Marketing
GLANCANJE LUDOSTI
Čemu patnja? Čemu?
Svemu dođe kraj. Svemu.
Crne misli, koje se med sobom guše,
u zadnjem trenu bit će sprdnja duše.
Mahniti teret koji mozak pritišće,
na vremenskom stablu suho je lišće.
Olovne misli glavu će raniti,
pa ipak će sobom zemlju nahraniti.
Čemu patnja? Čemu?
Svemu dođe kraj. Svemu.
I prevrtljivoj čežnji koja ti daje
vrele usnice, hladne zagrljaje,
let od ekstaze do smrtnoga umora,
pjev kolibrića i krila kondora.
Kad čežnja klone, s nogama u zraku,
i patnja kraj ljepote legne u raku.
Čemu patnja? Čemu?
Svemu dođe kraj. Svemu.
Meso u utrci skuplja rane gadne,
preskačući leševe u sebe padne.
Nestat će u jami, koju će kopati
isti neprilagođeni, dušni psihopati.
Klipsat će atlete na cilju, il prije…
još nitko kroz kraj protrčao nije.
Čemu patnja? Čemu?
Svemu dođe kraj. Svemu.
Pukoj sirotinji i bogatunima,
i dronjcima i svilenim poplunima.
Prosjakinji, koja na asfaltu prosi,
plemiću koji joj nadmenost prinosi.
Na kraju je svako zemaljsko čeljade
na kotačima… ispred čiste parade.
Čemu patnja? Čemu?
Svemu dođe kraj. Svemu.
Znojnoj olovci, napunjenoj otrovom,
sokom iz tuge koji teče pod krovom,
zvijerima sa stropa, ljubavi (u mašti)
i pjesmuljku koji noćnu ludost lašti.
Glancanje s perom bolno je, dabome,
al misli na papiru urlik zatome.
Čemu patnja? Čemu?
Svemu dođe kraj. Svemu.
Post je objavljen 12.12.2018. u 00:45 sati.