečju zbog straha nastoje da osobu u potpunosti izoluju i kontrolišu. Ove osobe su duboko nesigurne u sebe, sve do mržnje prema sebi. Patološki posesivne osobe su veoma naporne za partnere sa kojima su u vezi. Problem sa njima je u tome što oni nerado priznaju da imaju ovaj problem i retko se samoinicijativno obraćaju za pomoć imaju odustvo uvida o problemu, što je genralno karakteristika poremećaja ličnosti. Obično je reč o osobama koje pate od ovog problema godinama, problem se prenosi iz veze u vezu dakle, nema veza sa osobama sa kojima su trenutno u vezi. To su često anksiozne osobe koje su sklone simbiotskim vezama, ali mogu biti i osobe sa teškim poremećajima ličnosti. Ovi drugi su često veoma egocentrični, manipulativni, emotivno prazni a mogu biti i agresivni. Osobe koje su sa njima u vezi, neretko bivaju totalno izmanipulisane stalnim kritikama, ucenama i omalovažavanjem , zbog patološke kontrole povlače se iz socijalnog života, osećaju se krivim za nešto što nisu učinili , prestaju da se druže sa prijateljima ili članovima porodice. Kako se ponašaju patološki posesivne osobe? Često je slučaj da se upravo osobe koje su bile ili su u vezi sa osobom koja je patološki posesivna, obraćaju za pomoć psihologu. Neke od tih osoba su toliko izmanipulisane i zastražene da prosto nemaju snage da preseku i završe vezu. Neke su pak ubeđene obično na početku veze da je ponašanje njihovog partnera izraz njihove velike ljubavi i odanosti, što je naravno potpuna besmislica. Osobe koje su patološki posesivne imaju veoma ograničen kapacitet za ljubav, to nije zato što su te osobe loše ili zle, već ni one same nisu bile voljene i pate od ozbiljnih psiholoških problema. Osobe koje su posesivne nikada se ne manjaju samoinicijativno. Ova vrsta problema se teško rešava, jer se radi o veoma ukorenjenim strahovima, poremećajima ličnosti više o poremećajima ličnosti pročitajte i posebno zbog toga što ove osobe odbijaju da se obrate za pomoć. Ova vrsta problema zahteva psihoterapijski tretman jer se sa godina progoršava. Osoba godinama, postaje sve više anksiozna, agresivna i paranoidna, što je sve više udaljava od realnosti. Naš savet osobama koje imaju partnera koji je patološki posesivan je da ne polažu mnogo nade u to da će se to promeniti. To je težak problem koji zahvata srž identiteta osobe. To na početku može izgledati sasvim bezazleno ali kasnije može posatati pakao. Nemojte misliti da ste psiholog i da ćete pomoći osobama koje su patološki posesivne. Najbolje što možete da uradite jeste da ih pošaljete kod psihologa ili psihijatra a vi da se sklonite i sačuvate sebe. Dr Vladimir Mišić psiholog www. Moram da Vas hvalim, jer to zaista zaslužujete. U poslednjih nekoliko dana baš ste se raspisali, i tekstovi su Vam izuzetni. Dok čitam ovaj članak, ljubomora vs. Intuitivno, oduvek sam osećala da je bilo koja sorta posesivnosti patološka. Takođe, za mene, i ljubomora, pošto ni jednu od te dve kategorije nikada nisam gaijila u sebi. Drago mi je da ima ovako kvalitetnih članaka na netu iz oblasti psihologije. Nastavite sa dobrim radom. Mislio sam, i nadao se, da ce to proci samo od sebe i za svoje takvo ponasanje krivio sam partnere.. Mislio sam da treba da pronadjem osobu odredjenih kvaliteta da bih mogao da joj potpuno vjerujem ali to se svakako nije desilo do sada… Ja sam svjestan da mi niko ne pripada , nisam niciji vlasnik i nemam prava da nikoga smaram svojom posesivnoscu. I zato ne uspijevam da ostvarim vezu jer ja ne gusim partnere koliko gusim sebe.. Cim osjetim da postajem posesivan ja bjezim iz veze jer ne bih da postanem poput nekih patoloski posesivnih ljudi koje sam znao.. Sramota me je da priznam ali mozda je vazno da to kazem pa cu ipak reci- ja postajem posesivan od onog trenutka kad mi se djevojka pocne svidjati tj. Molim Vas recite mi ima li tome lijeka? Moze li covjek sam sebi pomoci ili je uvjek neophodna neka strucna pomoc? Nije mene ni strah niti sramota od odlaska psihologu ali nekako mi je to u ovom trenutku suvise komplikovano i zato bih volio da to izbjegnem. A stidim se od samog sebe sto sam takav i sve bih dao kad bih to mogao da promijenim.. Zanima me da li odgovarate na mailove, tj. Ukoliko ne onda biste mozda mogli napisati clanak o tome? Rekli ste u jednom od ovih komentara da Vam predlozimo temu za pisanje pa eto ja predlazem da napisete clanak o tome kako da covjek sebi pomogne ukoliko osjeti da je previse ljubomoran i posesivan.. Ako neko postoji ko je prevazisao ovo na neki nacin,ako neko ima savet…neka mi pomogne…hvala puno…!! Ne prepoznajem sebe…Proveravam sa kime je prijatelj na FB, kada izadje sa drustvom i dok pricamo na telefon kada cujem zenski glas odmah ga pitam ko je to, uvek sam u strahu da ce mu njegovi drugovi nabacivati dr devojke…Iako mi decko ne daje povoda za ljubomoru,prica sa mnom otvoreno o svemu, ja ipak ne mogu da se kontrolisem, sama umislim neke situacije, pocnem da se nerviram, da placem, da bacam stvari oko sebe.. Znam da preterujem u nekim situacijama, ali kajem se zbog toga. Najvise se plasim da cu ga oterati svojim ponasanjem.. Moj problem je isti kao tvoj,samo sto moj verenik meni daje povoda za to…Osecam se beskrajno voljenom pored njega,ali cim izadjemo medju svet,on se smeska drugim zenama i u stanju je to da radi sa vise njih i po celu vece,i najgore od svega je sto one odgovaraju njemu na isti nacin! Od svega mi je najteze kada me napravi ludom i kaze JA NISAM NIKOGA GLEDAO,TI UMISLJAS…ITD…ITD…a jasno ga gledam u oci,pa pogledam i doticnu osobu i jednostavno jasno vidim da se gledaju i smeskaju jedno drugom. Ko moze da resi moj moj problem,ako je uopste resiv??? Ja bih mu bila zahvalna do groba! Kako da izbegnem da me pravi ludom pored oba zdrava oka i kako da ga nateram da zavrsi sa tim? Sto puta sam ga ostavljala ali on naprosto place na telefon i moli me da mu se vratim alii dalje govori da ja to dobro nisam videla! Znaci ne priznaje ni u kom slucaju! Vec sam stvarno pocela da mislim da sam luda,ali cekaj,nisam bre luda,to je kao kada ispred sebe nevidite casu iz koje pijete! Imam ja supruga starijeg 15god,lepsa,patnija,on kurir Djoka,a ja inzinjer,ali imam sina,i upoznala ga da bih postala mama i odma sam ostala trudna. Ali da sam se zabavljala nikakve sanse ne bi imao. Ako neko postoji ko je prevazisao ovo na neki nacin,ako neko ima savet…neka mi pomogne…hvala puno…!! Moj momak ima razumevanja za mene, ali to nece trajati doveka, ja moram da se resim ljubomore ili barem da naucim da je kontrolisem, da je ne prate izlivi besa, najvise na svetu bih volela da vremenom sustinski resim problem, ali za pocetak bih volela da naucim da ga kontrolisem jer ne mogu da dozvolim da on toliko trpi, nista od toga ne zasluzuje, i kada se priberem i sama vidim da je sve plod moje projekcije. Da li mozete da me uputite na neko savetovaliste i da li psiholog Vladimir Misic ima neku ordinaciju, da li mozete da mi ostavite kontakt. Nije tačno da se ovakve osobe ne žele promijeniti, prva ja to želim. Imam partnera punog razumijevanja koji mi želi pomoći u tome. Vladimira na napiše članak o nekim osnovnim koracima koje možemo preduzeti u razbijanju posesivnosti i otklanjanja iracionalnih ideja. Jer mi je tesko da priznam da sam posesivno ljubomorna. Tesko je priznati koliku nesigurnost krijete u sebi. Trenutno, zbog posla, dosla sam u situaciju da odrzavam vezu na daljinu. Koja ce biti na daljinu jedno…. U pocetku je bilo tesko jer on nije bas umeo sa komuniciranjem putem interneta i skoro 10 sati razlike u vremenu, ali mi u poslednje vreme daje mnogo vise paznje, prica samnom, slusa me kada imam napade cega god, i zaista se trudi. E a onda dolazim ja sa sledecim ponasaljem: Proveravam ga na sajtovima na kojima znam da ima profile jer sam i ja imala! Ako slucajno vidim da je neku novu devojku adovao kao prijatelja, ludim u sebi, trazim objasnjenja zasto, pa zar prica sa nekom tamo…. Ne govorim mu sta radim, sramota me je, jer ne smatram da je u redu ili zdravo. Takodje sam svesna, da ako hoce da me prevari, on ce to da uradi makar ziveo samnom. I na kraju svega toga, shvatam da ga ne mogu zakljucati i zabraniti kontakt sa svakom osobom koja je zenskog pola, ali kao da negde duboko u sebi tako nesto zelim ili kako vec da se izrazim. Ponavljam, nije mi dao razloga za nepoverenjem. Cesto prica samnom, vise puta dnevno ako se vremenski uklopimo i zbog posla, slusa me, govori mi lepe stvari…. Dakle, meni paznje ne fali. Ali ja kao da hocu da SVU paznju koju on moze da pruza, pruzi samo meni. Jedan dan sam se zapitala… da li meni toliko smeta to sto on ne prica samnom svo slobodno vreme ili cinjenica da ako on ne prica samnom moze pricati sa nekom drugom? Molim vas, samo mi recite koji je moj problem, i kako ga mogu resiti? Za pocetak pokusala bih sama, sa nekim manjim vasim savetom, a ako ne ide — pa.. Pricala sam sa njim da zelim ozbiljno ali kaze da jos nije spremam i ako ja mislim da ne mogu tako,da prekinemo ali ja ne mogu,molim vas pomoc,ludim vec mesec dana,ne znam sta da radim…. Tematika me je navela da posaljem komentar. Sa devojkom sam 3 god. Trenutno nismo u istom mesti jer ona studira u obliznjem gradu, ali stalno smo na vezi i cesto se vidjamo. Problem se javio tj javio se 3 puta do sada njeno iznenadno zahladjenje u vezi. Jednostavno kao grom iz vedra neba ,, ne znam sta mi je. Posle par dana kao da se nista nije desilo. Jednostavno upoznao sam je i zaista verujem da mi ne bi nesto uradila iza ledja,ali navukao sam neki strah u sebe. Ne bih zeleo da mi ovo bude alibi i da sebe pravdam za svoje povremeno ljubomorno mozda i posesivno ponasanje za koje iskreno smatram da je produkt ovakvih situacija ali iskreno mislim da sam posle toga opteretio svoj mozak razmisljajuci da li ce se nesto lose desiti. Jednostavno izgubio sam samopouzdanje iako po mnogima nemam razloga za to. Njena promena raspolozenja me je stvarno ucinila nesigurnim i cesto se cimam da se ne razidjemo jer je stvarno puno volim. Nisam od onih likova koji opravdava svoje postupke ali zaista se trudim da budem tolerantan i stvarno bih voleo da mi neko da savet da preprodim ovu veliku barijeru u glavi. Trudim da uvidim svoje greske a nadam se i resim to sa sobom i zato bih molio za savet. Moguce da su promene raspolozenja trenutne i da je daljina ucinila svoje. Dakle, moguce je da se desi i tako nesto ali trenutno se to ne deseva ako se desi razmisljacte o tome tada. Necete je naterati da promeni svoju odluku ma kakva ona bila proveravanjem, ljubomorisanjem i sl. Zivim sa devojkom vec skoro 3 godine i od prvog dana se uzasno volimo. S vremena na vreme ona pocinje da dobija napade ,bez ikakvog razloga ljubomore koja me je u nekim momentima dovodila do ludila,naravno pokusavam da joj pomognem al nema mnogo ucinka , u poslednje vreme sve je gore i gore. Mozda nije pametno sto sam to uradio al sam je cak i zaposlio u svojoj firmi ,pa sada cak i provodimo vise vremena zajedno! Za razlog ljubomore uzima cak i najmanje razloge kao sto je kupovina auta , kompjuter , sve sto nema veze sa nama? Nakon ovog priznanja mozda ce poceti da razmislja o svojim izlivima neosnovane ljubomore i shvatiti sta je pravi povod takvog ponasanja a ne da nalazi povode tamo gde ih nema. Na zalost, ako ne zeli da se menja i ne vidi da postoji neki problem u takvom ponasanju tesko je dalje raditi na tome. Ne znam kako da opisem svoje stanje. Imam 21 god,vec 2 god zivim u vanbracnoj zajednici. U pocetku je sve bilo u najboljem redu,sve dok ja nisam pocela da ispoljavam ljubomoru zbog sitnica,a kasnije i nekih vecih stvari ili sam samo ja mislila da su velike. Onda proveravanje…Malo sam se smirila,ali sada me muci to sto mislim da mi ne posvecuje dovoljno paznju,ne volim sto je lovac,ne volim kada provodi mnogo vremena pored kompa,plasim se da ne pocnem da ga gusim svojim prebacivanjem kada se osetim ugrozeno…Nemam razloga za ljubomoru,ali je neki strah uvek prisutan,ne mogu da ga se otarasim…On misli da pokusavam da ga kontrolisem i da sam ljubomorna na sve sto se desava oko njega. Ja sam svesna da ponekad preteram i pokajem se,ali kasno,jer prvo kazem sve sto mislim i ne mislim,pa onda shvatim da nisam u pravu,I to je jace od mene,ne znam da kontrolisem sebe,svoj bes,ljubomoru…Sta da radim? Kako da se smirim? Kako da naucim da se kontrolisem? Imam 21 godinu i u vezi sam nepunih 6 godina sa deckom koga jako volim i moram napomenuti da mi je to prvi decko i prva veza. Ipak, moj problem je krenuo zajedno sa nama. Sve je bilo lepo, slatko, nezno dok me u potpunosti nije osvojio. Dugo sam bila nepoverljiva, dugo nisam mogla, a ni zelela da se upustim u nesto dublje sa njim, ali kada mi se uvukao pod kozu krenuli su kosmari. Do tada nisam ni znala sta je ljubomora, ali sam je otkrila na veoma gorak nacin. Pre mene, imao je vezu sa udatom zenom, zatim sa jos jednom za koje ja nisam znala. Otuda je uskoro zapoceo flert i sa zenom njegovog prijatelja koja je to oberucki prihvatala, ali ovog puta je bio u vezi sa mnom. Ja sam naravno to primecivala, ali je sa njegove strane postojalo negiranje. Kada sam se resila nje, onda su usledile druge, primer devojke njegovih drugova itd. Zatim se pojavio facebook, na kome on i dalje flertuje i tu nema kraja. Nismo prijatelji, blokirana sam jer on ne moze da ima privatnost od mene. Ali ga ja na sve nacine proveravam i to je neizdrzivo. Vicem, agresivna sam, ne samo na njega vec i na sve koji se zateknu tu. Tokom ove moje patnje sam sve pokusavala, da precutim, da mu kazem otvoreno sta mi smeta, da ga zamolim da bude diskretan, pa cak i vise puta da ga ostavim, ali mi on prosto ne dozvoljava. Onda krece nesto iz njega kako me on voli, ali ga ja gusim kontrolisem ali ne i bez razloga! Moje nezadovoljstvo nema kraja a ljubomora biva sve veca. Nadala sam se da cemo sa godinama dostici neku sigurnost. Bila sam i kod psihologa na savetovanje vise puta. Dakle, ako vidite da otvoreno i neprestano flertuje i to u Vasem prisustvu onda problem nije u Vama. Takodje, manipulativne su i price da vas voli i sl. Znaci, ako vidite da flertuje otvoreno i Vi ste mu skrenuli paznju da Vam to smeta a on ne menja svoje ponasanje vec nastavlja dalje pritom govoreci da Vas voli to je onda manipulacija s njegove strane i trebalo bi da se zapitate da li Vam treba neko