Marketing
5 lakih načina kako doći do novca Zakonom privlačenja - Pronađite djevojku
[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Imaju li aerodromi regije LCC, cargo ili business alternativu?
Click here: 5 lakih načina kako doći do novca Zakonom privlačenja
Tu je opisao kako jedno kolo spojeno sa zemljom i jednim uzdignuto postavljenim, osciluje proizvodeći dva posebna i odvojena efekta. Ako smo svjesni da ono o čemu maštamo ne postoji i da se radi samo o idejama, time se obogaćujemo, što je slučaj i s gledateljima filma. U subotu, dana 09.
Zato elitna umjetnost nije mogla ni živjeti izvan krugova elita moći. Za vreme trajanja ovih radova, može doći do smanjenog pritiska i povremenog zamućenja vode.
[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Imaju li aerodromi regije LCC, cargo ili business alternativu? - Povratne informacije će građani dobijati u najkraćem mogućem roku bez potrebe ličnog dolaska u Gradsku upravu i ni jedan građanin neće biti uskraćen za informaciju iz komunalne sfere.
Sve češće slušamo o tome kako će mali aerodromi u krugu većih postati odlična alternativa. Čak štoviše neki od tih projekata su i prezentirani od lokalnih političara, a u neke se uložio i velik novac. Zasada ni jedna alternativa nije zaživjela, ali kako su sve češći istupi strukovne javnosti, političara, ali i najava investicija, ova analiza i te kako ima smisla, prvenstveno kroz sprječavanje daljnjeg nepotrebnog trošenja novca što je već desetljećima omiljena aktivnost lokalnih ali i nacionalnih političara regije. Imaju li najveći aerodromi regije alternativu? Prvo treba jasno naglasiti da današnji najveći aerodromi regije već imaju alternativu. Putnik će koristiti alternativni aerodrom ako potroši 2 do 3, neki čak i 4 sata putovanja automobilom, vlakom, autobusom ili nekim drugim prijevozom do obližnjeg aerodroma. Naravno, udaljenost u kilometrima pritom nije osnovni motivator ili demotivator potencijalnog putnika, jer nije isto putovati suvremenim autoputom prosječnom brzinom od 130 km, pri čemu u tri sata puta automobilom možete priječi i 400 km, ili istu kilometražu proputovati lokalnim loše održavanim cestama, za što treba 7 ili čak 8 sati. Na dužinu putovanja utječe i prijelaz granice poglavito u današnje vrijeme kada se na ulazak u EU čeka po sat vremena i više , eventualne redovne gužve na cestama i brzina prilaza samom aerodromu primjerice obilaznica do Bečkog aerodroma u špici je ekstremno zakrčena i potrebno je dodatnih pola sata da se prijeđe relativno kratak put od Bečkog Novog Mjesta gdje gužve počinju, do aerodroma. Uz to putnik će se radije odlučiti za alternativu ako ima jeftin, brz, jednostavan i frekvencijama čest prijevoz javnim sredstvima poput vlaka ili autobusa, posebno u slučaju linija od vlastitog grada direktno do terminala alternativnog aerodroma. Ovdje je veliku ulogu napravio GoOpti, kompanija specijalizirana za prijevoz putnika od kućnog praga do željenog aerodroma i nazad, a put se prilagođava putnikovim potrebama, uz minimalna ograničenja ekonomičnosti puta, tj. Ovu uslugu nude i neke druge kompanije, čak i sami aerodromi. U regiji ovu uslugu je prvi pokrenuo Niški aerodrom, koji osim usluge shuttlea iz do aerodroma, o čemu sam pisao prije par mjeseci. Putnik koji se odlučuje na alternativu, u prvom redu to čini radi bitno niže cijene karata iz alternativnog aerodroma nego iz onog u svom gradu. Upravo stoga je on vrlo osjetljiv na sveukupne troškove putovanja, pa će i te kako izračunati isplati li mu se put do alternativnog aerodroma. Naime, ukoliko je aerodromska karta za željenu destinaciju jeftinija 100 EUR nego iz vlastitog grada, a troškovi putovanja do alternativnog grada automobilom koštaju 150 EUR, putnik sigurno neće odabrati tu opciju. No, ako sa putnikom putuju još 4 osobe, onda je ušteda na kartama ukupno 500 EUR, a pošto su troškovi putovanja automobilom fiksni, onda takva grupa uštedi 350 EUR, što je za mnoge motivirajuće. Naravno, većina putnika za uštedu od 100-150 EUR neće si produžiti putovanje za 3-4 sata u jednom pravcu. Upravo stoga potencijalni putnik će jako paziti na to kolika je razdaljina do alternativnog aerodroma, koliko koštaju cestarine tunelarine, mostarine , koliki su troškovi parkirališta na aerodromu po danu, ili na long-term parkiralištima za više dana , te koliko će pritom dodatno potrošiti na hranu i piće. U slučaju prijevoza vlakom, autobusom ili GoOpti, putnik će paziti i na dodatno produžavanje putovanja radi mogućnosti kašnjenja javnog prijevoza, limitiranosti reda vožnje rijetko kada će javno prijevozno sredstvo idealno doći na planirani let , ima li potrebe za dodatnim putovanjem taxijem ili javnim gradskim prijevozom od stanice do aerodroma, ali i udobnost takvog putovanja. Uzmemo li sve to u obzir putnik u načelu vrlo često odabira aerodrome na sat i pola vožnje uvjetno rečeno do 200 km , često one do dva i pol sata vožnje 300 km , no nemalo puta i one unutar tri i pol sata vožnje 400 km , no u nekim slučajevima većih grupa putnici će charter autobusom ili drugim prijevoznim sredstvima posegnuti i 1000 km radi alternative. Tako je moja grupa od 25 ljudi putovala za Martinique preko Munchena 550 km , a za Tajvan preko Frankfurta 910 km , pri čemu smo do tamo putovali iznajmljenim autobusom, koji se vračao u Zagreb i došao ponovno po nas. Ukupna ušteda je za grupu bila preko 5. Upravo zato velik broj putnika iz regije putuje iz aerodroma koji imaju velik broj LCC linija, brojne chartere ili su im karte na legacy carririma jeftinije radi veće konkurencije i daleko većeg broja frekvencija. Na svim većim ili LCC aerodromima šire regije moguće je vidjeti velik broj registarskih pločica iz regije. U ovom momentu aerodromi regije imaju alternative u: LCC i cargo alternativa Iako će putnik odabrati aerodrom udaljen i 400 km od svog matičnog aerodroma radi jeftine LCC opcije, u načelu su LCC alternativni aerodromi do 150 km, a u tom slučaju nazivaju se imenom tog grada npr. Frankfurt Hahn, Brussels Cherleroi, Stockholm Skavsta. Tri aerodroma regije mogli bi imati svoje LCC alternative u krugu od oko 100-150 km. Batajnica je vojni aerodrom koji se nalazi 25 km sjeverozapadno od Beograda i 22 km od Aerodroma Nikola Tesla. Aerodrom je izgrađen 1951. U NATO bombardiranju 1999. Aerodrom ima dvije paralelne asfaltne piste, jednu dugu 2. Prilikom najave obnove piste na Tesli 2015. Ovo se trebalo desiti prošle godine, no očito su se ti planovi prolongirali na duže vrijeme. Vlast u Beogradu je 2011. Po njihovom planu do 2013. Iskreno ne znam koja je ideja od ove dvije Aviogenex kao LCC sa prastarim avionima ili Batajnica kao LCC zračna luka bila smješnija. Niz srpskih stručnjaka zagovaraju ovu ideju, a objavljen je i stanoviti elaborat koji opravdava isplativosti Batajnice kao cargo i LCC zračne luke. Dva su moguća modela osnivanja LCC zračne luke u blizini velike zračne luke. Ovo je primjer Londona koji je zbog nemogućnosti adekvatnog širenja Heathrowa otvorio još 5 zračnih luka od kojih su čak 3 LCC Luton, Stansted i Southend , dok Gatwick ima dobar dio prometa LCC. Drugi slučaj je kada drugi vlasnik operator, koncesionar želi privući dio prometa konkurentskog aerodroma i u tome vidi poslovnu mogućnost. Na taj način je Bratislava de facto postala alternativna LCC zračna luka Beča iako je 82 km od Beča i u drugoj državi. Vlasnik je poslovnom politikom, novim LCC prilagođenim terminalom i autobusnom povezanošću sa Bečom motivirao putnike i kompanije da koristi Bratislavu kao jeftiniju alternativu za Beč. Upravo radi toga je notorni nonsens da isti vlasnik Republika Srbija razmišlja o pretvaranju Batajnice u LCC i cargo terminal. Beograd je, u europskim okvirima, mala zračna luka, sa 4,9 milijuna putnika. Uz to postojeći terminal ima dovoljno kapaciteta za 7,5 milijuna putnika nakon nedavnih obnova i dogradnji. Uz minimalne investicije od tek 20-tak milijuna EUR u dogradnju C-konkursa, obnovu preostalih gateova A6-A10 i izgradnju trećeg kata, aerodrom bi imao kapacitet od čak 10 milijuna putnika. Daleko praktičnije, neusporedivo jeftinije i za promet Beograda daleko bolje bi bilo, nakon toga, napraviti terminal 3 koji bi bio dizajniran za LCC i charter promet sa jednostavnijim i jeftinijim operacijama. Batajnica bi odmah oduzela milijun putnika Beograda, u doglednoj budućnosti i više, smanjila bi cargo promet samog Beograda, bitno otežala transfer putnika koji bi dolazili konektiranim linijama do Beograda, a potom morali autobusima putovati do Batajnice i tamo loviti LCC ili chartere. Iako ovo nije institucijalna praksa, takvih putnika ipak ima npr. Montenegrom do Beograda, pa dalje Wizz Airom. Konačno, današnje LCC zračne luke propadaju, pa tako Hahn sa gotovo 3 miljuna LCC putnika i zavidnim cargo prometom na rubu je bankrota i vjerojatno će postati shopping centar. I ostale zračne luke sa pretežnim LCC prometom u vrlo su lošem financijskom stanju. Paris CDG je velika baza easyJeta, Norwegiana i Vuelinga; Rim Fiumicino Vuelinga, Ryanaira, Norwegiana; Beč je bazirao Eurowings, Niki i easyJet, Frankfurt je privukao Ryanairovu bazu, ali i letove drugih LCC. Čak štoviše Fraport, operator Frankfurta, je prodao svoj dio u Hahnu. U Bucharestu, aerodromu koji je bitno veći od Beograda 11 milijuna putnika , su 2012. Danas je BBU business aerodrom, sa prevelikom i neiskorištenom terminalnom zgradom i stajankom, a TAROM i ostale kompanije dio svoje flote tamo stacioniraju dok se ne upotrebljava. No, Rumunjske vlasti su ipak shvatile da je vrlo bitno, praktično, daleko jeftinije i za putnike bolje, sav legacy, cargo, charter i LCC promet prebaciti pod jedan krov, pa čak i da infrastruktura na bivšem LCC aerodromu, kao rudiment socrealizma, ostane neiskorištena. Letio sam iz Aurel Vlaicu nakon pretvaranja u business luku i doživljaj je vrlo nelagodan, gomila neiskorištenog prostora, no ovaj potez Rumunja je poslovno potpuno logičan. Još veći je nonsens plan za otvaranje aerodroma Morava. Do sada je potrošen ogroman novac, planira se potrošiti još 10 milijuna na potrebne dogradnje piste i opremanje terminala, a operiranje aerodroma i eventualne subvencije LCC bi koštale bar 2-3 milijuna EUR godišnje. Za aerodrom koji je doslovce u susjedstvu Beograda, koji će vrlo skoro sa Beogradom biti spojen autoputom i time ga približiti na manje od sat i pola vožnje. Sat i pola, zanemarivo za potencijalne turiste, ali i sve druge kategorije zrakoplovnih putnika. Čemu ovakvo nepotrebno trošenje novaca? Da se stvori LCC alternativa Beogradu, smanji beogradski promet, prihod i konkurentnost Tesle, te da se stvori još jedan gutač novaca, dugoročno neprofitabilna i nesamoodrživa Morava? Za one koji još uvijek nisu ubrali argument: Hahn i slične zračne luke su u debelom minusu i sa 3 milijuna LCC putnika i ozbiljnim cargo prometom. Argument da se terminal vrijedan 20 milijuna EUR već izgradio je nonsens u kontekstu da je potrebno investirati još bar 10, a vjerojatno i više da bi aerodrom postao operativan, te još 20-30 milijuna u idućih 10 godina za operiranje. Umjesto toga, aerodrom bi trebao veći dio zgrade prenamijeniti shopping centar, business centar, skladišni prostor, dvorana, iznajmiti , a manji dio zgrade pretvoriti u daleko manji terminal za generalnu avijaciju, business i manje putničke zrakoplove, koje postojeća pista i vrlo mala investicija u opremu može podnijeti bez velikih ulaganja i troškova daljeg operiranja. Za razliku od toga u Sloveniji je Cerklje, vojni aerodrom na samoj granici sa Hrvatskom, odlučila uz vojnu funkciju namijeniti i za civilni promet. Planovi da se na aerodromu pokrene civilni promet i to kao alternativa za puno preskupi Zagreb postoje već desetak godina. Aerodrom ni na koji način ne može preživjeti na skromnom broju potencijalnih putnika Dolenske Novo Mesto , no obzirom da je samo 47 km od Zagreba i to suvremenim autoputom vojska i civilne institucije Slovenije razvile su projekt Phoenix kojim planira razviti poslovnu zonu uz aerodrom, ali i suvremeni terminal za civilni promet. Aerodrom bi trebao biti LCC alternativa Zagrebu. Sa tom nakanom iskorišten je dio sredstava NATO-a koji je investirao 40 milijuna USD, te Republike Slovenije u visini 30 milijuna EUR. Aerodrom ima potpuno obnovljenu pistu od 2. Obzirom na to da Zagreba demotivira LCC, ovaj projekt bi, po uzoru na slične projekte u Europi, vrlo brzo i efikasno mogao privući LCC. Konačno ovaj aerodrom je u prvom redu NATO projekt i financira se iz vojnih izvora, pa samim time i loša profitabilnost LCC aerodroma nije prioritet, već samo dodatni izvor prihoda. Kako je Cerklje autoputom udaljeno od Ljubljane samo 