jučer sam dobila novu titulu, majka najboljeg gimnastičara u 2018. u kategoriji dječaci. ne hvalim se time, nego mi nije jasno kaj se desilo i zakaj meni to tak zvuči kao da se desilo nekom drugom i negdje drugdje.
onak wow...
doma imam staklenu plaketu na kojoj to piše...
neki egotriper bi to stavio...nekam da se vidi...da se hvali tuđim...ja ne....
imamo brdo medalja što njegovih, što njezinih, a najviše mojih s utrka...
ne hvalim se...ne znam kaj da radim s njima?!
neki prijedlog---haha.
uglavnom...uz sve to, pitam se ima li diktirani sport ipak svoju kreativnost, osim same osobnosti sportaša?!
zato kaj uza sve to...i sviramo svašta...
opet se ne hvalim nego ne znam zašto neki sportaša imaju i talent za sviranje?!
A
Post je objavljen 16.12.2018. u 22:10 sati.