poput njega. Ukoliko ga pak svakodnevno proveravate a nema objektivnih razloga za brigu oko njegove vernosti, onda se radi o posesivnosti. Moze li mi neko dati par saveta,pa da pokusam,jer stvarno ne mogu da podnesem ovoliki teret i napetost u glavi!! U nasem psihoterapijskom radu upravo se bavimo time. Evo jednog naseg korisnog teksta na temu posesivnosti , ali opet za neke dugotrajnije efekte preporucuje se psihoterapija. Imam decka skoro tri godine i nemam obicaj da ga ispitujem ni sta radi ni gde se krece,ali mi se desava da u drustvu cujem da je bio negde i to me strasno pogodi sto neznam i sto ni ne zeli da mi prica sta je radio,ne volim da mu stizu poruke u kasne sate zato sto ni meni ne stizu,a ako ga nesto slucajno pitam ispadne kao da ga proveravam i on me odmah napada sa pricom da sam ljubomorna…Ne dozvoljava mi da pipnem njegov telefon pa nekada iz inata uzmem i cackam,gde je njegov odgovor da samo trazim problem…Ali ako nista ne krije u telefonu zasto onda ja nesmem da ga diram…I prosto vise neznam ni sta smem da pitam da ne bi ispala ljubomorna po njegovoj prici ili pak stvarno jesam ljubomorna a da toga nisam svesna?!!! Cini se da tu postoji problem u gradjenju komponente obavezivanja medju partenerima koja podrazumeva da znate gde se vas partner nalazi. Tako biste manje sumnjali i partner ne bi morao da vam nabacuje osecaj krivice govoreci da ste ljubomorni. Dakle problem je u definisanju odnosa i obavezivanja a ne u vasem ponasanju. Za promenu pokusajte da shvatite sta Vas tera na to da budete ljubomorni, da li je to mozda nedostatak paznje koju Vam suprug pruza, da li je to mozda nedovoljna Vasa aktivnost u smislu da malo posvecujete vremena onome sta Vas ispunjava i nekim Vasim interesovanjima i sl. Naravno, uvek nam se mozete obratiti za pomoc ukoliko sami ne mozete da se izborite s svojim problemom. Ja sam imao iste probleme ali sam ih eliminirao skoro sasvim. Prvo sam ostavio oksazepam,xanax i sl. Počeo sam piti čaj od valerijane,melise i mislim stolisnika ,ima gakod travara. Kasnije sam počeo piti čisti čaj od melise matičnjak svaki dan. Neki dan sam pročitao da je Pasiflora izvrstan lijek protiv anksioznosti idrugih vrsta strahova. Nabavio sam je pa vidjet ćemo. Inače sada svi oni bezrazložni strahovi koji suse pojavljivali niotkuda i bez razloga samo me ponekad dotaknu prelete inestanu. Nađoh neki baš mir duboko u sebi. Sada sam svjestan da su za mnoge propale stvari u životu krivi moji strahovi i nesigurnosti. Mada je veza na daljinu. Cujemo se svakodnevno, sve je super biló na pocetku. Predivan decko- decko mojíh snova! Vec smo i buducnost predvideli zajedno, decu, dom, porodicu, starost. Da sve te stvari i dalje stoje. Da je on mozda stvarno najbolja i najkvalitetnija osoba koju mogu zamisliti pored sebe. Ali…ono sto shvatam da tada kada se vidimo da nisam toliko zadovoljna i srecna svojim osecanjima. Sto je najgore bila sam mnogo zaljubljenija u prosloj vezi. Sto me mnogo rastuzi. Takodje i kada sretnem bivseg decka pozelim da sam opet u vezi sa njim. Ali se setím da to ne bih mogla jer ipak osecam nesto prema sadasnjem decku. Smuvala sam se sa momkom koji mi se mnogo svidjao,godinu dana. Ja smatram da nije problem u meni jer mi se mnogo svidja i znam sigurno da nisam flertovala ni sa kim. Mene interesuje koji je njegov problem? Ona se ispoljava u svakom partnerskom odnosu, Vi niste izuzetak i nemojte svaljivati krivicu na sebe. Drugo, vrlo je vazno da za patolosku ljubomoru ne nalazite opravdanje-tesko detinjstvo moze uticati na odredjene oblike ponasanja ali to nije opravdanje da se ponasamo neadekvatno prema drugoj osobi. Prema tome, izbor i odluka je na Vama-Vi birate kakav zivot odn. Prva godina veze bila je super dok ja nisam otkrila da me je varao tada samo se bili razisli na tri meseca a zatim smo se pomirili,od tada desila se jos jedna prevara bar koliko ja znam a i ja sam njega prevarila nekoliko puta ali sam ga vise puta uhvatila kako flertuje i gleda druge devojke peda mnom a tokom zabavljanja bilo je tu i lazi po meni bespotrebnih sa njegove strane. Mi smo dosta vremena provodili zajedno i dan danas provodimo ali ja njemu od tada ne verujem,ne mislim ja da on mene vara konstantno ali nemam poverenja u njega a ni on se ne trudi nesto da pocnem da mu verujem,uvek napravi neku glupost pa i ako pocnem da se opustam i da mu verujem on sve to srusi. Da li je u meni problem ili je to ipak njegova greska? Molim za pomoc sta god da je odgovor. On je iznimno inteligentna osoba koja ima taj dar da svaku svadu okrene tako da sam ja kriva za sve i da je on jadan u cijeloj prici. Tada se osjecam lose i zelim vristati jer bezobzira tko bio kriv nekako se ja uvijek osjecam krivom. To je i meni i njemu prva ozbiljna vrza. Nismo klinci ali ponekad smo gori od djece. Vidjamo se svaki dan jer oboje to zelimo. Vecinu vremena se izvrsno slazemo, no nije bas uvijek bajno. On zna imati napadaje bijesa ukoliko nesto nije ispalo onako kako je planirao i tada sam nu kriva vecinom ja no ni ja nisam nista bolja. No, moji napadaji bijesa uglavnom su vezani za njegovo nepostivanje dogovora pa samim time i mene. Iako izlazimo zajedno, meni je drago da on ima svoje vrijeme sa deckima za izlaske i tada mi ne pada napamet ni da ga zovem ni da im se pridruzim. Kada ja izadem sa curama, pomekad on dode do nas i ne smeta me to samo moglo bi i bez toga. Nedavno mi je reko da sam posesivna, a razlog je bio sto smo se dogovorili za izlazak sami on i ja. Potom sje odlucio biti samnom pol sata pa da se onda odemo naci sa njegovim kolegama s posla. Naravno njegov plan me nije bas odusevio jer sam znala da necu imati nikoga za razgovor ni druzenje a moj decko ce pricati sa njima o poslu i ja cu se osjecat prilicno izolirano. Nije htio ni slusat sto mu govorim i napravila sam scenu. Posvadali smo se jer sam ja njemu pokvarila vecrr time sto sam se neslagala sa planom koji je isplaniro nakon dogovora samnom. Kako da se ne osjecam kao glupaca nakon tako neceg. Nevolim da drugi upravljaju samnom a tako ispada. I onda on kaze da sam posesivna…pronasla sam se u nekom opisu no ne bas u potpunosti. Jesam li posesivna ukoliko zelim da je samnom u vrijeme koje smo se dogovorili da ce biti? Razlika u godinama je evidentna,mada se ne ponaša u skladu sa svojim godinama već kao adolescent. Umesto on mene da nauči nekim stvarima, budući da je dosta stariiji od mene, ja se prema njemu ophodim kao da sam mu majka, htela to ja ili ne, ali tako je.. Počev od ponašanja za stolom pa do toga da ga noćima jurim po kući ne bi li se okupao,jer je sramota da neokupan ide na posao i redom. Živimo kod njegovih roditelja u kući, doduše, odvojeni smo i ulazom i stambenim objektom. Ima veoma loš odnos sa roditeljima, ne komunicira sa majkom, ocem, sestrom, zetom… On ne ume da priča normalno, kod njega se sve svadje svode na to da sam ja uvek i jedino kriva za sve, da sam ja negativac, svadje se završavaju tako što on kao seka persa digne nos i pobegne, x puta me ostavljao na cedilu.. Molim Vas,na osnovu iznetog problema,imate li neki savet za mene, kako da se nosim sa celom situacijom, došlo mi je preko glave sve ovo!!! Neće da prihvati savet da posetimo psihologa jer mi ovu situaciju sami nećemo poboljšati.. Par meseci radimo na dobijanju potomstva, ni tu nema uspeha, mada posle svega ovog, shvatam da i ne želim dete sa ovakvim muškarcem zato ću ubuduće raditi po pitanju zaštite. Bilo je super, izlazili smo zajedno, dopisivali se svaki dan od 22:00 pa sve do 2-3. Cak mi se prvi i javljao na fejsu. U skoli nece da mi se javi, pravi se kao da nepostojim. Bilo je super, izlazili smo zajedno, dopisivali se svaki dan od 22:00 pa sve do 2-3. Cak mi se prvi i javljao na fejsu. Da vidite sta smo se dopisivali…ah Muvalli smo se, izgledalo je kao da je on zaljubljen u mene Sve je bilo super dok nije pocela skola zadnji put smo se dopisivali 3. U skoli nece da mi se javi, pravi se kao da nepostojim. Mnogo sam se vezala za njega, i ja ne mogu da zamislim da prekinem sa njim. Planiram da idem kod njega da zivim uskoro, ucim i jezik, jer mi je potreban za vizu. Ali, kako se priblizava momenat da idem tamo, ja se osecam izgubljeno, jer se bojim velike promene sredine, mada sam ja tamo vec boravila dugo po nekoliko puta, ali stvar je u tome sto je mentalitet totalno razlicit, pa me to boji. On je divan prema meni, mada se oseca ta hladnoca,tj. Cesto imam osecaj cepanja u sebi, jer zbog cele situacije, a mnogo ga volim, i znam da bih se osecala uzasno i depresivno da prekinemo vezu. Koliko se ljubav na daljinu realna? Da li je to neko bezanje? Obicno se takve veze ili okoncaju zbog svih problema koje daljina nosi nevidjanje po nekoliko meseci moze dovesti do otudjivanja, nejasnih emocija, osecaja da se osoba dovoljno ne poznaje, pogresnog interpretiranja postupaka druge osobe, a tu su i tehnicki problemi oko putovanja i sl. Dakle, zajednicki zivot jeste jeden logican korak za realizovanje ovakve veze, pa ako mislite da vredi valjalo bi pokusati i uveriti se u to. Da li verujete da negde postoji muskarac koji ne balavi nad slikama golih glumica kad god mu se ukaze prilika, koji ima tako zadovoljavajući seksualni zivot sa partnerkom, da mu retko padaju na pamet pornićarke, gole glumice pevačice i slicno. Ili se takav jos nije rodio…Ovog kog imam volim, ali gore pomenute stvari mi sve vise smetaju jer ih nekako dovodim u vezu sa klinackom napaljenoscu, i neiživljenošću sto ga u mojom očima čini jadnim zavisnikom. Pretpostavljam da će Vaš odgovor biti da su po tom pitanju svi muškarci isti, od teorija J. Da li su prolazile devojke a vi gledali i komentarisali? Znam da ovo zvuci glupo,ali je tako,sa tim problemima se budim svaki dan….. Naime ona ima 42 godine, udata nije a zive zajedno. Problemi su se redjali od pocetka, bez povoda je na jednoj svecanosti svima rekla da joj se ne svidja nacin na koji se oblacim i da je bila bolja neka tamo prethodna. Nakon toga sam imala velike glavobolje, ako smo bili ja i on pozvani na neku proslavu ona bi se utrpala na moje mesto, ili ga je odvlacila na proslave gde je sama bila pozvana. On ima 37 godina, ne znam kako se odupire, i nije mi jasno dokle moze ici ta njena posesivnost? Zasto ne pusti brata na miru da zivi i ne nadje sebi nekoga? Pocela sam biti posesivna nakon sto me prosli momak prevario hodali smo skupa 7,5 godina. Sada sam u novoj vezi i jednostavno dodje mi da samu sebe zadavim kada osjetim nalet posesivnosti i ljubomore.. Nikad ranije nisam bila takva. Vjerujem da je to zbog proslog iskustva. Hocu li to ikada prebroditi? Mozda sam prebrzo uletjela u novu vezu. Teško je to opisati nekome ko nije osetio na svojoj koži. Život mi je postao mnogo haotičan…ali valjda bas zbog tih manjih psihičnih oscilacija kod mene,mislim da sam shvatio jedno : nije ona kriva — njoj treba pomoć lekarska pomoć a ako još ovako potraje vrlo verovatno će i meni zatrebati. Da nije deteta,verovatno bih već izašao iz ovog braka — ali,ne znam kako sebe da ubedim da ne brinem za dete koje će ostati sa takvom majkom…ovako,bar sam ja tu pa kad je uhvati anksioznost ili paranoja,nek se iskali na mene da što manje oseti to dete. Nekad mi je teško da odredim sebi šta mi je prioritet. Mozda bi ipak najbolje ispalo kada bi se pomoglo mojoj supruzi ond. Tesko mi je…najlakše je otići i dići ruke,al treba se posle pogledati u ogledalo i zapitati se šta nas to čini ljudima. Shodno prirodi problema, mozda bi najbolje bilo da supruzi ponudite da zajedno odete kod strucnog lica sa ciljem da poboljsate partnerski odnos npr. Verovatno bi u slucaju da joj otvoreno kazete da ona ima problem to dozivela previse licno i uvredila bi se. Naravno da bi se uvredila kad bi joj otvoreno rekao,to bi bio samo kontra efekat…a ona ionako,često se uvredi i ljuti na ljude u njenoj okolini po meni bez ikakvog razloga jer su navodno hteli nečim ili nekom rečenicom da je uvrede i ponize. Neverovatno mi je to kako nikada se ne pokoleba ili se zapita da nije mozda pogresila…i naravno,nikad nije priznala da je pogresila i ako je bio neki kiks to ju je neko drugi naterao da gresi. Ja bih mozda bio najsrećniji kada bi ona otišla kod svog lekara opšte prakse i da uzme uput za nekog specijalistu — :psihijatra,neuropsihijatra ili makar psihologa.. Ne znam sta više da kazem,prilično sam zabrinut je rne vidim kako bih rešio ili makar počeo da rešavam problem. Moj problem je slijedeci, sa muzem sam zivjela skoro 4 godine u braku i poceo se mjenjati, ukljucujuci novi facebook profil na kom sam bila blokirana, i naravno kad sam vidjela sve, da se dopisivao i slicno naljutila sam se, ionako klimav brak nam se srusio. Nakon 10 mj sam mu se vratila, malo zbog bebice malo jer me molio… Uglavnom, obecao je da ce izbrisati facebook, ali nije, i dalje ima lozinku, dva puta kad sam uspijela da vidim njegove poruke nisam nasla poruke od cura, samo 2 za koje sam znala da su mu pisale, on nije odgovorio, ali obrisao je od onih sumnjivih cura, sto je moguce da se dopisuje jos. Na fejsu nije stavio da smo u vezi, ali imamo zajednickih slika i pise kako je porodica dragocijena… Ne zelim da mu stalno spominjem to, pokusala sam razgovarati, ali nista… Moze savjet? Posto vam pisem iz jednog mesta izmedju Panceva i Zrenjanina kazite mi samo da li razmisljam dobro odn. U svakom slucaju trebalo bi da pokusam ovo,mada,iskreno,prilično sam skeptičan da se mogu tolerisati stvari koje vredjaju i mene i ostalu porodicu…ali,ok,vredi pokusati. Hvala Vam na tome. Ipak, imam nedoumicu u smislu da ne znam da li sam ja patoloski posesivna. Mislim da jesam i nije mi problem da to priznam, ali kod mene postoji razlika. Partner me je nekoliko puta slagao, nismo bili zajedno nekoliko godina i on je imao drugu pa se opet meni vratio, ja sam preko svega presla i mnogo sam patila ali nikad nisam imala hrabrosti da presecem skroz. Tad sam raskinula on se naravno vesto izvukao ali od tada mi daje da mu proveravam sve. Verovatno da nesto i izbrise kad neko nesto hoce on ce da nadje nacin i ja to znam ali mi je ovako lakse. Sad je dobar ali nesigurnost je ostala, kad izadje, sto radi vrlo retko, ja pravim scene i sve kako i drugi opisuju, dodje mi da slomim sve od besa. Posle toga se osecam kao budala, izvinjavam se ali dzaba. A on nije nimalo razuman u smislu da je