98 km ono bi moglo biti i odlična alternativa za Ljubljanu, koja također nema razvojnu strategiju u privlačenju LCC. Više nego povoljno za alternativnu LCC zračnu luku. Uz to on je tek na 68 km od Graza, te 120 km od Zagreba, oba aerodroma koji ne motiviraju LCC. No, u međuvremenu, operiranje aerodroma preuzela je firma SHS koja kani tamo napraviti svoju bazu sa vrlo nadobudnim planovima, dočim ne vidim načina da u svojim planovima imaju ekspanziju koja bi privukla LCC putnike ova tri grada. No, bez obzira na to što je ovaj plan nerealan činjenica je da navedeni operater nema volje za privlačenje drugih prijevoznika, dočim će se profilirati neki drugi aerodrom Cerklje ili će se ovi aerodromi otvoriti za LCC , a tada je Maribor izgubio svoju šansu. Ostali aerodromi regije ili već jesu primarno LCC luke, ili su previše sezonalni, ili imaju premalo prometa da bi imali alternativu. Snovi pojedinih kvazi-stručnjaka da bi se u regiji mogli napraviti isključivo , vrlo su nerealni. Cjelokupan cargo promet svih aerodroma regije nije dostatan za otvaranje profitabilne cargo zračne luke. Samim time ni odljev dijela cargo prometa pojedine zračne luke uz LCC promet ne bi bio nimalo značajnog obujma ili dostatan prihod za anuliranje minusa koje stvaraju LCC. Business aerodromi Za razliku od LCC i cargo aerodroma, otvaranje poslovne zračne luke vrlo je jeftino jer može koristiti postojeću infrastrukturu bez bitnih investicija, a eventualne investicije moguće su u suradnji sa poslovnim partnerima koji iste koriste. Ovakvih poslovnih zračnih luka ima mnogo u Europi. U okolici Londona zračnih luka za poslovne i privatne avione ima desetak, a najpoznatiji business aerodromi Europe su Farnborough London , Oxford London , Biggin Hill London , RAF Northold London , Le Bourget Paris , Aurel Vlaicu Bucharest , Torrejón Madrid , Mandelieu Cannes , Braunschweig Hannover , Myachkovo Moskva , Ostafyevo Moskva , Monaco Heliport Monte Carlo. Ovi specijalizirani aerodromi daju ogromnu prednost poslovnim putnicima kroz brzinu, luksuz, diskreciju, te izoliranost. Naime, poslovni putnik sa vrlo dubokim džepom, se ne želi miješati sa običnim putnicima, želi brzo proći kroz terminal, te imati posebne uvjete koje mu ne omogućuju velike zračne luke. Na takvim aerodromima nudi se vrhunska usluga za velik novac. Pa tako prebogati poslovnjaci imaju vlastite hangare za svoje business avione u koje dolaze sa svojim automobilima i pod krovom u toploj i suhoj prostoriji bez očiju javnosti iz limuzine prelaze u avion. Često uz svoje hangare imaju i vlastite salone za sastanke, lože za odmor, apartmane, urede i slične prostore. Aerodromi nude usluge iznajmljivanja limuzina, kongresnih prostora, prevođenja, osoblja za iznajmljivanje posluge, kuhara, tajnica, vozača, osiguranja, čistačica, nosača isl. Osoblje aerodroma, ali i državne službe imigracija, policija, carina je vrlo predano i učinit će sve da putnik u tek par minuta na putu od aviona do par metara udaljene limuzine obavi sve formalnosti. Nemalo puta toleriraju se stvari koje se ni u ludilu ne bi tolerirale običnim putnicima na velikim aerodromima. Upravo radi toga poslovni putnik je voljan putovati više kilometara do takvog aerodroma jer će uštedjeti na pristupu aerodromu, parkiranju, te formalnostima. Tako je Farnborough udaljen 70, a Oxford čak 95 km od Londona. Konačno oni najbogatiji i najrazmaženiji iz centra grada dolaze helikopterima do svojih hangara sa business avionima. Ovi aerodromi osim business avijacije često imaju i generalnu avijaciju, te pilotske škole. Tako Oxford 35% prometa ima na pripadajućoj Oxford Aviation Academy, 10% na poslovnim letovima, te 55% na generalnoj, sportskoj, rekreativnoj i privatnoj avijaciji. Ipak još uvijek većina business prometa Europe ide preko posebno uređenih VIP terminala na velikim aerodromima gdje poslovni putnici imaju sav luksuz i brži prolaz kroz formalnosti. Takve VIP terminale u regiji ima Zagreb i Zadar, dok VIP i business salone i sadržaje ima većina velikih aerodroma regije. Takvi terminali omogućuju stanovite pogodnosti, no ipak ni izbliza uslugu, luksuz i brzinu kao business aerodromi. U Hrvatskoj je 2008. Aerodrom ima asfaltnu pistu dugačku 1. Varaždin je samo 85 km od Zagreba suvremenim autoputom oko 45 minuta , a iz nekih dijelova Zagreba brže se dođe do Varaždinskog aerodroma nego do Zagrebačkog. Osobno sam bio na prezentaciji projekta u kojem se govorilo kako će postojeći hangari biti pretvoreni u takve u kojima će putnici moći iz automobila u avion, te da će dio zgrade biti pretvoren u objekte za zadovoljavanje poslovnih putnika. Također se planiralo investirati 1,6 milijuna EUR u dodatne objekte i infrastrukturu aerodroma. Na pressici je prezentirana i tvrtka Winair, tada najjačeg varaždinskog poslovnjaka Davora Patafte, koja je dobila koncesiju za razvoj civilnog i poslovnog zrakoplovstva Aerodroma Varaždin. Winair je tada u floti imao poslovni mlažnjak Cessnu Citation CJ2+, Cessnu Skyhawk i helikopter Robinson. Prije tri mjeseca sam sletio na Varaždin u helikopteru i mogu reći da je aerodrom pust, a fascinantni objekti, stajanka i pista zjape prazni. U drugoj fazi projekta planiralo se investirati još 2,5 milijuna EUR u aerodrom, te flotu povećati na 5 poslovnih aviona, od čega bi jedan bio interkontinentalni, te dva helikoptera. Aerodrom je nudio policijsku i carinsku kontrolu, te niz poslovnih usluga. Nažalost, projekt je, nakon početnih građevinskih radova, 2011. Obzirom da je Čehok ove godine ponovno postao gradonačelnik Varaždina, možda će se ovaj projekt i ponovo pokrenuti. Prije tri mjeseca sam sletio na Varaždin u helikopteru i mogu reći da je aerodrom pust, a fascinantni objekti, stajanka i pista zjape prazni. Čista suprotnost promociji ambicioznog projekta. Ogromna šteta što se ovaj projekt nije realizirao. Portorož je sportsko-poslovni aerodrom. Tijekom godina rijetke redovne letove je imala Adrija, ali i Jat. Posljednji pokušaj redovnih letova bio je prije par godina kada je Jat trebalo letjeti iz Beograda i Rima za Portorož, kao i prošle godine kada je minijaturna firma Avex jednom tjedno povezivala Portorož sa Beogradom tijekom ljetne top sezone sa Sabbom 340. Portorož i danas ima ambicije povećati asfaltnu pistu sa sadašnjih 1. Prošle godine Portorož je imao 22. Portorož je na 110 km od Ljubljane autoputom, ali je i samo par desetaka kilometara od Trsta, Pule i Rijeke. Aerodrom već sada ima određene usluge poslovnjacima, no da bi postao ozbiljnija poslovna zračna luka morao bi investirati dodatan novac u takve usluge. Negativna strana je relativno skroman promet poslovnih aviona u Ljubljani i Trstu, te ipak malo prevelika udaljenost od Ljubljane. Vršac je aerodrom 85 km istočno od Beograda. Aerodrom ima betonsku pistu dugačku 1. Kompleks ima veliku stajanku, pet hangara jedan veliki , te zgradu sa učionicama i drugim objektima. JAT je u Vršcu imao pilotsku akademiju, a danas SMATSA u Vršcu ima Vazduhoplovnu akademiju koja školuje pilote i kontrolore leta, a na aerodromu ima baziranu flotu od 20 aviona Cessna 172S, 172N i 310T. Aerodrom ima opremu za noćno slijetanje. Unutar aerodrom postoji hotel sa 120 kreveta bivši JAT-ov hotel , restoran, Flight Club, sportska dvorana i kongresna sala sa 168 sjedala. SMATSA je najavila investiciju od 1,2 milijuna EUR za proširenje piste, te produljenje za 400 metara. Unutar aerodroma je i maitenance centar za održavanje lakih aviona. Uz neznatne investicije ovaj aerodrom može proširiti svoju djelatnost na usluživanje business aviona, prvenstveno iz Beograda, poglavito što osnovno financiranje aerodroma već vrši Akademija SMATSA-e, što bi bitno pojeftinilo business djelatnost. Jednako tako megalomanski projekt JAT-ove pilotske škole stvorio je pretjeran broj objekata koji bi se mogli prenamijeniti u objekte za poslovnjake i pilote. Velika negativna strana je činjenica da aerodrom nije povezan autoputom sa Beogradom, dočim put traje bitno više od sat vremena. Postojeći najveći aerodromi regije trenutno nemaju dovoljno dobru alternativu za LCC, cargo ili business promet. Nepotrebni, neracionalni i megalomanski projekti su oni Morave kao LCC i charter zračne luke, te Batajnice kao beogradske LCC i cargo zračne luke. Nerealan je i Portorož radi svoje pozicije i nedostatnih potencijala slovenskog poslovnog zrakoplovstva. No, istovremeno jednostavni i jeftini projekti mogli bi biti LCC zračne luke Maribor ili Cerklje Zagreb i Ljubljana , te poslovne zračne luke Varaždin Zagreb i Vršac Beograd. Ovi projekti mogli bi se ostvariti vrlo brzo, na postojećoj i zadovoljavajućoj infrastrukturi, sa neznatnim ulaganjima, te imaju ekonomskog rezona, prihvatljiv broj potencijalnih korisnika, te su samoodrživi. Za sve zainteresovane da najavim nova i neočekivana događanja na srpskoj vazduhoplovnoj sceni. Vezana i za Aerodroma Beograd i Aerodrom Morava. Narednih nekoliko nedelja će biti prelomne u ovoj dugoj priči. Ukoliko se ponude Aerodromima ostvare na način kako su prezentirane, mnoga pisanja na ovim komentarima će biti deplasirana i pogrešna. Usprkos tome svi ovde zajedno smo na ovaj ili onaj način doprineli ovim događanjima u najavi. Samo malo nam još treba, praktično su sitni procenti u igri. Ipak je vreme najbolji sudija. Tako česta rečenica u regiji. I stalno se nešto najavljuje, stalno su neki zainterani za otvaranje linija, investicije… pa nikako da se to desi. Na exYu čitamo bar dva put tjedno kako netko planira nešto otvoriti. Pa se ni 5% toga ne ostvari. Stoga… hajde da pričamo kad će biti nešto konkretno kad će se nešto otvarati i biti gotovo. Od planova, obečanja, pa čak i potpisanih sporazuma nema ništa. Nije li ono Vučić obečao prije dvije godine 3 milijuna EUR za Ponikve? I kolko od toga se ostvarilo? Sto se nervirate zbog gospodina Milicevic Vladimira on vodi svoju marketing kampanju, to mu nalazu poslovne obaveze, problem je samo ako zagrizete udicu. Profit je itekako bitan, inace njegova firma Ryan air to demonstrira godinama. Ako cemo se ugledati na njih kao avioprevoznika broj 1 u Evropi, mozemo dosta i nauciti. LCC kompanije svima objasnjavaju zasto su u ekspanziji. Imaju ponudu razdeljenu u vise kategorija, ne prisiljavaju putnike u naplati usluga koje nisu zeleli videti u svom aranzmanu, ali naplacaju sve — casu cesmovace ako treba. Takodje trude se saradjivati maksimalno sa turistickim agencijama, hotelima i renta car firmama. Internet online booking je u zadnje vreme cist profit, tako da ako hocete dobru poziciju na njihovoj internet prezentaciji debelo placate jer su oni sa visemilionskim pregledima, postali Brend kod svoje ciljne grupe. Ali kad dolaze na neki aerodromcic mogu zatraziti i subvencije ja bih to nazvao donacije , po neki HUB viska, prioritete u …… I tako onda dodje do nepredvidivog pada Wizz Air, zbog male km od Surcina do Morave i onoga sto Alen pokusava reci agresivne poslovne politike nepravedne konkurencije , mogu usmeravati svoje putnike na vise destinacija, a ne placaju takse dominatnim aerodromima postizu vrlo profitabilnu cenu karte, dok je za putnike ta cena karte niska, a i sta njih briga za aerodrome, avioprevoznike. U EU Air France je vec godinama poceo da se buni protiv takvih aerodroma i poslovanja, pa su odredili i penale za sporna poslovanja, sto se tice pocetnih investicija ogranicili su minimume i garancije. Mi nismo EU, i tacno koncesija ANT moze na drzavnom nivou smanjiti profit Ryan air ako ne osposobe Moravu sto pre, mada i ako zakasne nije lose posto je to bitka protiv Wizz Air. Ali dobro iskreno Vladimir Ryan air ne uslovljava nikoga, ko se u ovom poslu vidi na visegodisnjem nivou mora se opredeliti za velike igrace na trzistu. Sto se tice Nisa, npr, kad slete nije da ne placaju nista. Subvencije su subvencije, ali placaju se osnovni troskovi. Placa se tocenje goriva a toce ga, svaki put , placa se koriscenje piste, usluge zemaljskih sluzbi vatrogasne, hitne pomoci, keteringa, vozila za odledjivanje zimi , placa se koriscenje svetala na pisti nocu i pri smanjenoj vidljivosti. Postoje objavljena radna vremena aerodroma i aerodromskih sluzbi. Kontrola letenja obicno radi 24h, ali aerodromsko preduzece objavljuje svoja radna vremena. Ne radi se svaki dan po ceo dan, vec po nekoliko sati dnevno, i to 3-6 sati, u zavisnosti od planiranog saobracaja. Neko je u jednom od gornjih postova oko subvencija aerodromu napisao da u Nisu ima svaki zaposleni u aerodromskom preduzecu po 670 evra platu. Taj ocigledno ne zna da se osoblje placa po satnici, i u vreme otvorenosti aerodroma, i da su plate manje od polovine te sume. Inace, svaka cast za tekst. Informativan, i