...Petar čuje da mu Anđelka s druge strane nešto govori. I u tim štiklama je dosta niža od njega. Ne dopire mu ustima do uha. Još drži nekakvu distancu. Onako tjelesnu. Petar je već veteran takvih situacija. Pravi se da ne čuje šta mu ona priča. Saginje se prema njoj, ali samo do neke granice. Ostavljaju njoj da ju pređe. Ponovo se pravi da ju ne čuje. Jasno čuje njen uzdah oh. Angie konačno prelazi granicu. Naslanja mu se sisama na ruku. Dolazi mu usnama do uha. Ja bih malo plesala. Petar ju je odveo na podij. Muzika je bila bezvezna. Petar je nešto pokušao. Na tome je i ostalo. Bar ispočetka. Anđelka nije imala pojma o plesanju. Nije znala ni osnovne korake. Ritam kao uopće da nije čula. Mlatila je sisama i glavom kao da nisu bili na istom tijelu. Noge su imale svoju priču. I to svaka zasebno. No svejedno. Volja joj je bila obrnuto proporcionalna znanju. Drmusali su se tako neko vrijeme. Nije tu bilo ničeg suvislog. Njoj je izgleda bilo super. Petar je izgleda dovoljno popio. Onda je opet naišlo nešto gotovo plešljivo. Petar ju je malo jače stisnuo uz sebe. Pokušao ju je voditi. Da mu ne falša baš toliko. Djelomično je i uspio. Odradili su par takvih. Petar se pobojao nastavka. Sav se usaftao, morao je malo raskopčati košulju.
Post je objavljen 21.11.2018. u 14:09 sati.