sve sam izazvao. Da li je i ovo patoloska posesivnost premda ima uzrok i mozete li mi dati neki savet? Clanak vam je extra, tek sam sada vidjela da sam ja posesivna, a ne samo ljubomorna. E moj problem je jako veliki. Sa momkom sam nesto malo vise od 3 godine. U to vrijeme kad smo se muvalii krenuli da se zabavljamo, ja sam bila tek raskinula vezu od 1 i pol godinu, a on je bio i dalje u vezi, koja je trajala nekih skoro 2 god. Ubrzo je on raskinuo tu vezu i ja i on smo se poceli zabavljati. Odma je tu krenula sumnja moja u njega, jer je to jedno kretko vrijeme vidjao se sa mnom a imao curu. Ali ni to nije bio problem do skoro. Veza nam je ispocetka bila savrsena, ljubav frkti na sve strane, stalno smo bili zajedno, i on je uvijek radio sve za mene. Medjutim, s vremenom to je s vremenom blijedilo. Sada on zeli da ima svoju slobodu, i da uvijek ide s prijateljima negdje gdje mu se ide, medjutim , onda tu nastupam ja sa svojim bolesnim ponasanjem. Prvo pokusavam da mu zabranim da ide tu gdje je naumio, histerisem, kazem da cu ga ostaviti, i tako te gluposti, zatim kada vidim da od toga nema nista, pocinjem ga ispitivati a gdje ce tacno, s kim, do kada, kako, bukvalno ga gusim pitanjima, zatim on ode na to mjesto, i sto mene najvise nervira, on se nikad nebi javio, vec uvijek ja njemu pisem i cekam da mi odg, cesto ispadne da ga spopadam. Ja sam svjesna da on ima pravo i treba da ide s prijateljima i da gleda utakmicu, i na pice i sve, ali ja u svojoj glavi uvijek nalazim neke stvari i upricavam sebi sta bi moglo da bude. Provjeravam ne samo njegov profil detaljno, nego i od tih njegovih prijatelja, sve pratim sta rade, ne bi li nasla nesto za svadju. Ja sam svjesna svog problema, i toga da se nezdravo ponasam, ALI, nisam ni ja sama kriva za to. On ide sa tim svojim prijateljima,a ja uvijek sjedim kod kuce, jer sam izgubila skoro sve prijatelje, u ono vrijeme na pocetku veze kada smo ja i on stalno bili zajedno, nekako sam nenamjerno, vecinu prijatelja otjerala od sebe, jer mi je uvijek bilo draze ici s njim nego s njima. Imam jos par prijateljica s kojima mogu da se druzim, ali sam ja totalno izgubila volju za to. Meni je sada krivo sto i on ne moze tako nesto da uradi. Druga stvar, koja me takodjer ubija u pojam, je to sto on mene cesto slaze oko nekih totalno nebitnih gluposti, tipa kad je dosao tacno kuci, do toga s kim je danas isao do fast fooda da jede i tako. Ali naravno on ne razumije da se na tim sitnicama najvise gubi provjerenje. Posto je trenutno ova liga prvaka, on ide kod jednog prijatelja kad god ima utakmica da gledaju. Skupi se njih 6-7 muskih i gledaju. Do sada se skoro nikako nije druzio s tim prijateljem, ali sad u zadnje vrijeme stalno. Taj prijatelj cijem stanu sjede ima djevojku i dijete s njom. Ja licno ne poznajem nju. I mene sad tu strasno nervira sto on mora svaki put da ide i stalno da bude sa njima, a ja da sjedim kod kuce. On ne mari za to sto ja njemu govorim da on ima obavezu i da ne moze samo tako ici non stop , jer svi ti koji tamo budu nemaju ni kuceta ni maceta, osim tog ciji je stan, i njima je sasvim svjedno da budu tamo danima. Kazem ja svom momku zasto i ja ne bi mogla ici jer ima eto ta djevojka pa mozemo se druziti ja i ona, medjutim to njemu predstavlja neki problem,eto sinoc sam na kraju nekako ga nagovorila i ja da idem, i bilo nam je lijepo. Mada je se on toliko iznervirao sto cu ja ici. Ali mene od jutros muce glupe misli da je njemu vise stalo do njih nego do mene,i gluposti svakakve. Ne znam vise sta da radim. On meni nikad u sustini nije dao povoda da budem ovakva, mislim pri tom da je muvao neke druge djevojke i to, ali jednostavno ja sam ovakva i koliko god se trudila da se promijenim, ne mogu. Ovo me razara unutra, ubija me. Volim ga i to ga bolesno volim, sve mi je sto imam u zivotu, i ja sam njemu, i rekao mi je skoro da nebi bio sa mnom da ne planira zivot cijeli da provode sa mnom, ali ja i dalje po svom. Svaki dan svadje, svaki dan mu nabrajam neke gluposti, i tusim ga, zao mi je zbog toga, jer ne zelim da ga izgubim zbog svog ponasanja, ali mi je krivo zasto on ne moze naprimer jednom ako ga zamolim negdje da ne ide mene ispostovati, i ne otici, vec uvijek se posvadjamo, i ja kazem raskinucemo ako odes, njemu bude svejedno mozda zbog toga sto se zna da se uvijek pomirimo ili ne znam ni ja zbog cega. Tacno vise nisam pametna. Pomozite mi molim Vas, jer ovako vise ne mogu. Imam 40g,nisam ozenjen,niti sam se zenio. Iza sebe imam dugu vezu od 10g koja se pre 8g zavrsila raskidom,i dve krace veze koje koje su se zavrsile na isti nacin. Sada sam u vezi sa udovicom koja ima 31g i dva sina od 12 i 9 g. Oboje zivimo u Srbiji,samo sto ja zivim u pomoravlju a ona u Subotici. Vidjamo se s vremena na vreme,po nekoliko dana,i tako u krug,vec skoro dve godine. Zapali smo u krizu,to jest,mislim da sam postao posesivan. Naime,u nasoj vezi se desila obostrana prevara. Ja sam prvi prevario nju,a nakon sto je ona to saznala,prevarila je i ona mene. To se desilo proslog leta,ali posle toga smo nastavili vezu,oprostivsi jedno drugome. U poslednjih 3 meseca se desavaju neke cudne stvari. Naime,u njenom telefonu sam naisao na neke,meni veoma sumnjive poruke koje me navode na to da je u pitanju ponovo prevara sa njene strane,sto je ona to kasnije i potvrdila. Od tada,izgubio sam totalno poverenje u nju. Ona sada tvrdi kako je od tog vremena meni verna i odana,ali s obzirom da sam izgubio poverenje u nju,skoro nista joj ne verujem. Volim je,mislim da voli i ona mene i potreban mi je savet sta mi je ciniti da se ova veza poboljsa,unapredi i sacuva? Kako iz ovog ludila izaci? Nadam se brzom odgovoru. Veze na daljinu retko uspevaju ukoliko ne prerastu u nesto ozbiljnije i partneri pocnu da zive zajedno. Sto se tice poverenja, to je jedna od najbitnijih stavki u uspesnom emotivnom odnosu. Poverenje se tesko vraca ali ga nije nemoguce vratiti,problem opet postoje veci ako ste daleko jedno od drugog jer to ostavlja vise prostora za sumnju. U glavi i zivotu mi je haos. On je 11 godina stariji od mene i vodimo vezu na daljinu i na samom pocetku upravo zbog toga ja sam mu pruzila uvid u ceo svoj zivot kako bi nam bilo lakse zbog poverenja. U pocetku je sve bilo recimo uredu tek poneka ljubomorna scena ali sam ja sve cinila da do toga nedodje. Prekinula sam sve kontakte sa prijateljima, prestala sa svim aktivnostima, prestala sa izlascima, promenila jos na pocetku broj telefona kako bi samo on, moji roditelji i sestra imali moj broj i evo vec dve godine je to tako. Trudim se da u svakom trenutku zna gde sam i sta radim pre svega jer on tako zeli a i meni je lakse da mu odmah kazem i dokazem fotografijom ili vec kako god nego da on u glavi izmisli neku drugu pricu i napadne me zbog neceg sto nije realno. Na pocetku veze nadala sam se da ce vremenom to proci i da ce uvideti da gresi. Nadam se i dalje ali kako vreme prolazi nas odnos je sve gori i gori uprao zbog tih nekih izmisljenih stvari. Ja se od pocetka veze trudim da nepostoji nista zasta bi mogao da mi prebaci, naljuti se ili posumnja. Kao sto sam vec rekla neizlazim nigde iz kuce cak ni u nabavku osim u skolu sto odlazim a cak i tu postoji problem jer me konstantno napada da li sam uskoli ili ne i sta radim, cak mu se i na sred casa javljam na telefon kako bih ga uverila da sam na nastavi. U poslednje vreme nasi razgovori se svode samo na napadanja i svadje zbog neke njegove iluzije da ga MOZDA varam, da ga MOZDA lazem itd. Na pocetku je umeo da me saslusa i da razume da gresi ali u poslednje vreme nezeli ni da saslusa a i kada me pusti da govorim neveruje mi iako mu slikama ili vec na neki drugi nacin dokazem. Nekada je bio jako dobar prema meni i bio je stvarno savrsen decko tek ponekad bi imao ispade sto bih ja zanemarila jer mi je njegova paznja davala snagu da nastavim dalje… Ali sada…. Sada nam se veza svela samo na sumnju, napade i uvrede koje on opravdava daljiom…. A ja to zaista vise nemogu da podnesem a nemogu ni da ga ostavim jer ga zaista volim previse i nemogu bez njega iako sam pokusavala vise puta… On uskoro dolazi i spremam se da ozbiljno popricam sa njim o svemu jer sam svesna da ovo ovako nikuda nevodi,… ali isto tako iako mu nisam priznala svesna sam i toga da ja bez njega ne mogu i da tesko da bih mu bezobzira na sve raskinula… ja znam donekle sta je uzrok njegove posesivnosti pa se nadam da bi sobzirom na to da je uzrok poznat mozda moguce i da se nesto promeni i poboljsa…. On je mnogo pre mene imao vezu na daljinu u kojoj je bio prevaren i povredjen i od tada neveruje nikome… i stalno mu je nesto sumnjivo stalno ima neku drugu verziju -istine-. Iskreno volela bih da mi date savet kako da to promenim ili bar ublazim kod njega… kako da ga uverim da ja nisam kao ta devojka koja ga je varala i lagala… pokusala sam vec na sve moguce nacine i vise zaista ne znam sta da radim…. Molim vas za neki savet ili predlog….??? To nije ni slicno ljubavi. Sledeci njegov korak ce mozda biti da prekines kontakt sa roditeljima, sestrom? Zbog cega slijedis njegove naredbe? Zbog cega imas potrebu da se pravdas? Primjetio sam da mnoge mlade dame ovdije imaju problema sa ljubomorom. Pa reko da vam pomognem… Ovako prijr svega morate voljeti sebe I svoje tijelo, imati samopouzdanje. I vidjet cete da ce vam sve biti lakse! Jer Covjek mora voljeti sebe I staviti sebe u prvi plan a ne partnera. Govorim vam ovo iz osobnog iskustva. Napravite nekakvu promjenu na sebi tipa: boja kose, sisanje, drugi stajling I vidjet cete!!!! Kad se budete osjecali sigurno I ljepo sve ce vam biti lakse. Sad me progoni,ne preti mi bukvalno,ali jos malo ce,prica mi kako sam spavala sa nekim momkom i ubedjuje me da jesam,a ja znam da nisam…Sta da radim,kako da ga se otarosim? Imam decka dvije i pol godine,veza na daljinu. Vec pola godine ja nemam mira nikako. Intuicija me ubija da nesto nije uredu. Promijenio se,nekako nista nije kao prije. Pricala sa njim o tome,rekao mi je da nema nista,sada je normalno da u vezi dolazi do oscilacija,ali da nije nista drugo u pitanju. Samo ne zelim da me laze i zavlaci. Kada pricamo o buducnosti,sto prije nadje posao kaze uzet cemo se,bojim se da su to pusta obecanja,a ja ovako jedva funkcionisem. Ja njega zaista jako volim,mozda zaista nema nista,zato me strah da mogu unistiti vezu,a s druge strane ne zelim biti povrijedjena. I on je isti znao biti,i ja sam mucila muku s njim,sada kao da se malo opustio,pa jos vise sumnjam. Ili je to njegov nacin da prezivi ili…Ja dok sam smrsala,on se udebljao u zadnje vrijeme! Vec 10gd sa u losim vezama. Jedna od 7g i sada jedna od 3. Identican tip muskarca samo sa razlikom sto je ovaj prvi bio blesno ljubmoran i posesivan ali sam ipak ja uspela da odem iz te bolesne veze. Dugo sam trpela ali nisam mogla da odem jer sam ga uzasno volela. Bio je klasicni primer na primitivan nacin bolesne ljubomore.. Kada sam odlucila da prekinem postao je gori. Jedva sam se izvukla. Taj beg je trajao godinu dana. Prestao je da me proganja kada sam stupila u kontakt sa sadasnjim deckom koji je nazalost bio jos vece razocarenje. Isti postupci i ponasanje mada nije me varao i nikad me nije pratio. Za sve ostale divan, kulturan,dzentlmen,sportista, uspesan a prema meni jos vece zlo od predhodnog koje volim i dan danas. Iz te veze ja nisam otisla,nisam mogla. On me je ostavio zbog gluposti. Napominjem da me je kontrolisao, provalio moj fb, kontrola koliko i sa kim da se druzim, smejem, oblacim, …. Vidjam ga svaki dan i sve me vise boli. Ne znam kako da se izvucem. Ni ja onda nisam normalna. Molim Vas za komentar. Ono sto je bitno da znate jeste da bilo koji vid posesivnog ponasanja nije zdrav i da nikako ne treba to da prihvatate u emotivnom odnosu. Ja znam da nije nikako dobro da ostanem u takvom odnosu, svesna sam toga. Nazalost izgleda da sam ja tip licnosti koja je posesivnost gledala kao nesto normalno,trazila opravdanja i sve to pravdala da sa mu bitna. Medjutim, mislim da sam vremenom takva postala. Sve sto je nenormalno meni ja sa njim bilo normalno. Mozda se zbog toga i vracao jer je znao da bez obzira na sve negde tamo ima osobu koja ce mu ispunjavati zelje i slusati sta govori. Prekidali smo kada je on hteo, mirili kada je on hteo. Evo to traje vec 3,5g i zaista sam umorna. Zelim normalan zivot…samo mi jako sporo ide i zabrinuta sam zbog toga. Vec duzi period i volela bih da mi pomognete, ako je to moguce! Sa muzem sam dve godine, i sve je pocelo kao bezazlena ljubomora, nesto mala, dok se sada pretvorilo u nesto jako za mene zastrasujuce. Moj muz je na pocetku veze konstantno odmeravao cure u mom prisustvu, i to ne diskretno, nego duze vreme, i to je meni toliko ruzno da ja nemam reci. Kasnije se kod mene raspitivao za neke devojke, ko su, kakve su….?! Tad sam pukla, onesvestila se i htela da raskinemo, smatram to prevarom. Onda se neko vreme primirio, a sada ulazi na online chat pornici i osecam se opet kao da mu nisam dovoljna nego hoce neku drugu, ne znam vise sta da radim, imam napade besa, placa, a najgore mi je kad ga pitam da popricamo, on me pravi na ludu i kaze da umisljam. Nema hrabrosti da mi kaze u lice, makar jednom da bude iskren. Ni u jednoj vezi, a sada i brak, nisam se osecala ovako grozno, slabo i bespomocno. Bilo da se odlucite da prekinete ili ostanete u takvom odnosu tu morate biti odlucni i dosledni svojoj odluci i snositi odgovornost za takvu vrstu odluke iako to povlaci za sobom negativne emocije i cini Vam se da se sa takvim emocijama ne mozete izboriti. Imam 35 godina i u vezi sam 5 godina. On ima 42 i oboje imamo brak iza sebe i djecu. Problem je sto od pocetka nase veze mislim od prvog dana on mene ne prestaje da kontrolise,provjerava moj telefon,sa kim razgovaram sa kim se druzim mislim bukvalno sve. Raspituje se o meni kod svakog ko me poznaje izmislja svasta o meni i psihicki me ubija sa tim. Tvrdi da sam bila svakakva da sam svasta radila dok nisam njega upoznala sto nije istina. Ne dozvoljava mi nigdje da idem pa cak mi scene pravi kad odem kod sestre a ne gdje drugo. Zahtijeva od mene da ga pitam za svaku sitnicu bilo sto da radim. Dolazi mi na posao da me provjerava,prati svaki moj pokret i pogled znaci bukvalno sve. Sad je poceo i da me prati i zadnje je bilo kad sam zavrsila posao i cekala autobus odjednom