potkrepljen cinjenicama. Doduse, komentari se jesu malo otrgli kontroli, i razvila se diskusija o Moravi i Ponikvama iako je, kako rece autor, to samo manji deo teksta. Ali, u svakom slucaju, svi smo sad malo informisaniji i o tome, a mislim da nisam jedini koji je dosta naucio koliko iz teksta, toliko i iz komentara. Mada, potkrade se i poneka nebuloza u komentarima, ali svi smo ljudi, pa gresimo. I jos jedna stvar. Mozda Ponikve jesu strateski bolji od Morave, ali meteoroloski su na mnogo goroj poziciji. Jesen, prolece i pola zime su u oblacima, bez ILS tad tamo nema saobracaja. Morava i sama pati od toga sto je na mocvarnom terenu, pa im magla smanjuje broj sati otvorenosti u jesenjem i prolecnom periodu, ali mislim da su u boljem polozaju. Pozdrav autoru, i nastavite sa kvalitetnim tekstovima, pa makar svaki put bila ovakva rasprava u komntarima :-D Evo i po N-ti put. Ponikve: -ima pistu dovoljne širine i dužine -ima deo piste koji nije saniran, ali ako se sanira postaje izuzetno dugačka pista -ima malu, ali za početak dovoljnu aerodromsku zgradu. Za kasniji razvoj potrebna potpuno nova zgrada. Čak idu do otvorene svađe i opstrukcije. Nemaju trenutnu šansu jer su u političkoj blokadi od strane samog vlasnika. Blokadu koja se zbog ličnih animoziteta i istorijskih razloga ne može prekinuti. Nemaju trenutnu šansu sem ukoliko osnuju Aerodromsko Preduće i to u najskorije vreme radi negativnog uticaja ugovora o Koncesiji Aerodroma Beograd po ostale aerodrome na teritoriji Republike Srbije. PS Uska pista ne zahteva obuku pilota za jedan određeni aerodrom. Zahteva generalnu obuku za narrow runway operations. Tu obuku i kvalifikaciju poseduju svi piloti Wizzair i Ryanair jer obe kompanije svakodnevno lete Memingem u Nemačkoj koji je slican po širini piste kao Morava. PPS Za oba aerodroma su i Wizz i Ryan pokazali otvoreno interesovanje što je dostupno u medijima. Još nekoliko kompanija svetskog renomea su pokazali interesovanje, ali dok one to ne objave ostaje samo reč. PPPS Otvaranje jednog od ova dva aerodroma automatski svodi drugi aerodrom na nivo general aviation i small charter operations airport. Ne otvaranje bilo kog od ova dva aerodroma dovodi do 25-o godišnje blokade razvoja oba Aerodroma. I mislim da nam stvarno treba nova tema. Ako će ti aerodromi da poguraju regionalne ekonomije a hoće onda profitabilnost stvarno ne bi trebalo da nam bude zvezda vodilja. Mali regionalni aerodromi treba da predstavljaju neku vrstu državne pomoći svojim regionima a ne tobož mašine za pravljenje novca. U tome je sva mudrost. Jedini aerodrom u Srbiji koji ima smisla pominjati u kontekstu profita je BEG. Kod svih ostalih profitabilnost treba da bude daleko niže na listi prioriteta. Apsolutni diletantizam u komentarima se pokazuju kod komentatora koji po svaku cenu traži profit na aerodromima. Aerodrom je sasvim OK, ako genetiše prihod regiona ili Države. Ogromna većina Aerodroma je neprofitablina sama za sebe. Glupost je pozivati se na profit ili samoodrživost Aerodroma. Ni autobuska stanica u Čačku nije profitabilna i samoodrživa, kao ni železnička stanica u Užicu. Da li je neko pokrenuo priču da se zatvore ili ukinu subvencije koje lokalna samouprava plaća ovim dvoma preduzećima? Čist diletantizam i amterizam. Vladane, ovo je forum. O temi mozemo raspravljati svi, amateri i profesionalci. Kultura govora je jako bitna za diskusiju. Koji je razlog vaše histerije? Zbog čega vredjate sve ne istomišljenike uključujući one sa kojima pijete pivo?! Ovde raspravljamo o aerodromu, ne radi se o pitanju života i smrti. Uporedjujete autobusku stanicu sa aerodromom čiji su troškovi desetostruko veći u odnosu na promet putnika?! Vladimire potpisujem tvoj post u cijelosti, osim da Ponikve nemaju podršku lokalnih businessmena. No, pa bili smo tamo i vidjeli da imaju. Možda ne kao Morava ne znam jer tamo bio nisam , ali podršku imaju. No, stvarno nema nikakvog smisla uspoređivati autobusni kolodvor u Čačku, sa aerodromom ti bi rekao diletantizam. Naravno da Čačak mora imati autobusni kolodvor, kao osnovu transportne komunikacije cijele regije. No, aerodrom Morava je kao da Šarani 280 stanovnika, selo u okolici Čačka očekuju imati autobusni kolodvor veličine onog u Čačku. Pobogu, zar si stvarno usporedio autobusni kolodvora sa aerodromom? I da, zapravo je istina koju kaže Djape. Zašto stati uz Moravu i Ponikve? Zašto ne napraviti još 5-6 aerodroma pod istim izgovorima kao i kod Morave. Zašto ne napraviti i Kruševac da može primati 737 i A320? Isti kao i kod Morave. Alene, Nažalost osim Čajetine koja nema uticaj na Aerodrom Ponikve niti jedan drugi organ lokalne samouprave nije zainteresovan za Aerodrom. Pri tom, vlasnik Grad Užice blokira svaku inicijativu Rukovodstva Aerodroma. Autobuska stanica je subvencionisana. To je bila paralela sa Aerodromom. Ne mogu da verujem da ovde se ne čita napisano, već se izvlači iz konteksta. Ako svako koristi jedan pristup polemike, recimo subvencija, onda pravimo raspravu na osnovu tog parametra. Ali ako jedan uzima subvenciju, drugi uzima aerodrom, treći uzima pingvine karikiram , onda je to razgovor gluvog i nemog. Da pojasnim za one kojima nisam bio jasan. Ako lokalna samouprava odluči da subvencioniše prevoz ne može se opravdavati subvencija drumskog, a napadati subvencija vazdušnog saobraćaja. Količina novca je odluka lokalne samouprave. Primer, Čajetina ima godišnji budžet od 20 miliona evra i spremna je da deo budžeta potoproši na Aerodrom Ponikve. Grad Užice ih u tome onemogućava, a da pri tome ne ulaže ni minimum potrebnog u Ponikve. Grad Čačak i Grad Kraljevo imaju novac u budžetu i žele da ga ulože u Aerodrom Morava. Ko može da im zabrani kad se Aerodrom nalazi na teritoriji ova dva Grada? Ispada da bolje situaciju sa budžetom ova dva Grada znaju svi ovde na TangoSix, a da lokalne samouorave ne znaju. Da nije smešno bilo bi apsurdno. Ne izvlači se iz konteksta, nego je baš u kontekstu. Autobusnu stanicu ima svako omanje mjesto. Što je i normalno jer je to takav oblik transporta. Željezničku stanicu baš i nema svako mjesto, daleko je skuplja, pa je u nekim mjestima neisplativo dovlačiti željeznicu iako bi to bilo dobro za lokalno stanovništvo. Aerodrom, ima još bitno manje gradova jer je to vrlo skupo i bez obzira na lokalno stanovništvo isti se ne grade u svakom mjestašcu. I zato je ova usporedba krajnje neprimjerena i banalizira argument. To što netko ima novaca ne znači da pametno čini ako ga nepotrebno rasipa. A nekako sumnjam da ovi gradovi imaju viška novaca sa kojim ne znaju što bi. Moja iskustva dok sam bio tamo govore da jako puno toga trebaju i da imaju ozbiljan nedostatak novaca za elementarne potrebe. Bournemouthu ima promet manji nego 2005. I Southampton stagnira ima promet manji nego 2007. London ima 6 aerodroma koji su direktan produkt nemogućnosti širenja kapaciteta postojećih aerodroma. I brojni aerodromi u okolici Londona su produkt istog tog problema. Ne samo ova dva. Ima ih bar 15-tak uključujući i business, cargo, putničke… Ovo je stvarno uspoređivanje krušaka i jabuka. Uspoređivati Moravu sa okolicom Londona?!?!?!?!?! Evo ga i treći puta. Koliko puta ćemo se ponavljati. Analiza je pisana prije 7 godina kada su realnosti bile potpuno drugačije, zračni promet je bio u potpuno drugačijim okolnostima. Kako globalni, tako i lokalni. I za njih su odgovarali stručnjaci. Hoćemo li za pola sata još jednom ponoviti ovu tezu? Alene svaka vam čast Bravo koliko imate živaca i vremena obzirom na vaše aktivnosti i znanje da pokušate da urazumite i podučite amatere i lokalpatriote i palanačke intelektualce Ratomir Konstantinović. Došlo vreme da se svako razume u avijaciju ko u fudbal. Sa vašim autoritetom možda bi mogli da predložite da Tangosix uvede posebnu rubriku aerodromi puno se piše o njima a ne samo da se podvodi pod rubriku aviokompanije iako su neraskidivo vezani. Sve najbolje vam želim Alene, bravo na KONKRETNIM i DETALJNIM sugestijama. Dodao bih jos jednu. Ne znam da li je to moguće po propisima. Eto i meni opet sa ovog foruma par dobrih ideja za moj nevazduhoplovni posao. A oko subvencija bilo kome i dalje nisam ubedjen da je to prava stvar. Zamislite da neko tolike milione daje nekim talentovanim Čačaninima ili Dalmatincima ili kome god. A najvaznije, mladi bi prestali da se iseljavaju. Nije zdravo za jedno drustvo da nam je opšti cilj da živimo od prodaje preskupih kafa i piva pijanim turistima. Čačani će za godinu dana biti na Surčinu za 45min, brže nego iz nekih delova prestonice odakle imaju vezu za skoro 70 aerodroma u svetu. Vladimire, kao neko ko obozava vazduhoplovstvo, voleo bih da pored BEG i INI zazive i Kraljevo i Uzice, ali koliko je to realno u ovom momentu? Mislim da je u ovom momentu ovaj broj aerodroma realan a da drzava treba kao prioritet da nastavi da razvija putnu i zeleznicku infrastrukturu pre svega. Hvala svima koji ste svesno ili ne doprineli svojim komentarima promociji Morave. Bilo pozitivnim, bilo negativnim. Nismo ni sanjali da ćemo uspeti da privučemo ovoliku pažnju i kada smo razmisljali kako da to ostvarimo nije nam palo napamet da ce biti ovakav odziv. Rezultati ovih komentara su prevazišli sve naše nade i očekivanja, U svakom slučaju postigli smo ono što smo namerili. Što ne znači da ne nastavite sa komentarima. Imam utisak da je odluka o Moravi vec doneta. Pa hajde da budemo konstruktivni i da Grebicu i drugima iz tog tima pomognemo sa savetima i predlozima. Nisam ni vazduhoplovni ekspert a ni neki preterani entuzijasta ali sam puno putkvao po svetu pre svega avionom. Nikako nemojte da se orijentisete na putnike iz zapadnih zemalja. Vama treba klijentela iz slovenskih zemalja. Sta god svi mislili mi uopste nismo interesantni zapadnjacima. Ni nasi ćevapi ni rakija ni … Samo su pristojni kada nas preterano hvale. Koji motiv ima neko da obilazi Srbiju? Nemoj da se precenjujemo. Bez problema mogu da zamislim Ruse, Ukrajince, Poljake i ekipu kako sedaju u avion da bi obisli Sumadiju ili tamo kupili kucu i zemlju itd. Vama treba samo 1% tog trzista i vise ste nego uspeli. Da li ste se informisali kako prosecni putnik nalazi i kupuje kartu? Sta su mu motivi? Da li se tu pojavljuje LCC? Sajtovi najpopularniji u npr Nemackoj Rusiji itd… Ryan Air i WizzAir nisu jedini na ovom velikom svetu. Obratite paznju da aerodrom otvorite u pravom trenutku a to znaci posle neke krize. Sada ce jos malo tacno 10 godina od pocetka prosle krize. Sledeca bi trebala tu negde jos malo da naleti. Nikako subvencije LCCovima ili bilo kome. Subvencije ce vam stvoriti nerealnu sliku o vasoj atraktivnosti. Ako nema dovoljnl interesovanja radite jos vise i napornije i bolje da poboljsate ponudu. I LCCovi ili ko god ce vec doci sami. Zasto bi neko sa strane posetio centralnu Srbiju? Ja bi i to radim redovno, ali ja nisam Rus ili Englez ili Danac ili Poljak. Kada budete imali dovoljno odgovora na ovo pitanje i to iz raznih zemalja i drustvenih grupa u tin zemljama uspeh je garantovan. Zubara i banja ima i u npr Madjarskoj. Zasto bas centralna Srbija? Ako mi jos neka sugestija padne na pamet, eto mene opet…. Interesantna je NEKIM zapadnjacima. Može da bude interesantna i NEKIM sa istoka, ali ne iz istih razloga kao Tivat. Tivat je nekretnina na mediteranskoj obali, Šumadija je unutrašnjost. Može da bude interesantna Rusima radi verskog turizma. Svima ostalim i sa istoka i sa zapada Evrope, kao čista egzotika ili hedonizam. Zato se treba fokusirati na ciljne grupe, a ne na generalnu populaciju. Srbija ima šanse na kineskom tržištu, jer je komad Evrope za koji im ne trebaju vize, kakva god ta Evropa bila. Pri tome generalno vole roštilj i pečenu prasetinu. Što se tiče subvencija, subvencije daju svi za sve. Zašto je Apple išao u Irsku, zašto je Boing prebacio sedište u Čikago, zašto se gomila kompanija nabila u Shenzhen, itd. Ako se aerodrom desi, ne treba plakati nad prolivenim mlijekom, nego naravno da svi trebamo zasukati i pomoći. No, dax, jedna važna napomena. Bez subvencija ovaj aerodrom neće imati prometa. Budite u to sigurni. Kao što nije imao Niš, Tuzla, Osijek… kao što dan danas nema Mostar, Banja Luka, Maribor… U Hrvatskoj se subvencije rješavaju po načelu Hrvatska turistička zajednica 50%, lokalne turističke organizacije 50% županijske, gradske i općinske turističke zajednice, hoteli, hosteli, restorani…. I kod tih subvencija ekstemno je važno da se: 1. Postave pravila igre, ne samo da se daje novac. Nego: — koliko letova mora obaviti prijevoznik — da je linija cjelogodišnja, a ne sezonska — koliko ugovor traje nikako ne potpisivati na jednu sezonu, već na duži period, no na tome i LCC inzistiraju — koliko putnika garantira prevesti ovo nije neuobičajna praksa u Zapadnoj Europi i LCC pristaju na sito , te koji su penali ako se to ne ostvari — dodatno financijski pomoći nove kompanije i nove linije koje dolaze na aerodrom — dodatno financijski pomoći kompaniju koja bi bazirala avion na aerodrom to je više nego realno da bi se moglo desiti — dodatno financijski pomoći domaću kompaniju radi zapošljavanja vlastitih građana i plačanja poreza u vlastitoj državi 2. Postaviti strategiju razvoja aerodoma, tj. Postaviti strukturu troškova koji moraju biti što niži, a ne megalomanski krenuti, uz opciju nepotrebnog trošenja novaca kakva je tako česta pojava u Srbiji — smanjiti broj zaposlenih na minimum — maksimalno koristiti lokalne vatrogasce koji opslužuju aerodrom umjesto vlastite vatrogasne postrojbe — koristiti sve resurse lokalne zajednice npr. Osiječki aerodrom se vodi sa ukupno 38 ljudi 4. Maksimalno koordinirati sve službe koje mogu pripomoći aerodromu i dovesti potencijalne putnike lokalne turističke organizacije, promotivne agencije, poduzeća, gradske i distriktske vlasti i službe, nevladine organizacije, sportski klubovi, kulturne organizacije, hoteli… , te zajedno raditi na pokretanju linija i dovođenju turista. Iskoristit sve lokalne specifičnosti, pronači lokalnu nishu i realizirati baš svaku od njih. Pokusavamo urazumiti sagovornika cinjenicama. Vi sami sebe predstavljate u svakoj situaciji kad se obracate ako niste znali! Impulsivna reakcija sa predrasudama, zatim izvinjenja Alenu koji vas nigde nije uvredio zlonamernim bahatim recnikom govori o vasoj neostvarenoj poslovnoj licnosti. To sto ste sami mozda nepromisljeno napisali, jer ne mozete adekvatno odgovoriti na postavljena pitanja, zove se nesposobnost rukovodjenja. Mi vas jadne potkradamo, a vi nemate sredstva da se branite. Beograd sa budzetom 100 milijardi dinara, potkrada znacajno Cacak sa budzetom od 3. Svasta sam cuo, mada sa subvencijama sve je moguce. Po meni kad vec takvo svetsko cudo kao Morava pocne sa najavljenim konkurentskim radom, cisto sumnjam da u ANT rade patriotski nastrojeni menadzeri, samo ako su nestrucni nece vam odgovoriti pravom merom. Ipak su dovedene u pitanje ekonomije dva grada. Mozda je ipak pravi razlog sto nismo EU, pa se koriste rupe u propisima EU : A zapravo se pokrivaju ekonomskim razvojem regiona, milosrdnim ustupcima Ryan air. Ali opet kazem, ako ste vec toliko spremni za vase URA! Samo napred samo ipak se potpisite na tim studijama kad budu spremne za javnost. Pažljivo čitajući vaše komentare, pa nanovo autorski tekst, došao sam do jedinog pravog zaključka — ljubitelje vazduhoplovstva je teško ubediti da je aerodrom nepotreban, a avion ili helikopter skupo prevozno sredstvo. I kao vazduhoplovac nisam mogao da se otmem tom osećaju. Međutim, kao poznavalac metodologije pisanja naučnih radova i studija, moram priznati da mi je logika koju zastupa g-din Purger prihvatljivija i razumnija. Tesla izgubio putnika otvaranjem LCC a. Meni se, kao vazduhoplovcu i osobi koja bi žarko želela da Morava bude aktuelna i profitibilna, čini da ste svi propustili neke detalje ili se meni čine da su oni bitni, pa imam pitanja: 1. Nije mi jasno, g-dine Purger, zašto mislite da bi evropski turista izabrao put na a. Po meni, cilj tog aerodroma treba da bude organizacija letova ka dalekim destinacijama Hong Kong, Sydney, Perth, Washington, Rio, Havana… čime bi oni uzeli dobar deo putnika sa prostora Balkana i malo šire od većih evropskih aerodroma, naravno pod uslovom da su finansijski prihvatljiviji. Za opciju Cargo aerodroma sam dosta shvatio, ali ne i prihvatio. Osnova razvoja cargo aerodroma je privreda, trgovina i saradnja sa stranim investitorima što nije na zavidnom nivou. Ali i postojanje ostale transportne mreže železnica, auto-put, morsko-rečni saobraćaj… što a. Morava stavlja u dobru poziciju. Zašto mislite da opcino postojanje cargo terminala ne bi dovelo do profitabilnosti aerodroma? Pomenuta je Turska kao potencijalni investitor. Svi znaju da je njima interes, osim trgovinske razmene što ide u prilog cargo opciji aerodroma i razvoj njihovog turizma otvaranjem LCC linija ka njihovim turističkim destinacijama. Da ne pominjem versku povezanost sa Sandžačkim krajem koji niko nije uzeo u razmatranje, a za Tursku, uz Bosnu, je jedan od veoma bitnih evropskih regiona. Zašto mislite da takvi letovi, pa makar i sezonski ne bi stvorili profitabilniju situaciju za a. Možda, treba pomiriti stavove i reći: ono što je ekonomično u vazduholpovstvu ne znači da je prihvatljivo vazduholpovcu. Pozz Tako je Bojane, Morava otvara nova tržišta i mogućnosti. Niko nema ambiciju da sa Morave leti Etihad, Air France, BA,… Nama treba novo tržište koje donosi RA, WA, dakle LCC. Oni imaju svoju klijentelu na zapadu, koja kupi kartu, pa ode da vidi šta nudi Čačak, Kraljevo, Kragujevac,… Na nama je da ove ljude dovedemo u što većem broju. Ti si rekao u jednom komentaru, ono što mi nismo u nekoliko. Naravno da ne bi. No, to još uvijek ne znači da svakih 150 km treba biti aerodrom. Kao što rekoh a što ne bi na 10-20 ostalih aerodroma pokrenuli civilni promet po istom ključu. Po čemu je to Morava drugačija od Novi Sad, Vršac, Sjenica, Sombor i desetak drugih? Jel bi turista gledao balet u Čačku. Pa što se ne otvori Narodno pozorište u Čačku? Letovi iz Tesle za Sydney? Pa za Sydney ne leti ni Lufthansa, ni Air France, ni KLM, ni Iberia, ni Aeroflot… Qantas leti samo za London i ni jednu drugu destinaciju u Europi. Beograd bi bio druga destinacija u Europi za letove iz Sydneya. Malo nerealno… Rio, Perth, Havana? Bojim se da ovakva realnost i stvara projekte poput Morave. Napisao sam već 20 odgovora na to pitanje u komentarima uz ovu analizu. Ukratko, Beogradu se smanjuje broj putnika i linija nauštrp subvencioniranih linija u gubitaškoj Moravi. Što se ne bi uz Beogradski aerodrom napravilo ješ 3-4 privatna, pa da svaki ima po milijun putnika? Nema logike, zar ne? Cargo promet Srbije je vrlo skroman. Cargo promet prolazi ogromnu krizu u svijetu. Nimalo nije realno da bi Morava mogla imati cargo letove, pa čak ni legacy carriere sa A320 ili 737 koji dio prtljažnika koriste za cargo. Turska će svoje turiste dobiti i preko Beograda. Oni ni iz Niša nemaju letova za turiste, pa ni iz muslimanske Tuzle. Mislite da bi iz Morave to bilo realno? No, ni prvi ni zadnji projekt na koji će se bacit novac. Čačak nema balet, ali ima Guču koja postaje popularna hedonistička destinacija. Ima banje i ima manastire. Kada kažem Čačak, mislim i na Kraljevo i ceo taj kraj. Novi Sad je od aerodroma Nikola Tesla manje od 80 km. Nezavisno od Morave, voleo bih kada mi mogao da pročitam neku analizu, koliko putnika je npr. I bilo bi više nego priglupo raditi Narodno Pozorište u Čačku, eto tu se slažemo. Nema to smisla radi 20-tak turista tjedno koji bi pogledali balet, zar ne? E pa identična je stvar sa aerodromom. Kao što se Narodno pozorište ne radi u svakom mjestu, tako se ni aerodrom ne radi na svakih 160 km. Samo plastična usporedba i ništa drugo. Novi Sad je od Tesle 82 km. U zrakoplovnim realacijama 82 km i 160 je apsolutno ista stvar. Sve je to u razmaku koji je prihvatljiv autoputom, naravno i nema potrebe izgradnje drugog aerodroma. Za Novi Sad bi vrijedili apsolutno svi argumenti kao i za Moravu, zar ne, uz to što je broj stanovnika daleko veći, industrija cargo neusporedivo veća, broj turista je veći… O utjecaju Tuzle na Sarajevo sam pisao nekoliko puta na Tango 6, pa imate priliku pročitati. Upravo je to odličan primjer. I ne samo da je putnike zbog Tuzle izgubilo samo Sarajevo, nego i Zagreb, Beograd, Osijek i Banja Luka, poglavito od strane onih putnika koji gravitiraju tim aerodromima, a sada imaju alternativu u Tuzli Istočna Hrvatska, Zapadna Srbija, Sjeverna Bosna. Za letove koji su subvencionirani ogromnim sredstvima od lokalne zajednice, na aerodromu koji bez tih subvencija ne bi imao putnika kao što ih prije subvencija i nije imao. Kad se uzima udaljenost u obzir, treba imati na umu i kuda taj put autoput ide. Iz NS do Surčina ne prolazi kroz zakrčeni dio Beograda i ide skoro pa direktno na aerodrom. Takođe, skoro da se ne nalazi na koridoru koji turci koriste tokom ljetnih odmora i praznika. S druge strane, većina drugih destinacija koje se pominju u ovoj analizi trebaju proći preko Bubanj Potoka i kroz grad Beograd i preko Gezele da se stigne do aerodroma. To ponekad zna oduzeti nekoliko sati ja sam jednom izgubio 2 sata bez Bubanj Potoka. Takođe, to što ima aerodrom, ne znači da svima odgovaraju linije koje vode sa njega. Možda sa drugog aerodroma odgovaraju druge linije pa tako grade sinergetsku prednost a ne da jedan drugom otimaju putnike. Primjer: kako je Tuzla-Malme mogla oteti putnike Banjaluci? U suštini, Banja Luka je u povašćenom položaju… Niko joj ne može oteti putnike :- Apsolutno treba uzeti i ostale uvjete na putu, to i pište u članku, zar ne BB? Dat je primjer gužvi, lokalnog zagušenja kod Bečkog aerodroma… No, novi autoput iz Čačka će ići dirketno na Surćin, dakle također će potpuno izbječi sve beogradske gužve i zastoje. Ovaj primjer koji navodite oduzima putnike Banja Luci iz dva osnova: 1. Smanjuje mogućnosti iste ili slične linije iz Banja Luke za tako što sada Banja Luka mora izdvojiti daleko veća sredstva, ne samo radi privlačenja kompanija, nego i anuliranja navika putnika već uhodane linije. Smanjuje broj konektiranih putnika iz Banja Luke preko Beograda za Stockholm i Copenhagen. Alene, na temu Tuzle, koja poslednjih godina ostvaruje rast i za prvih 8 meseci imala preko 350. Sarajevo je u istom periodu imalo rast od 14%. Beograd je imao rast od 33%. Osijek ima neki minimalni rast, ali se radi o malim brojevima. Jedini ko je imao pad je Banja Luka, ali oni imaju tako zanemarljiv broj putnika 20-30 hiljada godišnje da bi se moglo govoriti o uticajima. Koliko iz Tuzle lete oni koji bi inače leteli sa drugih aerodroma, tradicionalnim kompanijama? Koliko lete oni koji inače ne bi putovali, ili bi putovali autobusima? Napisao sam analizu oko toga koliko LCC preuzimaju putnika drugim aerodromima, legacy avio kompanijama, koliko stvaraju novih putnika kada je karta jeftina pripadnik dijaspore ne dolazi kući samo 1-2 puta godišnje nego bitno češće , a koliko preuzima putnika autobusima, vlakovima i automobilima. Tu ništa sporno nije. U tom kontesktu apsolutno morate prihvatiti činjenicu da je Tuzlin rast i direktan razlog manjeg iako još uvijek vrlo dobrog rasta Sarajeva. Ovo za Osijek niste u pravu, ovogodišnji rast nije minimalan, iako, naravno, nije ni izbliza na razini rasta Tuzle. I ovdje Tuzla ima direktan utjecaj. Apsolutno se slažemo da je Tuzla fascinantan primjer. No, isto tako je činjenica da i sa tim prometom aerodrom nije profitabilan i bez subvencija ne bi mogao opstati. Jednako tako postoji rizik naglog odlaska Wizz Aira ako se subvencije prekinu, te problema ako Wizz Air propadne u ratu sa Ryanairom. Što onda sa svom opremom u koju se investiralo, ljudima, materijalima, objektima? Nemojmo se zavaravati, ne bi Tuzla bila prvi aerodrom koji bi propao preko noči radi tako čega. Takvih primjera u Europi ima više desetaka. BiH na samo 150 km oko Sarajeva ima 4 aerodroma. I zato je samo jedan profitabilan i to ne baš nešto mnogo , a ostala tri gutaju ozbiljan novac lokalne zajednice. To je trebalo bitno pametnije napraviti. No, eto… A oni bi ih gradili još. Trebinje i Bihać za sada, ali kako su krenuli možda još koji… Zašto ne? Pa 10 je okrugla brojka mislim da to treba biti cilj. Svako mjestašce jedan aerodrom. Postovani, ISO Drzava subvencionisala? Evo i mene je subvencionisala kada sam primao decji dodatak. Dobar rekao bih, sada ja placam porez da bi drzava neko drugo dete subvencionisala. Nije svaka subvencija losa. Cak i da je bude, a nije o tome rec znamo svi dobro. Svi prisutni Pitanje Morave nije samo Cacak, Kraljevo, Kragujevac…. Gospodo to je veliki deo Srbije. Ivanjica, Raska, Novi Pazar, Sjenica, Prijepolje, Priboj, Nova Varos, Tutin, Guca…. Da li su i oni stanovnici Srbije? Samo Novi Pazar sa okolinom 2008. Gospodo ne zameram ako ne poznajete Srbiju, ali…. Ne zamerajte ni Vi nama koji je poznajemo. Pozdrav Kada smo pre vise godina pokrenuli priču Niša, da budem precizan negde 2006-2007, argumenti od istih nivoa vlasti u Državi protiv Niša su identičnim današnjim protiv Morave. Obzirom da Niš radi normalno, uvećava broj putnika i širi obim poslovanja, koji je zaključak? Da smo poslušali sve dobronamerne danas bi Niš bio zapušten i zarastao u travu bez ijednog putnika. Kao što je Morava dan danas. Sreća da ih nismo poslušali. Gospodine Grebić, ja