Jutro osvanulo burovito.
Prohladno.
Ali sunčano.
Bit će krasan dan.
Svi smo se digli nekako veseliji.
Žveltiji.
Boje su nas vratile u život.
I dale nan voju da se danas latimo posla oko kuće.
Posli kave na teraci, Stari se uvatija sadit raštiku.
Kaže on meni, ne smiš ti bit bez toga.
Ne jideš meso, mora biti zeleni.
I posadija 32 struka.
Sam.
A ON se uvatila skidat suvo lišće od smokve. Stalno pada. Ja stalno meten.
Gangrica.
I tome nema kraja.
Živi metloboj.
E, sad je i tome doša kraj.
Cilu je ogolija. Lišće vrga u kontejner.
Lipo je to sredija.
Sad je čisto.
Zadovojna san.
A ja san odlučila obrezat kapare iz suhozida.
Puno litnjih susida ju je pokušalo uzgojit.
Al ni im išlo od ruke.
A Staron od prve.
Donija sadnicu sa nekog škoja di osin galeba niko ne pohodi.
I s godinama, tri lipa velika grma od njih, prikrili cili zid.
Ko nije vidija, ni ne zna da kapara ima najlipši cvit na svitu.
Lipo i šesno san je obrezala. Sredila.
Čini voju.
Bit će u šesti misec opet plodova.
Pa s njima u staklenku i domaću kvasinu.
Dok to radin maške mi se cilo vrime vrzmaju oko nogu.
Za setemane trošin pet litara mlika samo na njih dvadeset.
Razridin ga s vodon i nadrobin in kruha da omekša.
I sve slatko pokusaju.
I naravno, dobiju sve ostatke od naše hrane.
Lipe su. Debele. Čiste. Mazaste.
I nema ih ko drugi u vali hranit.
Puno su mi drage.
Osin šta je njima u dvanaesti misec počela vejača.
I trajat će do četvrtog miseca.
I bit će puno mladih.
Pa cilu noć pod ponistron imaju zborno pivanje.
Na šta Roko Balboa poludi.
Laje, jidi se.
A onda se jidimo ON i ja jer nan ni maške ni Roki ne daju spavat.
Svaku zimu isto.
Stari ne čuje ni Rokija ni maške.
Njemu je uvik tišina.
Čuje samo ono šta ne bi triba
Ili i ono šta čuje okrene na svoje.
Dide oćeš kolač?
Koji mač?
Niman ja mač.
Pitan je li danas subota.
A Stari se javja i reče, ije, može obit u po bota.
Do tada ću zgotovit po vrtlu.
A ja samo kolutan očima.
I često se nasmijemo.
A šta bi drugo?
Dide, očistit ću ti postole, di si ih sad stavija?
A on, ma volin ja mole kad su lipo pofrigani. Ma ne i pregoreni.
I tako u milijun kombinacija.
Provjeravan mu i križaljke, da vidin mentalno stanje.
I onda zakjučin da je boje da odustanen.
Ima svega.
Dodaje nove kockice di mu ih je malo za njegova rješenja.
To je,vidin, najnovije.
A ON je oseka i kaiće koji su se nalili od kiše.
Tako da smo danas svi bili vridni.
Ja san, naravno, i kuvala.
Standardno ispekla kruv.
Teta poslala gljive rujnice, koje je sama ubrala.
A ja napravila lipi lovački gulaš.
S toplin beskvasnin.
Hrustavin.
Mirišljivin.
Pitali su repete.
Sve se izilo.
Meni drago.
I sad posli obida Stari u krpe.
ON u šetnju.
Ja za laptop.
Jedan pravo lipi dan.
Post je objavljen 10.12.2018. u 14:27 sati.