se stvorio ispred mene i scenu mi napravio da me sramota bilo da dodjem sjutradan na posao. Poceo je da vice na mene oteo mi telefon da provjeri pozive auta su prolazila on je poceo da zagleda i ako je neko slucajno stao da trci prema njima navodno kako je umislio da ja njega varam i da cekam nekog da dodje po mene. I ave to bez ikakvog povoda. Za svo ovo vrijeme od kada smo zajedno nema te pogrdne i vulgarne rijeci koju mi nije uputio i zasta me nije optuzivao. Poslije mi se izvinjava i kaze nikad vise al uvjek se isto ponavlja. Ja sam prekinula poslije zadnjeg dogadjaja vezu sa njim, ali on nikako da me ostavi na miru non stop me zove pise poruke dolazi mi na posao kaze kako ne moze bez mene da sve to radi zato sto me voli da ne mogu sad da ga ostavim kad je on toliko godina izgubio sa mnom i tako sve isto. Kako je vidio da je pogrijesio,al to je sve ista prica koju ja slusam od prvog dana. Sad igra opet na kartu sazaljenja,da opet predjem preko svega. Meni je zaista zao al mislim da se nikada nece promijeniti. A ovako unistavam sebe. Voljela bih i bila bih vam zahvalna da mi odgovorite. Gledajući dugoročno, tu nećeš imati stabilnosti i dobro je da si se povukla. Necu nikog da vrijedjam, ali mislim da se radi o muskarcu koji nije siguran u sebe i da svoje komplekse? Lijep pozdrav i svako dobro. Udala sam se pre sest meseci i u braku mi je super sretna sam pored svog muza i osecam se voljenom. Ali imam jedan,,psihicki problem,,pocela sam da se bojim da cu poludeti imam strah od ludila. To se desava najvise kada sam sama jednostavno pocnem o tome da razmisljam i svasta mi pada na pamet trudim se da kontrolisem svoje misli ali mi ne uspeva. Kada je moj muz uz mene to je nekako sve drugacije on mi daje neku snagu i taj strah je manji ali kada on radi to je drugacije. Nekad se dobijem da nisam vise jaka i da neke stvari necu moci prebroditi s tim da sam imala jako tezak zivot kao dete dosta toga sam loseg dozivela i prozivela i ostala sam pribrana ali sada da dosla u tu situaciji da nemogu ovaj stah od ludila da izbacim iz svojih misli…molim vas za neki savet.. Meni je sa njim pakao sve ovo sto ste opisali ja to prezivljavam od njega. Ima izlive besa pa me i pocupa nekad,kontrolise odredjuje mi sa kime cu da se druzim u grad ne izlazim uopste,ja bez njega nigde ne mogu da odem ja moram sa njim i u prodavnicu da idem… a ako izadjem negde bez njega onda me prati i moram da razgovaram sa njim telefonom sve vreme dok se ne vratim kuci…. On kaze da se plasi da ga ne ostavim ili ne prevarim a ja nigde ne izlazim uvek sam sa njim i zato mi nije jasno to ponasanje. Ja zivim kao zatvorenik neki,njemu sve smeta u vezi mene stalno nesto pronalazi i ja to ne mogu da podnesem jer osecam da cu da prsnem psihicki jer me gusi i maltretira to je izivljavanje…. Zajedno smo skoro 4 god. U pocetku je sve bilo bezazleno, sada vec nije a ja se bojim da ce samo jos gore biti. Moj decko je posesivan. Kada smo sami sve je u najboljem redu, kada smo zajedno u gradu obavezno se posvadjamo, narocito ako on popije, jer me tada optuzuje da ja njega ne volim, da sam se promenila i dr. Obavezno me napada da smekam nekog decka koga ja nisam ni primetila u tom kaficu. Stalno mi prica da ja nemam ukusa za oblacenje, ako treba da idemo sa njegovim drustvom negde obavezno me pita sta cu da obucem, ja glupaca prvo mislila da hoce da zna da ne bi on odudarao, ako se ja bas doteram da on ne ide u sportskom fazonu, a u stvari to je zato da ga ne bih obrukala. Zivimo u malom gradu, skoro svi se znamo na neki nacin, ako se ja nekom decku javim samo malo ljubaznije odmah pocne sa pitanjima sta se ti njemu javljas tako fino, pocela sam da izbegavam ljude zbog njega, ako sa mojim drugarima izlazi neki njihov drug, koji je meni samo poznanik, ja ne izlazim, lakse mi je tako nego da se raspravljam posle. Unistila sam svoj drustveni zivot. Za druge ljude je on najbolji na svetu, dobar decko, i jeste sve to, divan je i pazljiv, odgovoran, sve je drugo kako treba, ali je prema meni sve gori. I sada ne znam sta da radim, da li da izbegavam sve ono sto bi moglo da dovede do svadje ili da ga ostavim, jer ja vise ne mogu to da trpim, a volim ga najvise. Sta ako se udam za njega i sve postane jos gore? Da li je ljubav dovoljna? Ponasanje ljubomornog partnera ne treba ni na koji nacin podrzavati jer takvo ponasanje jednostavno nije zdravo. Nemojte traziti problem u sebi niti na bilo koji nacin sputavati sebe u ponasanjima koja su inace normalna za funkcionisanje svakog coveka druzenje, srdacno pozdravljanje prijatelja na ulici, odabiranje odece za izlazak i sl. Ukoliko partner ne shvata da je ljubomora nesto sto je disfunkcionalno i da je to problem koji, iskljucivo on, mora da prevazidje onda je najbolje prekinuti takav odnos. Za to vreme ja se godinu dana ponasam nenormalno lose prema devojci… Ocigledno sam postao previse ljubomoran. Pre te veze sam imao jednu od 2,5 god, desilo se to da sam posle toliko vremena stajao ispred zgrade moje bivse devojke i gledao je kako sedi u kolima s drugim deckom, izgledali su veoma zaljubljeni. Izgeda kao da se sadasnjoj devojci svetim za neke prosle stvari sa kojima ona nema nikakve veze… Zbog te moje ljubomore smo imali mnogo problema i uvek mi je prastala i davala mi sanse da se promenim, i jesam ali samo za dva dana i onda opet isto. Ljubomorne osobe obicno nisu u stanju da shvate da je problem u njima sto kod Vas nije slucaj jer ste vi to uvideli. Drugi korak je prevazilazenje ljubomore i disfunkcionalnog ponasanja koje je prati. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam pomogli u ovom drugom koraku. Sve je bilo lijepo dok nije dobio papire za master u jednoj susjednoj zemlji. Odjednom je odnos postajao drugaciji,on je bivao sve hladniji,sto je kod mene dizalo tenziju,i na povrsinu istjeralo poprilican broj psihickih problema,koje sam potisnula,jer ranije nisam znala da se sa njima borim. To dozivljavam kao crtu karaktera kod sebe,ali ta ista crta nije uvijek isto izrazena u svakoj vezi,i ni u jednoj nije patoloska,ali naravno,u kom god je obliku,ako je malo izrazenija,gusi ljude koji nisu takvi. Naime,imam potrebu svakodnevno vidjeti partnera,ukoliko se ne vidimo,zelim visesatno pricanje preko skajpa. Ta potreba da se svakodnevno vidimo je tako jaka,da ukoliko ga ne vidim ili ne cujem,postajem potistena i odmah mislim da u nasoj vezi nesto nije uredu,da njemu nije stalo. Partner je inace mirniji,hladniji,nije posesivan,a ja sam hiperaktivna,temperametna,sa afinitetom ka emocijama ljutnje i bijesa,koje nekad granice sa agresivnoscu. Tu ima i hipersenzibilnosti,zbog koje imam nadprosjecne potrebe za paznjom dragih ljudi. Od djetinjstva se osjecam nevoljeno i usamljeno,tako da mi je ostala ta emocionalna glad,zbog koje mislim i da se javlja recimo ta agresivnost i i posesivnost. Zelim paznju dragih ljudi,ako je nemam,zalicu se da me nesto boli,ili izmisliti neku situaciju da privucem njihovu paznju. Tako da ljudima kvarim sliku o sebi pricajuci o svojim reakcijama u nekim situacijama prenaglasavajuci ih ako sam imala prepirku,da sam osobi rekla nesto ruzno,podigla ton na nju,htjela da je udarim,iako nisam. Kad vidim da ne mogu dobiti paznju ni na jedan nacin,napravim scenu. Ne mogu da spavam,da jedem kako treba,da se koncentrisem na ucenje,ne zadovoljavaju me nikakve aktivnosti,samo mislim o njemu,sta sad radi,noc je jedini dio dana kad izlazim napolje,a ako se vracam kuci,obavezno prodjem kroz njegovo naselje i pogledam ima li svjetla u njegovom stanu…Boli me sve to,jer ga jako volim,ali mislim da u svemu tome ima i nesto mazohisticko. Rezimirajuci neke stvari iz naseg odnosa,kao da sam podsvjesno privukla raskid,da bih bila u tom stanju duboke potistenosti,jer sam ja sklona tome. Desava se da potpuno prekinem kontakt sa drugim ljudima,i kad nadjem neku uspomenu na njih uspomene su mi jako bitne,nikad ih ne bacam bas zato sto volim evocirati stare emocije ,da namjerno izazivam emociju boli kod sebe. Mislim da ne jedem i ne spavam,ne zato sto zaista ne mogu,vec kao da moje tijelo protestuje i smatra,ako budem jela i spavala,da moje zalovanje nije istinsko. Kao sto rekoh,kod mene bas ima puno tih nekad potisnutih problema,koji su sad isplivali zbog bolnog odvajanja od voljene osobe. Ali zaista,istinski zelim da se promijenim,jedino sto mi treba su neke smjernice,savjeti, i razgovor koji na mene djeluje terapeutski. Molim vas ,mozete li mi pomoci svojim odgovorom,posto zelim da budem bolja,ali osjecam da to ne mogu sama da postignem. Zadnje godine zivota s mojim muzem su nepodnosljive, volimo se i strasti i ljubavi nenedostaje ali njegovog poverenja DA. Zaista sam osoba koja se brine i voli svoje najdraze i daje sve od sebe ali on nikako nije zadovoljan, optuzuje me da ga varam, zamislja da sam ko zna gde dok on radi, da sam s njim eto zato sto tako moram, da ga poljubim jer moram, da se cak i sex sveo na to da ja zamisljam nekog drugog, eto jednostavno ne valjam! Te i takve scene su skoro pa svakodnevne, a sa svim tim ja se sve vise povlacim u sebe,razocarana,nesretna maksimalno! Prijatelji za mene ne postoje jer se bojim igde otici,pa ni kod svojih roditelja sa decom jer ne znam sta ce on umisliti. Sve to i citava situacija se vec odrazila i na moje zdravlje, od svakodnevnog stresa dobijem napade bubreznih kolika od kojih jedva izdrzavam,tablete za bolove uzimam u velikoj meri,skoro svakodnevno. Ma sta mu rekla,i zvala ga na posao da ga cujem,docekivala u sitne sate kada bi dolazio s posla jer jako puno putuje ,ispracala ga,u svemu gledala da ugodim i da bi bio ponosan samnom, priredjuje mi takve scene i optuzuje za sve moguce gadosti. Toliko sam umorna od takvog zivota, osmeh na mom licu bude samo zbog moje dece. Jako tesko prozivljavam sve ovo,trudim se biti jaka,i milion puta sam oprostila sve,i njegovu prevaru i dopisivanja sa curicama od 19, 20 god. I opet je i za to sve mene krivio,da je zapostavljen,da ga ne volim…. Neki dan doslovno mi je srce iscupao kakve scene mi pravi. Povredjena sam totalno,RAZOCARANA,jer nije bio takav,i u tim napadima toga ja njega ne prepoznajem. Nemam snage da nastavim,volim ga i ontvrdi da mene voli ali ta takva ljubav uzasno boli i nije normalna. Shvatio je da je patoloski ljubomoran,i ta razmisljanja i zamisljanja nisu opravdana i normalna. Kako da mu pomognem,jer ovo je sad zadnji put i dajem svoju zadnju snagu i volju, i radi sebe i dece i nekad sretnih godina,jer imamo sve da budemo sretni a to nikako nismo. Problem je sto imate izrazeno osecanje krivice koje je potpuno disfunkcionalno i koje Vas uvodi u dublje psihicke i sompatske probleme. Ne smete podrzavati njegovo patolosko ponasanje i sebe lisavati sopstvenog zivota i normalnog funkcionisanja druzenja sa ljudima, odlazak kod roditelja i sl. Dakle, problem je zaista u njemu i on treba da ga rasi uz pomoc strucne osobe ako zaista to zeli ali sa druge strane imate i Vi problem ako takvo njegovo ponasanje trpite. U vezi sam vec 6 meseci i svoju nesigurnost sam projektovala na odnos mog partnera i mene. U pocetku je sve islo kako treba a onda sam odjednom postala ljubomorna, pocela sam sumnjicavo da gledam svaki njegov postupak, i ispoljavam ljubomoru bez razloga. Hvala Bogu pa je moj decko mnogo tolerantan i svaki put me utesi i zagrli i argumentovano mi obrazlozi kako stoje stvari. Svaki put uvidim da sam bezveze odreagovala i posle mi bude krivo. Ali svejedno opsesija time da ce me prevariti i ako kada trezveno razmislim ne daje mi nikakvog povoda za ljubomoru me ubija. Shvatam da sam ja problem, da samo svoju nesigurnost ispoljavam na nas odnos jer mi je on trenutno jako dragocen. Zelim da se izlecim, da napokon mogu mirno da zivim i ne zelim njega da izgubim, jer svako ima svoje granice tolerantnosti. Borim se i trudim se, ali mi ne uspeva, jer ne znam sta tacno da radim. Ako mozete bilo kako, pomozite mi. Ne razumem zasto je cekao da zaspim pa da ide na taj sajt… U porukama sam mu nasla samo jednu gde je na poziv da se vide u nedelju rekao da nije tu. Razumem ja da je to virtualna stvar i mozda sam bez razloga nesigurna,ali ne razumem zasto krije. On je pazljiv prema meni i znam da me voli,ali ovo mu nije prvi sajt na kome je registrovan,ali je prvi koji je sakrio od mene. Ja razumem da nikada ne znas koliko ce brak trajati,ali zelim da znam na cemu sam,ne zelim da propadnemo sad kada je beba na putu i verovatno se bez razloga bojim,ali ne zelim da moje dete bude bez oca kao ja. Volela bih da mi odgovorite jer ne znam sta da radim. Uvek ga pitam sve sto me zanima ,ali sada vise ni ne znam da li je to pametno. Da mi je neko rekao da ću sve ovo doživjeti i dopustiti sebi ne bih mu vjerovala! Lijepo je bilo prvih 20ak dana veze,valjda se pretvarao,poslije toga veza postaje pravi pakao. Po citav dan sjedim u kuci,nigdje ne idem,samo se vidjam sa njim,sve sam zapostavila,prijatelje rodbinu,sve zbog njega,i kad bih htjela da odem negdje on mi uvijek prigovori.. Provjerava mi telefon,fejsbuk,i naravno nista mi ne vjeruje. Nikad me niko nije u zivotu tako ponizio kao on,svakave gadosti i bljuvotine mi izgovorio. Svaki odlazak u grad ili bilo gdje se zavrsio sa svadjom,naravno,uvijek izmisli kako ja gledam nekoga,i ko zna sta jos. Pitam se da li je to prava ljubav sa njegove strane?! Sa moje jeste,mada, i to je pitanje vremena koliko dugo cu jos moci trpiti sve ovo,pravdati se uvijek za nesto za sto apsolutno nisam kriva. U vezi sam sa djevojkom godinu ipo dana,nazalost to je veza na daljinu i pored svih problema koje nose veze na daljinu sada mi se javio i sljedeci problem. Pre nekih 8-9 mjeseci sam slucajno uhvatio djevojku u flertu i od tada mi se javio osjecaj da cu biti ostavljen,prevaren. Do tog trenutka nisam osjecao posesivnost ili ljubomoru ali od tada pocinjem joj provjeravati tel i ako nisam jos nista nasao,jer devojka ocigledno nista i ne radi po tom pitanju,ja se i dalje osjecam uznemireno kad navece izadje sa drugaricama ili sestrama. Naravno prva stvar na koju pomislim u takvim situacijama je prevara. Znam da,ako hoce,moze da me prevari i ako zivi sa mnom ali nikako da se otresem tog osjecaja da cu biti prevaren. Ne znam samo kako da prevazidjem to. Zadovoljna sam sobom, imam dobar posao, dobrog decka, dobre drugarice…nemam razloga da mislim drugacije i da nemam nekog samopouzdanja, mislim da cenim sebe. Imam vezu 8 godina, planiramo naredne godine i da se uzmemo, ali meni mnogo stvari smeta, on nema vise drugarica, izlazi nekad samo sa drugovima koje odlicno znam, a meni nekad i to smeta, ali ne smeta mi sto je otisao negde i da mu ja ne verujem, verujem mu, niikada mi nije dao povoda da drugacije razmisljam, ali mi smeta sto nije samnom, ako dva puta za redom ode sa drugovima na kafu ili u grad ja odmah se ljutim, a gde sam tu ja….. Tri godine sam sa svojim dečkom i zaista o svemu razgovaramo, ali imam tu potrebu da svaki tren znam gdje je s kim je i kad mi to sam i kaže, onda mu postavim 2569755 pitanja zašto , otkud i tako slično. To mu je užasno počelo smetati, a i meni,tačno se pokajem kad mi ta sva pitanja izlete iz usta i ni sama ne znam otkad sam takva postala. Inače mi nikada nije falilo samopuzdanja niti sam nezadovoljna sobom, tako da zaista ne znam šta se desilo. Onda je moj dečko, kako bi izbjegao to moje silno ispitivanje radije počeo govoriti ono što ja želim čuti nego kako je nešto ustvari bilo i ja to savi put otkrijem kada to radi i sve tako se vrtimo u krug, nisam sigurna, da li patim od obične posesivnosti ili ne daj Bože od patološke?? Ono sto je vazno jeste da prevashosno shvatite da je to problem a onda krenete u njegovo prevazilazenje. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da se resite ove disfunkcionalne reakcije koja trenutno onemogucava da imate izbalansiran odnos sa partnerom. Poneki put kad me spopadne ljubomora i posesivnost osecam se zverski kao da bi nekome vrat zubima mogao da prerezem. Imao sam situacije razne ali sam to vise ostavljao u sebi , jer kad se desi da pocnemo o tome da pricamo sav se nakostresim i sgrkocem zubima osecam da gubim kontrolu i pocinjem svasta da pricam i i lomim oko sebe stvari , ovamo sa druge strane kad drzim u sebi bolime ne mogu spavam nocima ,mnogo mi je zao kad je vidim povredjenu. Posto sam uvideo svoj poremecaj poceo sam da trazim resenje kod sebe. Primetio sam da me moj pas veoma smiri , dovljno je samo da bude pored mene vec se drugacije osecam , ili da nesto radim fizicki po mogustvu tesko i naporno , ili onto najbolje da stvaram nesto , ,posto sam graficki dizajner ,crtam kad se tako osecam i tu losu energiju pretocim u crtez. Posle toga bude mi lakse a i napravim dobar crtez. Naime, ja i ona se druzimo i zivimo zajedno vec 4godine, zadnje 2 godine smo bas u super odnosima bukvalno kao sestre. I obicno je mali krug ljudi oko nas, koje obje poznajemo. Medjutim, ona je u poslednje vrijeme pocela da se druzi sa koleginicama sa posla i to bas ucestalo. Ja njih znam i ok je su djevojke i zovu me stalno da idem sa njima i sve. Ali ja prosto ne mogu da prihvatim to da je bliska toliko sa nekim i to posle tako kratkog vremena nama je npr trebalo dugo da se bas zblizimo. Ja sam joj jednom to pomenula, ona mi je rekla da umisljam itd. Ali stvarno se jesmo udaljile, samo sto ona nije svjesna toga. I meni to tako tesko pada, ne mogu da budem normalna kad kaze da ide sa njima ili da ce doci kod nas. A nisam nikad bila takva, imam jos bas dobrih drugarica, ali nisam zivjela sa njima, vjerovatno je zbog toga velika razlika. Kucao sam osnovne karakteristike ponašanja moje sada bivše devojke, naprsno menjanje ponašanje, izlivi besa, nezadovoljstvo sobom, prebacivanje krivice na partnera a koji uopšte nije imao uticaja na to, izazivanje osećaja krivice, konstantno kontrolisanje gde si, zašto se ne javljaš, kada ćeš mi dati šifru tvog naloga na fb i itd. Ja nisam imao niti imam veliko društvo, drugarice na koje je mogla biti ljubomorna, nisam imao. Davao se, trudio se, ništa nije bilo dovoljno. Svakog dana smo se viđali minimu dva puta, posao i faks ne bitno, sa njom sam morao da radim i najbanalnije radnje kao što je recimo kupovina hleba i mleka. Koliko god to bilo simpatično u početku, postalo je pravo opterećenje, ja sam morao svaki minut da izorganizujem kako bih se uklopio sa njenim vremenom. Naš najveći problem je bio vreme za izlaske, nisam hteo više svakog dana da izlazim, hteo sam malo da se vratim u klosek, faks i posao je počeo baš da trpi a to se i videlo i facebook. Zahtevala je da joj dam pristup nalogu, ja smatram da je to moja privatnost i da nema šta ona da traži tamo. Smatram da ako mora da me tako proverava da onda ona i nije za mene a tako se i ispostavilo. Zahtevala je da izbrišem sve fb prijatelje ženskog pola bili oni rodbina ili ne. Da sam davao nekog razloga za to pa i ajde da je razumem ali nisam. Kada nije uspela da upiše faks ja sam joj bio kriv a zapravo sam joj svakog dana skretao pažnju da krene sa spremanje, da uči ali ne, ništa nije dopiralo do nje. Kada god je bio neki praznik, rođendan moj ili njen, slava, nova godina, uvek bi bila vrlo nervozna. A mesta za svadjanje nije birala, da li je to kafić, crkva, groblje, moj dom, njen dom, nije bilo bitno, fizički je nasrtala, nanosila povrede, ogrebotine po rukama i vratu su postajali sve češća pojava. Jednom prilikom mi je bilo loše od jakog sunca, ona mi je pomogla i posle toga mi je u svakoj svađi, a kojih je bilo sve više, od svake druge nedelje do dva puta nedeljno, je to prebacivala kako mi je pomogla, kako ona svašta radi za mene i itd. Zašto sam napisao sve ovo? Nije to jadikovanje o izgubljenoj ljubavi već upozorenje ako ikada upoznate ovaj tip osobe, bežite koliko god brzo možete, jer je to ringišpil iz koga je teškoo izaći. Kada sam se radi posla morala preseliti u drugi grad postao je posesivno ljubomoran i poceo me ucjenjivati za izlaske. Ja te ucjene nisam shvacala ozbiljno i prvi put sam izisla van i nije bilo vecih problema, male svade da ali nista sta nismo brzo rijesili. Kada sam drugi put izisla i rekla mu da sam vani trazio je da odma idem kuci ili cemo prekinuti jer da on ne zeli da ja izlazim bez njega. Ja sam tu prijetnju ignorirala i nisam je shvatila ozbiljno jer mu nikad nisam dala da me ucjenjuje bar mu to do sad nje uspjelo. Drugi dan sam saznala da se pokusao predozirati sa nekim tabletama. On mi je to sam rekao i objasnio da je to napravio kako bi meni dokazao da me voli. Kada sam ga pitala dali je svjestan koliko bolesnu i glupu stvar je napravio je rekao da nezna i da sam ja kriva za to. Htjela bi mu nekako pomoci jer jer pre mlad da se unisti. Nebi mogla zivjeti sa spoznajom da mu se nesto desilo radi mene, a opet se bojim da samu sebe ne dovedem u opasnost jer vise nisam sigurna na sta je sve spreman koliko me te ovaj događaj potresao. Ni prema drugaricama, ni momcima. Ali, u poslednje vrijeme ne prepoznajem sebe. Naime, radi se o mojoj najboljoj drugarici. Nikad mi nije smetalo, da podje sa nekim drugim drugaricama na kafu i to, pa i bez mene, ali u zadnje vrijeme se osjecam kao da smo se izgubile, nije vise isto, ona izlazi sa njima, pita i mene, ali ja se osjecam suvisno, i iskreno ne volim bas te cure. Ne znam kako da se postavim u svemu tome, ali osjecam se uzasno, kad god ona izadje sa njima zivimo zajedno inace , ili ih pominje. Mislim da cak vise ne zelim da zivimo zajedno. Zasto mi se to desava, a bile smo toliko bliske? S druge strane, normalno je i da Vam se neke osobe ne dopadaju i ne morate se siliti da se to promeni samo zato sto se Vasa drugarica druzi sa njima. Dakle, pored toga sto Vasa drugarica izlazi i druzi se sa njima ona je i dalje i Vasa drugarica. Prosto, druzite se i dalje s njom ali prihvatite da se ona druzi sa jos nekim curama koje Vama ne prijaju. Bilo bi dobro da porazgovarate sa njom o tome, u smislu da eto Vama bas i ne prija njihovo drustvo ali da sa njom zelite i dalje da gajite prijateljstvo i da se tu nista nije promenilo. Takodje, sigurno mozete pronaci mimo ove drugarica koju spominjete jos neke koje Vam mogu prijati i sa kojima se mozete druziti mozda ne mozete biti potpuno bliski ali sa kojima ce Vam prijati da provodite vreme. Iznecu Vam moj veliki problem,i nadam se da ce neko izvuci pouku iz ovoga da ne bi dosao u ovakvu situaciju kao ja. U vezi sam 8,5 god ,imam 24 god a on je dosta stariji od mene. U poslednje 2 god,postao je nemoguc. Kad odem na predavanja,presednu mi. Slede pitanja:s kim si pricala,kome si se javila,i onda me ubedjuje u nesto sto nisam radila,kao pricala si sa tim,dopisivala si se. Otvorila sam fb radi igrice,i tako pogledam profile ljudi kojih znam,i onda on,sta si trazila da gledas njihove profile,ovakva si ,onakva…cak me je udario zbog toga sto sam gledala tudje profile i pretio nozem da ce da me zakolje Da li je to normalno? Skoro se ni sa kim ne druzim,ne izlazim nigde,ako se cujem sa drugaricom,sta ja to imam toliko da pricam sa njom…Ne idem ni kod rodbine,zbog njega. A sve sam mu pruzila u zivotu,i ljubav,paznju,finansijski ga pomogla milion puta,sto bih kupila nesto sebi ja njemu dam pare. I on to nista ne zna da ceni. Uputio mi je tako ruzne i ponizavajuce reci,sto ne zasluzujem. Zapostavila sam ucenje zbog njega,ali on to sve pripisuje meni,da sam ja kriva jer provodim vreme na telefonu i td. Ne mogu vise ovako,jer zasluzujem mnogo bolje,ali ne znam kako da ovo okoncam. Molim Vas ako imate neki savet napisite. Svaka stvar u kojoj sam se isticao i bio bolji, a on gori, pokusava da je ospori. Dogadjaji u kojoj sam bio, i na ovaj ili na onaj nacin me je zivot naterao i doveo do napretka kroz njih, njemu smetaju i kao da misli da njemu pripadaju neke stvari. Tako me je jednom ispitivao u vezi smrti i rekao da ima strah od smrti, koji ja ne osecam i imao sam utisak kao da misli da mu pripadam i sve neke svoje nesigurnosti kao da istresa na meni i kao da pokusava da zameni identitet sa mnom sto je nemoguce. On ustvari ceo zivot kao da pokusava da bude bolji od mene, da ne kazem da pokusava da bude ja. Sve u cemu sam nekada bio bolji on je toliko radio na sebi da bi nedavno kroz njegovu pricu ja shavtio da je skrivena i njegova nesvesna poruka da je on bolji od mene iako sam davno zamenio afinitete u zivotu, i da pokusava da nekim sopstvenim ubedjenjima nadomesti i ubedi sebe da ni kad sam bio bolji u nekim stvarima napr sportu, da to ni tada nije bilo tako i da sam posto je on sada u nekim stvarima u kojima sam nekada bio bolji trenutno on bolji, ima vece misice, jaci je, da je to uvek tako bilo a realno imao sam povredu i u najgorim stanjima sam bio bolji i nikada mi on nije bio izazov ali je decko toliko sta je to sta? Cetiri godine sam u vezi sa nekim do koga mi je stalo. Ne tako davno on me je prevario. To je trajalo jedva deset dana. Tome ima 4 mjjeseca. Od tada ja nr mogu da pronadjem svoj mir. Uz to on zivi u u istom gradu gde zivi i ta cura dok sam ja u drugom. Bezprekidnno osjecam strah da ce on opet poceti sa njom i ako on tvrdi da mu nije stalo do nje. Non stop provjeravam njegov facebook pa cak i njen. Odjednom vidim nju na njegovom fejsu i ako on tvrdi da nema nista sa njom. Da je to sasvim normalno. Cak su se par puta culi i telefonom. Ja osjecam neprekidni strah,ljubomoru. On tvrdi da sa njom i od nje ne. Ali he isto tvrdio i prije nego sto me je prevario prvi put sa njom. Plasim se da moje ponasanj provjeravanje,svadje…. Cak osjecam i taj bol ili sta vec u grudima. Da li imam osnova da budem ljubomorna,da li sam patoloski posesivna ili je dio problema dolazi i od njega. Kako da se oslobodim ovog tmurnog osjecaja? Bili sam u vezi 3 godine zvanicno, a 3,6 nezvanicno kazem nezvanicno, jer je on tad imao djevojku, sa kojom je nakon nekoliko mjeseci prekinuo i nastavio sa mnom. Decko me je ostavio prije nesto vise od mjesec dana. Upadam u krize, ali borim se. Isla sam kod psihologa. Razgovori zaista prijaju, ali ja ne mogu tek tako da prihvatim da on vise nije sa mnom. Mislim da je dobra osoba. Ne mogu da prihvatim, iz razloga jer smatram da nam je veza bila dosta dobra. Imali smo planove za buducnost, zajedno birali namjestaj iako sam ja bila kategoricna sto se toga tice , ali ipak se prepustila. Bila sam u njegovoj kuci vise nego u svojoj, sto ranije nikada nisam cinila, sto mi dodatno otezava moje ionako tesko stanje. Na pocetku sam bila na oprezu pri ulasku u tu vezu, hladna promisljena. Medjutim kada sam shvatila na osnovu njegovih rijeci, obecanja da je to to, prepustila sam se skroz. Postala druga osoba preko noci. Sve sto sam radila, radila sam za nas, za buducnost. Nista mi nije bilo tesko. Da je ljubomora postojala, postojala je. Priznajem sa moje strane. U pocetku nisam bila ljubomorna, nisam mu nikada provjeravala telefon I sl. Medjutim, on tvrdi kako se sve vuce od pocetka veze, zbog te njegove bivse, kako se ja bojim da I meni tako ne napravi. Zaista, nisam mislila o tome ni najmanje. Nisam ga ispitivala ni ko su mu bile cure, ni sta je radio u zivotu, jer me to nije interesovalo, dok sam ja njemu recimo vremenom ispricala sve do detalja. Prvu godinu ja se uopste ne sjecam da smo se svadjali, pa ni drugu. Javljao mi se kad dodje kuci, isto i ja njemu, uglavnom poruke za laku noc. Vremenom je I to prestalo, na njegovu inicijativu. Trazila sam samo da mi se javlja kada dodje sa puta, jer dosta radi, malo spava.. Jednom smo se posvadjali jer sam trazila da mi se javi kada dodje iz grada, bila je neka pijanka u pitanju sa drustvom. On je odbio I okarakterisao kao moju ljubomoru, sto nije tacno.. Drugi put smo se posvadjali jer je on u klubu pozdravio bivsu curu na moje oci, onako sa smjeskom. I ja odreagovala, pod uticajem alkohola, naravno. Medjutim, shvatila sam da sam pogrijesila I izvinula se. Dan poslije je nastala rasprava, gdje sam ja iznijela veliku kolicinu bijesa I histerije.. Nekako on puno voli da prica I malo ko mu se moze suprostaviti. Ima jak odbrambeni stav, pri cemu sam ja pukla. Prvi put da sam na nekog nekontrolisano skocila, a bila sam izazvana njegovom reakcijom. Inace sam stalozena I smirena osoba. Treca svadja je bila par mjeseci nakon toga, ne sjecam se tacno oko cega. Uglavnom nije bio nikakav veliki razlog. I sad ova posljednja, koja nas je razdvojila, a razlog sam opet ja, jer sam ga pitala sto je povezao neku curu u autu, koja je to vece bila sa njima u gradu. Da napomenem samo sam pitala, objasnio je I to je to. E onda me je on kao I svaki put izazvao svojom pricom, gdje sam opet u naletu bijesa svasta rekla I svako svojoj kuci. Poslije toga krece moj pakao. Price, plac, molbe, izvinjenja…I tako