sam kontradiktoran? Prilaz je investicija jednaka 10+ milijuna koliko još nedostaje Moravi? Vladimire, od mene nisi čuo riječ protiv Niša. Niški potencijali i oni Morave su neusporedivi. Isto tako nije isto otvoriti drugi, ili nakon toga treći, četvrti… aerodrom u Srbiji. Drugi je bio više nego nužnost, i bio je logičan u Nišu. Treći nije nužnost, ali bi imao smisla. Ali ne u Moravi, nego u Ponikvama. Nije mi nikako jasno kako ovdje možemo govoriti o lokalnom interesu. Zrakoplovstvo je strateška gospodarska grana koja mora, ali mora biti dirigirana od strane države. Niški nije od Beograda 160 km, zar ne? Vladimire, nonsens je imati tri aerodroma na potezu od malo više od 200 km, tj. Morava se može kvalitetno opslužiti iz Beograda i Niša, poglavito kada se dovrši autoput do Surćina. Pazi dobro, ne do Beograda, nego do Surćina, do samog aerodroma. Niste vi Alene kontradiktorni ali vaše lobiranje za Ponikve sada već postaje neprijatno za čitanje. To jest, ne mogu da se odlučim da li je osećaj više neprijatan dok gledam sa kakvom upornošću odričete bilo kakav potencijal Moravi, ili dok gledam kako se brukate sa svojim kreativnim procenama udaljenosti i vremena vožnje između gradova u Srbiji. Da ste barem neki diletant pa da čovek i razume što tako postavljate stvari kada su u pitanju Ponikve i Morava. Ali pošto diletant niste onda je možda bolje i da ne razumem iz kojih razloga tako otvoreno lobirate za jedan od ova dva aerodroma, ignorišete sve što mu ne ide u prilog i čak frizirate neke podatke kako bi mu išli u prilog. Ma nema apsolutno nikakvog logiranja za Ponikve, samo razumno razmišljanje. Ja sa Ponikvama nemam baš nikakav kontakt, bio sam tamo sudionik panela i baš ništa više. Nakon toga se nisam čuo ni sa kime od njih, ni sa aerodromom, ni sa turističkom organizacijom, ni sa pripadnicima vlasti. Ali baš ni jedan jedini puta. Od Ponikva, lokalne vlasti ili ikog drugog nikada nisam dobio niti novac niti ikakve druge protuusluge. Ni u minimalnom iznosu. Niti sam tražio, niti bih prihvatio. Ja ne lobiram za Ponikve ni na koji način. Samo zagovaram logiku i reacionane argumente. Apsolutno ne friziram nikakve podatke. Iznesene činjenice ja lako provijeriti. A to u ovom vašem pamfletu nisam primjetio. Vaše procene udaljenosti i vremena vožnje između različitih tačaka u Srbiji naprosto nisu tačne i onaj ko ih uzme za ozbiljno može samo da zakasni na svoj let ili pogine pri pokušaju da se na srpskim putevima kreće brzinom od 180 kmh. Možete vi te procene nazivati činjenicama do prekosutra, one to naprosto nisu. Što se tiče pamfleta, mogu vam reći jednu stvar: vi niste Sv. Antun pa da svaka vaša reč ima biti u kamen uklesana kao jedina istina koja postoji. Dali ste sebi za pravo da donosite konačan sud o tome koliko jedna zemlja treba da ima aerodroma i koji bi to aerodromi trebalo da budu a koji nemaju nikakvo pravo da postoje. Da bih taj vaš sud uzeo ozbiljno, voleo bih da vidim koliko vas je zemalja do sada unajmilo da im donesete takav sud i zatim postupilo po vašim preporukama. Kojoj ste zemlji ili regiji projektovali strategiju razvoja komercijalnog vazdušnog saobraćaja, pa da možemo reći da svako ko se ne slaže sa vama piše pamflete? Ponoviću još jednom: to što niste diletant kao 99% korisnika interneta u ovoj regiji, ne čini vas a priori otpornim na iznošenje pristrasnih sudova, netačnih podataka i smehotresnih procena kilometraže. U Srbiji sam bar 10 puta godišnje, vozio sam te puteve više desetaka puta. Znam dobro što znači taj put, kakve su gužvetine od Lastinog kompleksa do Bežanijske Kose dobar dio dana. Nemalo puta sam vozio do Kragujevca, Vrnjačke Banje, pa i dalje. Znam koliko vremena mi treba, ovisno o dobu dana. Da put od Kragujevca do Beograda traje i tri sata a ne traje , Srbija si ne može dozvoliti treći aerodrom na tom potezu. Posebno nakon izgradnje autoputa Čačak-Surćin, kada će put trajati vrlo kratko. Puno premalo potencijala, nepotrebna investicija. Naravno da nisam Sv. Antun, daleko od toga. Bože me sačuvaj da sam ikada tako što pomislio. No, poprilično toga znam i do sada sam jako mnogo toga predvidio. Nedajem ja sebi nikakvo pravo, no moj posao jest da analiziram trendove u zrakoplovstvu. To činim ovdje na Tango 6, to činim za mnoge avio kompanije, aerodrome, druge medije i ministarstva. Moja biografija je javna, objavljena je više puta, pa i na Tango 6 i možete vidjeti kolike kompanije i zemlje su me do sada angažirale. A možete li mi Vi reći, ix, tko ste Vi i koje su Vaše profesionalne reference? Pa da znam što Vama daje kredibilitet da se postavljate iznad mene i drugih, te donosite sudove o nečijim ekspertizama i autoritativno postavljate stavove što ja ne činim u raspravama. Ja se ne postavljam iznad vas i nije mi nikakav problem da kažem da o komercijalnom vazduhoplovstvu znam znatno manje od vas. Ili od Vladimira, na primer. Ali ja nisam taj koji na ovom blogu već mesecima favorizuje jedan aerodrom u Srbiji dok drugom odriče bilo kakav potencijal i odbija da uvaži bilo kakav argument koji tom isključivom stavu ne ide u prilog. Ja nemam profesionalne reference da donosim takve sudove — pa ih stoga i ne donosim. U isto vreme, nisu mi potrebne neke posebne reference da bih prepoznao vaše otvoreno lobiranje u korist jednog aerodroma. Vi ste taj koji je doneo svoj sud o tome šta Srbiji treba a šta joj ne treba, i tu nastupa moje pravo da vas ljubazno zamolim za neke reference na osnovu kojih tako nastupate. Nemam baš nikakog razloga favorizirat nekoga jer u tome nemam baš, ali baš nikakvog intresa. Iznosim i branim svoje stavove. Nema dalje od toga. O ova dva aerodroma pisao sam samo jednom komparativno i o Ponikvama još jednom u kontstu gluposti političara. Ni sada nisam pisao o tome, nego je Morava bila samo manji dio jedne daleko šire teme. U ovom članku stvarno najmanje bitan dio. Kako onda ako sam u godinu i pola pisao dva puta o ova dva aerodroma onda mjesecima favoriziram nešto? Da rezimiramo: Morava i Ponikve nisu ništa bitno u mojoj zoni interesa. Dva minijaturna nebitna aerodroma. Daleko više pozornosti posvetit ću ostalih 25 aerodroma regije, a za one najveće od njih ću posvetiti bar 200 puta više interesa nego za ova dva wannabe aerodroma. Bit ću sada jako grub, ali iskreno oni su na dnu ljestvice interesa svakog tko se bavi zrakoplovstvom, jer zapravo nisu ništa. Ništa bitno i tek bi možda nešto mogli biti. U ovom momentu nisu čak ni blizu onoga što je Banja Luka, Maribor ili Osijek. Sigurno si nitko neće rušiti reputaciju na nečem toliko malom i nebitnom, što bi tek za neko vrijeme možda moglo postati vrlo malo bitno. Moje reference su poznate. I moj stav je poznat. Temelji se na činjenicama i argumentima. Jednako tako je jasno da se ne temlji na interesima, lokalpatriotizmu ili na nekom drugom razlogu. Za razliku od svih onih koji iz pripadnosti tom kraju, poslovnim interesima ili političkim razlozima nisu objektivni, nego vrlo subjektivni. To što sam objektivan ne znači i da sam u pravu. Ali u svakom slučaju moja perspektiva je potpuno drugačija nego od bilo koga tko je iz Srbije ili radi u nekoj firmi koja ima intersu u jedno, drugom ili trećem aerodromu. A vi sad vidite. Možete me prozvati i crvenim i crnim i ljubičastim vragom. Nadjenuti mi epitet koji god želite. Nemalo puta sam bio i četnik i ustaša u svega par dana. Kada god nekome nije odgovoralo to što sam napisao. Ha, bože sveti… tu nema pomoći. Naši ljudi kada nemaju argumenata onda obično ljepe etipete i pokušavaju na osobnom nivou diskreditirati osobe. Dragi Alene, ako je verovati merenjima koja je vršila vojska, dovoljno je da se skloni ograda i opa, sleću 737-300 i A319. Problem je širina, ali i to je izvodljivo, bar po Vladimirovim pričama. Dakle investicija, skoro pa 0 Slovima: NULA! Inače, nekoliko mojih komentara nisam našao, pošto iste šaljem sa telefona, pa bude teško propratiti sve. Šta je sporno ako Morava propadne, vojska dobija obnovljenu pistu, rekonstruisane infrastrukturne objekte. Studiju konverzije vojnog aerodroma Lađevci u MEŠOVITI, je pisalo preko 20 autora. Za ovu studiju se može reći da je baš opsirna, 300 i više strana A4 materijala 3. Hvala Vam na divnoj promociji, u ime privrednika grada Čačka, sve vas pozivam na otvaranje Morave. Za datum otvaranja, ćete saznati na vreme ;- Biće to jedan od najboljih aerodroma u ovom delu Evrope, siguran sam. Pod određenim uvjetima 737 i A320 mogu slijetati na pistu usku 30 metara. No to ne mogu svi piloti, za to treba posebna dozvola. No, vlast u Srbiji se očito sa time ne slaže kada tvrdi da se ista mora proširiti. Neko lokalno pravilo ili drugi razlozi stvarno ne znam. Ako vi mislite da avion može sletjeti samo zato što ima pistu i stajanku, te praznu zgradu, onda ste u ozbijlnoj zabludi. Napisao sam Vam u jednom od komentara što sve treba aerodromu da bi mogao ospluživati zrakoplove od velikog broja vozila, preko vatrogasne zaštite, komunikacije, bodičeka, check-ina, sortirnice prtljage, carga, svih kompjuterskih i inih sustava, navigacije… 1. Što ako Morava propadne? I potroši se nekoliko desetaka milijuna EUR pritom? A niz ljudi bi dobivao neko vrijeme plaču da igraju pasijans. A ništa, ne bi bilo prvi puta, zar ne? Dobro, puno ljudi je pisalo i puno stranica je napisano… I? Imam stav o tome kada se pište puno stranica. Vidio sam sličnu analizu za jedan drugi aerodrom pa su u uvodnom dijelu pisali o povijesti zrakoplovstva Srbije. Štivo na 40 stranica. Ako ništa drugo ona je iz 2010. Napisao sam i na to odgovor zašto je zastarjela, što su bile realnosti prije 7 godina i koliko su se one izmjenile. Hvala puno na pozivu. U našim krajevima sve je uvijek najbolje. I svi su najbolji. Bit će da će Morava za 2-3 godine preskočiti Beograd i po kvalieti i po broju putnika. Koja je svrha ponavljanja svih ovih teza? Alene nema potrebe da se ljutite. Ako ja kažem da ste vi iz nekog razloga odlučili da Srbiji trebaju Ponikve jer imaju lep potencijal, a Morava joj ne treba jer nije i nikada neće imati bilo kakav potencijal, to nije nikakva etiketa. Ja to kažem jer ste vi tako odlučili i tako ste se postavili, i to može da zaključi svako ko redovno posećuje ovaj blog. Uz to, nisam rekao da generalno favorizujete Ponikve ispred svih ostalih aerodroma već da ih favorizujete u odnosu na Moravu. Jedino se za Moravu nikada ništa neće preokrenuti i stoga Srbija ne treba na nju bacati pare. I to kaže isti onaj Alen koji smatra — a ja se potpuno slažem — da profit ne sme biti jedino merilo u vazduhoplovstvu i da država u njega treba ulagati onako kao što se nekada ulagalo u železnicu. Ne radi profita već radi regionalnog razvoja. Zbog toga bih voleo da vidim da li ste nekoj drugoj vladi — bilo državnoj bilo regionalnoj — izradili sličnu analizu i dali zvaničnu procenu o tome koji aerodromi im imaju perspektivu a koje treba pretvoriti u krumpirišta kako se država ne bi izlagala nepotrebnim troškovima. Ovo što ste pročitali ovdje o Moravi je manji dio jedne šire analize, koja nije rađena za Vladu nego za Tango 6. Da oba ta aerodroma su trenutno nebitna. I ako se razviju jedan od njih, teško oba oni će biti relativno mali. To sam i napisao zato što ste mi imputirali da su ova dva aerodroma moja zona interesa. Pisao sam o njima jednom kao dio šire analize 8 minijatunih aerodroma, a oni su bili oko 15% tog članka , te o Ponikvama još jednom kao gluposti politike. I ovaj članka nije o Moravi nego je ona 10-tak % širek članka. Ne pišem o njima konstantno, čak ne pišem o njima ni često, pa ne bi rekao niti rijetko, nego vrlo rijetko, niti su mi preokupacija. To sam jasno rekao, to se i može provjeriti 2. Srbiji u ovom momentu realno ne treba treći aerodrom, no on bi dobro došao. Četvrti ni u ludilu. Ako usporedimo Moravu i Ponikve, logičniji odabir je ovaj drugi. Da, profitabilnost ne smije biti osnovni kriterij u zrakoplovstvu. Ali još manje smije biti nerazumno trošenje sredstava, resursa i potencijala. I u kulturi ne smije biti kriterij profitabilnost, upravo suprotno, ali to ne znači da bi Čačak trebao imati stalni baletni ansambl, operu i dramu, tj. Da stavimo činjenice na sto. Alen piše iz svog ugla, sa informacijama koje poseduje. Poštujem njegov pogled, ali se ne slažem sa njim potpuno. Takozvani ISO, zastupa demagogiju koja služi jedino da onemogući razmišljanje o posledicama Koncesije Aerodroma Beograd i opcijama koje još uvek postoje da se posledice Koncesije ublaže ili spreče. Alen se predstavio kao što svaki normalna i kulturan čovek na svetu radi. Takozvani ISO se nije predstavio. Čak ni nakon nekoliko direktnih poziva. Jer ukoliko se predstavi videće svi ljudi ovde koju stranu i