Zimsko jutro je mirisalo na litnji dan.
More bistrooko.
Vitra ni dašak.
U jedanaest uri, na teraci, 28°.
Ja, standardno, u kratke rukave.
Uspila san zabundanog Starog maknit od peći na drva i reć da mu je ladno u glavi.
Ne na suncu.
Svakako, izvukla ga vani.
ON se krsti i ne viruje svojin očima.
Da san uspila.
A kad san iznila kavu, Stari je prizna da nisan trljala termometar da ga izmamim.
Nego da je stvarno toplo.
Iz neke od okolnih kuća čula se motorna pila. Doša je susid Stipan opet radit.
Cili život oko kuće.
Ono, baš cili.
A onda san ja rekla da je glupo tako potratit život.
Gradit, gradit i gradit.
Stari se afendija.
Da zašto?
I da šta je to boji čovik koji cili život čita?
Podbola san jer se to odnosilo i na njega.
Začarani krug gradnje Matanovih dvora.
Šta to čovika goni da gradi više nego li su njegove potribe?
Uvik nedovršeno.
Uvik nedostaje novca.
I uvik za radit još i još.
Starom je to bilo kreativno.
Aktivno.
Nadahnuće.
Tu se pronašao.
Bezuspješno pokušavan objasnit da bi radije cili život čitala. A ne gradila.
Pitan ga di je bija?
Šta je vidija?
Di je i kada mater negdi odveja i izvea?
I je li njegov hobi tražija žrtvu i odricanje od drugih?
Jer zbog kuće i ja sebe mogu pitat di san bila, šta san vidila?
Kad ne zna odgovor i kad ga stjeran u kut, onda gleda u vrh od postola.
Nelagoda u zraku.
Voli Stari sa mnom raspravljat. Ali kad su u pitanju neke teme, na meni lomi zube.
Pretvrdokorna sam za njega.
I zna da san u pravu.
A ne može unatrag.
Isto ka ni ja.
Taknuto-maknuto.
On bi danima o svemiru.
O beskonačnosti.
O nebu.
O misteriju nastajanja i nestajanja.
Svakako, uvik je pogleda uprtog u nebo.
Onda ga prizemljim i rečen mu da ko puno gleda u zvizde, ugaca u govno.
Njemu su naše diskusije igranje šaha.
Kako ga godine sustižu, sve više mu zadajem šah mat.
I dok mi tako, uz kavu, filozofiramo, ON uglavnom prčka po mobitelu.
Neda se uvuć u našu priču.
Radije će poć trčat.
Veslat.
Gleda ispod moje katrige i pita ima li puno pilotine.
Uvik iste baze.
Ako to više i jesu baze.
Još jedna teraca kava se privodila kraju.
Beskvasni kruh je gotov i za izvadit ga je iz škrovade.
Čokoladnu tortu san zgotovila i ona je za frižider.
Iman izmiksat juhu od domaće tikve i povrća.
I danas nan radin domaću manistru sa dimljenin lososom.
Sve je mekano.
Stari neće ronzat.
ON će guštat i oblizivat se.
A ja ću bit zadovoljna jer su oni zadovoljni.
Post je objavljen 07.12.2018. u 14:53 sati.