skoro mjesec dana. Obecao je da cemo pokusati, ja sam se trudila, shvatila gdje sam I kad sam grijesila, obecavala. On je rekao da se hladi I da se ne moze preko noci popraviti nesto sto se rusi dugo vremena, ali pokusacemo. Ne znam sta sam toliko rusila,ali dobro. On dosta radi, ima malo slobodnog vremena. Ja sam to prihvatila, prilagodjavala se maksimalno. Jedno vece rekao je kako ide na put. Medjutim, ja sam ga nesto trebala I poslala mu poruku. Bio je nedostupan, a nikada ne gasi tel…I znate,ono sesto zensko culo … da ne duzim kako sam ga uhvatila, ali nije to vece otisao na put. Bio je na kafi sa drugom curom, priznao je, nije htio da kaze ni ko je.. I opet sam ja preuzela svu krivicu na sebe. Tih dana mi je bilo uzasno lose. Nisam mogla da jedem, da spavam. To je sasvim normalno emotivno stanje, ali od strane njega dobila sam etiketu osobe koja ima probleme sa zivcima, da treba da se lijecim, svakakve ruzne rijeci mi je rekao. Nekoliko puta sam pila leksilijum, samo da mogu da spavam, na sta je on rekao da to ne radi normalna osoba. Da napomenem, poslije svake I najmanje svadje on je htio da raskinemo, ali ja sam smatrala da stvarno nije vrijedno. Niko nikog nije lagao, varao, postovali smo se. Bilo je prelijepih trenutaka, da bi ovako zavrsilo. Na kraju je spomenuo I najmanje sitnice koje su ga nervirale od slikanja na moru pa do nekih nasih internih sala, koje je on drugacije shvatio. Druzi se sa osobama koje su sklone flertu. Na pocetku mi nije bilo svejedno. Svaku moju izjavu shvatio je onako kako njemu odgovara, apsolutno svaku. Mislim da je dosta uticao njegov posao na nevidjanje, pa onda sve ostalo, ali on ni to ne priznaje. A bilo je stvari vrijednih pomena. Ne kazem ja da je on bio los prema meni. Naprotiv, nije, ali sve mu je smetalo. Ne znam zbog cega. Da li misli da je u zivotu sve med I mlijeko I da se nikada ni sa kim nece posvadjati. Mislim da je to nemoguce. Pitala sam ga da zajedno idemo kod psihologa, ali nije htio ni da cuje. Rekao je da mu ne treba. Moram da kazem da sam mu dva puta rekla kako cu se ubiti, jer me je maksimalno isprovocirao svojom arogancijom I ruznim rijecima. Dosta ljudi to kaze u afektu, izmedju ostalog rekao je I on, kao I da ce se odseliti iz grada. Meni je najvazniji bio kompromis I razumjevanje, a njemu sloboda I mir. Imam ne tako dobar odnos sa ocem I u njemu sam nasla ono sto mi je trebalo I nedostajalo, oslonac I podrsku. Jos da dodam da mu je smetao I svaki moj dobronamjeran komentar sto se tice posla.. I dva, tri puta su me njegov otac I sestra nazvali imenom njegove prethodne cure. Nije mi bilo svejedno,ali nisam im nista rekla. On je taj koji im je drzao predavanja I na kraju se pokajao I ja kriva. Napisala sam krace sto sam mogla, a mogla bih pisati do sutra. Na osnovu ovih cinjenica, kakva sam ja to osoba, a kakva je on? Znacio bi mi odgovor, jer ovako samu sebe mucim vec danima, a I moji mi stvaraju osjecaj krivice u ovako ionako teskom stanju. MOLIM VAS da mi date neki savet a da to nije idi kod psihologa,radi nesto,citaj,sve sam probala i ne pomaze mora da postoji nacin da se resim ovoga,ovo je pravo mucenje i za mene i za njega ,plasim se sta bi moglo da se desi,ne znam zasto toliko razmisljam o prevari,nije takav tip da izlazi,pije,dobacuje devojkama,gleda ih kao lud itd…ja imam potrebu i da ga spijuniram kada radi,ali mi je muka od svega,najradije bih zaspala i ne bih se budila dok se sve ne zavrsi…opet Vas molim da mi pomognete,ljudi smo,a ja ne vidim izlaz,sve mi se cini nemogucim…Hvala puno unapred! Moj problem je isti kao tvoj,samo sto moj verenik meni daje povoda za to…Osecam se beskrajno voljenom pored njega,ali cim izadjemo medju svet,on se smeska drugim zenama i u stanju je to da radi sa vise njih i po celu vece,i najgore od svega je sto one odgovaraju njemu na isti nacin! Od svega mi je najteze kada me napravi ludom i kaze JA NISAM NIKOGA GLEDAO,TI UMISLJAS…ITD…ITD…a jasno ga gledam u oci,pa pogledam i doticnu osobu i jednostavno jasno vidim da se gledaju i smeskaju jedno drugom. Ko moze da resi moj moj problem,ako je uopste resiv??? Ja bih mu bila zahvalna do groba! I molim vas recite mi kome uopste mogu da se obratim za svoj problem? Kako da izbegnem da me pravi ludom pored oba zdrava oka i kako da ga nateram da zavrsi sa tim? Sto puta sam ga ostavljala ali on naprosto place na telefon i moli me da mu se vratim alii dalje govori da ja to dobro nisam videla! Znaci ne priznaje ni u kom slucaju! Vec sam stvarno pocela da mislim da sam luda,ali cekaj,nisam bre luda,to je kao kada ispred sebe nevidite casu iz koje pijete! Već 15 meseci sam u vezi sa oženjenim muškarcem. Dogovor je bio da nam veza bude opuštena. Upoznali smo se preko fb-a. E, tu je sad problem. On ne dozvoljava više da primam nove prijatelje na fb, ne smem da razgovaram sa drugima kad je on na vezi, smeta mu kad mi neko od njih lajkuje objavu. Smatar da me svi oni muvaju, jer im ja dajem povoda. Proverava me šta sam obukla. Smatra da se namećem, flertujem i da hoću da ga zezam, ili ostavim. Ne trpi proslave, rodjendane, smatra da tu nema šta da se slavi, i da je to samo prilika da se žene nameću muškarcima. Ja amaterski pišem poeziju, i to mu smreta, kaže da će me saletati razni kritičari, pisci, i da im ja neću odoleti. On ima veliki problem, ali ne priznaje. Kako da mu pomognem? Osećanja koja sam gajila prema njemu polako su nestala. Ja izgledam mladje od godina koje imam, tako da mu i to smeta. Veoma je vazno sto se tice dugotrajnije veze dvoje ljudi i na kraju i braka da partneri imaju zajednicke ciljeve ukoliko to izostane onda takav odnos ne moze da se razvija dalje i nema buducnost. Na primer, jedan od ciljeva jeste zasnivanje porodice odn. Pitanje koje treba da postavite sebi jeste zasto ostajete u vezi koja Vam ne odgovara, verovatno je da postoje jake emocije, ali i strah od toga da ostanete sami, ne naidjete na adekvatnu osobu i sl. Na zalost, nagradu ne mozete ocekivati vec se morate izboriti sami za sebe i preduzeti nesto da se trenutno stanje promeni. Imam 29 godina, i bili smo u vezi 9 mjeseci. Na pocetku je bilo sve dobro, ali zadnja dva mjeseca, kada smo poceli da zivimo skupa, katastrofa u pravom smislu te rijeci. Toliko me izludjivao sa tom posesivnoscu, nisam mogla da izlazim sa prijateljima, cak ni sa sestrom koju volim najvise na svijetu, ljutili se svi na sve strane, niko nije bio zadovoljan, po najmanje ja sama. Provjeravanje od mobitela, fejsa, moje privatnosti, proslosti, veza i vezica, cak i do fizickog zlostavljanja doslo…ako mu nije nesto po volji, neka moja rijec ili gest, odma uslijedi prekid veze, kaze mi da ga ne trazim, da sam glupa, i jos svakakve ruzne rijeci je upotrebljavao , koje nebih bas pisala, ali uvrede najgore moguce vrste… Prije 15 dana rekao mi je nesto bezveze, kao u sali, naravno opet mene uvrijedio i tu je bio kraj! Dugo sam razmisljala o prekidu moram priznat, cekala sam samo povod, razloga sam imala i previse. Otisla sam iz te kuce i prekrizila ga za sva vremena. Tu noc izasla sa drustvom i bila sretnija no ikad. Novu Godinu slavila sa svojim najmilijima koje je pokusao da mi oduzme. Zaista se nikad bolje nisam osjecala, zaista! Smijem se bez straha da ce to neko pogresno protumaciti, cujem se sa prijateljima, vracam se u zivot. Zvao me je nebrojeno puta da se vratim, plakao je, promijenit ce se. Ali ja u to vise ne polazem nade. Meni treba neka osoba koja ima malo vise samopouzdanja i koja mi vjeruje, jer to zaista zasluzujem. I ne gubite samopouzdanje, jer sebii ste najbitniji. Ja sam srećno udata i hvala Bogu imam normalnog muža koji zna za ovaj moj problem. Nisam osoba sklona flertu i nikada nisam bila niukakvoj vezi sa njim ali on se ponaša kao da jesmo. Ponaša se baš kao što je opisano u tekstu, posesivan je , ljubomoran, paranoičan, kontroliše me , snima telefonom, šalje mi lažne naloge preko FB da bih ga prihvatila za prijatelja, jer od kada smo u lošim odnosima od kada je počeo da me guši svojom psihozom, sam me je obrisao sa liste prijatelja. Pokušava da dokaže svoje ludilo, tako što me prisluškuje iz susednih prostojija itd. Tražila sam da me prebace u drugu kancelariju ali zbog specifičnosrti posla koje obnavljamo to nije moguće. Ja ne vidim rešenje i izlaz iz ovog problema. Priča ostalima svakakve izmišljotine o meni, truje okolinu, manipuliše, a ja na sve to reaguje tako što ga ignorišem i ne razgovaram sa njim, ali on mi se sveti i preko posla, neće da sarađuje, priča drugima kako je n nešto hteo da odradi, ali ja mu nisam dozvolila u dogovoru sa načelnikom, ispada kao da je on dobar, a ja loša…. Sve u svemu, da je veza, rešenje je okončati je, ali šta ja da radim kada ne mogu da promenim kancelariju. Da li treba da dam otkaz i pustim psihopatu da uživa u prostoru i položaju koji ima samo za sebe? Jedva sam došla do posla a sad razmišljam da dam otkaz! Znam da ni to nije rešenje, mioja porodica to finansijski ne bi podnela. Kako da dokažem da je lud i sačuvam posao. Skoro svaka rec opisuje moje stanje svesti, ok ustanovio sam da sam posesivna osoba. Manipulacija mi ide dobro od ruke i cesto je koristim kada zelim nesto da dobijem, veoma lako nalazim cvrste argumente tamo gde ih gotovo i nema, znam kako da okrenem masu protiv jedne osobe pa cak i onda kada je ona upravu. Mada to ne radim kada mi je do nekih osoba stalo. Emotivno sam prazana i veoma stalozena osoba, potrban je veoma jak razlog da bi se pomerio iz nultog stanja, ne bitno da li je to bes, sreca, tuga itd. Ne znam da ispoljavam emocije na nacin na koji se to od mene ocekuje, pa mi to mnoge osobe zameraju iako im ja otvoreno govorim da sam takav kakav jesam, emotivno zakrzljao. Cesto ih vidim povredjene, ali ja ne razumem uzrok, a zeleo bih da im pomognem. Ali moja posesivnost se najvise ispoljava prema partneru, zelim da ga kontrolisem, zelim da znam svaki detalj o njemu, pa ne retko upoznam sve prijatelje, porodicu i slicno. Pa na osnovu procene njihovih karaktera, donosim odluku ko mi je najveca pretnja i ko me najvise ugrozava. Tako da gotovo razvijem strategiju kako ih drzati na distanci od partnera. Iako sam veoma dobar u onome cime se profesionalno bavim, pa cak i u rekreativnim aktivnostim sam poprilicno dobar, solidan sam i kada su devojke u pitanju, svestan sam da imam samopuzdanja i znanja da resavam neka zivotna pitanja. Postavljam sebi logicno pitanje, zasto ta ne sigurnost kod vezivanja na duge staze i zelja za kontrolisanjem partnera!?!? Razlog zbog koga sam potrazio ovu temu je da od skora sam u vezi sa jednom, devojkom koja je jedno predivno bice u svakom smislu i izvor moje pozitivne energije. Ono sa cime sam ja suocen, su upravo tri osecanja, bes strah i sreca u istom momentu. Kako bih ispravio greske iz proslosti, pokusavam da potiskujem u sebe bes i strah, i takodje pokusavam da se fokusiram onu radost koju osecam svaki put kada provodim vreme sa njom, imam veliku potrebu da je zastitim od svega loseg sto mene cini losom osobom, a to je ta posesivnost. Ponekad je zovem i vise nego sto bi trebalo, a svestan sam toga, ali opet ostaje onaj bes. Pa sad pocinjem da idem u drugu krajnost, a to je da delim komplimente u bilo kojoj prilici, i polako primecujem da to polako gubi uticaj na nju jer se precesto ponavlja. Moje pitanje na ovo jasno definisano cinjenicno stanje u kome se ja nalazim, jeste da li postoji metoda koja moze da suzbije ove negativne osobine mog karaktera i vrati ga na pravi kurs, na kom bi trebao da bude. A to je da ne maltretiram emotivno osobu do koje mi je stalo! Napomenuo bih, da ne koristim nasilje, cak ni vulgarne reci, pa ni pretnje, ali opet uspem da probudim ono najgore u coveku na moju i na zalost tih ljudi, ali kako zelim da postanem bolji covek, smatram da bi trebao da iznesm svoj prljav ves i iskreno se suocim sa problemom. Vrlo brzo smo stupili u brak,posle 4 mjeseca zabavljanja,jer je to jedina ženska osoba koju sam istinski volio u vezi! Nedugo posle sklapanja braka koja draga u novinama čita da je njen bivši ranjen u nekoj uličnoj pucnjavi i hoce da ga ide posjetiti.. Još poneki ispad kada smo u drustvu ,flertovanje,moje ponižavanje kao. Sex nam je bio vrhunski prvi godina za mene, radovao sam se svakom sexu kao da je prvi put dana posle 10 godina moja supruga mi kaže kako je to sve bilo mehanički. Primjećivao bi promjene na supruzi ali nisam imao adekvatne dokaze. Da bi 6 mjeseci posle koja draga otišla taxijem u drugu opstinu i prevarila me sa nekim dečkom. Počeo sam da ispitujemo,izvadio poruke sa FB. Sve to nekako kao ostaje iza nas ali se osjeća tu negdje. Posle godinu IPO dana nalazim suprugu na istom sajtu a pocinjem sumnjati jer smo išli za Beograd i pod svaku cijenu je htjela da ostane sama u Beogradu 5-6 dana posle ju pronalazi da je u virtualnom flertu sa osobama iz Beograda. Pričamo o tome,nerviramo se cak i agresivnost ispoljavam,sam sebe ne prepoznajem! Smiruje se situacija,supruga mi kaže da neće da živi vise samnom odnosno da budemo bračni partneri ali da živimo pod istim krovom. Dolazim kuci nenajavljen sa posla ,cekam da otpocne chat i kucam joj na prozor,ubjedjivanje kako nije tako. Pucam po šavovima i iznosim joj da kontrolisem tel. U medjuvremenu je bilo praćenja,kontroliranja,ponuda da odemo kod psihologa itd.. Dosta stvari sam preskočio jer je premalo prostora da bi se opisalo 10 godina života. Povjerenje je prošlost,dali postoji mogućnost da se to ikada povrati. Pored svega ja i dalje volim suprugu,ali mi se čini da to blijedi iz dana u dan! Iki sam jednostavno premoren. Meni je glupo da mu kazem da znam da je on taj laznjak. I naravno,ima tu jos puno ljubomornih scena. Od koga god dobijem poruku ili samo propusten poziv ,odmah zove sa skrivenog broj,salje poruke u kojima pise da mu ne uznemirava devojku itd. Moja devojka je ludacki posesivna osoba a najgoreje to sto je ja volim i voleo bi da se skrasim i ozenim. Voleo bi da imamo porodicu i da budemo zajedno, ali mislim da cu ja biti lud ako to uradim sa njom. Da stvar bude gora njen otac je jedan nerazuman covek koji samo zeli da je udomi i non-stop ispituje kad ce svadba. A ona svakog dana proverava moj telefon. Kad god odem negde to nije dobro i zavrsi se svadjom. A posle izvinjavanje mirenje i to je to. Imali smo par zucnih rasprava koje nikad necu da