koju ideju zastupa. Drugim rečima za čiji racun sprovodi ovde opstrukciju. Srećom u komentare su se uključili ključni ljudi koji stoje iza projekta Aerodroma Morava. Ljudi koji misle svojom glavom, za svoj kraj, za svoje sugrađane. A ne misle za Kompanije koje se bore oko Koncesije Aerodroma Beograd pri tome uslovljavajući Srbiju da bukvalno zatvori svoje civilno Vazduhoplovtsvo u narednih 25 godina. Prosudite sami kakav ko ima interes i kome taj interes donosi nesagledivu prednost i profit. Manite se politike Vladimire, Pa zar mislite da nama nije dosta losih poslovanja, hocete primer loseg poslovanja Air Srbije, njihovog stranog menadzmenta? Dali su svakom zaposlenom mogucnost dovodjenja 8 osoba godisnje koji ce karte u bilo kom pravcu placati samo 30% od vazece cene karte. To je klasican damping cena koju ce pokrivat gubitak iz? To ima smisla samo za menadzere, oni svoje targete ostvaruju i debelo naplacuju, navodno unistavaju konkurenciju na vise kvartala, medjutim posle takvog debalansa celo trziste trpi nagle skokove koje menadzment ne moze instant predvideti, u prevodu sve postaje visoko rizicno. Evo vas par ovde, udruzili ste se, sto ne iznesete neke relevantne cinjenice, vec me zatrpavate polu informacijama i krajnje — Alfa plam drzava subvencionisala — Metalac drzava subvencionisala — Aerodrom Konstantin Veliki drzava subvencionisala Ako je ovo tacno Koliki to profit pravi Jovance Micic? Ja mangup nisam, privatnik jesam vec duze godina i uvek se zapitam cemu ovo vodi? Cak ne pripisujem krivicu vladi, vec strucnom osoblju kako to dolikuje. U normalnim zemljama ako nemas uspeha, sve teze dobijas sansu. Samo ovde je takodje problem utvrditi uspeh! Da se razumemo, slobodno pravite sta hocete, kao sto rece Alen nece biti prvi, poslednj put. Pokusao sam dobiti relevantne odgovore, sto se mene tice nisam dobio, od ovoga nemam neke velike koristi i vidim nepozeljan sam, rasprava se sve vise udaljava od ozbiljne teme. Nastavicu sa citanjem Alenovih vesti posto covek se trudi da zaokupi paznju interesantnim pogledima na aktuelna desavanja, vi Vladimire koliko vidim okupljate strucan tim, zelim vam sve najbolje ali morate nauciti malo o ekonomiji, povratna informacija u nasem piramidalnom drustvu u danasnje vreme vredi zlata Svako dobro i dovidjenja TZV ISO, Vidite da demagogija nema prolaz kada naiđe na ljude sa stavom i idejom. Oduvaše Vas ljudi iz Čačka što i nije bilo teško jer ne razlikujete osnovne pojmove, kao prihod i zarada. Ili ste namerno zanemarili razliku da bi spinovali? I Vama svako dobro i doviđenja, očito da Vaša demagogija ovde ne pije vodu. Uostalom do sada najsvrsishodnine što ste napisali je ovo Vaše doviđenja. Ode čovek, a da ni ime svoje ne napisa! Kompjuteraš, Hvala na brizi za moju sigurnost. Mogao je ISO kao i svi anonimni da objavi svoje komentare i da da svoj sud. No nije, On je ušao u polemike sa ljudima ovde na T6, a to i po IT standardu zahteva osnovno poznavanje sagovornika. Kao ne IT stručnjak kažem Vam da za 15 minuta ovde može da se objave sve IP adrese svih ljudi koji komentarišu. Pa šta s tim? Jel živimo u SSSR ili Nemačkoj kasnih 30-ih godina prošlog veka? Nadam se da niste i Vi jedan od onih koji zastupaju hrabar napad iz rova interneta! E moj Vladimire samo sebe zakopavate, ja sam jedno shvatio u razgovoru sa vama, ekomomiju povrsno razumete. Ne brukajte se bez potrebe, gospodin Grebic nije uracunao tacne rashode, u tome jeste veliki problem. Namerno, mozda nedostatak koncentracije stvarno ne znam, ali je velika greska…. Evo vidim ima ljudi iz IT struke, niste svesni sta nam sve nova tehnologija omogucava. U modernom poslovanju vrlo brzo ce se ustanoviti glavni uzrok greske, bez znanja operatera. Kao sto znate i avioni sve vise otklanjaju mogucnost ljudske greske, samo sto je takva tehnologija trenutno nedostupna pojedinim korisnicima. Ali dobro vi kazete oduvan sam, s ovim komentarom vreme je da odleprsam Pa, Vladimire, ja sam upravo suprotno. Nalazim se medju ljudima koji zele da internet bude bezbedniji za sve. A najveci problem mi predstavljaju ljudi koji razmisljaju kao vi, iako se u jednom delu slazem sa vama. Pritom ste pokazali elementarno nepoznavanje IT struke. Za manje od 15 minuta zlonamerna osoba moze da upadne u T6, uzme sve IP adrese, pokrade svima identitete i napravi stetu ogromnih razmera, pritom da ga prakticno nikad ne nadju. Isto tako pitate da li zivimo u vreme SSSRa ili nacisticke Nemacke. Te dve drzave su male bebe naspram onoga sto imamo danas! T6 i svim komenatorima se izvinjavam zbog ovakvog skretanja sa teme. Vladimire koji ja to točni interes imam? Jesam li ikada i eura primio za pisanje na Tango 6, ili od bilo koga u Srbiji ili regiji? Jesam li na ikoji način financiran ili pomognut od bilo koga u Srbiji ili regiji? Nikada nisam dao da me se plati, uvuče u logističke grupe ili da me se kupi. Iskreno očekujem ozbiljnu ispriku. Istovremeno tebe diskreditira položaj u Ryanairu jer zastupaš interese firme u kojoj radiš već dugi niz godina. Ta firma živi upravo na minijaturnim i očajnim aerodromčićima, u blizini velikih, koje muze i ucjenjuje. Znaš da te cijenim i to jako, ali objektivan nikako ne možeš biti i interes u ovome imaš. Internet jest medij na kome se predumijeva anonimnost. Želi li netko predstaviti se to je njegova stvar. No, nije uobičajno da to čini. I nema baš nikakvog načina da ga na tako nešto prisiliš. Čak nije ni pristojno tako što na forumskoj debati. Uzmete knjigu iz nekog premeta i pročitate je od korice do korice. Kada završite, imate nekakav divan osećaj — sve znate! Onda sednete da radite zadatke ili u realnom svetu — krenete da se bavite poslom. Posle par sati shvatite da nemate pojma. Da ste šuplji na sve strane i da ne znate gde se nalazite. Onda, nakon više meseci vrednog grejanja stolice, počinjete da shvatate neke stvari, dovoljno da položite ispit i da pojmite koliko još uvek ne znate. Problem je što većina ljudi stane posle pročitane knjige i misle da su najpametniji. Popnu se na brdašce i misle da su na krovu sveta, a da su svi ostali ispod njih. Takvi su obično i najglasniji, a danas ih imamo svuda na rukovodećim mestima. Za njihovu sigurnost ne treba da brineš, znaju da se brinu o sebi, uostalom — ovo je Srbija, a ne Istočna Nemačka! Pljuju po onima koji suviše razmišljaju, dva puta mere, a jednom seku, oprezni su. Prozivaju druge što su nepristojni i ne predstavljaju se, a njihovi komentari odišu kulturom i manirima. Ako i padneš, bitno je da brzo ustaneš. Ako i izgubiš milione prilikom pada, nije bitno, nisu tvoji. Najgore je što takvima to stvarno i prolazi! Ako projekat propadne, oni se uvek i izvuku. Jedan zida aerodrom zbog Guče, drugi zbog 150 turista atomske banje, treći jer je Morava centar Srbije. A mogu i smederevci i šerpe da se lakše izvoze. Uostalom, šta je gradu i lokalnim privrednicima da izdvoje dva miliona evra godišnje nakon početnih investicija , kada će im prihodi porasti za četiri doduše, ne profit, ali znaju oni razliku, ovi drugi ne znaju. Momci, ja vam od srca želim sve najbolje sa projektom aerodroma Morava! Da se vratite na ovaj forum za 5 godina i da svima nama velegradskim momcima s pravom sve natrljate u lice. Da su vam biznis planovi tačni iako su oni nepotrebni pravim hazarderima i da od tog projekta ne profitira samo Rajaner i par privrednika i političara, već zaista i obična raja koja to i plaća; tj. Da procveta taj kraj kao nekad, da se povrati industrija, da mladi ne idu u Beograd i dalje u beli svet, nego da u sreći i izobilju podižu decu tu, u Srbiji. Da jedemo zdravu hranu iz Srbije i gledamo prenos finala LŠ sa nekim našim timom na Ei Niš televizoru. Da pohapsite hohštaplere koji su nas doveli ovde gde smo sad, što muljaju i bogate se na tuđ račun, kao ovi što upravo zatvaraju Paraćinsku fabriku stakla, ruše zgradu Ikarbusa na Novom Beogradu doduše, šta vas briga za Beograd , a nedavno su elegantno uništili industriju u Rakovici i svugde drugde. To vam najiskrenije želim, bez trunčice sarkazma. Verovatno ste Vi, ISO, Purger veći stručnjaci, od projektanata Mašinoprojekta, koji verovatno uz Energoprojekt, jedini imaju licencu za projektovanje i izgradnju aerodroma. Znamo mi šta je rizik, ali ako ne otvorimo Moravu, sigurno nećemo uspeti! Kamatne stope su trenutno najniže u poslednjih ko zna koliko godina. To vrlo dobro zna Đorđe Đukić, član guvernerskog saveta NBJ. Imam prijatelja koji za sebe govori da nije iz Beograda, on je samo rođen na Dorćolu. Za Paraćinsku fabriku stakla, Ikarbus i Rakovicu pitajte velegradsku decu koja vode državu. I predsednik vlade i predsednik republike su iz Beograda. To što opisujete kao obrazac ponašanja Čačana možete sresti svuda u svetu. Godpodine ISO, Vi ste zluradi! Država je tek počela da subvencioniše domaće firme, u iznosu kao strane. I to Vam smeta! Država je uzimala kredite i plaćala strane firme po 10. Pa zar nije normalno da se podstiču domaće firme. Država je platila za izgradnju krova, sve ostalo Metalac. Te dve firme su zaslužile mnogo vaće subvencije od 10. Ja opet ponavljam, pustite nas da pogresimo, pa nam se onda smejte. Bez rizika nema dobitka. Mi nismo hazarderi, već ozbiljni ljudi koji postuju struku. Za mišljenje pitamo eksperte, a ne entuzijaste. Kada nas nešto boli idemo kod lekara, ne kod medicinske sestre. Ako se studijom dokaže da je to promašaj, OK. Ako ne, guramo do kraja. Studija je rekla svoje, sada je ostalo da mi, na pravi način izguramo do kraja, sa pravim MENADŽMENTOM. U suprotnom smo ugasili. Još nešto treba reći, dragi ISO, Te subvencije postoje kao podrška domaćim firmama, praktično od 2016. Drugim rečima, mešate babe i žabe, sve u cilju da se stekne privid, da se koristite činjenicama. Zemlje u kojima je preko 20% stanovništva skoncentrisana u jednom gradu, ne može dovoljno brzo da se razvija primeri su sledeće zemlje: Turska, Meksiko, Srbija, Grčka, Mađarska,… To je analiza koju sam čuo od Turaka! U cilju decentralizacije, izgradimo Moravu! Pa nije on vlasnik. Čovjek radi gdje može i ko mu ponudi normalne uslove. To, da li će RA da leti za Moravu ili ne, Vladimira ne stavlja u sukob interesa. Treba pronaći način koji najmanje boli. Bitno je da li narod tog kraja hoće da ima aerodrom i koliko to košta i kakve benefite donosi. Znate onu anegdotu kada je vlasnik fabrike obuće poslao dva svoja savjetnika u neku afričku zemlju? Jedan ga zove i kaže: Joj, gazda, pa ovdje svi hodaju bosi, ništa od posla… A drugi zove u roku od minuta i sav ushićen: Gazda, odmah pravimo fabriku ovjde, pa niko nema cipela… Stvar je da istu stvar različiti ljudi različito vide. Gospodine Grebić, Mašinoprojekt je građevinska firma, tj. Oni sigurno znaju izraditi aerodrom, što ja ne znam, niti bi se ikada petljao u taj posao. Ali koliko ja ne znam o izgradnji aerodroma, oni ne znaju o zrakoplovnom businessu. Ako su oni sudjelovali u analizi naravno da su napravili istu toliko pozitivnom da dobe taj posao i počnu graditi ili konzultirati u izrgadnji. To siguno nije neovisna analiza. To bi bio teški diletantizam. K tome još pridodajte zaposlenike iz Ryanaira koji i te kako imaju interes dobivati subvencije u neposrednom susjedstvu Beograda, te ljude iz turizma, kojima je naravno u interesu imati aerodrom ako će ga netko drugi plačati i slušat ćete samo superlative o budućem aerodromu. Kao što rekoh, diletantizam. Vladimir radi u Ryanairu već mnogo godina, nije samo pilot. I sudjelovao je ispred firme u lobiranju projekata poput Niša, Ponikva, pa eto i Morave, ali i šire u regiji. Dakle, svakako štiti interese firme u kojoj mu je jedan od poslova skautsko lobiranje. I samim time niti je nevisan, niti bez interesa, te je ozbiljno diskreditiran u ekspertizi i objektivnosti. Iztvini ISO, zaboravih da ti kažem, Metalac iz Goirnjeg Milanovca se ubi od posla praveći šerpe! Alfa plam iz Vranja, pravi štorete. PROFIT Alfa plama pre par godina je bio 10. Koja bi analiza to pokazala? Pa ko nema smederevac i šerpu u kući? Jedna firma u Kovinu proizvodi sardine! Ko je lud da kupi te sardine? Banke, nisu htele da im daju kredit. Risk menadžeri su se pravili pametni. Sada im ljube pete, da rade sa njima! Jedan ugledni biznismen je rekao, ne može menadžer protiv preduzetnika! Zato Vas velegradske momke molim, da pustite nas seljake, da se rastrčimo ko Jovanče Micić, po belome svetu, pa šta nam Bog da! To da je ona došla od seljaka i radnika, od lokalnih privrednika, vlasti i opozicije ne znači da je dobra. Takvu inicijativu trebala bi pratiti ozbiljna stručna analiza i tim stručnjaka, a ne seljaka, lokalnih poslovnjaka, radnika, vlasti i opozicije. Malo oni znaju o zrakoplovnom