Ispalo je da Mišica ipak nije Mišica, nego je Martin.
Zašto Martin ?
Po principu, jedem, prdim i smrdim, podsjetio me na smrdljivog martina, a kako je jako sladak, ne mogu ga zvati Smrdljivi, pa je ostao Martin.
Martin je bio jedan jako isprepadani, istraumatizirani mačić.
Svojski sam se trudila, od kad je stigao, barem ga dodirnuti, ali se nije dao, dok jednog dana, nije sramežljivo legao na kauč pored mene. Nakon toga, nastavio je spavati u blizini. Važno je bilo da me barem dodiruje. Onda je počeo spavati samnom u krevetu, a sad samo čeka da se smjestim, pa da mi legne na prsa, odmah ispod brade i tako samnom gleda "uradi sam" filmiće na mobitelu. To nam je jako zanimljivo.
Potpuno se opustio. Ostala ekipa je tolerantna prema njemu. Bambo još malo puše, više zbog ljubomore nego drugoga, ali mu objasnim da ga volim najviše od svih, pa je i to u redu.
Martin maltretira sve, uključujući i psa, kad ga uhvati ludilo, pa šprinta po kući simo-tamo.
Narastao je duplo i jako je drag. Mazan i sladak.