zaboravim a povrh svega mi smeta to sto mnogo losiji odnos imam sa setrom koju jako volim. Naime moja sestra je poput mene glupa,brbljiva itd, pa kad god zelim da idem ili da se vidim sa njom ja imam probel u vezi. Jel bi ti voleo da ja budem ovakva sto je gledas ne znam sta te pali ja necu da budem fuksa ko ona nek ti ispadnu oci ludaku, znam te ja ti sad vec zamisljas sta bi joj radio ti si opterecen seksom itd…a sve sto ona uradi to nije tako vec to se gleda iz drugog ugla. U vezi sam sa djevojkom 1 god i 2 mjeseca. Oko 2-3 mjeseca, nisam osjecao pritisak u samoj vezi. Kasnije smo pretrpili katastrofe, buduci da smo odrzavali vezu na daljinu i u oko 3 mjeseca smo se vidjeli samo 2x. Mislio sam da kada se vrati ponovo u moj grad, jer tu i studira da ce se stvari promjeniti i kako ce nam opet biti dobro. Medjutim tad je i postao pravi pakao. Stalne svadje, prepirke, nesuglasice. Smeta joj i svaka glupost, sitnica koja nije vrijedna ni prepirke. Nenormalno je ljubomorna, posesivna pocesto tako da provjerava moj telefon, kontakt imenik, raspituje se kod drugih… Govorio sam joj to u x navrata kako ima problem sa tim i da mora prestati sa tim. Ona je bezbroj puta rekla kako se ne moze rijesiti tih svojih strahova i kako uopste ne moze da prica o njima jer to samo drzi za sebe. Pocesto zna da mi ogranicava slobodu u smislu da trazi od mene da ostajem kuci da bi pricao sa njom iako se cujemo u granicama normale svaki dan. Stalno govori to, da je meni stalo do nje da bi ja nju poslusao i da bih mi bilo bitno to sto ona trazi. Ja sam jako drustven tip koji ima potrebu da se druzi i izlazi. Stalno joj se moram za nesto pravdat, jer mi bukvalno nabije osjecaj krivice sto uopste otidjem negdje, tipa bazen ili slicno. Nerijetko me zna i vrijeđat sa pogrdnim rijecima, zna reci kako sam kreten, bestidnik… Ne znam vise sta da radim, prekidali smo dosta puta ali se uvijek vracamo na isto. Upoznao sam je sa roditeljima davno, i u par navrata je bila tu kod mene u kuci. Imam osjecaj da nije emotivno stabilna, jer dva dana prica najljepse stvari na svijetu zeleci da mi time dokaze da sam joj sve na svijetu i da zeli vjecno ostati kraj mene, a sutradan vec pljuje po meni, cesto zbog problema kojeg sama sebi stvori. Volim je mnogo, volio bih da je sve drugacije ali ne mogu ni ovako, pojede me pritisak. Svjestan sam da veza nije dobra i da je nezdrava. Od septembra meseca svakodnevno sam se dopisivala sa jednom devojkom iz inostranstva. Postala mi je mnogo draga, takodje i ja njoj bar je tako govorila. Pricala je kako jedva ceka da se upoznamo ovu jesen i da joj cvrsto obecam da je nikada necu napustiti za prijatelja. Medjutim u poslednjih mesec dana mi smo imale ceste svadje. Pre dva dana se zavrsilo tako sto me ona blokirala na facebook-u posle svadje, navodno sam je uvredila mnogo iako joj nisam uputila psovke vec kritike za njeno bolje. Ona je rekla ne zelim vise da te vidim i cujem za tebe, ne treba mi takav prijatelj, Juce sam citav dan provela u slanju sms poruka do nje, oprosti — izvini, ali ona ne reaguje. Napisala je mom partneru poruku da prestanem da je smaram da je ona povredjena, on joj je rekao stani malo ti nju nikad nisi povredila recima? Umesto da mu odgovori, ona je i njega blokirala. Veoma mi je tesko, stalno mi se vrte njene reci po glavi da joj nikad ne okrenem ledja. Ne znam vise sta da cinim da povratim to prijateljstvo. Ocekivala sam da ce me odblokirati posle mojih silnih poruka i porazgovarati ali ona samo ignorise. Bila sam sa deckom 4 godine,jako sam vezana za njega,ne mogu da podnesem sto nismo zajedno. Vise mi ne pomaze ni da otputujem negde,bezim,ali osecam da me stize. Ne mogu vise ovako,molim vas mi recite kome da se obratim za pomoc? U vezi ssm sa razvedenim muskatcem i ocem dvoje dece i koji je stariji od mene. U pocetku je sve bilo super,nije mi smetalo kada ga bivsa zove u vezi dece,ili kada pricuva decu u njenom stanu. Ali od skoro sam postala bolesno ljubomorna,kada mi ne odg odmah na poruku u glavi mi je vec film gde je i sta radim,stalno umislkam da ce se pomiriti sa zenom? Postakem agresivna,i to ispoljavam na osobama koje nemaju beze stim. Ja sam nesto nalik tvojoj devojci. Imam vezu od 2godine i 7 meseci i sve gotovo isto radim kao tvoja devojka. Posto kazes da je volis pokusaj na neki nacin da joj pomognes da prevazice taj problem,razgovaraj sa njom…. Po sebi znam da takvo ponasanje jedino znaci da joj je PUNO stalo do tebe ali iz straha da te ne izgubi i verovatno postoje posledice od ranije,bila je povredjena,izgubila je poverenje.. Moja kompletna situacija je slozena jednom cu i o njoj da pisem a sada imam jednostavno pitanje. Kako da se raskine sa takvom osobom koja je jos uz to s e veoma agresivna. Jednom je razbila staklenu vazu od mene zavrsio sam u hitnoj i svakih mjesec dva ima napade histerije zbog mene jer ja sam kriv zbog razih razloga pri cemu tuce grize udara gdje se samo mogu braniti. To se cest desi po noci i skoro do jutra se ne smiruje i iskreno receno bojim se za svoju sigurnost i kako ce reagovati. Imam veoma jak razlog da raskinem sa njom a to je taj sto mrzi moju kcerku iz bivseg braka koja sada ima 7 godina i ne dozvoljava mi da je vidjam sto ja vise ne mogu da radim jer stvarno volim svoju kcerku iako svi misle a pogotovo moja bivsa da sam monstrum jer kako mogu biti da ne vidjam svoje dijete ali eto nekako se to desilo i dani su presli sedmice a sedmice u. Prije sam je tajno vidjao na sat dva a sada kako ne radim ne mogu ni to. Stalno sam mislio da ce se nesto promjeniti vremenom ali nista. Osim toga imam milion razloga da je ostavim brani mi prijatelje rodbinu teretanu ma bilo sta pa cak i posao samo da sam stalno sa njom sto vise ne mogu izdrzati sa njom kada realno razmislim neznam ni sta imam. I ona je upravo to sto ste rekli ucjena,kaznjavanje i psihicko i fizicko, pretnje, omalozavanje i ponizenje. Realno imam milion razloga da ne zivim sa njom iako osjecam neku vrstu zavisnosti od nje a po njenom sve sam ja kriv i sve sam zasluzio. Znaci kako da raskinem sa njom dodje mi da samo pokupim stvari mada je nemam i da pobjegnem. Da li da joj kazem da je razlog ipak dijete i da ne mogu bez njega ili i ostale razloge navedem ili sve zajedno. Ili da cekam nasu prvu svadju. Stvarno se bojiim i za svoju i njenu sigurnost jer sada vidim da nije bas normalna osoba a ja vise ne mogu izdrzati svaki sat razmisljam kako da je ostavim i da budem slobodan. To mi je vec probudilo sumnju. Cesto mi je pricao o svojim proslim ljubavnim iskustvima sa devojkama sto mi u posetku nije mnogo smetalo ali kako je veza odmakla pocelo je da mi i smeta jer sam pocela da vidjam sve te devojke na raznim mestima na kojima smo izlazili, I pocela sam da budem nesigurna zasto me uvek vodi na mesta gde zna da ce sresti nekog od njih,.. Nisam mu nikad proveravala telefon niti sam mu zabranjivala da izlazi niti kontrolisala sa kim je ali se ta moja posesivnost projektovala u takvu nesigurnost da sam uvek trazila da potvrdjuje da me voli, i neko kao stavljala do znanja da ja njega volim vise tipa da me volis uradio bi to ili ono , Na kraju su se dogadjale svadje da mi ne posvecuje dovoljno vremena i paznje i da se ne trudi i da mu nije stalo pa smo upali u kolotecinu obostranih raskidanja i pomirenja cak oko vrlo nebitnih sitnica. Poslednji je bio moj raskid i taj poslednji put on je shvatio bas ozbiljno i na moje insistiranje da se pomirimo posle 3 nedelje reako je da je patio 10 dana i da se onda zaljubio, Kao patio je, rekavsi da je na kraju resio i da iako je imao neke emocije da ih ubije…. Isto tako mi je naglasio da nije bio ljubomoran jre je bio siguran u moju ljubav jer sam ga ja prakticno i gusila njom. Sta sam pogresila s jedne strane znam da je greska ljubomore i posesivnosti uvek u osobi koja je pokazuje ali sta ako nam neko daje povoda za nju? Sta u tom slucaju i kako odreagovati :. Od kad me je slagao da se ne bih naljutila, kako on kaze, pocela sam da mu proveravam poruke na fejsbuku. Krenuli smo da se svadjamo. Raskinuli smo vezu zbog svadje jer je on obrisao neke poruke da ih ja ne bih videla. Predlagao mi je pauzu. Pomirili smo se i resili da sve to ostavimo iza sebe. Medjutim, on je jos uvek pominjao neke stvari. U svadji mi je da su mu drugarice bitnije nego ja. Uglavnom bio je kontradiktoran u svemu. Jedno govori u afektu, a drugo kada je normalnom stanju. Nikada mu nisam branila izlazak sa drugaricama i drugovima. A njemu su se neki od njih ljutili sto odlazi ranije da bi se video sa mnom. Naravno da nisam htela da podjem, valjda je on taj koji se pita. Meni je bilo krivo zbog toga, iako je to uvideo nije uradio nista. Rekao mi je da cemo se videti posle koncerta, ali nije me zvao. Pozvala sam ja njega. Trebalo mu je da dodje oko sat vremena. Na sta me je on ostavio i otisao sa njima kao da smo stranci. Kad sam ga pozvala rekao je da je uvredjen i ljut. U besu mi je rekao mnoge stvari i nagovestio da bi voleo da za mene nikad ne cuje ali da cu ga ja pozvati kad tad. Definitivno sam i ja kontrolisao, ispitivao, pratio i to svoju suprugu sa kojom imam dve prelepe cerkice. Odlucio sam da razgovaram sa njom o tome ali ona odbija da mi pomogne da nadjemo resenje. Ja hocu da se promenim ali ne mogu sam a ona se ponasa kao da sam odavno vec resao sve granice jer je njen nivo tolerancije malo nizi. Uglavnom, moje pitanje bi bilo, sta bi znacilo kada bi na osnovu posesivnosti ipak dokazale cinjenice da partner vara, i da li se nivo posesivnosti povecava ukoliko partner vise nije iskren ili pocinje da nevesto laze. Imam 30 god a moj suprug 34. U braku sam 10 godina, i imamo dvoje prekrasne dece od 5 i 9 godina. Problem sa ljubomorom ima moj muž koji je poceo odma jos u vezi da pokazuje ljubomoru ali ja nisam tada mislila da ce to da ode tako daleko. U pocetku je to bilo samo spominjanje mojih bivsih, pa ispitivanje s koliko njih sam bila pre njega, pa onda bi napravio skandal ako sam na primer na nekoj zurci pogledala u smeru gde je moj bivsi, odma krene sa bombardovanjem jel ja to gledam u njega, jel hocu s njim…da ne idem do detalja. Sve sam to jos i tolerisala ali to je godinama postajalo sve gore , poceo je da me zivka sve cesce s posla navodno sta radim i sta kuvam, pa onda da gleda ko mi je prijatelj na fb. Cak imam i preko njegovog telefona fb da bi on gledao moje kretanje s kim se dopisujem, ko meni sta pise i zasto, jednom je mojoj sestri napisao poruku u moje ime, misleci da ce me tako mozda razotkriti ako radim nesto lose, navodno je napisao da se palim na jednog tipa i da li treba da ga prevarim. Tad sam htela da promenim šifru ali ispostavilo se da menjanje sifre nije dobra ideja jer tako ja hocu navodno sigurno nesto da sakrijem od njega …. I krenula su opet sumnje da ga ja varam, pa je svatki nas izlazak zavrsavao sa svadjom, došlo je cak do toga da ako sam bila negde u prodavnicii dete me je pitalo gde sa bila, on bi detetu reko da sam otisla sigurno kod nekog mog dečka da njega vise nevolim.. Imam problem sa st. Nekad se pravim da spavam da nemoram da ga slusam sta prica a on me stalno lupa po glavi ili udara u bok laktom, cak mi je jednom i prosuo casu vode na glavu da bi ga pazljivo slusala sta prica. Ja ga stvarno nisam nikada prevarila niti zelim. Vec sam mu rekla da ide da se leči da to sto on radi da je to bolesno ali on nece ni da cuje. Stalno mi preti ako hocu da se razvedem da ce on meni decu da uzme da ce mene da proglasi psihicki nestabilnom osobom…. To je samo pola od svega sta on meni sve radi i prica. Ja bi vas molila za savet sta da radim posto cu ja ovako da izludim. Iz iskustva ti kažem da ta ljubomora neće nestati, samo bude gore i gore… Ista pitanja se ponavljaju a ponašanje postaje sve gore i gore. To niko nije zasluzio! To je tvoj život i sama znaš na šta si spremna i koliko to možeš trpiti. Ja sam prekinula sve sa tom osobom i mogu ti reći da je osjećaj slobode nešto predivno, teško jeste i boli ali ta sloboda je velika stvar. Želim ti mnogo snage! Za mnogo psihickog zlostavljana tipa vidi kako si se obukla,nisi dobro skuvala,zasto se ne sredis i sve to slicno sto prati onog ko zeli da kontrolise drugu osobu,a ja sam to prihvatila i tesila sebe da je jednostavno takav,sve dok nisam videla poruke na telefonu. Sok,ludilo,napadi histerije,pa zar je moguce,a onda lazi ko je sta je,sve dok nisam podigla i zemlju i nebo ,ne bukvalno ali uspela sam da saznam o kome se radi,a sa vremenom sve to mi je postala opsesija,redovno proveravanje telefona,listing,pitanja gde ides…. I otkrijem ja mnogo njih ,on se dopisivao sa mnogo devojaka,ne birajuci udate ili ne. Mozda to vama ne izgleda tako strasno,ali meni koja je zivela sa stalnim kritikama,omalozavanjem,bez osmeha,lepe reci,ljubavi to je izgledalo gore nego sama prevara. Proslo je dve godine od toga,malo sam ojacala,zahvaljujuci njegovom trudu,zaista je dao sve od sebe,sto mi govori da me voli,postuje i da zeli da sacuvamo brak,samim tim daje mi slobodu i ne kontrolise me vise. Lakse mi je puno,vidim ja koliko se on promenio ali u mojoj glavi i srcu jos ima onaj gfc,neverica,strah od ponovnog izigravanja,sumnje i sve ostalo. Pokusavam da se izborim sa tim ,ali ne mogu sama,samo se dublje uvlacim u sve to. Da pokusam da razgovaram sa njim bas i nije zainteresovan,drzi se onog principa nemoj da se operecujes vise,ja sam zavrsio ,okrenuo sam se tebi,i nemoj to vise da spominjes. Jos je dodao na to da me nece zadrzavati ako zelim da ga ostavim,i ako mi nije dobro sa njim. Moram da napomenem da je dao sve od sebe da me to prodje ali ne recima vec delima,nije tako nervozan,posesivan,ali nije to mogao bez mene,jer sam i ja puno ulozila u sebe tipa promenila sam se,ispravila nesto sto je njemu smetalo i slicno. Imamo mir u kuci,dobro stojimo finansijski,deca ok,ali ne mogu da se resim tog grca nikako. Nekad pomislim da bi mi bilo bolje da sam otisla od njega nego da mucim isebe i njega sa ljubomorom i nepoverenjem. Kao da zivim u stalnom strahu. Ali, iz kojih i kakvih ponasanja su isprovocirane reakcije nasih strahova i predrasuda? Zasto nekoga veseli dovoditi drugoga u stanje nemira? Rijetki su, nadam se i vjerujem, slucajevi gdje nicim izazvani stvaramo ljubomorne ispade i razvijamo svoju posesivnost. Stoga se cini da generalno zivimo neki daleko