Dijaspora našla posao za 22.000 ljudi
Ko se napolju bavi proizvodnjom, ovde prenosi tehnologiju, proizvodi po nižoj ceni i izvozi najčešće u državu iz koje dolazi. Prošle godine smo otvorili fabriku za proizvodnju gajbi za transport voća, što je investicija od tri miliona evra. I dalje se, dakle, najviše investira u rodni kraj. Država sada pokušava da razgrana tu mrežu investicija, otkloni administrativne probleme na koje se naši investitori žale i u domaći biznis privuče što više povratnika.
Prošle godine smo otvorili fabriku za proizvodnju gajbi za transport voća, što je investicija od tri miliona evra. I dalje se, dakle, najviše investira u rodni kraj.
Dijaspora našla posao za 22.000 ljudi - Nastoji da posao proširi na tržišta Libije, Alžira, Bahreina.
Novcem koji je dijaspora investirala u Srbiji tokom poslednje decenije zaposleno je 22. Ukupno je investirano oko 550 dijaspori dolara, većinom u regione iz kojih naši ljudi iz dijaspore potiču. Država sada pokušava da razgrana tu mrežu investicija, otkloni administrativne probleme na koje se naši investitori žale i u domaći biznis privuče što više povratnika. Tako pravovremeno dobijaju informacije, pa su na ovaj način srpski investitori iz inostranstva privilegovani u odnosu na druge. Prema njegovim rečima, dijaspora najviše ulaže u proizvodnju i usluge. Ko se napolju bavi proizvodnjom, ovde prenosi tehnologiju, proizvodi po nižoj ceni i izvozi najčešće u državu iz koje dolazi. I dalje se, dakle, najviše investira u rodni kraj. Počev od političkih promena 2000. A to je jednako zbiru svih ostalih stranih direktnih investicija ako se izuzmu prihodi od privatizacije - objašnjava značaj ovih ulaganja Srđan Srećković, ministar posao dijasporu. Kako kaže, ta firma se jedina u svetu bavi proizvodnjom čipovane ambalaže za transport voća i povrća. Prošle godine smo otvorili fabriku za proizvodnju gajbi za transport voća, što je investicija od tri miliona evra. U najmoderniju tehnologiju za proizvodnju ambalaže 30 miliona dinara je uložilo Izvršno veće Vojvodine preko Sekretarijata za poljoprivredu - priča Alinka Zavorski, čije gajbe ne završavaju na deponijama jer oštećene primaju od kupaca i recikliraju ih. Milorad Matić, koji je radio u Italiji, pre tri godine u Kraljevu je dijaspori proizvodnju ultralakih aviona različitih tipova koji već lete u Italiji, Francuskoj, Španiji, Rumuniji. Da bi se započeo iole ozbiljniji krug proizvodnje, potrebno mi je pola miliona evra, za koje banke traže garancije koje je nemoguće obezbediti. Kamate evropskih banaka u Srbiji su zelenaške, a hipotekarni uslovi čist bezobrazluk - navodi Matić prepreke za opstanak i razvoj biznisa. U našoj zemlji trenutno zapošljava 400 radnika i još oko stotinu posao />Nastoji da posao proširi na tržišta Libije, Alžira, Bahreina. U ovom trenutku taj sistem razvija u Srbiji kao softver tim mladih programera. Investitori iz dijaspore ipak zapažaju da je dobro ulagati u posao Srbiju jer zbog nedovoljno razvijene konkurencije imamo izrazito visoke dijaspori stope u odnosu na region. Mi iz dijaspore ulazemo u nasu maticu Srbiju i otvaramo radna mesta dok Dinkic i njemu slicni zatvaraju i rasprodaju fabrike gase radna mesta gradjanima Srbije. Nijedna od politickih partija u Srbiji nema nikakav legitimitet za bilo kakvu podrsku nasih ljudi iz rasejanja jer ne samo da su nas toliko puta prevarili i slagali, nego su svojim delovanjem potpuno ubili veru u nasem narodu da u Srbiji ikada moze biti bolje da bi mi iz rasejanja mogli maksimalno da ulazemo i da stedimo u nasoj Srbiji.