businessu. U stvari ne znaju malo, znaju ništa. I upravo u tom neznanju misle da nešto znaju. Ja malo znam o poljoprivredi, prozvodnji sardina, banjama, pa niti ne sudjelujem u takvim analizama potencijala, niti pomažem pokretanja poljoprivrednih dobara ili proizvodnje sardina. A u ovom slučaju govorimo o višemilijunskom iznosu. Ne od par stotina tisuća EUR. Nego više milijuna, pa i desetaka milijuna EUR. Novaca kojem tom kraju i Srbiji ozbiljno fale. ISO dakle da onda niko nista ne radi i ne proba u zivotu. Danas je Turisticka organizacija Cacka organizovala sastanak stranog tur-operatora i direktora banje Gornja Trepca. Specijalna banja takozvana atomska banja za neke bolesti najbolja u Evropi. Po recima prisutnih kada bi radila Morava 10 km udaljena sutra bi 150 stranih turista bilo u toj banji. Divim se iskreno ovolikom trudu, hajde ljudi da organizujemo panel da skupimo ekonomiste i strucnjake svih potrebnih profila da razjasnimo treba li Srbiji Morava i Ponikve. Ne isplati se ni posejati njivu, ni asfalt se ne isplati. Studija koja je rekla DA postoji uradjena 2010. Na osnovu nje su uradjeni objekti i deo infrastrukturnih radova na Moravi. A uz to stvarno mislim da bi studija koja je napravljena 2010. Za vašu informaciju zračni promet se korijenito mijenja svakih 5 godina. Još prošle godine Lufthansa i Etihad su bili najgori neprijatelji, danas najbliži saveznici. LCC su još uvijek bili relativno mali prijevoznici, danas su u top 10 europskih prijeznika, Ryanair na poziciji 1 easyJet 5. Transport ima direktan uticaj na pojedinačnu mobilnost i dostupnost bližih i udaljenijih oblasti, ali zbog svog značajnog uticaja na racionalno korišćenje vremena utiče i na kvalitet života ljudi u širem smislu. Interes ulaganja u transportni sektor prvenstveno je usmjeren na stimulaciju: 1. Očuvanja i razvoja manje razvijenih ili nerazvijenih područja u zemlji. Dobra transportna integracija u međunarodnim ovkirima imaće stimulativni efekat na privredu Republike Srbije. Inicijativa jedinica lokalne samouprave da o svom trošku preuzmu, razvijaju i održavaju infrastrukturu za opštu i poslovnu avijaciju, ukoliko procene i pokažu da za to imaju potrebe, interesa i sredstva. U ciju podsticanja regionalnog razvoja, privlačenja stranih investicija i uspostavljanja regionalne povezanosti vazdušnim putem — razvijaće se mreža regionalnih aerodroma. Toliko o transparentnosti sa danasnjim prisutnim tehnologijama. Evo i ja cu izvuci prvi pasus sa interneta koji objasnjava nesto! Nekoliko godina kasnije, sa malo više sati provedenih na upravljanju projektima, sa malo više pročitanih stranica na ovu temu, prilično sam siguran u postojanje barem jednog uzroka za neuspeh projekata. Iniciranje projekata bez ozbiljnije analize o mogućnostima za ostvarivanje željenog rezultata, često vodi neuspehu u ostvarivanju ciljeva projekata. Studija izvodljivosti, analiza mogućnosti, studija opravdanosti su različiti nazivi za jednu te istu kategoriju, ta kategorija predstavlja propusnicu za prolazak projekta iz iniciranja u planiranje i realizaciju Studija izvodljivosti u ovom članku ću koristiti ovaj naziv procenjuje šanse za uspeh ostvarivanja ciljeva projekta, uzimajući u obzir trenutnu situaciju, okruženje, tehničko-tehnološke faktore, poslovno-organizacione faktore, troškove, potencijalne benefite. Ovaj dokument služi menadžmentu kompanije, ili finansijeru nekog projekta da donese finalnu odluku da li želi ili ne želi da investira u projekat. Opšte je poznato da postoji opasna bolest i u vrlo razvijenim sistemima, koja se manifestuje stihiskim donošenjem odluka o investiranju u projekte, bez valjane procene da li je to zaista pametna odluka. Posledice ove bolesti obično budu otkazivanje projekta uz uzaludno potrošene resurse, interpersonalni konflikti, demotivacija zaposlenih, i nepoverenje u procenama budućnih projektnih poduhvata. Sadržaj studije izvdljivosti varira u zavisnosti od složenosti projektnih ciljeva, i složenosti njegove realizacije. Nekada ovaj dokument sadrži na desetine poglavlja i stotine stranica, a nekada stane na svega nekoliko stranica. Bez obzira na obim u broju stranica, postoji nekoliko pitanja na koja Studija izvodljivosti mora da obezbedi odgovor: — Kakva je trenutna situacija vezana za problem ideju koji realizacijom projekta želimo da rešimo? Kreatori studija izvdljivosti trebalo bi da znaju da cilj studije nije da impresioniraju menadžment ili finansijera, već da je to prilika da objasne šta je to što projekat donosi, i koji su zahtevi i uslovi da bi se uspešno ostvarili ciljevi projekta. ISO, hteo je reći da mi studiju imamo. Kakva je, takva je! Uzgred, studiju je platila USAID, izradio Mašinoprojekt, za naručioca Kraljevo! Studiju su uradili tadašnji autoriteti! Sada jedna zanimljiva činjenica: Cilj nam je oko 300. Gradovi u okruženju treba da plate 2. Pri tome se promet pružaoca zurističkih usluga poveća 100%, primer Niš! U Čačku, Kraljevu, Kragujevcu, je obim stomatoloških usluga, na primer 5. Pa da li se isplati da grad uloži u aerodrom, samo na ovom primeru. Stranih turista u Čačku, trenutno je na primer 5. ISO, o čemu ti pričaš? Pa da su se braća Rajt, držala tvojih načela, mi sada ne bi pričali o aerodromima, već o tome kako se potkivaju konji! Biznis je rizik i kocka! Koliko je puta propao, pre nego što je uspeo? Ajde ti lepo bavi se teorijom, a mi ćemo kako smo naumili. Izvinjavam se gospodine Grebicu u kojoj skoli ste ucili da racunate profit, ako mi spominjete od potrosenih 200 do 500 eur sve racunate kao zaradu? Skrenucu vam paznju profit je jedino poreska osnovica u ovom slucaju za drzavu, a pitanje je koliko u ceni proizvoda prema potrosacu ima ciste zarade prodavca, proizvodjaca proizvoda. Obicno je to 20% sve ukupno od krajnje cene. Cak ako je u pitanju siva ekonomija onda je to 50% ako izbacujete proizvod na trziste kao fabrika. Idemo dalje sto se tice uspesnih fabrika ako vas drzava subvencionise moze postati 70%, samo ako nastavite sa nerealnim finansijskim izvestajima, tacnije ne ulazete u odrzavanje, modernizaciju masina, ne obnovite subvencije drzave za plate zaposlenih, logistiku na godisnjem nivou taj procenat za uspesnu fabriku ce preci u gubitak na godisnjem nivou. U ovim podacima koje iznosite ima logike, samo posto je to visoko rizicna investicija polozite n. Izmedju ostalog ako su to relevantni podaci gde su u svemu ovome privatni investitori? Mozda te turisticke agencije, stomatoloske ordinacije moze im se ponuditi ucesce, procenat od vase dobiti na visegodisnjem nivou? Glavno pitanje drzava ce subvencionisati plate zaposlenih na aerodromu, LCC kompaniju, mozda HUB-ove za kargo, novi terminal i pistu? Koliko u procentima dobija Ministarstvo odbrane? Ja se drzim proracuna, naravno da ce problema biti, neocekivanih reakcija trzista, ali gledam da ne izgubim kao Ikar zivot, vec poletim kao braca Rajt. Da, eto doznali smo da studija postoji. Baš šteta što nije javno objavljena. Za tako veliku investiciju mislim da bi bilo civilizacijski i demokratski elementarno da se objavi javnosti. Istoj onoj koja će plačati desetke milijuna novaca za investiciju i operiranje u idućih mnogo godina. I da, nije na tebi Vladimire, da ju distribuiraš, iako nadam se da se ne skriva kao zmija noge. Pa te eto, molim, jer ne znam gdje da je pronađem ili zatražim, da mi na mail pošalješ konakt onog tko ju je naručio i u čijem je vlasništvu, pa da njega pitam za studiju radi buduće članaka namjenjenog samo Moravi. Unaprije hvala na pomoći. Zaradili su zemljoradnici, država, trgovci suvenirima, turistički radnici, zubari, frizeri,… Čoveče, za toliko je smanjen deficit! Da li znate da je na 18 km od Morave industrijska zona za strane investitore u Čačku? Tu bi trebalo da se zaposli 4000~7000 ljudi. To je korist koja se ne može finansijski iskazati! Školu sam učio u jednoj od najboljih gimnazija u zemlji, Čačanskoj, a fakultet mašinski u Beogradu. Završio isti za 4 godine i 3 meseca. Fakultet traje 5 godina. Školstvo je svima besplatno, samo su neki džaba išli u školu! Uffff, naslušao sam se ja tih vojnih i državnih tajni koje se ne smiju objaviti iako se radi o javnom dobru. Eto i podaci o koncesiji Aerodroma Beograd su državna tajna. I dobar dio ugovora oko Air Serbie je državna tajna. Teško izdvojiti iz studije vojni segment. OK, hvala, pokušat ću pitat da se dostavi. Do tada moram samo pretpostaviti da je dokument zastario 2010. Zaprepascen sam nekim stvarima, posebno kad je rec o decentralizaciji vlasti. Ako neki zamisljaju Beogradski pasaluk kao centralnu figuru u vlasti onda se grdno varaju. U vlasti sede predstavnici svih regiona, zasto dolazi do gubitka tacne povratne informacije? Jedino logicno je da neko ne daje tacne povratne informacije. Taj famozni porez i preusmeravanje sredstava je sporno? Vrlo jednostavno nek vam transparentno objasne predstavnici regiona. Magicno pitanje ko je investirao u regionalne puteve, tacnije odakle su distrikti, regioni, opstine dobili pare? Garancije na te investicije? Plan povracaja ulozenih visegodisnjih sredstava, barem opravdanost sa vecim dobrom. Jordane vi racunate skoro trecinu Srbije kao potencijalne distrikte za aerodrom Morava, sto i nije problem zaista. Ali treba da se zapitate koliko je u km zapravo cela trenutna Srbija mala. Isto tako realno je u proracunu ukalkulisati prosecnu potrosacku korpu svakog distrikta. Primer cu dati Zlatibor, po njihovim statistikama trenutna posecenost je 20000 gostiju, pozivaju se na statisticki podatak iz 2143 lezaja, rast 3,6% i najavljuju usmerenost njihove ponude na Nemacko, Rusko, Holandsko, Rumunsko trziste. Trenutne cene na Zlatiboru su skoro iste kao u Beogradu, zadnjih godina uglavnom vecina su bili gosti sa radnim odnosom iz regiona Beograda, Crne Gore. Kvalitet usluge je vise orijentisan visoj ekonomskoj klasi, ali daleko ispod svetskih standarda. Pitanje je koliko district Zlatibor tacno ima koristi od takvog poslovanja? Zamolio bih da elaborirate, posto nema adekvatne usluge za ekonmsku moc tog distrikta osim opstine Cajetina. Ako stignete napisite korist i drzave Srbije. I tu dolazimo do krucijalnog pitanja. Treba li Srbiji 3. Za toliko nema mjesta. I koji je onda 3. Znači ovdje ljudi nemaju prihvatljivu alternativu kao što je imaju u Moravi — taj aerodrom će manje naštetiti Beogradu nego onaj u Moravi — Ponikve će preuzimati putnike i iz BiH i Crne Gore koji nemaju dovoljno dobru opciju — Ponikve već sada imaju sređenog operatera i nemaju problema sa vlasničko-pravnim odnosima A 4 aerodroma u krugu 150 km nemaju nikavog smisla. Još manje smisla imaju dva aerodroma na potezu 90-tak km i to u kraju koji je malen, siromašan i ima limitirane potencijale. Bez imalo dvojbe dva aerodroma su glupost, jedan ima smisla, ali onda onaj u Ponikvama jest i apsolutno jest neusporedivo bolji odabir. ISO, Lađevci su jednostavno na takvom mestu da im gravitira trećina Srbije. U Srbiji je radi nesređenog poreskog sistema i sive ekonomije jako teško odrediti potrošačku korpu. Generalno, Šumadija je bogatija nego južna Srbija. Što se tiče Zlatibora, da li je on sam po sebi dovoljan za Ponikve? Sa 20000 gostiju i rastom od 4% godišnje? Pored Zlatiborskog, mogle bi da budu interesantne za Moravički, eventualno za deo Raškog okruga. Teško da će neko iz Kragujevca da ide za Ponikve. Zlatibor je od Lađevaca nekih 100 km, tako da je Morava bolja opcija za Zlatibor nego Beograd i Niš. Morava je bolja opcija za Kopaonik nego Niš. Morava je na 40 km od Guče, festivala koji godišnje poseti preko 600 hiljada ljudi. Lađevci su aktivan vojni aerodrom, tako da su određena ulaganja neophodna bez obzira na civilni saobraćaj. Lađevci su klimatski povoljniji za zimske letove. Autoput za Crnu Goru ide preko Požege, to je trenutno 60 km od Lađevaca, nakon što autoput zameni one krivine u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, biće dosta manje. Morava će biti 20 km sa autoputa za Crnu Goru koridor 11. Takođe, za autoput koji će povezati Preljinu i Kruševac postoje konktretni planovi. Za autoput koji bi povezao Beograd i Sarajevo ne postoje i pitanje je da li će se ići na Vardište koliko god bi to po mom mišljenju bila najbolja opcija. Ponikve su boljka opcija za istočni deo Republike Srpske, ali da se ne zavaravamo, u istočnom delu Republike Srpske, pored Istočnog Sarajeva sa 70 hiljada ljudi, jedina opština sa preko 20 hiljada stanovnika je Trebinje. Bijeljinu i Zvornik ne računam, Surčin im je bliži. Kao alternativa za Sarajevo, Tuzla je i dalje bliža ne samo kilometarski, nego i srcu. Jordane hajde da ostavimo demagogiju, pristrasnosti sa strane. U raspravu unesemo