svatko je barem jednom imao svoju neosvojivu tvrđavu ili bio neosvojiva tvrđava.
pitam se koji je razlog tomu jer sigurno postoji barem jedan koji se zove nedovoljna istovremenost.
da, upravo sam izmislila taj naziv ' nedovoljna istovremenost' i baš mi se sviđa.
svi ti neosvojivi nisu bili za nas u datom trenutku. bila je to lekcija veća ili manja.
u slučaju da su se ti nama nepripadni, kasnije i vratili, nama nekako više nisu bili zanimljivi.
čak su postali i nebitni.
je li tajna u neosvojivosti?
je li čar u visokim bedemima?
ili je naprosto sve skupa u našoj zacementiranoj glavi koja nam je pokazala da ne ide kako mi hoćemo nego kako to ide?!
A
Post je objavljen 03.12.2018. u 15:31 sati.