Brezje sindrom u mojoj je užoj obitelji kodni naziv za uslužnu djelatnost preuranjenog darivanja. Naime, ja uglavnom prerano kupim darove za bilo koju prigodu i onda ih u naletu navedenog sindroma isporučim prije svakog razumnog termina, jer ne mogu dočekat da ih dam onda kad ih se treba dat.
Sve je započelo davno, uoči svetog Nikole 1991. kad me je moj tada petogodišnji sin pitao jesam sigurna da će ga sveti Nikola uspjet nać, jer više nismo kod svoje kuće. Isto to veče ja sam u njegovu čizmicu u hodniku stavila figurice vojnika koje je naručio od svetog Nikole, nešta slatkiša i par mandarina, i ko slučajno krenula van, pa ga pozvala jer ima nešto u hodniku za njega. Dakle neopisive euforije i radosti u petogodišnjaka kojeg je sveti Nikola ipak pronašao u vihoru rata...I tu je zapravo taj sindrom zaživio, postavši neizostavni ritual kod svih rođendana i kojekakvih drugih prigoda za darivanje.
Moj najdraži fajer još uvijek je opsjednut nogometom, pa je poželio Realov dres ( valjda znate zašto, pa Modrić igra u Realu ) il nekakve lego kocke. On zapravo ne zna da je sveti Nikola podranio mimo svih protokola i da je originalni Realov dres spreman za isporuku već tokom sutrašnjeg predvečerja ( doista, ove godine Brezje sindrom je neizbježan jer na samog svetog Nikolu radim pa produžujem na domjenak u firmi, tak da je ove godine sveti Nikola hoćeš – nećeš pod mus podranio i moji će frajeri već sutra pronaći darove kod mene, u Brezju ). Drugi, onaj manji najdraži frajer još uvijek nije opsjednut ničim osim da povremeno ugrize svog brata, pa je dobio krasnu pidžamu i neke drvene autiće.
Vidjeli smo se danas popodne, i moj najdraži frajer kaže:
-Znaš li ti da je za dva dana sveti Nikola?
-Znam, naravno – odgovaram.
-Znaš šta mene muči? Ja sad više ne znam jesam li ja od svetog Nikole htio dobit dres il kockice.
-Pa nešto će ti sigurno donijet, ili jedno ili drugo. Jesi bio dobar, što misliš?
-Jesam, jesam. A hoće i kod tebe u Brezju ostaviti nešto za mene i za brata?
-Sigurna sam da hoće – govorim i molim Svevišnjeg da ne zaboravim sa vješalice uzet vrećicu sa toliko željenim dresom, jer onda ode mast u propast.
-Ali ja neću stići i kod tebe i kod druge bake i doma za svetog Nikolu.
-Pa doći ćeš sutra, možda do tada i ostavi nešto za tebe i za brata. Naravno, ako ste bili dobri.
Nasmijan je i raduje se mogućnosti da je sveti Nikola dovoljno uviđavan da uzme u obzir njegovu nemogućnost da u jednom popodnevu obiđe sve tri lokacije na kojima je moguće pronać darove. Radost ne traje dugo, jer drugi najdaži frajer ( a njegov brat ) izaziva kavgu pa dolazi do kratkotrajnog fajta, kojeg zaustavljaju tek riječi – pa daj budi dobar, ti si velik i dobar dječak pa će sveti...dalje znate tekst.
Moram priznat da je i mene ponijela euforija oko sutrašnjeg dana. Jedva čekam ugledati osmijeh i neizmjerno veselje kada pronađe dar koji toliko želi.
Brezje sindrom je fenomenalna stvar.
Post je objavljen 04.12.2018. u 20:35 sati.