neuravnotezeniji zivot negoli je to bilo unazad par desetaka godina. Pre 6 dana me je decko ostavio, ziveli smo zajedno dve godine. On je dosta stariji od mene. Ovako, posesivna sam, besna i negativna. Ostavio me je tako, pokupio se dok ja nisam bila kod kuce… i napisao, kako sam zla, posesivna, negativna i ljubomorna i da je on poceo tako da se oseca, tj, da sam pocela to na njega da prenosim. Inace, on ima dvoje dece iz prethodnih brakova i ja ih mrzim! Ljudi, lepo cujete, mrzim ih, kao i njegove bivse dve zene i sve prijatelje oko njega… I sto je najgore, ne umem da zacutim, vec mu kazem otvoreno da njegova deca ne mogu doci kod mene. Kad ode negde, zivkam, i kada se javi, ja ga uopste i ne slusam, vec slusam glasove u pozadini… Kada je spavao pored mene, ja istripujem stvari u glavi, ustajem, uzimam mu telefon, proveravam historiju na lap-top-u, imam ceste napade besa, kunem, psujem zivo i mrtvo. Evo, sada mi se ne javlja, poslala sam mu milion poruka, ali jedan dan govorim jedno, drugi dan ga kunem i psujem… Rekao mi je da mu ne pisem vise! Proveravam mu preko neta listing koliko je poruka poslao od kako je otisao, koliko minuta.. Ne znam odakle da pocnem…sve se dogadjalo slucajno, ali je tako bilo najlepse.. Pokusavala sam ga praviti ljubomornim, izmisljala sam mnoge stvari, lagala ga i samo zahvaljujuci tome sto mi je on oprastao i sto je prelazio preko svega mi smo i danas zajedno… zbog njega sam pocela da se menjam i promenila sam se dosta, ni sa kim se ne cujem vise ali ga i dalje lazem za mizerne stvari… godinu dana je proslo od kako zivimo zajedno i ja i dalje pravim probleme…u nasoj vezi je bilo svega i svacega… zbog mojih roditelja nismo mogli da se vidjamo kad god bi pozeleli, na pocetku zajednickog zivota imali smo problema sa negovima ali je on uvek bio uz mene,jednom me je zbog svadje, i to velike zbog koje sam ja kriva izbacio iz kuce ali sam mu se vratila, bukvalno je sve ostavio samo da bi bio sa mnom…takodje i ja i zato ne mogu sebe razumeti zasto ga i dalje lazem.. Radi se o mojoj baki i djedu. Jos u mladjim godinama bakinog zivota djede je imao neku ljubomoru,zbog koje se baka zrtvovala cijelog zivota. Nekada je to bilo povremeno a sada se to stalno javlja. Neki dan je uhvatio baku i krenuo da je gusi. Baka se trudi i misli neke ljekove da mu da ali mislim da to nece nista rijesiti. Posto zivimo u podrucju gdje svako gleda tudji zivot baka zbog toga nije nista preduzimala zbog ponosa i da ljudi ne bi pricali. Ali posto joj nije ostalo jos puno zivota i odje da ga provede u miru zeli nesto preduzeti. Nadam se da cete ovo procitati i pomoci, jer nzm stvarno kako da pomognem baki. Projeciranje njene nesigurnosti na mene, konstantne scene ,svađe, zbog uopče ideje da u mom životu postoje prijatelji i prijateljice, dovelo je do toga da se osječam ko katalizator njenih sranja i nemogučnosti da sagleda vezu kroz prizmu zrelog odnosa baziranog na povjerenju. Sve te situacije su bile popraćene agresivnim ispadima, potrebom za kontrolom moje svakodnevnice i njenog neprestalnog svađalačkog stava sa nemogučnosču kontrole emocija i reakcija na ikakav problem. Jedini razlog zbog čega pišem sve tu, jest da mi netko od vas educiranih stručnjaka savjetuje kako se vratiti na nekakvu trasu mira koju sam imao prije nego li sam je pustio u zivot. Sada je ona bivša, međutim još uvijek nisam došao k sebi obzirom da količinu stresa i verbalnog poniženja koje sam znao doživjeti. Nismo japanski roboti pa da se možemo na emotivne drame isključiti tek tako, ali vjerujem da će te prepoznati nekakve simptome. Pretpostavljam da sam bio izložen psihičkom maltretiranju i zlostavljanju, obzirom da su se sve scene desavale svakodnevno dok sam osobno pokusavao cijelo vrijeme smirivati situaciju i razgovarati sa drugom stranom. Veza bi trebala biti mjesto u koje uđeš da bi imao partnerski odnos sa nekom stabilnom emotivno zrelom osobom, nažalost svedu se na međusobno ugrožavanje u svim oblicima. Hvala na savjetu ukoliko smatrate da je potrebno nesto u svemu ovome prokomentirati. U vezi sam sa zenom skoro 25 godina i imamo decu zajedno. Odmah da napomenem da nas brak nije bio idealan i da smo radili neke gluposti oko kojih smo se slozili i priznali, obecali da se to nece vise desavati. Naime danas smo se vratili sa putovanja koje je bilo aranzirano od strane firme u kojoj radim… Vec nekioliko godina pokusavam svojoj zeni da objasnim da me jako vredja to sto flertuje sa drugim muskarcima. Moj problem nije to sto ona ponekad flertuje sa nekim muskarcem koji je atraktivnog izgleda nego je to sto ona, i pored toga sto to otvoreno radi i relativno je lako to videti, nikad to nece da prizna vec reaguje na taj nacin da mi govori da nisam normalan i da nije nista radila, da je gledala u neku zenu i slcno! Ovako to izgleda, sednemo za veceru i popijemo po casu vina i onda pocinje iako mislim da vino nije problem Ona odabere nekog od stotinu muskaraca u sali i veoma cesto ga gleda, intenzivno, rekao bi makar nekoliko puta u roku jednog minuta. Znaci ona prica sa zenom do sebe ali oci su joj uprte u drugom pravcu, znaci uvek u pravcu gde sedi odredjena muska osoba, to uopste nije tesko primetiti. Onda ja skrenem pogled u stranu i ona odmah pokusa ponovo ali ja sam vec nakon toliko slicnih situacija naucio kako to da zapazim. I ona sama shvati da sam primetio i samo se osmehne. Imam utisak da ni ona sama to ne moze kontrolisati. Konkretno sinoc tokom vecere i jutros tokom dorucka u pitanju je bila osoba koja je bila cak dosta starija i po nicem nije atraktivna covek od oko 60 godina. Nekoliko puta makar 20 puta u toku dorucka sam je uhvatio u tome a i njega jer je on uzvracao pogledima iako je pored sebe imao zenu. U poitanju je bio jedan moj kolega sa posla. Primetio sam cak da je i njemu bilo nelagodno i da je shvatio da sam otkrio njihovu malu tajnu. Ponekad sam pomislio da sam posesivno ljubomoran pa sam pribegao proveri toga tako sto sam pokusao da vidim dali ce se isto nastaviti kasnije kad se iz sale za veceru opustamo u baru…Ona odma pogledom trazi odrerdjenu osobu, tj tu osobu koju je gledala tokom cele vecere i nastavlja da je gleda ostatak veceri. Ja sam zbog toga njenog uveravanja da sam nenormalan sad na tretmanu tabletama protiv krvnog pritiska jer sam sam sebve krivio i cak pomisljao da imam probleme sa svojom psihom. ZASTO ONA NIKAKO NE ZELI DA TO OTVORENO PRIHVATI I KAZE JEDNOSTAVNO DA JOJ SE NEKO FIZICKI DOPADA I DA JE TO SAMO FLERT.? Dali je to dokaz da sam u pravu sto joj skrecem paznju na to? Zar svaka normalna osoba nebi priznala svoj postupak koji je ocigledan? Zasto maka ne kaze jednom u zivotu da ce pokusati da se kontrolise, da se izvini jednom? Jako sam zabrinut za zdravlje pre svega jer se brinem o buducnosti nase dece. Jako malo spavam nakon takvih epizoda i izlazim nocu da setam a po danu sam premoren zbog toga dok ona spava bez problema i ne primjecujuci to. Zbog premora zanemarujem stvari i hobije postajem asocijalan…. Proveravam decka sa kim je prijatelj na fejsu kad ode negde pitam ga sa kim je sta radi i cemu prica razvijam razne fiilmove u glavi.. Plasim se da ga izgubim zbig svoje ljubomore.. A zajedno smo dve god.. Htela sam da pitam da li ja pokusavam sebe da ubedim da sam na pragu izlecenja tj da li idem u pravom smeru jer pre sam mu prigovarala svaki dan i smetalo mi je sve sto on uradi a sad kako sam otvoreno s njim popricala i rekla mu da imam taj problem onda su se i svadje proredile i malo jesam opustenija po pitanju da li ce me prevariti ili ne vise se ne opterecujem mnogo s tim… Znacice mi vas odgovor mnogo jer ako nisam na putu ka izlecenju ja cu ipak pristati da idem kod psihijatra…. Svaku vezu sam prekinula svojom posesivnoscu i cvrsto sam odlucila da ovu vezu odrzim u zivotu… Molim vas pomozita ako boga znate. Ma kakvi da su uzroci ovakvog emotivnog reagovanja i ponasanja osoba mora da se pozabavi ovim problemom kako bi mogla da odrzava zdrave odnose. Ukoliko ste u mogucnosti najbolje bi bilo da nam se javite za psiholosko savtovanje kako bismo Vam adekvatno pomogli. Sradcano, Sanja Marjanovic dipl. Mnogo je počelo da mi smeta svako njegovo novo prijateljstvo sa ženskim osobama na facebooku. Pokušavala sam da pretrpim da ništa ne govorim ali to je bilo nemoguće, sve u meni se raspadalo pa sam odlučila da otvoreno popričam o svemu, rekla sam mu da mi smeta to, na šta je on rekao da će i dalje to raditi. Raskinuti vezu nisam mogla jer sam osjećala kako ne mogu bez njega. Nekoliko mjeseci posle toga slučajno sam otkrila da je skrivao status veze, zatim kada bi ga pitala zašto si poslao zahtjev za prijateljstvo nekoj djevojci on bi dao odgovor : Vidio sam je na fotografijama kod prijateljice što je dodatno stvaralo problem jer sam počela da razmišljam kako je to uradio jer mu se dopala na fotografijama pa je to učinio da bi stupio u neki kontakt sa njom jednom smo razmijenili lozinke i ja sam krenula da čitam njegove privatne poruke pa sam naisla na razgovore tipa : jel važi ono obećanje da ćemo se vidjeti, a njegov odgovor: naravno, zatim da prvi započinje razgovore sa nekim djevojkama, zatim poruke na telefonu klijenticama u kojim pita kako si a ne nešto vezano za posao sve sam to direktno opet riješila, rekla da mi je zasmetalo onda bi se on naljutio i rekao kako to nije uredu sa moje strane i da su ti razgovori svi sa početka nase veze kad nije bio siguran u nas da ćemo potrajati tako dugo i svu krivicu prenese na mene iako u dubini duše osjećam da nisma kriva počinjem da mislim da jesam, pa posle nisma sigurna dal sam ja krivac za sve il ne. Trpila sma to 2 godine ponekad je znao da kad nastane svađa oko toga da pošalje 50 zahtjeva drugim djevojkama kao da to namjerno uradi da mi bude jos lošije, pa sma odlučila da krenem uzvraćati istom mjerom. Svađe su bile prečeste smetalo mu je kada ja to uradim a sebe je opravdavao time da on to mora raditi jer bavi se poslom koji ima veze i sa zenama i kako treba klijente na taj nacin. Predlagala sam da napravi stranicu vezanu za taj posao a ne preko privatnog profila da to radi,odbijao je. Ja sam sve više i više postala ljubomorna. Sumnjala sam u sve ,u glavi sma razvijala film sta radi sa određenom djevojkom. Nekoliko puta smo kratkotrajno prekidali vezu tačnije on je prekidao jer je rekao da ga gušim ali ja bi svaki put ponovo započela sve na novo, pomirili bi se jer bi ja krenula da se javljam zovem jer nisma mogla bez njega. Zatim sve je to prestalo problemi sa drustvenim mrežama su nestali prestao je to raditi. Prije godinu dana prekinuo je sa mnom zbog svađe koja nema veze sa tim već nešto sasvim drugo. Ja sam molila za pomirenje rekao je da ga gušim i dalje da ne želi da nađem si novog dečka, kako zaslužujem bolje, znao je često da me izvrjeđa, najgore stvari da mi kaže tokom tog prekida kako bi prestala da zovem zatim mi je obećao jednom da ćemo možda uskoro da se vidimo kad se vrati sa puta ali da nije siguran i počela sam polako da se hladim od svega. Mnogo stvari me zabolilo pa sam izašla sa drugim na piće, ne zato što sam htjela već da pokušam dal mogu sa drugim ali nisma uspjela bol u meni je bio jak ali sa njim nisam imala nikakav kontakt tokom tog perioda i onda je on krenuo da se javlja meni tipa: šta se dogodilo zašto se više ne javljasi tako par puta. Ja mu priznam da sam bila sa drugim on me tu napadne kako sma mogla to je prevara za njega, iako nismo bili zajedno. I onda je krenuo da me moli za pomirenje, rekao je da je shvatio šta je uradio da je on za sve kriv obećao sve i svašta kako ce biti bolje ovaj put i ja pristanem na sve to al uz uslov da krene da radi na nasoj zajedničkoj buducnosti kako bi bila sigurna da je naša veza ozbiljna npr. Početak posle pomirenja je bio savršen , krenuo je i da radi na tom uslovu da sakuplja novac, i onda odjendom kreće njegova ljubomora kad sam vani sa prijateljicama, da umislja da ga varam jer kako kaže jendom sam već sa drugim bila, par puta hakira fb, traži dal ima nešto da radim iza leđa, ništa ne pronađe ali nastavi sa ljubomornim ispadima. Ja mu objašnjavala da to nije tako sve lijepo uz njega bila da mu nebi bilo loše jer sam kroz isto to prošla. I zadnji put mi je rekao da ako otkrije da ga varam da ce me ubiti i ja normalno preplašim se ,i kažem iako to ne radim to nije uredu, da će sutra možda za nešto drugo isto tako da prijeti i na šta on raskine vezu i kaže kako on to više ne može da mu je dosta svađa i mojih stezanja davljenja i gusenja iako ja nisam godinu dana napadala već on da ne može više da podnese prečeste svađe. I pored svega toga ja ne znam sta se desilo je li problem u meni ili u njemu , osjećam bol jer ga mnogo volim,sumnjam da ima nekoga sa strane jer mi je to glup razlog i počinje da mi vraća osjećaj nesigurnosti u sebe u njega iako nismo zajedno.. Razmišljam dal ću i u drugoj vezi isto to da radim, dal će isto da mi se događa, bojim se novih veza. Da li ja imam neki oblik poremećaja ili je riječ o posesivnosti ili nešto treće?
dzenan loncarevic pali me tvoje tjelo.mp4
U kontekstu teme iz naslova mislim da su tinejdžeri sa sve histeričnim hormonima što se privrženosti tiče na pravom tragu. Nadam se i dalje ali kako vreme prolazi nas odnos je sve gori i gori uprao zbog tih nekih izmisljenih stvari. Cesto mi je pricao o svojim proslim ljubavnim iskustvima sa devojkama sto mi u posetku nije mnogo smetalo ali kako je veza odmakla pocelo je da mi i smeta jer sam pocela da vidjam sve te devojke na raznim mestima na kojima smo izlazili, I pocela sam da budem nesigurna zasto me uvek vodi na mesta gde zna da ce sresti nekog od njih,.. Malo progledas kroz prste nevalja, malo pritegnes nevalja, dozvolis sex osecas se prodano, uskratis sex ti si loša osoba. Ocekivala sam da ce me odblokirati posle mojih silnih poruka i porazgovarati ali ona samo ignorise. Nikad drugi ne mogu znati sustinu i pravu istinu nekog odnosa, osim tog para. Jesam li posesivna ukoliko zelim da je samnom u vrijeme koje smo se dogovorili da ce biti? Ja sam musko imam devojku vec par godina nikad je nisam prevario ali ne mogu reci da necu.
[SVE TAJNE ELITNE PROSTITUCIJE Madam Željka za Blic: Ja samo volim luksuz|SJEME,SUDANSKA TRAVA,ULJANA ROTKVA,GORUŠICA,FACELIJA TRAVA PAŠNJAK|Oglasi dijaspora posao]
Post je objavljen 17.12.2018. u 21:30 sati.