malo vise cinjenica Alen vam spominje strane vec dokazane studije u praksi, za razdaljine manje od 4 sata voznje 50% ljudi se odlucuje za ostale vidove transporta, ne koriste avionski! To su ljudi sa standardom za sezonska, vansezonska putovanja aviotransportom. Ljudi koji imaju standard jedino za sezonska putovanja u stanju su prevaljivati vise km samo ako im se uklapa u budzet. Dakle vasi podaci sa blizinom u km, uopste nisu relevantni pokazatelji. Dakle ODLUCUJE SAMO POVOLJNA CENA KARTE, medjutim ako se bavite ozbiljno poslom, obracate paznju na utroseno vreme, zamor prilikom putovanja ne letite LCC kompanijama ako niste znali oni imaju malo duze vremenske letove na slicnim relacijama, zato sto vode racuna o potrosnji goriva , vec zelite direktan let do odredjene destinacije. Tu kompanije koje nisu LCC izlaze u susret svojim putnicima koji vise upraznjavaju godisnje letove sa popustima, uslugama, biznis klubovima. Zato je Morava zlatna sredina za LCC, sta vam je tu tacno sporno? Ili cete opet demagogijom bez nekog statistickog podatka tipa — mislim da nije? Ako ste vec ubedjeni u nesto mora postojati razlog, samo u poslovnoj komunikaciji to se ispoljava nekim statistickim podatkom. Koji aerodrom vise ostaje bez dobrog dela sezonskih putnika, ostavlja im konstantne koji su na godisnjem nivou manjina? Koji aerodrom od postojeca dva je trenutno samodrziv bez znacajnih subvencija? Ja vam postavim pitanje o koristi odmaralista Zlatibor za distrikt Zlatibor, koliko cisto oni prihoduju kao distrikt, drzava Srbija takodje. Ali glavno je koliko od toga dobija stanovnistvo distrikta. Mozda vece plate zaposlenih u tom odmaralistu na visegodisnjem planu? Ne zaboravite nisu svi zaposleni iz tog distrikta bez obzira na blizinu u km jedini zaposleni neki konobari, barmeni, kuvari, muzicari, menadzeri su kvalitetniji, drugi jeftiniji mozda manje kvalitetniji — sve to obezbedjuje dobar transport u bilo kom obliku, u danasnje vreme rade i sezonski u zavisnosti od potraznje, ponudjene cene , zato sto se radi o sezonskom odmaralistu, dva kvartala godisnje. Ona ima svoj ograniceni kapacitet u lezajevima, ostali ljudi se odlucuju za organizovani prevoz posto izbegavaju placati kazne, zadrzavanja za alkoholisano stanje. Apsolutno nema veze blizina u km, vec jedino CENA AVIONSKE KARTE. Medjutim ako usmerite sirenje ponude za strance kojima nije jedini cilj opijanje, degustiranje hrane, pored kvaliteta muzickog aranzmana njih interesuje kultura, znamenitosti tog podrucja. Cak je atraktivnija povezana turisticka ponuda sa posetom vise znamenitosti, gradova. Samo projekcija takve ponude nije strucno napravljena, posto su nedovoljno ukljuceni distrikti, drzava Srbija — profit na visegodisnjem planu zanemarljiv. Koliko god stave cenu uvek im je malo, a investicije za ceo distrikt sa ozbiljnim studijama izvodljivosti ne postoje. Iskreno ne raumem logiku Ladjevci su na idealnom mestu, a postoje aerodromi koji vec godinama doprinose stanovnistvu, industriji Srbije, ako vec ljudi nesto planski napravise u proslosti mislim da je realan razlog samo prazan budzet sto tendencija otvaranja aerodroma nije uzela maha. Sivu ekonomiju je vrlo lako sniziti do granice u kojoj ona mora postojati, jako je lako odrediti. Siva ekonomija ima jedino stepen rasta gde zakoni nisu fleksibilni. Nismo mi nista inovatni nego nismo sposobni odrzavati pozajmljeni strani model. NIsmo uskladili zakone, sudstva. Isto molim vas elaborirajte vazu izjavu, barem mali primer u procentima, posto je vec tako olako iznosite. Siguran sam niste uracunali subvencije pojedinih regiona. ISO, ne živim u Srbiji i nemam ni vremena ni potrebe da letim LCC kompanijama. Prema tome, neću biti putnik ni za Moravu ni za Ponikve kada budem dolazio u Srbiju. Na 4 sata vožnje obično letim avionom, osim ako ne nosim neku flašu vina. Što se tiče mojih ličnih interesa, meni je dovoljno da Lufthansa leti za Beograd iz Frankfurta. Moja pozicija po pitanju Morave i Ponikvi je jasna, ali mi iz svega šta ste napisali nije jasno šta vi želite da kažete? Koja je vaša pozicija i na kraju krajeva, koji je vaš lični interes? Statistički, Kopaonik i Vrnjačka Banja imaju više stranih turista nego Zlatibor. Broj naših ljudi koji posećuju rodni kraj je veći u dolini Zapadne Morave i Šumadiji, nego u užičkom kraju. Znam ljude koji iz Amerike potežu da vide Guču nemaju veze sa Srbijom — ne znam nikoga ko je otišao da vidi Zlatibor. Treba videti kako će ukidanje viza za Kinu uticati na celu situaciju. I da to je upravo to, nepoštena konkurencija. Osobno uvijek smatram da država mora investirati u zrakoplovstvo i da mora pomagati u prvom redu zapošljavanju svojih pilota, mehaničara, kabinaca, kompaniji koja će letjeti cijele godine, te svakako razvijati svoj hub i svoje zrakoplovstvo. Tu ne podržavam politiku Europske unije koja tako što brani. U tom kontekstu ne slažem se sa logikom subvencioniranja LCC nauštrp nacionalnog prijevoznika. Istina je i da se u Nišu pomagalo. No, dodavati još jedan aerodrom i imati još jednog gubitaša… A time smanjiti potencijale ostalih i stvoriti ponovnu potrebu subvencioniranja da bi se preživjalo na manje putnika… LCC su omogućili da lete onima koji inaće nisu letjeli u prvom redu zbog subvencija koje im se daju. Kao što se stipendijama omogućuje da se školuju oni koji se inaće ne bi mogli školovati. Što je bitnije od toga dvoje? Pa ako sam dobro razumeo, Niš je stao na noge i gradskim budžetom za sledeću godinu subvencije više nisu predviđene. Pre par godina sam prisustvovao jednom skupu poslovnih ljudi, na kome je predstavnik grada Brisela ponudio bilo kojoj američkoj ili kanadskoj kompaniji besplatan poslovni prostor u gradu sa plaćenim troškovima telefon, internet i sl. Uključujući i start up kompanije. Subvencije postoje svuda u svetu, na ovaj ili onaj način. Negde su to porezi, negde se radi o zakonskim regulativama… Niš nije subvencioinisao LCC nego aerodrom i doveo ga u položaj da bude konkurentniji. Niš se financira prvenstveno od jako isplativog businessa sa kamionskim terminalom koji pokriva gubitke aerodroma. OK, sinergijom avionskog i kamionskog carga dobiva se daleko više nego separatnim businessima i to je izuzetno pametno spajanje, ali činjenica je da bi kamionski terminal donosio novac budžetu, umjesto toga on pokriva aerodromski minus. U konačnici to je isto kao da kamionski business puni budžet, a ovaj pak daje novac aerodromu. Jordan nemate tačne podatke o Zlatiboru i zlatiborskom okrugu. Zlatibor u sezoni ima preko 20000 posetilaca dnevno zimska i letnja. Industrija uglavnom izvozno orijentisana, namenska uveliko koristi kargo usluge nažalost iz Niš i Beograda jer još uvek nije moguće sa Ponikava. Velike građevinske firme posluju uglavnom na inostranim tržištima gde za njih radi više hiljada ljudi svi putuju iz Beograda , mislim da je samo zbog njih postojala poslovnica Air Serbie u Užicu do pre neki dan kad su ih sve koje su van Beograda ukinuli. Ali šta to vredi kada su svi iz lokalne vlasti, koja upravlja JP Aerodrom Ponikve, diletanti. Nije do upravitelja JP Aerodrom Ponikve, nego do lokalne vlasti u Užicama. Management Ponikva je stvarno kvalitetan i entuzijastičan. I načelnici dobrog dijela općina oko aerodroma su voljni financirati aerodrom. No, vlasnik, Užice, to nije voljan. Ukoliko se Morava pokrene, Ponikve nemaju baš nikakve šanse. No, to je, u konačnici, njihov problem, zar ne? A političku odgovornost će snositi oni koji priliku nisu iskoristili. Alen pravi svoju analizu na osnovu odredjene metodologije i na osnovu odredjenih pretpostavki i saznanja. Svaka analiza se mora na nečemu zasnivati. I zaključci koje je on izveo su tačni i logični u svetlu njegove metodologije. Ako se nekom ne dopada neka napravi svoj metod i postavku, neka se snadbe brojevima i da vidimo onda. Ovo gore pod tačkama 2. Ali vam sada mogu reci da su, konkretno na aerodromu Tivat koji pored beogradakog često koristim letovi iz Rusije i Ukrajine, pored Srbije glavni izvor putnika. Idite na internet stranu dolasci aerodroma u Tivtu pa vidite sami. A da je neko pravio analizu na primer 2000. A nikom Rusi i Ukrajinci kao putnici tada ne bi pali na pamet. Oni su tada bili mnogo lošijeg materijalnog stanja. Od tada im je došao Putin, Buš napravio blesave ratove, cena nafte skočila i kolo sreće se po ko zna koji put u istoriji jako brzo okrenulo. I niko ne bi ni sanjao da će tokom narednih 10 godina Rusi, Ukrajinci i ta exSSSR ekipa postati tako bitna ciljna grupa u turizmu i biznisu. Šta će biti njihovi motivi da dodju na naše prostore? Da li ćemo nekom uopšte biti zanimljivi? Pojma nemamo… Želim da kažem da postoji mnogo parametara koji će se sasvim sigurno u narednim decenijama menjati i menjati. I ko uspe taj faktor u svoje analize da ubaci svaka mu čast. Dax hvala Vam puno na ovom komentaru. Tivat, naravno, nije usporediv sa Moravom. Tivat je centar turistički bogate regije. Ne bih se složio da je netko prije 15-tak godina mislio zatvoriti Tivat, jer je već tada aerodrom imao zavidan promet oko 250. I konačno, Tivatski aerodrom je već bio tu, bio je izgrađen, u njega nije trebalo investirati kamaru para. A i imao je svoj promet, koji je donosio novac. Dakle nije se išlo od nula ili ispod nule. Otvaranje novog aerodroma uvek samo po sebi stvara i dodatni saobracaj. Primer: Navala Rusa na Crnu Goru. Fokusirani su na prostor u krugu do max sat vremena oko aerodroma Tivat i Podgorica. Ne treba im viza. Tamo su omiljen narod. Milijarde su uložili u Crnu Goru. Kuća pokupovanih ili izgradjenih se ne može prebrojati, a i mnogi su tamo porodice naselili. Ali ako se odmaknete samo malo dalje od sat vremena aerodroma nema maltene nijednog. Idu samo do manastira Vasilija Ostroskog i ponekad do Žabljaka. Da nema aerodroma svega toga ne bi bilo. A zasigurno i antirusko raspolozenje u zapadnim zemljama i terorizam po Bliskom Istoku tome doprinosi. U svetlu gornjeg primera mislim da aerodrom Ponikve ima jako dobre šanse a Morava nešto manje ali i dalje ne nula. Čačani, kao i ceo taj kraj oko aerodroma Morava, su ljudi sa jako razvijenim preduzetničkim duhom. Mučili su se bez autoputa tolike decenije i ipak uspeli da sami izgrade zavidni nivo lokalnog preduzetništva. Ako bi imali svoj aerodrom tipa Tivat ili tako nešto minijaturno, tipa proširena autobuska stanica, možda bi im to odgovaralo. Najbolje rešenje je da se lokalno stanovništvo na referendumu pita da li i šta želi da finansira. I da onda sami to plate, u stilu nekadašnjih doprinosa, koji se lepo vide na izvodu plate. Ja sam lično iz Beograda i smatram da Vlada Srbije ili ko god, treba što više da pomaže razvoj drugih delova Srbije i to korišćenjem mojih para koje im dajem kroz porez. Ovako kako je sada svi ćemo propasti. Ali mi NE PADA NA PAMET da finansiram jeftine avionske karte i profite raznoraznih LCCova. Sve mora da ima svoju transparentnu cenu. Gospodo, diskusije su izvrsne. Samo nastavite ali bez uvreda.
Zakon Privlačenja: Vibracija sa koje se svaka želja ostvaruje i kako doći na nju- Divna Milovanović
SMATSA je najavila investiciju od 1,2 milijuna EUR za proširenje piste, te produljenje za 400 metara. To daje objašnjenje zašto se elektroni ne razbiju padom u jezgru i kako se njihova zračena energija obnavlja, tako da elektroni nisu čestice koje kruţe oko jezgra, već samo mustre stojnih valova koji se nalaze na diskretnoj udaljenosti od njega. Dodao bih jos jednu. Jedino što u dobu digitalne reprodukcije umjetnosti ostaje stalno su njene osnovne strukturne sheme, to jest, nule i jedinice. Prošle godine akciji se priključilo 128 zemalja sa svih kontinenata. Obezbeđeni su i mobilni toaleti, a što se vremenskih prilika tiče, dugoročna i nepouzdana prognoza kaže da Nova 2012. Čudno U novom pravilniku izbrisana je odredba da se dozvola ne sme dati licima sa IQ manjim od 80, kao ni emotivno nestabilnim osobama i onima koji imaju probleme sa pamćenjem. Oni su se složili da su isključivo kaznene mere dovele do situacije u kojoj su se svetska tržišta narkotika, koja su većinom pod kontrolom organizovanog kriminala, dramatično povećala. Mi nismo samo Božji sinovi i kćeri, nego to stvarno trebamo postati. Zbog interferencije valova došlo je na površini do pojave dvodimenzionalnih aranţmana. Osuđenici su se krili gde su stigli pa i pod zemljom. Sredsvima Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, izvršiće se rekonstrukcija ulice Partizanskih baza, čijim završetkom će biti spojene četiri Mesne zajednice.
[Cura za druženje u Zagrebu|Trudnoca i spolni odnos| Filozofija i Ljubav (Hajde da pricamo o ljubavi)]
Post je objavljen 17.12.2018. u 20:21 sati.